Predstavnici Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije sastali su se sa predstavnicima Rafinerije nafte Brod kako bi razgovarali o merama zaštite životne sredine koje je realizovala ova rafinerija.
Kako je istaknuto, Rafinerija nafte Brod uložila je značajne napore u cilju usklađivanja rada postrojenja sa odredbama Zakona o zaštiti životne sredine i evropskim standardima. Modernizovana su postrojenja koja su imala značajan uticaj na kvalitet vazduha, vode, zemljišta, a postavljena je i stanica za kontinuirano praćenje kvaliteta vazduha na lokaciji Rafinerije nafte Brod za 32 parametra. Osim toga, uspostavljen je i kontinuirani monitoring emisija iz dve kotlarnice u Rafineriji nafte, a usvojen je i plan modernizacije postrojenja koji podrazumeva rekonstrukciju i modernizaciju određenih postrojenja, sanaciju kontaminiranog zemljišta i rekonstrukciju punilišta.
Ministar prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije gospođa Srebrenka Golić dodala je da Rafinerija nafte Brod razmatra i mogućnost korišćenja gasa kao pogonskog energenta kako bi u procesu proizvodnje bio isključen mazut, a čime bi se doprinelo zaštiti životne sredine.
Sandra Jovićević
foto: rtrs.tv
U četvrtak 5. maja 2016. godine u Beogradu u organizaciji Danas Conference Centra održana je konferencija „Energetska zavisnost i cene energenata u Srbiji“.
U Evropskoj uniji radi 128 nuklearnih elektrana sa reaktorima malo starijim od 30 godina u proseku, što izaziva ozbiljnu zabrinutost. Ukupno u Evropi ima 185 nuklearnih elektrana od čega 58 u Francuskoj a 35 u Rusiji. Bezbednosno rizične elektrane su svuda po kontinentu, od Velike Britanije i Francuske na zapadu, do Bugarske i Ukrajine na istoku. Uprkos tome, u Evropi se trenutno gradi 16 nuklearnih elektrana pri čemu osam u Rusiji. Stručnjaci za nuklearnu energiju potvrdili su u Izveštaju o stanju svetske nuklearne industrije da je starost atomskih centrala u Evropskoj uniji ozbiljan razlog za brigu. Ništa manje bojazni nisu ni izvan EU, posebno kada je reč o Ukrajini. U izveštaju se upozorava da s obzirom na ekonomsku nezivesnost u toj zemlji zbog finansijske krize i građanskog rata, ne treba očekivati ulaganja u stare nuklearne reaktore u 15 ukrajinskih elektrana. Najozbiljniji incident u Ukrajini zbio se početkom 2015. kada je elektrana u Zaporožju na jugu zemlje, koja je trenutno najveća atomska centrala u Evropi, morala da obustavi rad reaktora zbog fluktuacija na elektromreži. Austrijska ekološka organizacija Global 2000 tvrdi da je elektrana stigla u stanje blizu katastrofe zbog sabotaže. Tri decenije od katastrofe u Černobilu, posledice se još osećaju. Aktivista Grinpisa (Greenpeace) Tobijas Minhmejer (Tobias Münchmeyer) kazao je na jednom skupu u Hamburgu da su mu lekari iz Ukrajine i susedne Belorusije rekli da “tamo nema zdrave dece”. Pored toga, zbog konflikta sa Rusijom, cene gasa su skočile i ljudi su primorani da lože drvo. “To na prvi pogled deluje ekološki. Međutim, drvo je kontaminirano. Kada se loži, širi se pepeo koji vodi do ponovnog izlaganja radijaciji”, rekao je za nemački Tagešpigel (Tagesspiegel) Minhmejer. Najviše nukleranih elektrana u EU ima Francuska (58) a slede Velika Britanija (15) i Švedska (10), pokazuju podaci evropskog nuklearnog društva. Trenutno Slovačka, koja ima četiri atomske centrale, gradi još dve, a Finska i Francuska po jednu. Rusija gradi osam nuklearnih elektrana, a Ukrajina i Belorusija po dve.
Projektom o električnom traktoru, srpski tim “Idvorsky” plasirao se u finale svetskog takmičenja preduzetnika koje se održava u Stenfordu krajem juna ove godine, čiji je pokrovitelj predsednik SAD Barak Obama. Inženjeri dr Nikola Popov, Dalibor Marković i Ivan Jovanov čine jedan od 30 timova koji su uspeli da u konkurenciji od čak 1.075 ekipa uđu u finale prestižnog takmičenja mladih preduzetnika. U Silikonskoj Dolini očekuje ih predstavljanje projekta, ali i teška borba za početni kapital koji očekuje samo najbolje.
