Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) 31. marta je obelodanio plan o razmeni nuklearnog otpada sa SAD u cilju njegovog korišćenja za dijagnoze i lečenje za razne bolesti, između ostalog za rak štitne žlezde. U ugovor bi bila uključena i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euratom). Ekolozi međutim ne smatraju da je pametno prevoziti nuklearni otpad preko Atlantika i upozoravaju da bi posledice nesreće bile katatrofalne. Objavljivanje ugovora planirano je na šestom Samitu nuklearne bezbednosti u Vašingtonu, što je inicijativa američkog predsednika Baraka Obame koja je dala opipljive rezultate za smanjenje nuklearne opasnosti. Ovaj poslednji skup se međutim održava u senci nepovoljnih okolnosti – ruskog odsustva sa skupa i povećanog straha od terorističkog napada na nuklearna postrojenja. Kako prenosi Rojters, dan uoči skupa portparol ruske vlade Dimitri Peskov naveo je da će Rusija “preskočiti” ovaj samit zbog nedostatka saradnje u razradi agende.
Razmena nuklearnog otpada: Brilijantna ideja ili opasnost
Trajno rešenje za nuklearni otpad jedan je od problema koji muči sve zemlje koje imaju nuklearne programe. Inicijativa za razmenu nuklearnog otpada i njegovo korišćenje u zdravstvene svrhe trebalo bi da bude primer za pravi odgovor na te teme. Sporazum koji se predstavlja prvog dana Samita predviđa da Velika Britanija prebaci Sjedinjenim Američkim Državama 700 kilograma visoko obogaćenog uranijuma, dok bi SAD zauzvrat Evrpskoj zajednici za atomsku energiju (Euratom) poslale obogaćeni uranijum “u drugačijem obliku, kako bi se koristio u evropskim rekatorima koji mogu da proizvode izotope koji će se kasnije koristiti za dijagnozu i lečenje nekih bolesti, uključujuči i rak štitne žlezde”, najavio je izvor britanske vlade a preneo AFP. To bi bilo “najveće kretanje obogaćenog uranijuma ikada zabeleženo”, naveo je taj izvor. Kako prenosi britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC), ekolozi nisu oduševljeni ovom idejom. Direktor škotskog ogranka organizacije Prijatelji zemlje (Friends of Earth Scotland) Ričard Dikson (Richard Dixon) rekao je da bi “samo nuklearna industrija mogla da pomisli da je dobra ideja izložiti se riziku koji nosi razmena velikih količina jednog od najopasnijih materijala na svetu preko Atlantika”. “Evropa je zatrpana gomilom visoko radioaktivnog otpada iz reaktora i oružja. Nije potrebno da mi uvozimo još iz SAD, ili da im šaljemo”, naveo je on, dodajući da bi nuklearni otpad trebalo obrađivati što dalje.
V.V.
Izvor: www.euroactiv.rs / S.V.
Cene nafte su danas pale u trgovanju u Aziji iako je rast američkih zaliha manji nego što se očekivalo, jer su strahovanja trgovaca zbog prevelike ponude bacila u zasenak izveštaj iz SAD. Američko Ministarstvo energetike (DOE) saopštilo je kasno sinoć da su prošle nedelje komercijalne zalihe nafte u toj zemlji porasle za 2,3 miliona barela, što je druga uzastopna sedmica njihovog povećanja, izveštava agencija AFP. Iako je porast bio manji od prognoza analitičara, koji su očekivali povećanje za oko tri miliona barela, on i dalje gura zalihe na novi rekordan nivo, u situaciji kada je tržište već preplavljeno ponudom. Američka “laka” nafta WTI za isporuke u maju pala je danas za 51 cent na 37,81 dolara, a sirova nafta “brent” se spustila za 40 centi, na 38,86 dolara za barel.
„Mi ćemo prodavati zelene sertifikate u Srbiji. Očekujemo liberalizaciju zelenih sertifikata. Trenutno prodajemo sertifikate u Rumuniji i veoma je teško prodati ih. U Rumuniji je ove godine ostalo 6 miliona neprodatih zelenih sertifikata, od ukupno 18 miliona“, izjavio je investitor George Boeru, prenosi sajt serbia-energy.eu. On je u saradnji sa partnerom Satu Mare, osnovao kompaniju Eol Energy, koja je vlasnik projekata vetra i solarne energije, vrednih 15,2 miliona evra. Kapacitet vetroelektrane u oblasti Mihai Bravu u okrugu Konstanca iznosi 6 MW, dok fotovoltažni projekat u mestu Mizil, Prahova, ima kapacitet 3 MW.
