U užem centru Banjaluke u Republici Srpskoj postavljena su 43 nova kontejnera za odlaganje otpada.
Tehnički direktor komunalnog preduzeća „Čistoća“ iz Banjaluke gospodin Milan Plavšić izjavio je da su novopostavljeni kontejneri zapremine 1,3 i 3,2 metra kubna, kao i da su uvezeni iz Italije.
Predstavnici Gradske uprave Banjaluke saopštili su da je Banjaluka za nove kontejnere izdvojila oko 60 hiljada KM, od čega je deo sredstava dobijen od strane Fonda za zaštitu životne sredine i energetske efikasnosti Republike Srpske. Istaknuto je da se uskoro očekuje raspisivanje tendera za nabavku dodatnih kontejnera ukupne vrednosti oko 30 hiljada KM, a ovi kontejneri će biti postavljeni po prioritetnosti.
Sandra Jovićević
foto: pozega.eu
„Američke energetske kompanije ne vraćaju kredite i proglašavaju bankrot zbog toga što cene nafte ostaju na nivou ispod 40 dolara, ali njihovim kolegama iz Rusije uspeva da prežive dvostruki udar jeftine nafte i zapadnih sankcija koje su ograničile pristup zapadnim kreditima“, piše analitičar Kenet Rapoza za „Forbs“. Pozivajući se na podatke agencije „Fič rejting“, autor teksta tvrdi da niske cene nafte neće uticati na rejtinge najvećih ruskih energetskih kompanija. „Dugovi naftnog i gasnog sektora su na drugom mestu u industriji SAD i čine 79,6 odsto ukupnog duga američke industrije. To je čak gore nego 2009. godine, kada su dugovi tog sektora bili 70 odsto“, piše „Forbs“.
Delegacija JP Elektroprivrede BiH predvođena generalnim direktorom Bajazitom Jašarevićem posjetila je početkom nedelje gradsku upravu Bihaća i informisala gradonačelnika Emdžada Galijaševića i ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FBiH Šemsudina Dedića o projektima koje to preduzeće realizuje, ili planira da realizuje na području Bihaća. Na sastanku je razgovarano o mogućnosti izmene postojećih zakonskih propisa koji se odnose na naplatu koncesije za proizvodnju električne energije dobijene iz HE Kostela, a po rečima gradonačelnika Galijaševića izmene postojećih propisa omogućile bi značajne prihode gradu Bihaću.
Investicije u obnovljivu energiju prošle godine su dostigle rekordnih 286 milijardi dolara od čega je više od polovina bila u zemljama u razvoju, navodi se u izveštaju programa UN za zaštitu okoline. Time su zemlje u razvoju prvi put premašile razvijene po investicijama u obnovljivu energiju. Investicije zemalja u razvoju u obnovljivu energiju su porasle za 19 odsto na 156 milijardi dolara, od čega je samo u Kini bilo 103 milijarde dolara. SAD su povećale investicije u obnovljivu energiju za 19 odsto na 44 milijarde dolara, ali su ukupno takve investicije u razvijenim zemljama pale za osam odsto na 130 milijardi dolara. Uprkos većim investicijama, obnovljivi izvori energije pokrivaju tek jednu desetinu energije u svetu, koja većinom dolazi iz uglja i prirodnog gasa. Podaci o obnovljivoj energiji su zasnovani na informacijama Blumberga i ne uključuju velike hidroenergetske projekte koje borci za zaštitu životne okoline kritikuju zbog ugrožavanja prirode i rečnih tokova.
Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu – Energetska Efikasnost (ORF-EE), implementiran od strane Deutsche Gesellschaft für Internationalle Zusammenarbeit (GIZ), zajedno sa Energetskom zajednicom (EnC) organizuje EnC Letnju školu 2016. Reč je o prvoj školi Energetske zajednice, koja će se održati u Tirani u periodu od 03. do 10. septembra 2016. godine. Partnerska institucija i domaćin Letnje škole je Univezitet Polis iz Tirane.
Direktor sekretarijata Evropske zajednice Janez Kopač je krajem prošle nedelje izjavio da bi Srbija zbog nerešenih pitanja u energetici, pre svega kašnjenja u razdvajanju delatnosti u Srbijagasu, mogla da se suoči sa sankcijama EZ i teškoćama u pregovorima o članstvu u EU.