Home Blog Page 1448

Ekološke akcije čišćenja priobalnog područja u Crnoj Gori

cdm.me smece cg

Javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom Crne Gore povodom Dana planete zemlje organizuje niz akcija čišćenja i uređenja morskog dobra.

U okviru ove ekološke akcije, JP „Morsko dobro“ očistiće plaže i priobalna područja u opštinama Ulcinj, Bar, Budva, Kotor, Tivat i Herceg Novi. Osim toga, biće održane ekološke likovne radionice, izvedeni skečevi i održane radionice na temu održivog upravljanja otpadom.

Akcije će trajati od 20. do 22. aprila 2016. godine, a osim JP „Morsko dobro“ u njima će učestvovati i predstavnici nevladinih organizacija, ekoloških sekcija, udruženja građana, osnovnih i srednjih škola, javnih preduzeća.

Sandra Jovićević

foto: cdm.me

U toku izgradnja tranzitnog cevovoda u Ripnju

1754791_v_gv

Menadžer grada Beograda gospodin Goran Vesić obićao je juče radove na izgradnji tranzitnog cevovoda u Ripnju, saopšteno je iz grada Beograda.

Gospodin Vesić je izjavio da je vrednost investicije oko 70 miliona dinara, a da će na tranzitni cevovod moći da se povežu stanovnici dela Ripnja kojima je već izvedena sekundarna vodovodna mreža i stanovnici duž Kragujevačkog puta. Dodao je da će povezivanjem sa rezervoarima Draženovac i Šuplja stena biti obezbeđeno stabilno snabdevanje vodom građana Ripnja, a istakao je da će naselje Zuce biti priključeno na novi magistralni vodovod Makiš-Mladenovac.

Predsednik Privremenog organa opštine Voždovac gospodin Aleksandar Savić naveo je da će izgradnja ovog projekta biti završena do kraja septembra 2016. godine, dok će do kraja godine ceo Ripanj imati priključak na gradsku vodu.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Počela izgradnja kanalizacione mreže u Kaluđerici

1754939_radovi_1_v

Gradonačelnik Beograda gospodin Siniša Mali prisustvovao je u utorak 19. aprila 2016. godine početku radova na izgradnji kanalizacione mreže u Kaluđerici.

Gospodin Mali je ovom prilikom izjavio da će radovi trajati oko 3 godine, nakon čega će svaki stanovnik Kaluđerice dobiti priključak na kanalizacionu mrežu. Istakao je da će biti rešen i problem potoka koji predstavlja otvoreni fekalni kolektor, a radovi će trajati do kraja 2017. godine.

On je podsetio i da je JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ počelo sa sistemskim rešavanjem problema kanalizacije u Beogradu, a istakao je i da će u Grockoj za rešavanje problema kanalizacije u narednih 10 godina biti uloženo oko 68 miliona evra.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Polovina svetske prirodne baštine je ugrožena

alpidGotovo polovina svetske prirodne baštine ugrožena je zbog štetnih industrijskih aktivnosti, navodi se u novom izveštaju Svetskog fonda za prirodu WWF. Ta mesta pružaju vitalne usluge za ljude i životnu sredinu, ali su širom sveta dovedena u opasnost zbog aktivnosti kao što su istraživanje nafte i gasa, rudarstva, ilegalne seče šuma, neodrživog saobraćaja kao i ekspanzije turizma.

Izveštaj pod nazivom „Zaštita ljudi kroz prirodu: mesta svetske prirodne baštine kao pokretači održivog razvoja“, koji je za WWF izradila kompanija „Dalberg Global Development Advisors“, pokazuje da mesta svetske prirodne baštine doprinose ekonomskom i društvenom razvoju kroz zaštitu životne sredine, ali sa druge strane ističu i globalne propuste u zaštiti tih područja koja su od izuzetne važnosti.

Prema studiji, u 114 od ukupno 229 prirodnih i mešovitih lokaliteta svetske baštine postoje koncesije za naftu, gas ili rudarstvo, ili su pak ugrožene najmanje jednom od navedenih štetnih industrijskih aktivnosti.

„Mesta svetske prirodne baštine trebala bi da dobiju najviši stepen zaštite, ali nažalost mi često nismo u prilici da zaštitimo svaki mali ali važan deo Zemljine površine“, rekao je Marco Lambertini, direktor WWF. „Svi smo saglasni da su to veoma vredni i zaista posebni predeli na planeti stoga moramo udruženo delovati kako bi ova mesta i dalje doprinosila ljudima i prirodi.“

Više od jedanaest miliona ljudi – što je na primer više od ukupnog stanovništva Mađarske – zavisi od svetske prirodne baštine zahvaljujući kojoj oni i njihove porodice imaju hranu, vodu, dom i lekove. Upravo bi ti ljudi mogli biti ugroženi uticajem štetnih industrijskih aktivnosti koje se sprovode u velikim razmerama.

Mesta svetske baštine igraju ključnu ulogu u ostvarivanju globalnih ciljeva održivog razvoja usvojenih prošle godine na skupštini UN-a. Prema navodima WWF-ovog izveštaja, 90 odsto lokaliteta svetske prirodne baštine direktno obezbeđuje radna mesta stanovništvu ali i brojne pogodnosti  lokalnim zajednicama i kompanijama.

Vesna Vukajlović

 Izvor: www.wwf.rs

Žalba protiv Poljske zbog plana seče u prašumi

sumaEkološke organizacije među kojima su i Grinpis (Greenpeace) i Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) podnele su danas  Evropskoj komisiji žalbu na plan poljske vlade da seče drveće u Bjalovješkoj šumi, jednoj od poslednjih prašuma u Evropi. Poljski ministar životne sredine Jan Šiško (Szyzsko) najavio je kontroverzni plan da poveća broj stabala predviđenih za seču u ovoj šumi koja se nalazi između Belorusije i Poljske, a kao razlog navodi invaziju insekata drvnih štetočina iz reda potkornjaka. Šuma postoji već 12.000 godina. Ekolozi i naučnici su odmah uputili protest, Evropska komisija je izrazila zabrinutost, a Grinpis je za poziv da se odluka povuče sakupio 140.000 potpisa.  Ekološke organizacije tvrde da ova se ovom odlukom poljskog ministra krši evropska direktiva o očuvanju prirodnih staništa i divljeg životinjskog i biljnog sveta.

“Lokalni zakoni nam ne omogućavaju da se u Poljskoj žalimo na tu odluku. Tako smo odlučili da se obratimo Evropskoj komisiji. Nadamo se da će ministar ponovo razmotriti odluku”, izjavila je novinarima danas pravnica organizacije Klajen Ert (Client Earth) specijalizovana za pravo životne sredine i pitanja ekološke pravde u Evropi.

NVO su pozvale i Evropsku komisiju da primeni preventivne mere kako bi sprečila “nepopravilje posledice” u nekim od staništa evropske mreže zaštićenih prirodnih područja Natura 2000, budući da bi seča drveća mogla da počne, kako navode ekolozi “uskoro, čak ovog proleća”.  Prethodne godine, aktivisti Grinpisa su se popeli na krov Ministarstva životne sredine u Varšavi i okačili ogromnu zastavu sa naptpisom: “Proširite površinu nacionalnog parka na celu Bjalovješku šumu”, jer  bi to omogućilo da se garantuje zaštita svih 150.000 hektara.

Bjalovješku šumu je Unesko 1979. godine proglasio svetskom prirodnom baštinom. Ona postoji već 12.000 godina, i u njoj živi 20.000 vrsta životinja, od čega 250 ptica i 62 sisara, među kojima su najveća kopnena životinja Evrope – bizon, kao i ris i vuk. Ovde raste i najveće drveće na kontinentu, jele od 50 metara i hrastovi i jasenovi visoki više od 40 metara.

Vesna Vukajlović

www.euroactiv.rs

Potpisani ugovori za dodelu sredstava po dva konkursa Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine

psemr

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine saopštio je da su danas potpisani ugovori o dodeli bespovratnih finansijskih sredstava po dva konkursa.

Kako je navedeno, ugovori su potpisani za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u javnim ustanovama i za realizaciju projekata korišćenja solarne energije za primenu tople potrošne vode u objektima javne namene.

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine gospodin Nenad Stanković izjavio je da su na osnovu prvog konkursa potpisani ugovori za dodelu sredstava sa 6 aplikanata ukupne vrednosti oko 21 milion dinara, dok je po drugom konkursu dodeljeno 28 miliona dinara za devet javnih ustanova. Dodao je da je rok za realizaciju projekata po ovim konkursima do kraja 2016. godine, a da će uštede koje ćese postići realizacijom ovih projekata iznositi između 20 i 60 odsto.

Sandra Jovićević

foto: psemr.vojvodina.gov.rs

Završen remont bloka TENT A4

tent.rs

PD TE „Nikola Tesla“ saopštilo je da je završen standardni remont bloka TENT A4 i da je blok sinhronizovan na mrežu.

Kako je istaknuto, najbitniji radovi obavljeni su na održavanju kotlovskog, turbinskog i elektro postrojenja i na spoljnim objektima, a zamenjeni su i prigušivači buke na ventilima sigurnosti kotla.

U saopštenju se navodi i da je remontna sezona u TENT-u započela početkom marta remontom u TE „Morava“, nastavljena je remontom u TE „Kolubara“, a nedavno je započet i remont bloka TENT B1 i TENT A3. U planu su i standardi remontni radovi na ostalim termo blokovima TENT A, kao i kapitalni remont bloka TENT B2.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Počela izgradnja fabrike vode u Vršcu

Foto-ilustracija: cleanwatera

voda cleanwateraction.org

U ponedeljak 18. aprila 2016. godine u Vršcu postavljen je kamen temeljac za izgradnju fabrike vode.

Fabrika za prečišćavanje vode nalaziće se u Pavlišu, a njena vrednost iznosiće oko 6 miliona evra. Kompanija „Drugi oktobar“ uz pomoć kredita KfW banke obezbedila je 3,6 miliona evra za izgradnju fabrike, dok je ostatak sredstava donirala Vlada Nemačke. Fabrika će prečišćavati amonijak i mangan u vodi kojom se snabdeva Vršac kako bi građani dobili kvalitetnu i higijenski ispravnu vodu. U planu je da projekat bude realizovan do maja 2017. godine.

Ugovor o izgradnji fabrike za prečišćavanje vode u Vršcu potpisan je sredinom decembra 2014. godine između direktora preduzeća „Drugi oktobar“ gospodina Ljubisava Šljivića i predstavnika konzorcijuma kompanija „Delta Inženjering“ i „Aqualia“ gospodina Huana Bofila.

Sandra Jovićević

foto: cleanwateraction.org

Predstavljen monitoring životne sredine u AP Vojvodina

18042016_zavod_1

U ponedeljak 18. aprila 2016. godine u Novom Sadu održan je okrugli sto „Monitoring životne sredine u AP Vojvodina – površinske vode i nepoljoprivredno zemljište“.

Pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine AP Vojvodine gospodin Slobodan Puzović izjavio je da je životna sredina često na margini u odnosu na ekonomske i socijalne aspekte, a monitoring životne sredine uglavnom je potcenjen. Kako je istakao, bez adekvatnog monitoringa ne zna se stvarno stanje životne sredine, a bitan je i za ispunjavanje zahtevnih evropskih standarda u ovoj oblasti. Dodao je da se monitoringom mogu baviti samo akreditovane institucije i stručnjaci sa odgovarajućim dozvolama kako bi tako dobijeni podaci mogli da se stave u regionalnu, nacionalnu i međunarodnu bazu podataka.

Gospodin Puzović je naveo da samo uz kontinuitet praćenja parametara zemljišta, vode, vazduha, biološke raznovrsnosti možemo sagledati promene. Kako je dodao, monitoring je značajan zbog utvrđivanja crnih ekoloških tačaka, ali i zbog modifikovanja ciljeva, prilagođavanja metoda i postizanja najboljih rezultata sa najmanje resursa. Istakao je i da monitoring u Srbiji mora biti na znatno višem nivou od trenutnog.

U okviru okruglog stola predstavljen je monitoring površinskih voda u AP Vojvodina, kao i rezultati monitoringa nepoljoprivrednog zemljišta. Istaknuto je i da se monitoring na teritoriji AP Vojvodine sprovodi od 2002. godine.

Sandra Jovićević

foto: vojvodina.gov.rs

H&M koristi 78 odsto energije iz obnovljivih izvora

hhmmUdeo korišćenja električne energije iz obnovljivih izvora unutar kompanije H&M povećan je na 78 odsto u protekloj godini, a svake godine povećava se i korišćenje materijala iz održivih izvora, koje je dostiglo 20 odsto od ukupno iskorišćenog materijala. To se navodi u izveštaju o održivom razvoju za 2015. godinu, koji je objavila kompanija H&M. U izveštaju se navodi da je kompanija smanjila ukupne emisije prošle godine za 56 odsto u odnosu na 2014, upravo zbog korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Udeo korišćenja električne energije iz obnovljivih izvora unutar kompanije iznosio je 27 odsto u 2014. godini.

S obzirom na činjenicu da su nove tehnologije i inovacije bitne kako bi se koristili reciklirani ili drugi materijali iz održivih izvora, H&M će još intenzivnije raditi sa stručnjacima iz relevantnih oblasti i interesnim grupama da bi podstakli  još veći razvoj, poručuju iz kompanije.  Budući da je pamuk najčešći materijal u proizvodnji tekstila, H&M postepeno povećava korišćenje pamuka iz održivih izvora. Organski, reciklirani i “Better Cotton” (pamuk sertifikovan od strane BCI) čini trećinu korišćenog pamuka u 2015, približavajući kompaniju cilju da koristi samo pamuk iz održivih izvora do 2020. godine. Reciklirani pamuk je nastao od sakupljene odeće, putem H&M-ovog programa prikupljanja odeće, dok je reciklirani poliester napravljen od preko 90 miliona PET boca, navodi se u saopštenju kompanije.

Vesna Vukajlović

www.tanjug.rs

Gas će dodatno pojeftiniti, Srbijagas se pravno razdvaja 1.jula

bajU narednom kvartalu godine može se očekivati novo pojeftinjenje gasa, izjavio je juče u Pančevu generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović. “U narednom kvartalu će biti novo pojeftinjenje gasa i, ako ne bude skoka dolara, gas će pojeftiniti”, rekao je Bajatović novinarima prilikom posete HIP Azotari u Pančevu.  Poslednje pojeftinjenje gasa bilo je od 1. aprila kada je pojeftinio u proseku za 12,7 odsto za javne snabdevače, a za domaćinstva za 11,8 odsto.

Bajatović je kazao i da sve što se tiče restrukturisanja “Srbijagasa” teče u skladu sa planom koji je usvojila Vlada.  “Očekujemo da Svetska banka dođe da uradi  konačan model finansijskog restrukturiranja”, rekao je Bajatović. On je kazao i da pravno razdvajanje po delatnostima nije problematično i da će ono startovati od 1. jula. “Gotovo sve potrebne aktivnosti na tu temu su obavljene i ostaje da rasporedimo radnike, da obezbedimo prostor i ne očekujem druge probleme”, rekao je Bajatović.

www.tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Neuspeli pregovori u Dohi izazvali pad cene nafte

naftaCena nafte u svetu je u pala posle neuspešno završenih pregovora najvećih proizvođača nafte u Dohi, gde učesnici nisu uspeli da se dogovore o zamrzavanju proizvodnje crnog zlata. Analitičari smatraju da će predstojeći rast cena crnog zlata verovatno biti nivelisan, navodi agencija „Market voč“. Nakon nafte, padom je danas otvorena i ruska berza. Prema podacima Moskovske berze indeks MMVB (Moskovske međubankarske monetarne berze) opao je za 0,8 odsto (do 1.892 poena), a na berzi RTS — za 3,8 odsto (do 871 poena).

Ministar energetike Rusije Aleksandar Novak komentarisao je neuspeh pregovora o zamrzavanju nivoa proizvodnje nafte. Novak ne smatra da je Teheran kriv za neuspeh sporazuma.  Na pitanje novinara o stavu Saudijske Arabije, Novak je odgovorio da misli da je osnovni uzrok različiti pristup uslovima sporazuma, a što se tiče samog zamrzavanja, svi smatraju da je to razumna šansa. Zemlje-proizvođači nafte u nedelju nisu uspele da postignu sporazum o zamrzavanju proizvodnje tog energenta. Sastanak u Dohi počeo je sa šest i po sati zakašnjenja, jer je Saudijska Arabija iznenada zatražila da na skupu učestvuju sve zemlje OPEK-a, uključujući Iran, koji je saopštio da je spreman da zamrzava proizvodnju nafte tek kada dostigne obim iz perioda pre sankcija, od četiri miliona barela dnevno. Sledeći put će zemlje-izvoznice nafte pregovarati o mogućem zamrzavanju proizvodnje tog energenta na sastanku OPEK-a u Beču u junu.

Izvor: www.sputniknews.com

Vesna Vukajlović

Doneta odluka o dodeli sredstava za projekte korišćenja solarne energije u javnim ustanovama

psemr

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine saopštio je da je doneo odluku o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja solarne energije za pripremu tople potrošne vode u objektima javne namene.

Bespovratna podsticajna sredstva dodeljena su bolnicama u Somboru, Sremskoj Mitrovici i Specijalnoj bolnici „Rusanda“ u Melencima, gerontološkim centrima u Subotici, Rumi i Bačkoj Palanci, Domu „Othon“ u Bačkoj Topoli, Domu zdravlja u Novom Sadu i Narodnom pozorištu u Somboru. Ukupan iznos dodeljenih sredstava iznosi 28 miliona dinara.

Podsetimo, konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja solarne energije za pripremu tople potrošne vode u objektima javne namene raspisan je 2. marta 2016. godine.

Odluku možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: psemr.vojvodina.gov.rs

Doneta odluka o dodeli sredstava za projekte korišćenja biomase u javnim ustanovama

psemr

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine saopštio je da je doneo odluku o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u javnim ustanovama.

Bespovratna podsticajna sredstva dodeljena su osnovnim i srednjim školama u Kupinovu, Titelu, Vrdniku i Opovu, Domu zdravlja u Novom Sadu i Gerontološkom centru u Bačkoj Palanci. Ukupan iznos dodeljenih sredstava iznosi 21.125.722,33 dinara.

Podsetimo, konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u javnim ustanovama raspisan je 2. marta 2016. godine.

Odluku možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: psemr.vojvodina.gov.rs

Održan subregionalni trening inspektora za zaštitu životne sredine

TRJ5524-250x167

Od 12. do 14. aprila 2016. godine u Beogradu održan je subregionalni trening za inspektore za zaštitu životne sredine.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, cilj treninga bio je izgradnja kapaciteta u sprovođenju propisa iz oblasti zaštite životne sredine kroz povećanje efikasnosti nspekcijskih organa u kontroli IPPC i Seveso postrojenja, ali i razmena informacija između inspekcijskih organa regiona, kao i unapređenje i razmena iskustava i znanja sa zemljama članicama Evropske unije.

U okviru treninga izvršen je celodnevni obilazak NIS rafinerije nafte u Pančevu, a učesnici su se upoznali sa radom, sistemom bezbednosti i svim merama koje ovaj privredni subjekt sprovodi u zaštiti životne sredine.

Trening je održan u okviru ECRAN/ECENA programa i finansijsku pomoć TAIEX-a, a učestvovali su inspektori za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Holandije, Nemačke, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije.

Sandra Jovićević

foto: eko.minpolj.gov.rs

Ekološka akcija u Vranju povodom Dana planete zemlje

reciklazno postojanje

U ponedeljak 18. aprila 2016. godine u Vranju postavljeni su ekološki punktovi u školskim holovima povodom Dana planete zemlje.

Na ovim punktovima učenici i zaposleni mogu doneti tetra-pak ambalažu koja će zatim biti reciklirana, a svi koji budu učestvovali u ooj akciji dobiće ekološku poruku u znak zahvalnosti. Ambalaža će 22. aprila 2016. godine, na Dan planete zemlje biti prosleđena studentima Visoke škole strukovnih studija u Vranju koji u okviru Međunarodnog programa „Eko škole“ realizuju akciju „Eko paket“.

Punktovi će biti postavljeni do 21. aprila, a organizatori ove akcije su Centar za talente u saradnji sa Visokom školom strukovnih studija u Vranju, OŠ „1. maj“ iz Vrtogoša, Medicinskom školom „Izabel Emsli Haton“ i Gimnazijom „Bora Stanković“ u Vranju.

Sandra Jovićević

foto: naslovi.net

1...1,4471,4481,449...1,674Page 1,448 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs