Home Blog Page 1463

Partnerstvo države i privrednika u sistemu upravljanja otpadom

stana bozovic

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, gospođa Stana Božović posetila je, u subotu, grad Niš.

Tokom posete obišla je pogone preduzeća E-reciklaža “Jugo-impeks” i izrazila zadovoljstvo zatečenim stanjem u postrojenju za reciklažu u pogledu upravljanja elektronskim i električnim otpadom kao i zaštitom radnika i njihovog zdravlja.

“Dug prema reciklažnoj industriji iznosi blizu 1,6 milijardi dinara i Vlada Srbije je još početkom godine usvojila zaključak o isplati tog novca. Novac namenjen reciklažnoj industriji predviđen je rebalansom budžeta”, istakla je gospođa Božović i poručila bankama da imaju sluha za srpsku privredu.

Napomenula je da “Država menja svoj stav prema životnoj sredini, a zakašnjnje je usledilo zbog izbora koji su kasnije raspisani i zbog toga što se Srbija našla u vanrednoj situaciji zbog poplava.”

Novi konkurs za reciklažnu industriju je raspisan i trajaće do 31. januara 2015. godine. Procene će biti urađene za 2015. godinu i novac za subvencije ovoj industriji će se naći u budžetu za narednu godinu.

Gospođa Božović napominje da je Srbiji neophodno 10,5 milijardi evra do 2030. godine kako bi ispunila sve standarde Evropske unije u oblasti životne sredine uključujući i velike infrastrukturne projekte. Od toga za upravljnnje otpadom je potrebno 2,8 milijardi evra.

“Srbija na svom evropskom putu ima svoje obaveze i zakonodavni okvir u oblasti životne sredine biće završen do 2018. godine.” rekla je državna sekretarka.

E-reciklaža “Jugo-impeks” direktno zapošljava 300 radnika a indirektno angažuje čak 3.000 ljudi.

Državni sekretar, gospođa Stana Božović je tokom svoje posete obišla i gradsku deponiju Buban u Nišu. Tom prilikom je izjavila da se hitno mora raditi u pravcu višedecenijskog problema deponije, koja je zvanično počela sa radom 1971. godine i imala kapacitete 25 do 30 godina. Deponija je 2013. godine zatvorena odlukom inspekcije, tadašnjeg resornog Ministarstva energetike, razvoja i životne sredine, da bi nakon toga ponovo otvorena na period od dve godine, na osnovu stručnog mišljenja Instituta “Kirilo Savić”.

Gospođa Božović je istakla da će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine pružiti punu podršku za trajno rešenje problema deponije u Nišu, kroz primenu i sprovođenje “Strategije upravljanja otpadom , usvojene od strane Vlade Republike Srbije za period 2010-2019. godine i na osnovu toga usvojenog Sporazuma i Protokola o saradnji regionalnih deponija između opština Nišavskog okruga.

izvor:eko.minpolj.gov

Energetska situacija stabilna: Banatski Dvor napunjen gasom

banatski dvor

Skladište gasa Banatski dvor je potpuno napunjeno gasom, izjavio je ministar energetike Aleksandar Antić i istakao da je to garancija da će Srbijagas biti u mogućnosti da obezbedi potrebne količine gasa za sve potrošače.

U Banatskom dvoru se trenutno nalazi 450 miliona kubnih metara gasa, što predstavlja njegov maksimum. To je od izuzetnog znacaja za stabilnost naseg energetskog sistema, rekao je Antić i dodao da je to dobra vest za sve građane Srbije.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo i Vlada Srbije prate situaciju vezano za tranzit gasa kroz Ukrajinu i spremaju više scenarija kako bi se eventualno obezbedile nedostajuće količine gasa.

Svaki od tih scenarija se usaglašava sa Srbijagasom, NIS, EPS, EMS i Udruženjem toplana kako bi se obezbedila puna koordinacija svih energetskih kompanija, energetska sigurnost i stabilno snabdevanje građana svim energentima, dodao je Antić u pisanoj izjavi dostavljenoj Tanjugu.

izvor/slika:Tanjug/Telegraf

Struja neće poskupeti od 1. septembra

EPS Elektroprivreda Srbije

EPS

„Elektroprivreda Srbije“ nije podnela zahtev za poskupljenje struje Agenciji za energetiku, tako da ne treba očekivati da će struja od 1. septembra poskupeti, rekao je u petak (8. avgusta 2014. godine) u susretu s novinarima v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ gospodin Aleksandar Obradović.

„Nismo tražili poskupljenje. Ne planiramo ni da uputimo takav zahtev sve dok ne bude jasno sa kolikim finansijskim sredstvima možemo da računamo iz kredita i donacija koji će nam biti omogućeni nakon donatorske konferencije“, objasnio je gospodin Obradović.

Sve i da struja poskupi, dodaje Obradović, ta korekcija ne može rešiti probleme EPS-a, niti građani treba kroz višu cenu kilovat-sati da rešavaju probleme EPS-a. Cilj je da se smanje dnevni gubici od po 100.000 evra, ili godišnje 36 mil evra i to kroz racionalnije poslovanje.

Upitan koliko je izmena tarifnog sistema važna za EPS i naplatu struje, gospodin Obradović je objasnio da je novi tarifni sistem u nadležnosti Agencije za energetiku, ocenjujući da ni tako ne može da se reši problem ovog javnog preduzeća, jer promena tarifnog sistema ne utiče na rast prihoda.

izvor: politika

Gradi se “eko-neboder” u Londonu

walkie_talkie_melts-1

Francuski arhitektonski studio Šartije-Korbason, u saradnji s britanskim studijom VS, predstavio je plan gradnje nebodera od „otpada“ koji su napravili stanari.

Prvi „ekološki“ neboder pojaviće se u Londonu, i u celini će biti obložen pločama od recikliranog papira i plastičnog otpada.
Neboder bi „rastao“ s vremenom, u zavisnosti od toga koliko otpada naprave budući stanari, a arhitekte očekuju da bi fasada trebalo da bude gotova za godinu dana. Izgradnjom ovakvog nebodera smanjila bi se količina otpada, kao i troškovi izgradnje.

Inicijalni kostur zgrade bio bi napravljen od cevi koje podsećaju na skele od bambusa, a u koje bi se kasnije ugrađivali reciklirani elementi. Montažne skele rasle bi zajedno sa neboderom, te bi se tako osigurao organski rast zgrade u skladu sa potražnjom za stambenim prostorima.

Na krovu nebodera postavio bi se pogon za reciklažu, dok bi se u prizemlju nalazilo dvorište za prikupljanje različitih materijala, kao što su staklo, plastika i papir.

Jednom završen, neboder bi trebalo da ima izgled uske i visoke piramide ispunjene prozirnim panelima od recikliranog stakla i plastike, kako bi se omogućio maksimalni ulazak dnevnog svetla u životni prostor. U konstrukciji ovog eko-nebodera predviđene su i mini vetroelektrane, radi proizvodnje energije za napajanje liftova i obezbeđenje rasvete.

izvor/slika:b92/građevinarstvo

Saudijska Arabija ulaže 109 milijardi dolara u OIE

25101_saudijska-arabija-zastava2_f

Saudijska Arabija nedavno je najavila strategiju ulaganja od 109 milijardi dolara u razvoj i jačanje sektora obnovljivih izvora energije do 2032. godine.

Cilj strategije je dostizanje 20-23% proizvodnje iz obnovljivih izvora energije od ukupnih potreba za energijom ove države.

Energetski preobražaj predvodila bi naftna kompanija “Saudi Aramco” koja je već sada krenula sa razvojem 300 MW solarne elektrane.

Vlada je takođe saudijskim investicionim fondovima propisala da  koriste svoju značajnu likvidnost prilikom saradnje sa međunarodnim institucijama i tehnologija obnovljivih izvora energije kako bi ubrzala razvoj sektora. Saudijskim investitorima i nositeljima projekata naloženo je da ulažu i posluju isključivo sa održivim solarnim kompanijama širom sveta.

Krajnji cilj projekta je dostizanje potencijala Saudijske Arabije u sektoru solarne energije kroz efikasnu saradnju sa međunarodnim stručnjacima i uspostavljanje najkorisnijih partnerstva za dalje dostizanje ciljeva.

Izvor: croenergo

Neophodne izmene tarifnog sistema

Aleksandar Antic

Ministar energetike gospodin Aleksandar Antić izjavio je juče za list “Politika” da je važno da se u narednom periodu napravi novi tarifni sistem koji će podstaći štednju struje i da će ministarstvo insistirati da onima koji štede i pripadaju socijalno ugroženim kategorijama stanovništva ne bude uvećana cena.

Gospodin Antić je, u izjavi novinarima prilikom obilaska kopa Veliki Crljeni gde je pokrenuta proizvodnja uglja, da Srbija ima određene obaveze koje je preuzela na putu evropskih integracija među kojima je i obaveza modeliranja cene u skladu sa opravdanim troškovima proizvodnje električne energije.
Ministar je rekao da u Srbiji postoji nezavisno regulatorno telo – Agencija za energetiku, koja analizira sve parametre u vezi sa eventualnim poskupljenjem cene struje.

„Sve brojke su na stolu, rade se analize i ne mogu danas da izađem sa bilo kakvom pretpostavkom, ali ono na čemu će ministarstvo insistirati jeste da ukoliko ljudi štede i ako pripadaju socijalno ugroženim kategorijama za bilo kakvim režimom mera njihova cena struje ne bude ugrožena”, poručio je gospodin Antić.

On je kazao da je zbog toga u ovom trenutku važnije od same cene struje da se napravi tarifni sistem koji će stimulisati građane da štede i racionalnije koriste struju.Gospodin Antić je pozvao sve građane koji planiraju tokom ove zime da se greju na struju da razmisle o alternativnom načinu grejanja.

On je rekao da Srbija trenutno ima najjeftiniju cenu struje u Evropi, a da je sa druge strane najmanje rentabilno grejanje na struju i da to naš sistem više ne može da izdrži.

izvor:politika

Izostanak prave tehničke revizije projekata OIE otežava fazu gradnje i eksploatacije

 

narsenijevicNaš sagovornik je gospodin Nebojša Arsenijević, IFC menadžer balkanskog programa za obnovljive izvore energije.

IFC, članica grupacije Svetske banke, je najveća međunarodna razvojna organizacija fokusirana isključivo na razvoj privatnog sektora. Kroz saradnju sa privatnim preduzećima u više od 100 zemalja, IFC koristi svoj kapital, stručnost i uticaj kako bi pomogla da se iskoreni siromaštvo i pospeši održivi razvoj. Samo u protekloj fiskalnoj godini, IFC je investirala više od 22 milijarde dolara u projekte koji će unaprediti standard ljudi u zemljama u razvoju i uhvatiti se u koštac sa najvećim izazovima sa kojima se ova društva suočavaju.

EP: Gospodine Arsenijeviću, da li sadašnji presek regulatornog zakonskog okvira u sektoru obnovljivih izvora omogućava realne investicije u ovom trenutku u Srbiji? Po Vašem mišljenju da li je prethodnim uredbama i modelom ugovora sve uspešno regulisano?

NA: Pravi sud o tome mogu da daju samo kompanije koje se bave razvojem i izgradnjom projekata obnovljivih izvora energije. Regulativa koja je u direktnoj nadležnosti Ministarstva energetike relativno dobro pokriva ovu oblast, ali razvoj projekata obnovljive energije regulisan je i mnogim drugim zakonima i propisima, kao i potrebom da se prikupe mnogobrojne dozvole i mišljenja od strane javnih kompanija i lokalne samouprave. Mislim da upravo tu leži osnovni problem za razvoj manjih projekata – neusaglašenost propisa i možda nedovoljno iskustvo institucija i javnih kompanija koje izdaju ove dozvole i mišljenja.

Takođe, veoma je važno da se precizno ograniči vremenski rok u kojem javni sektor treba da pruži odgovor. Na mnogim skupovima koji su organizovani u Srbiji, upravo taj problem su isticale kompanije koje razvijajau projekte. U skladu sa time, trebalo bi razmisliti o uvođenju insistucije tzv. „ćutanja administracije“. Ova pravna institucija podrazumeva da ako se javni organ ne oglasi u zakonski predviđenom roku, to automatski znači da se saglasio, odnosno izdao potvrdu ili odobrenje.

Što se tiče većih projekata, oni su po pravilu u vlasništvu međunarodnih kompanija. Percepcija rizika ovih kompanija (posebno političkog rizika) znatno je veća od percepcije domaćih kompanija. Stoga bi resorno ministarstvo ovim projektima moglo ponuditi dodatne garancije, naravno ne odstupajući od osnovnog koncepta koji je relevantan za ostale projekte obnovljivih izvora.

EP: Kakva je Vaša saradnja sa državnim institucijama u Srbiji? Da li postoji spremnost državnih institucija da se saslušaju i primene Vaši predlozi po pitanju unapređenja trenutnog regulatornog okvira? Da li ste konsultovani od strane ministarstva u toku novih izmena Zakona o energetici?

NA: Zvaničnu saradnju sa resornim ministarstvom započeli smo krajem 2012. godine. Tokom te jednogodišnje saradnje, predstavnici ministarstva i javnih kompanija (EPS, EMS) radili su zajedno sa IFC-em na pripremi najvažniji uredbi kojima se reguliše sektor obnovljivih izvora. U okviru te saradnje pripremljen je nov model otkupa obnovljive energije, kao i metodologija kojom se izračunava posebna naknada koju plaćaju kranji korisnici električne energije. Takođe, pripremljeni su i standardni modeli ugovora za otkup električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora.

Izmene Zakona o energetici su veoma važne ne samo za sektor obnovljivih izvora već i za održivost celog elektroenergetskog sektora u Srbiji. Ipak IFC nije mogao da prihvati dodatnu saradnju sa Ministarstvom kako to ne bi blokiralo ili dodatno odložilo naše ostale aktivnosti: podršku privatnom i bankarskom sektoru.

EP: U odnosu na ostale zemlje Balkana kako se Srbija pozicionira po pitanju izvodljivosti projekata obnovljivih izvora energije?

NA: Mislim da nisam subjektivan, ali u poređenju sa ostalim državama Zapadnog Balkana, Srbija ima verovatno najbolje uslove za razvoj sektora obnovljivih izvora energije. Pored prirodnih resursa, koji su svakako neophodni za razvoj ovog sektora, postoji čitav niz dodatnih parametara koji utiču na investitore (posebno međunarodne) da li da svoj novac ulože u obnovljive izvore.
Politička stabilnost i dobar pravni okvir su svakako jedan od osnovnih uslova. Mislim da je u tom delu Srbija među liderima u regionu.

Elektroenergetski sistem Srbije svakako je lider u regionu, kako u pogledu tehničkih parametara, tako i sa aspekta stručnog kadra koji rade u EMS-u i EPS-u. Pouzdanost elektroenergetskog sistema u koji elektrana isporučuje svoju proizvodnju je veoma važan parametar. Naime, česti i/ili dugotrajni problemi u sistemu mogu smanjiti količinu energije koju je elektrana proizvela a time i prihod vlasniku elektrane. To je posebno važno kod priključenja malih hidroelektrana, koje su po pravilu locirane na udaljenim i nepristupačnim lokacijama. Ovaj problem bi se mogao, sa pravne strane, rešiti odgovorajućom klauzulom u ugovoru o eksploataciji priključka između operatora sistema i vlasnika elektrane, gde bi se predvidelo vreme trajanja „dozvoljenih prekida“ na godišnjem nivou, kao i neka vrsta kompenzacije ukoliko se ovo vreme prekorači.

Konačno, veoma je važna i veličina samog tržišta električne energije. Energija iz obnovljivih izvora i dalje je nešto skuplja od konvencionalne energije. Ovu razliku u ceni plaćaju krajnji korisnici. Stoga će određena količina energije proizvedene iz obnovljivih izvora manje opteretiti potrošače u Srbiji, nego u nekoj manjoj državi Zapadnog Balkana.

EP: U zemljama Evrope pored fid-in tarifa postoje i druge mere podsticaja za korišćenje struje iz obnovljivih izvora energije kao što su: količinske obaveze, investicioni stimulansi, poreski krediti kao i javne nabavke. Da li IFC motiviše Srbiju planovima ili nacrtima skorijeg uvođenja nekih od ovih podsticajnih mera? Kojih?

NA: Iako u zemljama Evropske Unije postoji nekoliko modela podsticanja obnovljive energije (na primer, model Zelenih Sertifikata koji se koristi u Rumuniji), ipak se model feed-in tarifa pokazao kao najpogodniji za brz i stabilan razvoj ovog sektora. Osnovna prednost modela feed-in tarifa je predvidljivost prihoda na dužem vremenskom horizontu koje elektrana može da ostvari. Naravno, postoje i određeni nedostaci – najveći nedostatak je što visina podsticaja nije prilagođena konkretnom projektu, već se vrši standardizacija po tehnologijama, i za neke tehnologije po veličinama instalisane snage. Tako se može desiti da je podsticajna cena veća nego što bi bilo neophodno za neke projekte, a nedovoljna da obezbedi njihovu isplativost za druge projekte.

Stoga je u svetu sve popularniji model tzv. aukcija, kod kojeg država, za konkretnu lokaciju, tehnologiju i instalisanu snagu, raspisuje tender, pri čemu pravo na izgradnju dobija kompanija koja ponudi najnižu otkupnu cenu. Iako ovaj model otklanja osnovni nedostatak modela feed-in tarifa, ipak se ne može smatrati savršenim. Naime primena ovog modela zahteva značajan trud i sredstva koje država mora da uloži kako bi konkretan projekat pripremila za fazu tendera. Stoga ovaj model ima smisla primenjivati za nekoliko najvećih projekata u državi.

Uprkos svemu, ne treba očekivati da Srbija promeni model podsticaja obnovljive energije. Odluka o izboru optimalnog modela obično se donosi na samom početku ovog procesa. Naknadne izmene mogu destabilizovati tržište i dodatno uvećati politički rizik iz perspektive investitora.

EP: Na nedavno održanom stručnom skupu u Privrednoj komori Srbije prezentovali ste kompletnu ponudu IFC-a za projekte obnovljivih izvora energije. O kakvoj ponudi je reč?

NA: Cilj ovog skupa bio je da kompanija i bankama u Srbiji predstavimo integralnu ponudu IFC-a u ovom sektoru, koja uključuje podršku u fazi razvoja projekata (kroz tzv. pružanje savetodavnih usluga) i u fazi finansiranja izgradnje ovih objekata (kroz tzv. pružanje investicionih usluga). Na teritoriji Zapadnog Balkana IFC nudi obe komponente: savetodavne usluge kroz regionalni program za obnovljive izvore energije, koji ja vodim, i kroz investicione usluge za direktno finansiranje projekata, koje vodi gđa Milica Sredanović, i kroz investicione usluge preko komercijalnih banaka, koje vodi gđa Aleksandra Krstić.

IFC filozofija je da svako ima pravo da odabere onu vrstu pomoći koja mu je zaista neophodna. It tog razloga naši savetodavni i investicioni proizvodni nisu povezani. Postoje kompanije i banke kojima je potrebna isključivo tehnička pomoć ali ne i investiciona podrška, i obrnuto, neke kompanije i banke smatraju da imaju dovoljno tehničkog kapaciteta i mogu zatražiti isključivo investicioni proizvod.

EP: Na koji način IFC vrši podršku lokalnom sektoru? Da li u okviru IFC postoji radna grupa ili kontakt osoba kojoj zainteresovani investitori ili učesnici u razvoju projekata mogu da se obrate za pomoć?

NA: Veoma često naše kompanije podcenjuju značaj kvalitetno razvijenog projekta i stoga, kako bi smanjiti troškove razvija projekta, izradu tehničke dokumentacije poveravaju nedovoljno iskusnim kompanijama i pojedincima. Naš tim je prošle godine uradio veoma zanimljivu analizu. Prikupili smo informacije o godišnjim proizvodnjama starih konvencionalnih hidroeletrana i uporedili ih sa godišnjim proizvodnjama novosagrađenih malih hidroelektrana. Posmatrali smo period od 2008 do 2012 godine, u kojem je bilo prosečnih, sušnih i vlažnih godina. Uočili smo da stare hidroelektrane veoma dobro prate projektovane parametre – ukoliko je godina prosečna one su proizvodile u nivou projektove proizvodnje, za vlažne godine proizvodile su više od projektovanih vrednosti. Sa druge strane, većina malih hidroelektrana nije mogla da dostigne projektovane parametre čak ni tokom veoma vlažnih godina. To zapravo znači da vlasnici ovih hidroelektrana neće moći da ostvare planirani prihod i da uspešno otplate kredit koji su uzeli za izgradnju njihove elektrane.

Stoga smatramo da je tehnička revizija veoma bitna faza razvoja svakog projekata koju ne treba olako shvatati. Na nedavnom skupu u PKS napomenuo sam da izostanak prave tehničke revizije može dovesti do ozbiljnih problemima u fazi gradnje i eksploatacije elektrane. Investitori treba da imaju u vidu da banke koje finansiraju ovu vrstu projekata očekuju 30-40% sopstvenog ulaganja. Na ovaj način, čak i u slučaju projektog finansiranja, rizik se deli između banke i investitora.

To nas je motivisalo da problemu tehničke revizije projekata obnovljivih izvora energije posvetimo posebnu pažnju. Pored toga, kompanijama možemo pomoći u izradi cash-flow analize, kao i u pružanju saveta kako da se uspešno otklone ekološki i socijalni rizici.
Međunarodnim kompanijama nudimo podršku kroz pripremu analize tržišta i povezivanje sa lokalnim kompanijama koje su počele razvoj projekata ali im je potrebna podrška snažnijih i iskusnijih kompanija.

EP: Na koji način IFC vrši podršku bankarskom sektoru? Da li organizujete programe za obuku bankara kako bi sa razumevanjem “čitali” projekte? Po Vašem mišljenju postoji li neusklađenost strana koje učestvuju u razvoju projekta i da li je to jedan od razloga sporijeg dovođenja projekta do realizacije?

NA: Sa aspekta pružanja savetodavnih usluga, naš tim (IFC – Balkanski program za obnovljive izvore energije, ili kako ga mi zovemo BREP) razvio je veoma kompleksan set priručnika, upitnika i softverskih rešenja za uspešnu analizu projekata obnovljive energije. U ovom trenutku fokus smo stavili na tehnologiju malih hidroelektrana. Osnovni razlog je broj potencijalnih projekata u našem regionu, koji se meri stotinama.

U okviru našeg paketa podrške bankama, organizujemo trening za predstavnike banaka kako da samostalno urade preliminarnu analizu ovih projekata i kako da pravilno identifikuju sve rizike. Potom, zajedno sa predstavnicima banke, vršimo preliminarnu analizu tri konkretna projekta koje banka želi da finansira. Smatramo da će nakon takvog paketa bank biti sposobna da samostalno vrši selekciju potencijalno dobrih projekata, čime će se značajno smanjiti ukupni troškovi i same banke ali i kompanija koje razvijaju projekte.

U okviru investicionog dela, IFC nudi bankama namenska sredstva koja se mogu koristiti za projekte energetske efikasnosti i obnovljive izvore energije. Period otplate projekata obnovljivih izvora nije tako kratak i obično se kreće u opsegu od 7 do 15 godina. Stoga je ročnost kredita koje banke mogu da ponude jednako važna kao i sama kamatna stopa. U okviru svoje ponude IFC upravo insistira na ovim činjenicama, nudeći bankama namenska sredstva sa rokom otplate uskladjenim sa periodom otplate samog projekta (pay-back period).

EP: Koje banke u Srbiji su najbolje odgovorile na zahteve tržišta obnovljivih izvora energije u smislu iskustva u analizi projekata i mogućnosti dugoročnog finansiranja projekata?

NA:Gotovo sve banke koje rade u Srbiji prepoznale us sektor obnovljivih izvora kao veoma atraktivnu priliku za ulaganje. Neke od banaka oslanjaju se na lokalne resurse, dok druge pomoć traže od svojih matičnih banaka u Evropi. Neke banke su prihvatile projektno finansiranje kao osnovni model za prjekte obnovljivih izvora. Ovakav model zahteva visok nivo interne ekspertize u proceni tehničkih, ekoloških i finansijakih rizika, kao i pripremi cash-flow modela za određenu vrstu projekata.

Druge banke i dalje primenjuju model korporativnog finansiranja, koji ne zahteva previše znanja u sektoru obnovljivih izvora, ali podrazumeva da iza projekta stoji veoma snažna kompanija, spremna da svojom imovinom garantuje projekat obnovljivih izvora.

EP: Da li u Srbiji, zemljama Balkana projekti zadovoljavaju Ekvator principe?

NA:Ekvator principi razvijeni su od strane IFC-a i prihvaćeni naglobalnom nivou od strane vodećih finansijskih institucija. Oni zapravo predstavljaju skup standarda ekološke i socijalne održivosti infrastrukturnih projekata. U našem regionu postoje projekti koji ispunjavaju te standarde, kao i projekti koji ih ne ispunjavaju. Regulativa koja se bavi ovim problemima u našem regionu je nedovoljno razvijena i mogu se uočiti značajne razlike u pojedinim državama. Odluku o tome na koji način će konkretan projekat biti razvijen donosi sama kompanija, rukovodeći se procenom ko će obezbediti kredit za konkretan projekat i kakve uslove će kreditor postaviti.

Energetski portal

Otvoren filmski konkurs GREEN FEST 2014.

green-fest-2014

Svi autori kratkih i amaterskih filmova na temu životne sredine, sve do 26. septembra 2014. mogu prijaviti svoje radove za prikazivanje na petom Međunarodnom festivalu zelene kulture GREEN FEST. Festival se ove godine održava pod sloganom “Pametni gradovi”, od 29. do 31. oktobra, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine koji organizuje Festival u saradnji sa Domom omladine Beograda, i uz pomoć Grada Beograda Sekretarijata za zaštitu životne sredine i kompanije Lenovo.

„Zadovoljni smo što i ove godine možemo da podržimo Green Fest. Organizatori festivala u potpunosti prate multidisciplinarni pristup ekologiji, kao i stav našeg sekretarijata o važnosti podizanja svesti u oblasti zaštite životne sredine. Ovogodišnja tema festivala “Pametni gradovi“ je vrlo aktuelna s obzirom da danas čak pedeset posto svetske populacije živi u gradovima, sa tendencijom da se u skoroj budućnosti  broj stanovnika u gradovima udvostruči. Samim tim, moramo uložiti velike napore da se gradovi transformišu u inteligentnije i efikasnije urbanističke celine koje će svojim stanovnicima omogućiti udobniji život, ali sa posebnim akcentom na održivi razvoj i očuvanje životne sredine“, izjavio je Goran Trivan, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda.

Na konkurs za amaterski film se mogu prijaviti radovi samo ako su snimljeni, u potpunosti, amaterskom tehnikom: snimci napravljeni mobilnim telefonom, foto-aparatom i  amaterskom video kamerom. U okviru ove kategorije biće dodeljene nagrade u tri starosne kategorije: do 18, od 18 do 27, i preko 27 godina, kao i specijalna nagrada Grada Beograda – Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Program kratkog filma je namenjen svim profesionalcima iz oblasti kinematografije koji se bave temama prirode, životne sredine i ekologije. Nagrade će biti dodeljene za dva najbolja kratka filma. Nagrade za pobednike, u okviru obe kategorije, je obezbedila kompanija Lenovo.

Spisak filmova koji su ušli u selekciju za neku od vrednih nagrada festivala biće objavljen 15. oktobra na zvaničnoj internet stranici Festivala gde se nalazi i kompletna konkursna dokumentacija.

Međunarodni festival zelene kulture GREEN FEST je najveća „zelena“ manifestacija u regionu jugoistočne Evrope koja se održava svake godine. Tokom prethodne četiri godine, na konkurse za kratke i amaterske filmove je stiglo više od 370 filmova sa svih kontinenata, održano preko 80 radionica za učenike osnovnih i srednjih škola i studente, predstavljeno preko 60 izlagača i umetnika, sa ukupnom posetom od preko 25 000 građana.

izvor/slika: ekokuce

„Mineirão“ – brazilski solarni stadion

solarni-stadion-brazil

Stadion „Mineirão“ iz 1965. godine u Belo Horizonteu opremljen je sa neverovatnih 6.000 solarnih panela na krovu. Ovo je bila inicijativa lokalne elektrodistributivne kompanije “CEMIG” sa kojim je ovaj stadion postao prvi stadion na Svetskom prvenstvu koji se u potpunosti napaja sunčevom energijom.

Stadion punog imena „Estádio Governador Magalhães Pinto“ služi i kao kompletna solarna elektrana sposobna da snabdeva 1.200 domova sa električnom energijom.

Elektrana je izgrađena od strane elektrodistributivne kompanije “CEMIG” u saradnji sa nemačkom bankom “kfW “i “Minas Arenom”, grupom koja upravlja sa stadionom.

Pošto paneli proizvode mnogo više energije nego što je stadionu potrebno (1.600 MWh energije godišnje), deset odsto preostale električne energije ide diretkno redovnim potrošačima. Iako je stadion „Mineirão“ prvi stadion na Svetskom prvenstvu u fudbalu koji se u potpunosti napaja sa solarnom energijom, on nije prvi na svetu. Ova ideja je potekla od stadiona u Frajburgu (Nemačka) i Bernu (Švajcarska), koji se takođe napajaju zahvaljujući najsjanijoj zvezdi.

izvor:građevinarstvo

Izgradnja “Južnog toka” ipak prema planu

juzni tok

Realno je očekivati da do kraja ove godine bude izgrađeno prvih 30 kilometara gasovoda Južni tok kroz Srbiju. Na ovim radovima će biti angažovane i srpske kompanije, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije gospodina Tomislava Nikolića, koji je juče razgovarao u Beogradu sa gospodinom Stanislavom Vladimirovičem Anikejevim, direktorom kompanije Centrogas, koja je angažovana na izgradnji gasovoda “Južni tok” kroz našu zemlju.

Predsednik Nikolić je tom prilikom rekao da je projekat “Južni tok” od ogromnog značaja za Republiku Srbiju i da predstavlja ogromnu šansu za razvoj naše privrede i unapređenje položaja Srbije i u regionu i u Evropi.

Prethodno je saopšteno da kompanija “Strojtransgas”, čiji je većinski vlasnik ruski biznismen Genadij Timčenko napušta projekat izgradnje Južnog toka na teritoriji Bugarske i da će je zameniti “Centrogas”, kćerka kompanije Gasprom. Strojtransgas je trebalo da izgradi prvu kopnenu deonicu gasovoda kroz Bugarsku, dugu 500 kilometara.

Do kraja 2014. godine u Srbiji će biti položeno prvih 30 kilometara cevovoda gasovoda “Južni tok”, uz izmene trase u Vojvodini, potvrđuje direktor „Srbijagasa“ gospodin Dušan Bajatović za list “Politika”.

Onvkaže da kod nas što se tiče Južnog toka sve ide prema planu.

„Biće mala izmena trase u Vojvodini, jer će gasovod umesto u Italiju ići na Baumgarten u Austriju gde se nalazi najveće skladište gasa u Evropi. Uskoro završavamo eksproprijaciju za treću deonicu trase gasovoda i čekamo dobijanje građevinskih dozvola za početak radova na izgradnji“, ističe gospodin Bajatović.

On naglašava da ne postoji ni jedan razlog da se “Južni tok” kao energetski objekat ne izgradi u Srbiji, kao ni u drugim zemljama kroz koje treba da prođe.

„Siguran sam da će tako biti. Sve što se tiče trećeg energetskog paketa apsolutno su rešiva pitanja i problemi. S obzirom na to da se radi o energetskom projektu od geostrateškog značaja, pre svega za energetsku stablnost i bezbednost Evropske unije, koji nema alternativu na srednji, a verovatno ni duži rok, bez obzira na ukrajinsku krizu, ili baš zbog nje, Južni tok će biti realizovan u roku“, uveren je gospodin Bajatović.

On podseća da se radi o projektu u kome Srbija ima minimalne rizike, a veliku ekonomsku, energetsku i političku dobit. Naša zemlja inače uvozi oko 2,5 milijardi kubika gasa godišnje, a najveći deo tih količina stiže preko Ukrajine i Mađarske.

izvor: politika

„Hidroelektrane na Trebišnjici“ ostvaruje dobru proizvodnju

hidro energija

Predsednik Vlade Republike Srpske gospođa Željka Cvijanović izjavila je juče u Trebinju da kompanija „Hidroelektrane na Trebišnjici“ ostvaruje dobre proizvodne rezultate i značajnu dobit, te da ima veoma značajnu ulogu u celokupnom sistemu „Elektroprivrede“ kao i u privrednom životu u Republici Srpskoj.

Gospođa Cvijanović je nakon razgovora sa rukovodstvom HET-a pohvalila menadžment ovog preduzeća, napominjući da je prošla godina po ostvarenim rezultatima u proizvodnji električne energije bila veoma dobra i da će prema dosadašnjim pokazateljima i u ovoj godini biti nastavljen trend dobrog poslovanja.

„Ovo je veliki sistem koji zapošljava 630 radnika, isplaćuje dobre plate i izmiruje sve obaveze, pa je veoma jasno koliko je važno održavanje i vitalnost energetskog sektora i koliko je `Elektroprivreda Republike Srpske` integrisana na lokalnom nivou, a ne samo na republičkom“, rekla je gospođa Cvijanović.

Ona je dodala da je sa rukovodstvom razgovarala i o značaju realizacije druge faze HE „Dubrovnik“, kao i o kapitalnom projektu HE „Dabar“ čija realizacija je u toku.

Gospođa Cvijanović je ukazala i na dobru organizovanost zaposlenih u HET-u prilikom majskih poplava, te pohvalila angažovanost i pomoć poplavljenim područjima u ljudstvu i novcu.

Direktor HET-a, gospodin Gordan Mišeljić istakao je da ovo preduzeće ispunjava mesečne planove proizvodnje električne energije i da je trenutno proizvodnja 13% iznad plana.

U HET-u ističu da prema dosadašnjim rezultatima očekuju da bude ispunjen i godišnji plan proizvodnje električne energije od 1.078 GWh.

Gospodin Mišeljić je istakao da su u planu mnogobrojne aktivnosti među kojima i dogovori sa „Hrvatskom elektroprivredom“ o izgradnji druge faze HE „Dubrovnik“, navodeći da očekuje da će oni biti završeni na obostrano zadovoljstvo.

On je istakao i da se planiranom dinamikom izvode radovi na projektu HE „Dabar“ koji HET finansira sa 70%, a „Elektroprivreda Republike Srpske“ 30 %, napominjući da su, između ostalog urađeni pristupni putevi i drugi neophodni radovi.

izvor: energetikars

Inženjer iz Pančeva odustao od svog električnog automobila

Prakse energetske efikasnosti u prevoznom sektoru

Inženjer iz Pančeva, Nebojša Matović je za svoj diplomski rad odlučio da u polovnog „pežoa 205“, koji je kupio za 1.000 evra, umesto benzinskog ugradi motor na električni pogon. Uložio je još tri hiljade evra i dve godine truda i napravio vozilo čijih 100 pređenih kilometara košta 14 dinara, međutim onda su počeli problemi sa birokratijom.

Nakon što je od Agencije za bezbednost saobraćaja dobio odgovor čekan dve godine, odustao je od projekta.

Kako tvrdi, iz Agencije su mu tražili i potvrdu proizvođača da mu dozvoljavaju da prepravlja njihovo vozilo, što je Nebojša uspeo da nabavi iako je on preuredio automobil za sopstvene potrebe, o čemu postoji njegova pisana izjava.

„Sada mi traže da im je još jednom pošaljem jer su je verovatno izgubili. Poslao sam im zahtev za ispitivanje tri puta, nisu mi se javljali. Politika njihove Agencije je da ne prima stranke pa sam morao preko telefona, mejla i pisama da ih kontaktiram. Kada sam im poslao zahtev četvrti put odgovorili su mi i zahtevaju brdo neispunjivih uslova“, ispričao je Nebojša Matović.

Konačno posle skoro dve godine stigao mu je odgovor iz Agencije za bezbednost saobraćaja nakon kojeg je definitivno odlučio da odustane od svog projekta.

„U tom odgovoru mi zahtevaju da ispunim uslove koje ni najmodernija fabrika automobila u svetu ne može da ispuni, traže mi da ponovo uradim ispitivanje automobila iako sam sva ispitivanja obavio u zvaničnoj laboratoriji AMSS. AMSS je takođe napravio električni automobil, oni kažu prvi u Srbiji samo ne znam na osnovu čega su prvi, nisu čak ni drugi, možda su dvadeseti, i zanima me kako će ih oni ispuniti kada je to na žalost nemoguća misija samo u našoj državi“, rekao je Nebojša Matović i dodao:

„U svim normalnim zemljama ovakvo ispitivanje se obavi za nekih sat vremena i potpuno je jednostavna i veoma jeftina procedura. Zvanično odustajem od projekta, nismo mi spremni za napredak. Nemam više snage, niti volje da se borim“.

Matić je istakao da ima više pitanja na konto odgovora agencije, ali da niko nije odgovarao na njegove telefonske pozive.

„Inače imam javno obećanje ministarke Zorane Mihajlović da će mi pomoći da registrujem auto jer kako ona kaže to je prosto dobro. Ja ne tražim ništa, nikakvu pomoć nisam dobio, niti tražio. Zahtevam samo da se moje vozilo registruje sa uslovima koji se svuda u svetu traže, a ne da izmisljaju nove. Nadam se da će ovo narod čuti i pomoći mi u ovom cilju da pokažemo svetu da i mi umemo nešto da napravimo što se svuda odavno propagira i maksimalno podržava“, rekao je Nebojša Matović i podvukao da je ovo njegovo poslednje pojavljivanje u medijima.

izvor:mondo

Konkurs za mlade: „Zelene ideje za naš grad“

image

U okviru obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, EU Info centar i Sekretarijat za saobraćaj Grada Beograda organizuju takmičenje u crtanju u kome mogu da učestvuju učenici osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije. Crteži na temu alternativne mobilnosti ne bi trebalo da budu veći od A3 formata, a rok za prijem radova je 5. septembar 2014.

Osnovna ideja ove akcije je da se osnovci i srednjoškolci  širom Srbije animiraju da na jedan orginalan i kreativan način predstave kako oni vide grad u kome bi želeli da žive, i tako prenesu poruku  o značaju važnosti očuvanja zaštite životne sredine i korišćenja ekoloških vidova saobraćaja. Alternativna mobilnost predstavlja upotrebu javnog prevoza, železnice i ekoloških vidova saobraćaja kao što su pešačenje ili vožnja bicikla. Automobili emituju štetne gasove koji narušavaju kvalitet vazduha u gradovima i imaju negativan uticaj na ozonski omotač i klimatske promene. Cilj ove akcije  edukacija stanovništva svih starosnih grupa o značaju „ekoloških” vidova saobraćaja. Posebna pažnja usmerena je na najmlađe, koji bi trebalo da prihvate ovu inicijativu i njene poruke prenose dalje.

Takmičenje će biti objavljeno preko društvenih mreža EU Info centra i trajaće od 5. avgusta do 5. septembra 2014. godine.  Crteže, sa originalnim porukama, treba poslati najkasnije do 5. septembra 2014.,  do 17:00h,  putem elektronske pošte na adresu: competition@euinfo.rs , sa naznakom: alternativna mobilnost – “zelene ideje za naš grad”.

Prve tri nagrade za crteže su bicikl, roleri i trotinet, dok će najboljih 20 radova biti izloženo u EU info centru u septembru tokom obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti. Grad Beograd i JKP GSP Beograd, kao generalni pokrovitelji akcije promovisaće pobedničke crteže sa porukama na dva vozila gradskog saobraćajnog prevoza.

Od 6. do 11. septembra 2014. svi pristigli radovi biće objavljeni na Fejsbuk stranici EU info centra, gde će građani moći da glasaju “lajkovima” za najboljih 20 radova koji će biti prikazani na izložbi u Domu Omladine u Beogradu, dok će dobitnike prve tri nagrade birati stručni žiri.
Evropska nedelja mobilnosti (ENM) je godišnja kampanja održive urbane mobilnosti, koja se održava svake godine od 16. do 22. septembra i koja ima za cilj da promoviše alternativne vrste mobilnosti u svrhu očuvanja životne sredine.Ove godine nizom aktivnosti u različitim krajevima Evrope , a sa zajedničkom temom “Naše ulice, naš izbor” ukazuje se na sve veću potrebu da se ulice i gradovi prilagode građanima, a ne automobilima.

izvor/slika: europa

„Elektroprivreda Srbije“ najavila tender za nabavku opreme za male hidroelektrane

EPS Elektroprivreda Srbije

EPS

„Elektroprivreda Srbije“ objavila je na svom sajtu prethodno obaveštenje o pozivu za podnošenje ponuda za nabavku elektromehaničke opreme za male hidrelektrane koje se finansiraju iz kredita EBRD – grupa elektrana Zapad. Tender će biti raspisan u toku ovog meseca a ugovori sa izabranim ponuđačima će biti potpisani u novembru.

Projektom izgradnje malih hidroelektrana pomoću kredita Evropske banke za obnovu i razvoj – EBRD od oko 45 miliona evra biće izgrađene 23 mini hidroelektrane.

izvor:eps

Do građevinske dozvole za 28 dana

ministri energetike

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospođa Zorana Mihajlović izjavila je da će izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je predviđeno da se građevinska dozvola dobija za 28 dana, biti usvojene oko 1. septembra, a puna primena se očekuje sredinom 2015.

Ona je objasnila je da će broj procedura za dobijanje građevinske dozvole biti smanjen sa 18 na 13, ukinuće se naknada za građevinsko zemljište, a investitori će davati novac samo za opremanje zemljišta.

„Lokacijske dozvole više neće biti upravni akt, a Ministarstvo građevinarstva i državne institucije biće dužni da pribavljaju dokumentaciju za investitore i sve će se raditi na jednom šalteru“, rekla je gospođa Mihajlović.

Po njenim rečima, konverzija kao termin neće postojati, već pravo korišćenja zemljišta postaje pravo svojine koje će moći da se dobije sa ili bez naknade. Ako se plaća naknada, plaćaće se u odnosu na tržišnu cenu građevinskog zemljišta u 120 rata ili sa 50 odsto popusta ukoliko se plaća odjednom.

Potpredsednica UO NALED-a gospođa Ana Brnabić ocenila je da je Zakon o planiranju i izgradnji jedan od najznačajnijih propisa za privredu i uslov za prosperitet građevinske industrije, ali i cele privrede. On je istakla da je način na koji su pripremljene izmene tog zakona dobar primer za ostala ministarstva kako raditi i uključiti sve zainteresovane da bi se došlo do dobrog zakonskog rešenja. Prema njenim rečima, važno je da se po donošenju zakona ne stane s donošenjem podzakonskih akata koji u Srbiji u proseku kasne po 800 dana.

Ona je podsetila da je Srbija u poslednjoj godišnjoj studiji o uslovima poslovanja Svetske banke („Duing biznis“) na 182. mestu među 189 zemalja, da izdavanje građevinske dozvole u Srbiji traje u proseku 269 dana, a da dozvole košta 3,5 puta više nego u susednim zemljama.

izvor: danas

PREDSTAVLJAMO Energy House – Novi Sad

Krajem ’70-tih godina XX veka razvijale su se i istraživale ideje koncepta samogrejnih ekoloških kuća u tadašnjoj Jugoslaviji. Jedan, slobodno možemo reći, od pionira u ovoj oblasti je akademik Veljko Milković iz Novog Sada, idejni tvorac ovog koncepta gradnje i autor patenta samogrejne ekološke kuće.

Prema projektima akademika Veljka Milkovića do sada je izgrađeno nekoliko kuća u Novom Sadu, Zaječaru, Somboru i Ljigu. Prvi pilot projekat samogrejne eko kuće izašao je iz „radionice” gospodina Milkovića 1979. godine. Izgradnjom ovog tipa eko kuće i praćenjem karakterističnih faktora na kojima je projekat zasnovan dobili su se podaci koji pokazuju značajne uštede kako u gradnji tako i u potrošnji primarnih energenata.

U cilju podizanja ekološke svesti i promocije upotrebe obnovljivih izvora energije, Istraživačko razvojni centar Veljko Milković i Agencija za energetiku Grada Novog Sada pokrenuli su projekat “Samogrejna eko kuća – Za naš ekološki svet budućnosti”. Saradnja na ostvarenju ove ideje započela je u maju 2012. godine.

energi hous

Predmet projekta je izgradnaja javnog i promotivnog eko centra – Energy House koji bi ujedno bio i sedište Agencije.

Koncept projekta predstavljaju principi gradnje pasivne solarne arhitekture koje jesamogrejna-eko-kuca akademik Milković utkao u svom prvom projektu samogrejne ekološke kuće ili tzv. solarne zemunice.
Polazni parametri:
– grejanje objekta pomoću sunčeve energije
– orijentacija otvora ka jugu (kako bi se maksimalno iskoristilo sunčevo zračenje) sa instaliranim reflektujućim površinama oko     prozora pomoću kojih se povećava toplota i svetlost koje ulaze u objekat
– zemljani omotač oko konstrukcije objekta za zadržavanje sunčeve energije (zaštita od niskih temperatura zimi i visokih leti).
Praćenjem rezultata merenja primenom principa gradnje “Samogrejne eko kuća” utvrđeno je da se ostvaruju uštede u grejanju 85%, u hlađenju 100%, uštede u osvetljenju 30% i uštede u građevinskom materijalu oko 10%. Ovim merenjima pokazala se i ekonomska opravdanost izgradnje objekata.

Prateći tehnička dostignuća u oblasti alternativnih izvora energije i niskoenergetske gradnje u projekat su implementirani solarni kolektori i fotonaponski paneli. Za izvor dodatnog dogrevanja objekta projektovane su toplotna pumpa i kotao za biomasu.

Prilikom projektovanja uređenja terena oko objekta planirani su grejači odnosno podno grejanje prilaznih staza i parkinga kao i nadstrešnice za parking sa fotonaponskim panelima i punjačima za električne automobile. Takođe planiranrana je podzemna cisterna za sakupljanje kišnice.
Rad svih predviđenih sistema objekta kontrolisala bi automatika što objekat svrstava i u kategoriju Pametnih zgrada.

Kako je cilj izgradnje objekta edukacija iz oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu projektom je planirano postavljanje javnog displeja sa energetskim podacima za objekat. Centar će putem ovih informacija javnost informisati o rezultatima merenja nastalih primenom alternativnih izvora energije i niskoenergetske gradnje.

I ako projekt Energy House u Novom Sadu predstavlja najuspešniji domaći primer energetske efikasnosti realizacija se još uvek čeka.

SJ

fotografija/ilustracija: samogrejnekuce

1...1.4621.4631.464...1.512Page 1.463 of 1.512

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs