Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić rekla je da se BiH, ugovorom o uspostavlјanju energetske zajednice, obavezala da će do 2018. godine ostvariti uštede u finalnoj potrošnji energije od devet odsto. Ona kaže da su u Republici Srpskoj i BiH u celini mapirana područja sa izuzetnim energetskim potencijalom, a klјučni uslov za smanjenje potrošnje energije jeste podizanje nivoa energetske efikasnosti u svim segmentima života, što znači iskoristiti što manje energije i energenata za što veći učinak.
“Jedan od cilјeva je i da se forsira i stumuliše povećano korištenje energije iz obnovlјivih izvora da bi bila smanjena ukupna emisija štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte”, rekla je Golićeva za “Pres Republika Srpska”. Ona je dodala da su s tim u vezi doneseni pravilnici kojima je prvi put propisima Republike Srpske obuhvaćena i obrađena energetska efikasnost u građenju zgrada. Prema njenim rečima, u naredne dve godine trebalo bi da bude obnovlјeno više od 35 objekata iz oblasti prosvete i kulture i zdravlјa i socijalne zaštite. “U prvoj fazi već je izabrano 11 objekata – tri bolnice, sedam osnovnih škola i jedan studentski centar. Radovi na ovih 11 objekata procjenjuju se na oko 5,5 miliona KM. Ukupna vrednost projekta, koji se finansira iz kreditnih sredstava Svetske banke, za BiH iznosi 32 miliona dolara, od čega se na Srpsku odnosi 12,8 miliona dolara ili 40 odsto”, precizirala je Golićeva.
Ona je dodala da je cilј da se ugradnjom energetski efikasnih materijala, poput izolacije na fasadama, kvalitetne stolarije, krova i bolјih rešenja grejanja u tim objektima, uštede znatna sredstva. Golićeva je navela da su propisi Srpske, kada je reč o energetskoj efikasnosti, stoodstotno usklađeni sa evropskim direktivama, te da se kontinuirano prate sve promene u ovoj oblasti. Ona smatra da je podizanje svesti javnosti o značaju mera energetske efikasnosti izuzetno važno, jer omogućavaju uštede energije i novca, te da su mediji kao kreatori javnog mnjenja i obrazovni sistem, u tome klјučni. Golićeva je pojasnila da nije tačna informacija da je u Republici Srpskoj nastalo 800.000 tona opasnog otpada, već je reč o pepelu i šlјaci iz termoelektrana koji ne spadaju u opasni otpad.
V.V.
www.srna.rs
Predstavnici grada Beograda i najbolji studenti Šumarskog fakulteta obeležili su danas Svetski dan šuma sadnjom 25 stabala poljskog jasena u Bajfordovoj šumi u Beogradu. U akciji pošumljavanja, pored studenata Šumarskog fakulteta, učestvovali su i gradski menadžer Goran Vesić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, gradski sekretar za zaštitu životne sredine Gran Trivan i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Gradski menadžer Goran Vesić rekao je da je sadnja 25 stabala poljskog jasena simboličan način da se obeleži Svetski dan šuma i time pokaže koliko je pošumljavanje važno za gradjane Beograda. “Danas smo imali čast i zadovoljstvo da zasadimo sadnice u Bajfordovoj šumi. Ova šuma je prošle godine dobila ime po Timoti Džonu Bajfordu koji je veoma zaslužan za naše društvo… Mislim da je ovo bio pravi način da se Beograd oduži njemu za sve ono što je učinio za Srbiju”, rekao je Vesić novinarima nakon sadnje drveća. On je dodao da je 14,6 odsto površine Beograda pokriveno šumom i da je “to dovoljno i nedovoljno u odnosu na ono što grad želi”.
Danas je u Medija centru, u Beogradu počela konferencija u organizaciji CEDEF-a i Ambasade Francuske u Beogradu sa temom : “ Zagađenje vazduha: Doprinos lokalnih zajednica borbi protiv klimatskih promena“.
U susret Danu šuma, JP Srbijašume je organizovalo danas konferenciju za novinare u Klubu Košutnjak. Međunarodni dan šuma 21. mart ustanovljen je na sednici Generalne skupštine evropske poljoprivredne konfederacije 1971. godine sa namerom da se istakne značaj šuma za čovečanstvo i brojne druge koristi. Prvi dan proleća je simbolično izabran kao simbol ponovnog rađanja života i buđenja prirode.
Rusija ima dokazane rezerve nafte samo za još 28 godina, izjavio je ruski ministar prirodnih resursa Sergej Donskoj. “Rezerve nafte iznose oko 29 milijardi tona. Ali,to su te koje se teoretski mogu izvući iz zemlje. U 2015. godini preliminarno je izvadjeno oko 505 miliona tona. Ako se preračuna, otvorenih rezervi dovoljno je za 57 godina”, rekao je Donskoj Rosijskoj gazeti. Donskoj je naveo da je medjutim obim dokazanih rezervi, za koje se tačno zna gde su, koliko ih je i kako ih izvući, po ocenama eksperata duplo manje, oko 14 milijardi tona. “Po dokazanim rezervama, nafte za vadjenje biće samo na 28 godina”, dodao je on. Po njegovim rečima, bez novih nalazišta, vadjenje nafte iz tradicionalnih bušotina počeće da se smanjuje već 2020. godine.
Gasovod „Severni tok 2“ je projekat koji ne zahteva nikakva sredstva Evropske unije, budući da je „Gasprom“ sa partnerima spreman da ga sam finansira, pa poreske obveznike zemalja EU neće koštati ni centa, poručila je generalna direktorka „Gasprom eksporta“ Jelena Burmistrova. Burmistrova je, u martovskom broju časopisa „Blu fjuel“, podsetila da će „Severni tok 2“ proći dnom Baltičkog mora duž proverene rute „Severnog toka 1“, te da će zapravo biti kopija prvog projekta izgrađenog po najvišim standardima i da će zadovoljavati najstrože zahteve ekološke zaštite i bezbednosti.