Danas je u opštini Bajina Bašta svečano potpisan Memorandum o razumevanju za izgradnju Centra za reciklažni otpad, koji će doprineti efikasnijem sistemu upravljanja otpadom u ovoj opštini. Memorandum je potpisan između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Regionalnog centra za upravljanje otpadom (RCUO) „Duboko“, opštine Bajina Bašta i međunarodne organizacije International Management Group (IMG).
Sa stopom recikliranja od preko 14%, Bajina Bašta je najuspešnija opština u Srbiji. Donacijom od oko 200.000 eura (174.810 evra donirala je Švedska, dok je 15.740 evra obezbedila opština Bajina Bašta) omogućiće se izgradnja Centra za reciklažni otpad i kupovina kamiona auto-smećara čime će se nivo usluge za građane Bajine Bašte podići na viši nivo.
„Izgradnjom Centra za reciklažni otpad napravićemo korak dalje, jer ćemo pored postojećeg sistema primarne separacije otpada, građanima omogućiti da odlažu otpad koji pripada posebnim tokovima otpada (istrošene baterije, akumulatori, neonske sijalice, elektronski i električni otpad), kao i kabasti otpad na za to predviđenom mestu. Takođe, deo ovog projekta podrazumeva i nabavku modernog vozila koje će nam omogućiti efikasnije sakupljanje otpada i smanjiti cenu troškova transporta“, naveo je Radoslav Filipović predsednik opštine Bajina Bašta. Godišnje se u Srbiji proizvede 2.5 miliona tona otpada. Razdvajanje otpada u domaćinstvima garantuje dovoljno visok kvalitet otpada, koji se kasnije može koristiti u preradi i reciklaži.
„Razdvajanjem otpada u domaćinstvima, mogu se od milion tona otpada, napraviti milioni evra u srpskoj ekonomiji i što je najvažnije – svako od nas pojedinačno je tome doprineo. Izgradnjom Centra za reciklažni otpad u Bajinoj Bašti značajno će se doprineti i uspešnosti rada Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Duboko“, koji predstavlja jedan od 8 regionalnih centara za upravljanje otpadom u našoj zemlji. Srbija treba da ima 26 ovakvih regionalnih centara, kao i da nivo razdvajanja otpada i reciklaže podignemo sa 5% na 50%, pa možemo da zaključimo da je pred nama veliki posao“, istakla je Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i pohvalila primer dobre prakse u Bajinoj Bašti koja sa 14% prikupljenog reciklažnog otpada značajno nadmašuje nacionalni prosek.
„Od početka prikupljanja primarno selektovanog otpada (otpada koji se može dalje reciklirati) na teritoriji Bajine Bašte primetan je konstantan rast prikupljenih količina, koji po kvalitetu dostiže najviše kriterijume propisane za Regionalni centar „Duboko“, naveo je direktor ovog centra Nedeljko Milosavljević i dodao da je u 2016. godini planirano da se na teritoriji opštine Bajina Bašta prikupi 5.300 tona komunalnog otpada i da od te količine 750 tona bude primarno selektovano, što u odnosu na 2015. predstavlja povećanje za nešto više od jedne trećine, ali i da je i siguran da će sa ovom donacijom Bajina Bašta u tome i uspeti.
John Glazebrook, menadžer programa IMG, istakao je da savremeno upravljanje otpadom zahteva više razumevanja i angažman građana. „Potrebno je da shvatimo da svi mi stvaramo otpad i da moramo preuzeti deo odgovornosti kako ne bismo zagađivali mesto u kojem živimo. Moramo da odvajamo reciklažni otpad, jer ćemo time osigurati bezbedno uklanjanje opasnih materijala, i moći da zahtevamo dobar kvalitet usluge u zamenu za naše naknade i takse. Centar za reciklažni otpad će omogućiti svim građanima da donesu otpad koji nije pogodan za odlaganje u kantama ili komunalnim kontejnerima na ulicama. Ovaj projekat ima za cilj da doprinese čistijem vazduhu, čistijem zemljištu i čistijoj vodi na male, ali značajne načine“, naveo je on.
V.V.
„Američke energetske kompanije ne vraćaju kredite i proglašavaju bankrot zbog toga što cene nafte ostaju na nivou ispod 40 dolara, ali njihovim kolegama iz Rusije uspeva da prežive dvostruki udar jeftine nafte i zapadnih sankcija koje su ograničile pristup zapadnim kreditima“, piše analitičar Kenet Rapoza za „Forbs“. Pozivajući se na podatke agencije „Fič rejting“, autor teksta tvrdi da niske cene nafte neće uticati na rejtinge najvećih ruskih energetskih kompanija. „Dugovi naftnog i gasnog sektora su na drugom mestu u industriji SAD i čine 79,6 odsto ukupnog duga američke industrije. To je čak gore nego 2009. godine, kada su dugovi tog sektora bili 70 odsto“, piše „Forbs“.
Delegacija JP Elektroprivrede BiH predvođena generalnim direktorom Bajazitom Jašarevićem posjetila je početkom nedelje gradsku upravu Bihaća i informisala gradonačelnika Emdžada Galijaševića i ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FBiH Šemsudina Dedića o projektima koje to preduzeće realizuje, ili planira da realizuje na području Bihaća. Na sastanku je razgovarano o mogućnosti izmene postojećih zakonskih propisa koji se odnose na naplatu koncesije za proizvodnju električne energije dobijene iz HE Kostela, a po rečima gradonačelnika Galijaševića izmene postojećih propisa omogućile bi značajne prihode gradu Bihaću.
Investicije u obnovljivu energiju prošle godine su dostigle rekordnih 286 milijardi dolara od čega je više od polovina bila u zemljama u razvoju, navodi se u izveštaju programa UN za zaštitu okoline. Time su zemlje u razvoju prvi put premašile razvijene po investicijama u obnovljivu energiju. Investicije zemalja u razvoju u obnovljivu energiju su porasle za 19 odsto na 156 milijardi dolara, od čega je samo u Kini bilo 103 milijarde dolara. SAD su povećale investicije u obnovljivu energiju za 19 odsto na 44 milijarde dolara, ali su ukupno takve investicije u razvijenim zemljama pale za osam odsto na 130 milijardi dolara. Uprkos većim investicijama, obnovljivi izvori energije pokrivaju tek jednu desetinu energije u svetu, koja većinom dolazi iz uglja i prirodnog gasa. Podaci o obnovljivoj energiji su zasnovani na informacijama Blumberga i ne uključuju velike hidroenergetske projekte koje borci za zaštitu životne okoline kritikuju zbog ugrožavanja prirode i rečnih tokova.
Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu – Energetska Efikasnost (ORF-EE), implementiran od strane Deutsche Gesellschaft für Internationalle Zusammenarbeit (GIZ), zajedno sa Energetskom zajednicom (EnC) organizuje EnC Letnju školu 2016. Reč je o prvoj školi Energetske zajednice, koja će se održati u Tirani u periodu od 03. do 10. septembra 2016. godine. Partnerska institucija i domaćin Letnje škole je Univezitet Polis iz Tirane.