Home Blog Page 1439

Uskoro završetak sanacije deponije „Bubanj“ u Nišu

deponija pressonline.rs

Predstavnici grada Niša i JKP „Medijana“ obišli su radove na sanaciji deponije „Bubanj“ u Nišu.

Gradonačelnik Niša gospodin Zoran Perišić vom prilikom je istakao da će sanacijom deponije biti rešen višedecenijski problem odlaganja otpada. On je dodao da se radovi izvode u skladu sa propisima iz oblasti zaštite životne sredine i ekologije, a da se očekuje da će biti završeni za oko dva meseca.

Podsetimo, sanacija deponije „Bubanj“ u Nišu započeta je početkom avgusta 2015. godine. Predviđeno je da bude sanirana parcela S4 na kojoj će se u naredne dve godine odlagati komunalni otpad sa područja Niša i Doljevca. U planu je da se sanacijom parcele S4 omogući dodatni prostor za odlaganje komunalnog otpada do otvaranje nove regionalne deponije „Keleš“, odnosno do 2017. godine.

Vrednost radova sanacije parcele S4 deponije „Bubanj“ u Nišu iznosi oko 60 miliona dinara.

Sandra Jovićević

foto: pressonline.rs

EPS dobio saglasnost za studiju za projekat postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u TE „Kostolac“

Foto: eps.rs

eps

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosiocu projekta JP „Elektroprivreda Srbije“ data saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda TE „Kostolac“, za blokove B1 i B2 i budući blok B3 u Požarevcu.

Kako je navedeno u saopštenju, svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u doneto rešenje u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ili na internet sajtu resornog ministartsva.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: eps.rs

Pronađena još tri leša strogo zaštićene vrste orla belorepana

dsc_0224_549808Na području Pančevačkog rita zabeležen  je prošle nedelje još jedan slučaj trovanja zaštićenih divljih vrsta ptica. Na poljima između Kovilova i Vrbovskog pronađena su tri leša strogo zaštićene vrste orla belorepana (Haliaeetus albicilla), prema navodima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Prema tim informacijama, koje je preneo i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, uginule životinje našao je radnik prilikom tretiranja njiva, koji je zatim prijavio slučaj lovočuvaru. Razlog trovanja ovih retkih ptica je pogrešna upotreba ili zloupotreba pesticida, čije žrtve nisu samo „nepoželjne” životinje već u velikoj meri i ugrožene i retke vrste, poput orla belorepana, ali i domaće životinje.

Trovanje divljih životinja pesticidima, bilo namerno ili nenamerno, je ozbiljan problem koji na kraju ne ugrožava samo ugrožene vrste životinja već i nas ljude. Neodgovornom upotrebom pesticidi lako mogu dospeti do vode ili hrane koju koriste ljudi. Zbog svega toga je neophodna hitna i koordinisana akcija svih nadležnih institucija kako bi se suzbilo trovanje životinja.“ – istakla je Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.

Ministarstvo poljoprvrede i zaštite životne sredine pripremilo je predlog Protokola o postupanju i saradnji organa i organizacija u suzbijanju nelegalnog o ubijanja, zarobljavanja i trgovine divljim vrstama životinja u skladu sa Bernskom konvencijom. Protokolom se utvrđuju ciljevi i aktivnosti  saradnje svih nadležnih organa i organizacija. Ovim Protkolom će biti regulisane i detaljnije smernice i procedure za postupanje u svakom slučaju nelegalnih aktivnosti. Prvenstveno je važan istražni postupak, izricanje presuda i kontinuirano podizanje javne svesti o ovim pojavama i njihovim posledicama.

WWF – Svetski fond za prirodu pokrenuo je 2015. godine kampanju za odgovorno korišćenje pesticida u prirodi pod nazivom „Čujte i ne trujte! Orao pao”. Kampanja se realizuje uz podršku Pokrajinskog  sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a u saradnji s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i JP „Vojvodinašume”.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.wwf.rs

Premijer Srbije i ambasador Kine o energetici, Železari Smederevo i Kostolcu 2

Foto: srbija.gov.rs
Foto: srbija.gov.rs

Premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u Beogradu sa ambasadorom Kine Li Mančangom o projektima iz oblasti infrastrukture, energetike i industrije. Među njima su projekat izgradnje termoelektrane Kostolac 2 i tekući projekti izgradnje autoputeva, saopštila je Vlada Srbije. “Posebna pažnja posvećena je Železari Smederevo i podršci koju kineska Vlada pruža u realizaciji ovog projekta od izuzetnog strateškog značaja za Srbiju”, navedeno je u saopštenju. Dodaje se da je ambasador Li čestitao premijeru Vučiću izbornu pobedu i preneo pozdrave i čestitke kineskog premijera Lija Kećanga.

Vesna Vukajlović

www.n1info.com

Saradnja Gugla i Fijata na razvoju samoupravljajućih vozila

googAmerička kompanija Alfabet, matična kompanija Gugla, udružila je snage sa italijansko-američkom automobilskom kompanijom Fijat Krajsler Automobili, u nastojanju da proširi svoju flotu samoupravljajućih vozila. Guglova probna flota autonomnih vozila će biti više nego duplirana zahvaljujući dodavanju 100 novih Krajslerovih mini kombija “pacifica hybrid 2017”, od kojih bi se neki, prema najavi kompanija, mogli naći na putevima do kraja ove godine, prenosi agencija Frans pres.

Saradnja sa FCA je prva direktna saradnja Gugla sa jednim proizvođačem automobila na kreiranju autonomnih vozila, navodi AFP. “FCA će dizajnirati mini kombije, tako da je nama lako da instaliramo samoupravljavajuće sisteme, uključujući kompjutere koji održavaju naš samoupravljajući softver i senzore koji omogućavaju našem softveru da vidi šta je na putu”, saopštio je Guglov tim koji radi na razvoju tih vozila. Gugl je 2009. godine počeo sa testiranjem tehnologije autonomne vožnje, koristeći Tojotin model “prius”.

Vesna Vukajlović

www.tanjug.rs

Izmeštanje brojila sa privatnih poseda

brZakon o energetici je izričit – sva brojila moraju biti dostupna službenim licima Distribucije, ne samo radi očitavanja, već i kontrole i održavanja. Izmeštanje brojila na stub uobičajena je praksa u Americi, Kanadi, zapadnoj Evropi ali sve više i u našem regionu jer je zabranjeno ulaziti na privatni posed. U Grčkoj su, recimo, iz svih privatnih kuća i individualnih objekata već izmestili sva brojila, dok je u Crnoj Gori na električnim stubovima već 90 odsto mernih mesta. Brojila se u celoj Srbiji izmeštaju iz privatnih objekata, gde god za to bude tehničkih uslova. Distribucije najpre obaveste građane, pa ekipe izlaze na teren. Time, kažu, olakšavaju rad i sprečavaju zloupotrebe.

Direktor Operatora distributivnog sistema Banovo brdo – Beograd Dragan Jeknić kaže da nema prostora za manipulaciju, jer je u svakom trenutku ekipama EPS-a merno mesto dostupno bez ulaženja u privatne posede, privatna dvorišta. Bratislav Džombić iz EPS–Distribucije navodi da je do sada izmešteno nešto manje od 100.000 mernih mesta korisnika distributivnog sistema. Dodaje da je plan da svake godine bude izmešten jedan odsto mernih mesta, što je oko 35.000. Sve troškove izmeštanja mernog mesta snosi Distribucija. Potrošači plaćaju samo u slučaju krađe struje.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.rts.rs

Sarajevo Biznis Forum je danas otvoren

sarU Sarajevu je danas otvorena Sedma investiciona konferencija – Sarajevo Biznis Forum (SBF), na kojoj učestvuju investitori iz Kine i 16 zemalja zemalja srednje i Jugoistočne Evrope. SBF je platforma za regionalnu saradnju i zajedničko predstavljanje potencijala regije Jugoistočne Evrope uticajnim biznis i političkim liderima iz celog sveta. Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović je na otvaranju SBF istakao privredne potencijale BiH, pozivajući strane investitore na ulaganje u ovu zemlju.

On je istakao da BiH ima ogromne privredne potencijale koji su neiskorišteni, a najviše u segmentu energetike, transporta, poljoprivrede i turizma. Dodao je da BiH ima šest milijardi tona rezervi uglja, zatim odlične uslove za razvoj poljoprivrede, a BiH je šesta destinacija po rastu broja turističkih posjeta. Ministar ekonomskih odnosa i trgovine BiH Mirko Šarović ocenio je da je ceo Zapadni Balkan dinamična regija i da treba iskoristiti platformu Kina + 16 zemalja. “Region nema alternativu. Imamo novi oblik regionalnih projekata. Putni projekti, telekomunikacije, energetika, poljoprivreda”, naveo je Šarović.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.rtv.rs

Hrvatska poseduje 1276 postrojenja na OIE

obnovljivi izvori

Hrvatski operater tržišta energije (HROTE) saopštio je da u Hrvatskoj ima ukupno 1276 postrojenja za iskorišćenje energije iz obnovljivih izvora ukupne snage 531,23MW.

Čak 1214 postrojenja čine solarne elektrne čija je ukupna snaga 44,98MW. Kada je reč o malim hidroelektranama, Hrvatska poseduje ukupno 7 ovakvih postrojenja instalisane snage 2,98MW, dok je elektrana na biomasu 10, a njihova snaga iznosi 24,59MW. Postrojenja koja koriste biogas ima 18, dok je njihova ukupna snaga 21,93MW. Kada je reč o vetroelektranama, njih ima 19, a ukupna instalisana snaga ovih postrojenja je 417,59MW.

Osim toga, Hrvatska poseduje i dva postrojenja na deponijski gas i gas iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ukupne snage 5,5MW, kao i 5 kogeneracionih postrojenja čija je snaga 13,29MW.

Sandra Jovićević

foto: naslovi.net

U toku druga faza povećanja EE u javnim ustanovama Crne Gore

gradjevinarstvo rs energetska efikasnost

U okviru manifestacije „Energetski dani Podgorice“ održana je prezentacija Programa energetske efikasnosti u javnim zgradama u OŠ „Branko Božović“ u Podgorici.

Predstavnik Ministarstva ekonomije Crne Gore gospođa Sandra Šipčić izjavila je da je za ovaj program obezbeđeno 35,53 miliona evra, kao i da je vremenski okvir implementacije od 2012. do 2020. godine. Kako je istakla, cilj programa je povećanje energetske efikasnosti u javnim zgradama, kao i doprinos borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine.

Gospođa Šipčić je navela da se program implementira u dve faze, a prva faza koja je trajala od januara 2012. godine završena je u decembru 2015. godine. U okviru ove faze povećana je energetska efikasnost u 20 osnovnih i srednjih škola i jednom studentskom domu, za šta je utrošeno 13,5 miliona evra. Druga faza projekta započeta je u januaru 2015. godine, a trajaće do 2020. godine. U ovoj fazi predviđena je rekonstrukcija 24 obrazovne ustanove, a obezbeđeno je preko 22 miliona evra. Kako je dodala, novine u okviru ove faze odnose se na uvođenje sistema za energetski menadžment i monitoring, izradu inventara zgrada i pripremu softvera za sertifikovanje i verifikaciju rezultata, kao i na sertifikovanje objekata.

Sandra Jovićević

foto: gradjevinarstvo.rs

Uskoro drugi krug tendera za igradnju deponije u Vinči

deponija vinca kurir.rs

Predstavnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda saopštili su za Večernje novosti da je u drugi krug za izgradnju deponije u Vinči ušlo 5 kompanija, od 11 zainteresovanih.

Kako je navedeno, drugi krug tendera biće raspisan u maju 2016. godine, nakon čega će nadležni odabrati jednu kompaniju za izvođenje ovog projekta. Očekuje se da će do kraja sledeće godine biti dobijene sve potrebne dozvole za izgradnju, dok se realizacija projekta očekuje 2019. godine.

Podsetimo, tender za izgradnju deponije u Vinči raspisan je krajem avgusta 2016. godine. Projekat javno-privatnog partnerstva obuhvata projektovanje, finansiranje, izgradnju, upravljanje i održavanje postrojenja za tretman i odlaganje na godišnjem nivou približno 480 hiljada tona komunalnog i oko 100 hiljada tona građevinskog otpada od rušenja, uz proizvodnju električne i/ili toplotne energije, kao i zatvaranje i rehabilitaciju postojeće deponije.

Sandra Jovićević

foto: kurir.rs

Vattenfall prodaje TE na ugalj u Nemačkoj

news-2015-April-vattenfall_106485394Vattenfall je najavio prodaju svojih termoelektrana na lignit u Nemačkoj. Čaški EPH s finansijskim partnerima kupuju rudnike uglja i termoelektrane uz njih. Prodaja bi trebalo da umanji ugljičnu izloženost kompanije s 80 miliona tona na 25 miliona tona emisije gasova sa efektom staklene bašte godišnje. Vattenfallov CEO Magnus Hall kazao je da je ovakva strategija dobra s obzirom na trenutne finansijske pokazatelje na tržištu. “Kompanija ubrzava svoju tranziciju prema klimatski održivijoj proizvodnji energije. Ova prodaja znači da će više od 75% naše proizvodnje biti klimatski neutralno u poređenju s današnjih 50%”, kaže Hall, javlja Energy live news.

Vesna Vukajlović

Izvor:www.energetika.ba

Zatvaranje četiri rudnika

resČetiri rudnika koja posluju u sastavu javnog preduzeća „Resavica“ za podzemnu eksploataciju uglja uskoro će biti zatvorena, dok će najmanje 1.500 radnika ostati bez posla, saznaje „Blic“. Istovremeno, dug ovog javnog preduzeća od 11 milijardi dinara pašće na pleća građana Srbije. Ovo je scenario koji će radna grupa Ministarstva privrede i Ministarstva energetike i rudarstva, pojačane ekspertima sa Rudarsko-geološkog fakulteta, predočiti Vladi Srbije do 31. maja.

Tada bi trebalo da se definiše status ove kompanije koja je svrstana u 17 privilegovanih preduzeća zaštićenih od stečaja. Četiri rudnika čije rudne rezerve su na izdisaju – Vrška Čuka, Bogovina, Ibarski i Senjski rudnici – staviće katanac na svoja vrata. Izvor „Blica“ iz Vlade kaže da je ovo opcija koja je najrealnija kako kompanija ne bi otišla u stečaj.

– Tačno je da je formirana radna grupa koja će mora da definiše platformu o isplativosti proizvodnje. Ne možemo više da poslujemo sa rudnicima koji nisu isplativi. Što se tiče viška radnika, o brojevima ne želim da pričam. Sve se sagledava, a država je maksimalno spremna da nam pomogne – kaže v.d. direktora resavice Stevan Dželatović za „Blic“. I ministar privrede Željko Sertić potvrđuje da se traže rešenja.

– Koordinator procesa je Ministarstvo energetike i rudarstva, ali i naše ministarstvo je uključeno u radnu grupu. Sve aktivnosti se vode u dogovoru sa MMF i Svetskom bankom, a do 31. maja radna grupa će izaći sa rešenjem za „Resavicu“ – kaže Sertić za „Blic“.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.blic.rs

Blumberg odredio novu cenu nafte

nafStabilizacija tržišta nafte biće postignuta nakon što cena za barel dostigne 50 dolara. Upravo ta brojka će u najskorije vreme postati „magična“ za celokupnu naftnu industriju, navodi Blumberg. Predstavnici britanske kompanije BP, koja je jedna od najvećih igrača na tržištu nafte, istakli su da će moći da ojačaju svoje finansijske rezultate, uključujući i dividende i investicionu politiku, samo ako se cene vrate na nivo od 50-55 dolara za barel. Svetski lider po broju bušotina, kompanija „Nejbors industrija“, već vodi pregovore sa klijentima o proširenju saradnje u slučaju skoka cena nafte do „pogodnih 50 dolara za barel i više“, navodi Blumberg.

Eksperti kompanije za savetovanje „Vud Mekenzi“ takođe smatraju da će prvih 50 igrača na naftnom tržištu prestati da „krvare“ kada prosečna cena bude 53 dolara za barel. Ne govori se samo o dostizanju cene od 50 dolara za barel. Da bi kompanije mogle da se vrate na odmrzavanje projekata, cene treba da budu iznad 50 dolara za barel i da se stabilizuju barem na tom nivou, naglasio je potpredsednik za korporativnu analizu u kompaniji „Vud Mekenzi“, Frejzer Mekej.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.sputniknews.com

RTB Bor: Povećana prerada i jeftinija proizvodnja bakra

borMetalurzi iz Bora proizveli su u aprilu 7.600 tona anodnog bakra, čime su pokazali da su projektovana prerada 400.000 tona koncentrata i proizvodnja 80.000 tona katoda godišnje u novim metalurškim postrojenjima – osvojene u potpunosti, izjavio je direktor Topionice i rafinacije Boban Todorović. Sada se ciljaju viši dometi, prerada 550.000 tona koncentrata i proizvodnja 100.000 tona katodnog bakra iduće godine u ovo vreme”, rekao je on Tanjugu. “Aprilska proizvodnja je 11 odsto veća od planirane, odnosno one koja je predviđena dizajnom nove topionice. Povećali smo dnevnu preradu na 1.550 tona šarže i tako sada postižemo bolje ekonomske efekte na mesečnom nivou. U isto vreme smo, što je vrlo važno, zadržali planirano iskorišćenje metala i sumpora od najmanje 98 odsto. Veća prerada, dakle, neće ugroziti emisiju iz metalurških agregata jer imamo apsolutnu kontrolu nad tehnoloških postupkom dobijanja bakra”, ističe Todorović. Aktuelna proizvodnja, kako kaže generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski, dokaz je da časovni kapacitet prerade u novoj topionici može da se poveća za 20 do 25 odsto bez ijednog uloženog centa. Dodaje da je prezadovoljan radom novih pirometalurških postrojenja i činjenicom da su metalurzi osvojili novu tehnologiju.

“Fleš-smelting tehnologija je najmodernija u svetu, ona koja sopstvenu sirovinu, sumpor iz koncentrata, troši kao energent. Borski metalurzi su je osvojili i savladali nešto što je svetsko savršenstvo. Oni su pobednici tehnološke i ekološke revolucije. Već smo povećali preradu i na taj način pojeftinili proizvodnju, bez centa ulaganja”, rekao je Spaskovski. Prema njegovim rečima, sada se radi na tome da se stvore uslovi u kojima će topionica moći godišnje da preradi 600-650 hiljada tona koncentrata i to sa minimalnim ulaganjem.  Ako se uloži ne više od pet miliona dolara u zamenu katalizatora, ojačavanje linija i pojačavanje protoka, odnosno “vuče”, kako to topioničari i sumporaši kažu, prerada se bez ikakvih problema može podići za 50 odsto, dodao je Spaskovski. On kaže da se povećanjem kapaciteta prerade i proizvodnje obaraju režijski troškovi i rad nove topionice postaje isplativ.  “Ona je već sada isplativa sa ekološkog aspekta, a biće još bolje kada uložimo u rudarstvo i tako dodemo do više sopstvenog koncentrata”, rekao je Spaskovski. Vecu preradu sopstvenog koncentrata, dodaje on, garantuju već overene basenske rudne rezerve teške milijardu i 355 miliona tona, ali i novootkrivena nalazišta bakra i zlata.

Vesna Vukajlović

www.tanjug.rs

Solar Impuls 2 sleteo u Arizonu

sol2Avion na solarni pogon “Solar Impuls 2” sleteo je u predgradje Feniksa, u američkoj državi Arizona, završivši još jednu etapu puta oko sveta tokom kojeg koristi isključivo energiju sunca. Avion je sleteo u mesto Gudjer, jugozapadno od Finiksa, oko 21 čas po lokalnom vremenu, 16 sati pošto je poleteo iz grada Mauntin Vju u Silicijumskoj dolini, na severu Kalifornije. Letelicom je u ovoj etapi upravljo pilot Andre Boršberg, koji je po izlasku iz aviona rekao da to nije bio dug let, ali da je bio prelep. Solarni avion je na put oko sveta poleteo iz Abu Dabija 9. marta 2015.

Tokom etapnog leta, pravio je pauze u Omanu, Mjanmaru, Kini i Japanu. Najrizičniji deo putovanja bio je let preko Pacifika, koji je predjen u dve etape. Posle ukupno 120 sati leta od Japana preko Tihog okeana, avion je na Havaje sleteo 3. jula prošle godine. Na Havajima je, medjutim, ostao prizmljen devet meseci zbog oštećenja baterije i nedostatka sunčeve svetlosti tokom zimskog perioda. Prošle sedmice prešao je i drugu etapu preko Pacifika i posle trodnevnog leta sleteo u San Francisko. Drugi pilot Bertran Pikar upravljao je avionom na tom delu leta. Planirano je da posle Feniksa napravi još dve pauze u SAD pre nego što poleti preko Atlantskog okeana ka Evropi ili severnoj Africi. Avion leti bez goriva, a struju dobija iz 17.000 solarnih ćelija postavljenih na krilima raspona 72 metra. Ukupna vrednost projekta, pokrenutog 2002. godine, procenjuje se na više od 100 miliona dolara.

Vesna Vukajlović

www.beta.rs

Smanjena proizvodnja električne energije u prvom kvartalu 2016. godine u BiH

dalekovod energetika ba

Poslovni portal Indikator.ba saopštio je da je Federacija Bosne i Hercegovine u prvom kvartalu 2016. godine uvezla dva puta više električne energije nego u istom periodu prošle godine.

Prema navodima Federalnog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu ove godine uvezeno je 392GWh električne energije, dok je uvoz u istom periodu 2015. godine iznosio 187GWh električne energije. Osim toga, smanjen je i izvoz električne energije, pa je u ovom periodu 2016. godine izvezeno 587GWh električne energije u odnosu na 842GWh električne energije 2015. godine. Kako je istaknuto, razlog ovome je loša hidrološka situacija na početku godine što je dovelo do smanjene proizvodnje električne energije u hidroelektranama.

Bruto proizvodnja električne energije u Federaciji Bosne i Hercegovine iznosila je 2424GWh u prvom kvartalu 2016. godine, dok je prošle godine u istom periodu proizvedeno 2744GWh električne energije. Proizvodnja u hidroelektranama iznosila je 907GWh električne energije, dok je u termoelektranama proizvedeno 1517GWh električne energije.

Sandra Jovićević

foto: energetika.ba

1...1,4381,4391,440...1,670Page 1,439 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs