PD TE-KO Kostolac raspisalo je 1. juna 2016. godine poziv za podnošenje ponuda u postupku prodaje opasnog otpada od elektronskih i električnih proizvioda i otpadne buradi od hidrazin hidrata.
Kako je navedeno u konkursnoj dokumentaciji, ponuđač mora ispuniti uslove za učešće propisane konkursom, a rok za podnošenje ponuda je 7 dana od objavljivanja oglasa. Izbor ponuđača vršiće se na osnovu najviše ponuđene cene.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
foto: balkanmagazin.net
U Beogradu je danas održan šesti sastanak država strana Okvirnog sporazuma o slivu reke Save.
Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije gospođa Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da je uspostavljanje i održavanje prekogranične saradnje u slivu reke Save veoma bitno za ovaj region. Istakla je da je ovaj skup veoma značajan za prekograničnu saradnju u oblasti voda, kao i za usmeravanje konkretnih aktivnosti država potpisnica i traženje zajedničkih rešenja za održivi razvoj u tom regionu.
Gospođa Bogosavljević Bošković je dodala da je Međunarodna komisija za sliv reke Save stabilan mehanizam, efikasna organizacija, pouzdan partner i uspešan koordinator sve većeg broja aktivnosti u vezi sa sprovođenjem Okvirnog sporazuma o slivu reke Save. Primenom ovog sporazuma Bosna i Hercegovina, Slovenija, Srbija i Hrvatska nastoje da stvore uslove za bezbednu plovidbu na Savi i njenim pritokama, uspostave održivo upravljanje vodama i opasnostima u slivu.
Dodala je da u narednom periodu predstoji rad na odobravanju i implementaciji Plana upravljanja slivom reke Save, uspostavljanju operativnog rečnog informacionog servisa, kao i dalje učešće javnosti i uključenosti interesnih grupa u proces sprovođenja sporazuma kroz uspostavljanje Savskog saveta za vode i stalne savetodavne platforme Savske komisije.
Sandra Jovićević
foto: srbija.gov.rs
Predstavnici RB „Kolubara“ sastali su se u Lazarevcu sa predstavnicima kompanija „Sandvik“, ABB, „Energoprojekt oprema“, „Planum“ i FAM Magdeburg kako bi razgovarali o projektu „Unapređenje zaštite životne sredine u JP EPS i RB Kolubara“.
Na sastanku je istaknuto da je u toku realizacija svih ugovora iz paketa B i C, a da će investicija u homogenizaciju i unapređenje upravljanja kvalitetom uglja smanjiti emisiju štetnih gasova i gubitke u otkopavanju uglja. Osim toga, projekat će doprineti većoj iskorišćenosti ležišta, ujednačenom kvalitetu uglja i smanjenju oštećenja u kotlovima termoelektrana.
Sastanku su prisustvovali i predstavnici JP „Elektroprivreda Srbije“, članovi konsultantskog tima, profesori Rudarsko-geološkog fakulteta, izvođači radova i isporučioci opreme.
Sandra Jovićević
foto: rbkolubara.rs
Na sednici Gradskog veća u Nišu odobren je Program čišćenja divljih deponija na teritoriji grada.
U okviru programa biće očišćeno 30 divljih deponija koje zauzimaju prostor od 175 hiljada metara kvadratnih, a procenjeno je da se na njima nalazi hiljada metara kubnih otpada. Radove će izvesti JKP „Mediana“, a njihova vrednost je 5 miliona dinara.
Predstavnik JKP „Mediana“ gospodin Bratislav Vučković izjavio je za Niške vesti da će budžet od 5 miliona dinara biti dovoljan za čišćenje divljih deponija, a podsetio je da je pre 6 godina organizovana slična akcija u okviru koje su trajno rešeni problemi velikih deponija, a za šta je bilo izdvojeno oko 20 miliona dinara.
Sandra Jovićević
foto: niskevesti.rs
izvor: niskevesti.rs
Vršilac dužnosti direktora EPS-a gospodin Milorad Grčić izjavio je za RTS da cena električne energije neće biti povećana zahvaljujući efikasnom poslovanju JP „Elektroprivreda Srbije“.
Kako je istakao, u prva tri meseca 2016. godine EPS je ostvario uštede od preko 6 milijardi dinara, a profit je 14 milijardi, odnosno 6,5 puta veći od očekivanog. Naveo je da je od izvoza električne energije prihodovano oko 42 miliona evra, kao i da će sa ovakvim poslovanjem EPS biti sve profitabilniji.
Gospodin Grčić je dodao i da je od 1. juna 2016. godine „EPS Snabdevanje“ prirpojeno JP „Elektroprivreda Srbije“, a što će doprineti sigurnosti snabdevanja električnom energijom.
Sandra Jovićević
foto: eps.rs
U gradu Kragujevcu je u aprilu 2015. godine formirano Odeljenje za održivi, ravnomerni razvoj i energetsku efikasnost pod okriljem Gradske uprave za upravljanje projektima, ravnomerni i održivi razvoj. To je prvi put da u okviru Gradske uprave postoji služba koja organizovano i sistematski prati potrošnju energije u javnim zgradama na terioriji grada i na osnovu te analize predlaže konkretne mere koje će dovesti do ušteda u energiji. Samim tim doćiće do ušteda u gradskom budžetu. I ono što je najvažnije, po prvi put su u budžetu grada izdvojena sredstva u iznosu od preko 20 miliona dinara, koja su namenjena povećanju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije. Ovim povodom u prostorijama Gradske uprave razgovarali smo nedavno sa gospođom Anom Radojević, načelnicom Odeljenja za održivi, ravnomerni razvoj i energetsku efikasnost, Gradske uprave za upravljanje projektima, ravnomerni i održivi razvoj Grada Kragujevca.
Ana Radojević: Prvi korak je bio formiranje baze podataka koja omogućava praćenje potrošnje električne i toplotne energije i potrošene vode u osnovnim i srednjim školama, vrtićima i ustanovama kulture. Tako je utvrđeno da se iz gradskog budžeta za troškove električne energije za škole godišnje izdvaja skoro 20.000.000 dinara, za srednje škole oko 10.000.000 i ustanove kulture 8.000.000 dinara. Analizom je zaključeno da u određenim školama postoji velika potrošnja reaktivne energije i da bi ugradnjom opreme za kompenzaciju reaktivne energije u tim školama godišnje bilo moguće uštedeti skoro pola miliona dinara. Zato su u budžetu za 2016. godinu i predviđena sredstva za nabavku ove opreme. Kada govorimo o uštedi električne energije, takođe je moguće ostvariti uštede i u takozvanoj centralizovanoj javnoj nabavci za nabavku električne energije, što je ove godine takođe po prvi put urađeno, ponovo zahvaljujući ovim analizama.
EP: Pošto je odeljenje tek formirano, kako su postavljene smernice Vašeg rada, sa kojim institucijama sarađujete na lokalnom i nacionalnom nivou? Šta su vaši planovi od samog osnivanja?
Ana Radojević: U saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i UNDP-om, biće organizovana obuka za korišćenje informacionog sistema ISEM koji će grad dobiti na korišćenje nakon obuke za energetske menadžere. Cilj ovog informacionog sistema je da krajnji korisnici (škole, vrtići, ustanove kulture, komunalna preduzeća) sami unose svoje račune za energente. Kada govorimo o potrošnji električne energije, analizom računa i energetskih indikatora smo takođe videli da su godišnji računi za električnu energiju u osnovnoj školi u Čumiću preko 1.000.000 dinara godišnje, a da su indikatori potrošnje električne energije po učeniku čak pet puta veći nego u ostalim školama. Zbog toga smo predvideli da jedan od prioriteta bude zamena ovog kotla na električnu energiju kotlom na pelet. U saradnji sa kolegama iz gradske toplane formiran je Radni tim za analizu troškova za toplotnu energiju koji se plaćaju iz budžeta grada Kragujevca sa ciljem predlaganja prioritetnih mera u objektima kojima će ostvariti uštede. Samo jedna škola grejanje plaća po utrošku, a sve škole poseduju opremu (merače isporučene energije) koja omogućava da se potrošnja ne plaća paušalno, već po utrošku. Analiza je pokazala da kada bi sve škole prešle na hlađanje po potrošnji i nakon ugradnje termo regulacione opreme, koja na primer omogućava da se vikendom kada škola ne radi, isključi grejanje, na taj način bile moguće uštede po školi od 100.000 dinara do skoro pola miliona dinara na godišnjem nivou. Zbog toga smo u toga smo u budžetu sa narednu godinu predvideli 750.000 dinara za ugradnju ove opreme u podstanicama osnovnih škola.
EP: Jedna od osnovnih smernica i strategija Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine kao i Ministarstva za rudarstvo i energetiku jeste da se poveća korišćenje i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora energije. Kakvi su planovi za grad Kragujevac?
Ana Radojević: Jedan od prioriteta grada je veće korišćenje obnovljivih izvora energije, tako da i ove godine nastavljamo sa prelaskom na korišćenje obnovljivih izvora energije, prirodni gas ili daljinsko grejanje, odnosno na ukidanje korišćenja fosilnih goriva u skladu sa evropskim direktivama u školskim objektima i objektima predškolskih ustanova. Tako je u toku prošle godine jedna osnovna škola koja je do sada kao energent koristila ugalj, priključena na prirodni gas. U planu je i da jedan vrtić koji se greje na lož ulje bude priključen na daljinsko grejanje. U izdvojenom odeljenju jedne osnovne škole koja se do sada grejala na pojedinačne peći na ugalj, u toku je postupak javne nabavke za nabavku kotla na pelet. U vrtiću Kolibri postoji centralna kuhinja za pripremanje hrane za više vrtića koja ima industrijske bojlere za zagrevanje sanitarne tople vode. Zato je tamo predviđena ugradnja solarnih kolektora sa ciljem smanjenja potrošnje električne energije, ali i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije. Nalazimo se na početku saradnje sa Programom Development of a Sustainable Bioenergy Market in Serbia (DKTI) koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Jedan od ciljeva obog programa je promovisanje korišćenje biomase, tako da se nadamo da ćemo nastaviti tu saradnju i dobiti ekspertsku pomoć u vidu pripremanja projektne dokumentacije u cilju prelaska osnovnih škola sa grejanja na lož ulje na grejanje na pelet. U toku protekla dva meseca održano je 20 radionica u Predškolskim ustanovama „Nada Naumović“ i „Đurđevdan“ sa ciljem podizanja svesti o energetskoj efikasnosti. Tom prilikom deci predškolskog uzrasta su podeljene bojanke i predstavljeni osnovni pojmovi vezani za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, kao i mogući načini uštede u domaćinstvu.
EP: Recite nam nešto više o projektima iz domene energetske efikasnosti?
Ana Radojević: U budžetu za 2016. godinu je takođe predviđen i novac za izradu energetskih elaborata, jer smo na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije u obaveze da sve javne zgrade veće od 250 metara kvadratnih imaju urađene eleborate. Elaborati pokazuju u kom energetskom razredu se trenutno nalaze ovi objekti i kolika je godišnja potrošnja energije za grejanje po metru kvadratnom i predlažu mere za poboljšanje energetske efikasnosti, tj. smanjenje potrošnje energije. Takođe, eleborati su i uslov za konkurisanje kod republičkog Fonda za energetsku efakasnost.
Kod Budžetskog fonda Ministarstva rudarstva i energetike za 2016. godinu, konkurisali smo za zamenu stolarije na jednoj osnovnoj školi. Izrada Plana održivog razvoja energetike za grad je takođe jedna od aktivnosti koju smo planirali za ovu godinu. Jer smo opet, na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije, u obavezi da imamo usvojen AP. Ono što je Strategija održivog razvoja za grad, ovaj dokument je za oblast upravljanja energijom.
I ono što svakako ne treba zaboraviti su dva velika projekta koja se realizuju zahvaljujući Ministarstvu prosvete a to su zamena stolarije na Prvoj tehničkoj škola i potpuna sanacija Osnovne škole Moma Stanojlović, u kojima je i grad imao učešće. Vuk Stefanović Karadžić od strane Ministarstva prosvete i njihovog programa za energetsku efikasnost. Zamenu stolarije u Osnovnoj školi „Živadinka Divac“ smo finansirali u potpunosti sopstvenim sredstvima iz gradskog budžeta.
Intervju vodila: Vesna Vukajlović
Zamenik generalnog direktora kompanije „Gasprom“ gospodin Aleksandar Medvedev izjavio je da ukrajinska nacionalna energetska kompanija „Naftogas“ duguje „Gaspromu“ 600 miliona dolara za isporuke gasa jugoistočnoj Ukrajini, prenela je ruska agencija Tas.
Gospodin Medvedev je istakao da postoji ugovor o isporukama gasa Ukrajini, uključujući regione Donjecka i Luganska, kao i da ne postoje odvojeni računi.
Kompanija „Naftogas“ je saopštila da je „Gasprom“ zatražio od ukrajinske strane da plati 670 miliona dolara za prirodni gas koji je ova kompanija isporučila regionima Donjecka i Luganska u periodu od februara 2015. do aprila 2016. godine. Kako su istakli iz ukrajinske kompanije „Naftogas“, Ukrajina nije kupovala prirodni gas iz Rusije od novembra 2015. godine.
Sandra Jovićević
foto: novosti.rs
izvor: tanjug.rs
Od 1. juna 2016. godine u Republici Srbiji snižena je cena gasa između 3,6 i 4 odsto.
Predstavnici JP „Srbijagas“ istakli su za Tanjug da će nova cena prirodnog gasa za domaćinstva iznositi 32,28 dinara po metru kubnom bez PDV-a, odnosno biće smanjena za 3,6 odsto, dok će cena gasa za kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje biti smanjena za 4 odsto.
Podsetimo, Savet Agencije za energetiku Republike Srbije 27. maja 2016. godine dao je saglasnost na odluke 33 javnih snabdevača o promeni cena gasa, a promena je posledica pada deviznog kursa dolara.
Sandra Jovićević
foto: naslovi.net
Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije saopštila je da je pripremila Izveštaj o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada u Republici Srbiji u 2015. godini.
Izveštaj je pripremljen na osnovu dostavljenih izveštaja o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada stavljenim na tržište Republike Srbije, kao i podataka o upravljanju otpadom koji nastaje nakon njihove upotrebe.
Izveštaj možete pogledati na sledećem linku.
Sandra Jovićević
foto: sepa.gov.rs
U Višegradu u Bosni i Hercegovini danas je održan trilateralni sastanak posvećen zaštiti životne sredine.
Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije gospođa Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da je neophodno formirati radnu grupu za izradu nacrta prekograničnog sporazuma o zaštiti životne sredine u slivu reke Drine. Kako je istakla, ova radna grupa potrebna je za pripremu predmetnog trilateralnog sporazuma kojim bi bio definisan institucionalni okvir za rešavanje postojećih problema u oblasti zaštite životne sredine na nivou sliva reke Drine. Sporazum bi trebalo da potpišu predstavnici Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a cilj je kroz zajednički rad promovisati važnost trilateralne saradnje, pre svega u aktivnostima koje se tiču zaštite životne sredine i koncepta održivog razvoja.
Gospođa Bogosavljević Bošković navela je da je Srbiji neophodna identifikacija i promocija održivih finansijskih modela koji bi mogli da se nose sa zahtevima u industriji otpada kao osnove cirkularne ekonomije. Dodala je da je povećana potražnja za resursima dovela do pritiska na životnu sredinu i potrebu prelaska sa linearne na cirkularnu ekonomiju. istakla je da Srbija podržava rešavanje problema upravljanja otpadom u „Drina-Tara-Sava“ prekograničnom regionu uspostavljanje prekograničnog dijaloga u oblasti životne sredine u slivu Drine, ali i dijaloga lokalnih zajednica i interesnih grupa iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije. Podsetila je da Srbija podržava aktivnosti na nivou regiona u cilju zajedničkog rešavanja problema neadekvatnog upravljanja otpadom, održavanja priobalnog dela reke Drine i zaštite prirodnih resursa sliva.
Sandra Jovićević
foto: srbija.gov.rs
Održivi razvoj podrazumeva ravnotežu između potrošnje prirodnih resursa i sposobnosti da se obnove prirodni sistemi. Nema precizne definicije, čak se u rečnicima početkom 20.veka, na primer u Oxford rečniku, ne spominje termin sustainability. Jedna od modernijih definicija iz 1987. godine povezana je sa Bruntland komisijom i predstavljena je u izveštaju “Naša zajednička budućnost”. Tada je zaključeno koje su osnovne smernice budućeg delovanja Ujedinjenih nacija u domenu zaštite životne sredine. Ova definicija glasi: Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a pri tome ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Bruntland komisija je inače, svetska komisija za zaštitu životne sredine i razvoj, a nju je 1983. godine osnovala organizacija Ujedinjene nacije. Naziv je dobila prema prezimenu premijerke iz Norveške koja je tada predsedovala Svetskom komisijom za životnu sredinu, a zvala se Gro Harlem Bruntland.
Ovom prilikom za bilten Odgovorne kompanije razgovarali smo sa gospodjom Aleksandrom Mladenović iz udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Zanimalo nas je da li ovo udruženje sledi spomenuta načela, i da li prema njihovom iskustvu industrijski sektor u Srbiji vodi brigu o budućim generacijama i njihovim potrebama.
EP: Recite nam nešto više o Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine? Čime se sve bavi udruženje, kakva su vaša saznanja o zaštiti životne sredine u Srbiji uzimajući u obzir činjenice?
Aleksandra Mladenović: Strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine u osnovi svog delovanja ima četiri stuba: obrazovanje, promocija naučno-istraživačkog rada i inovacija, zaštitu životne sredine i održivi razvoj, uključujući sve njegove komponente. Posebno, imamo značajne aktivnosti u okviru regionalne međunarodne saradnje, sa posebnim konsultativnim statusom u UN ECOSOC, akreditacijom u UNEP/u i mnogim drugim značajnim međunarodnim organizacijama. U okviru tima imamo stručne lidere i eksperte, na čijem iskustvu nadogradjujemo rad.
Pitanjima od značaja za zaštitu životne sredine, bavimo se iz više uglova. Kao strukovno udruženje eksperata, predlaganjem rešenja za uočene probleme, iz ugla struke, nauke i prakse. Kao organizacija civilnog društva formulisanjem kritičkih pogleda zasnovanim na znanju i informacijama u odnosu na aktivnosti od strane donosilaca odluka, kad su u pitanju bilo veliki ili mali problemi u životnoj sredini. Kao građanke i građani nosioci glavnih promena u društvu, podržavamo i sarađujemo sa svim organizacijama, institucijama, udruženjima, lokalnim zajednicama i nacionalnim institucijama, kako bismo svi zajedno obezbedili zdravu životnu sredinu i omogućili nesmetan razvoj i prosperitet za sebe, svoje okruženje i buduće generacije.
Imajući više puta priliku i inicijativu da i sami učestvujemo u predlaganju, davanju mišljenja, kritikama, ispravkama regulative koja se odnosi pre svega na otpad, vode, hemikalije, zaštitu prirode, podržavamo sve pozitvne promene u zakonskoj regulativi koje moraju da se dese u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, kako bismo pokazali potencijal, spremnost i dobru volju da budemo pokretačka snaga tih promena. Naša zakonska regulativa je u dosta visokom procentu usaglašena sa evropskom regulativom, čijim tekovinama stremimo. Međutim, veliki je problem u implementaciji regulativa i mehanizmima sankcionisanja neodgovarajućih postupaka pojedinaca i institucija/privrednih subjekata. Usled toga dolazi i do nepredviđenih akcidentnih situcija u životnoj sredini, opasnih po zdravlje ljudi i prirode.
EP: Poglavlje 27. je samo jedno od poglavlja koje bi trebalo da se otvori kako bi Srbija pristupila EU. Šta sve treba da učinimo da bismo ispunili tražene standarde?
Aleksandra Mladenović: To je dug put za našu zemlju. Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene) je veoma zahtevno i teško ga je porediti sa ostalim poglavljima (na primer ima oko 60 direktiva EU koje treba usvojiti i primeniti). Kažu da je to najkompleksnije i najzahtevnije poglavlje, upravo zbog te kompleksnosti i velikog broja zahteva koji moraju da se ispune u ograničenom vremenskom periodu. Mnogo toga će Srbija u skladu sa svim svojim raspoloživim sredstvima, i u ljudstvu i materijalnim, morati da ispuni u okviru Poglavlja 27. Neki od problema za Srbiju su i neadekvatan sistem upravljanja otpadom i otpadnim vodama (kako zbog infrastrukture tako i zbog sistemskih rešenja).
Zatim, nedovoljno razumevanje klimatskih promena i neprimenjivanje mera za njihovo ublažavanje. Spomenimo i neefikasni sistem finansiranja zaštite prirode i zaštite životne sredine, još uvek neuspostavljeno efikasno i održivo upravljanje prirodnim resursima… Dakle, mnogo je problema koji se nisu blagovremeno rešavali, dosadašnji pristup doveo je do toga gde se sada nalazimo, da nas “boli glava” od tog “famoznog Poglavlja 27” i da ne znamo kako ćemo uspeti da ispunimo sve zahteve! Zato je važno da identifikujemo na vreme – tj. odmah pitanja za koja ćemo tražiti od EU duže rokove za primenu. U tom smislu trebaće nam i dalje međunarodna i posebno podrška razvijenijih zemalja. Posebno onih koje su prošle kroz čitav proces, i u konsultantskom i u finansijskom pogledu, što ćemo moći da ostvarimo kroz IPA i druge dostupne fondove u ovoj fazi pristupanja EU. Biće nam potrebna pomoć bilateralnih donora i odvajanja sopstvenih sredstava.
EP: Kako industrija i proizvodne kompanije čuvaju životnu okolinu u Srbiji? Da li je korporativna odgovornost dovoljno razvijena?
Aleksandra Mladenović: Što se tiče korporativne odgovornosti, to je nešto što sve više poslednjih godina postaje aktuelno i dobro je što je tako. U narednih par godina imaćemo dobro definisane privredne subjekte koji će opstajati na sve zahtevnijem tržištu u pogledu poštovanja principa očuvanja životne sredine i održivosti razvoja. Vrlo je jednostavno, tzv. “zelene nabavke” ili “održivo korišćenje i proizvodnja” sve više su termini koji nisu preporučeni, nego obavezni. Kada neka firma učestvuje na tenderima, a ovo ne postoji, vrlo lako mogu izgubiti poslove. A to biznis sektor najmanje voli. Doduše, biznis sektor ne voli mnogo ni sve te sve te “ekološke”, tj. “zaštitarske”, “zelene” priče. One su zahteve, tu su moranja i propisi, ali što pre se suoče sa činjenicom da Evropska unija (i međunarodno tržište) želi u svoje članstvo samo države sa jasno definisanom politikom zaštite životne sredine, “manje će boleti” kasnije. Već je krajnje vreme da se naviknemo na bacanje različitog smeća u kante različitih boja, i da manju količinu hrane bacamo neiskorišćenu. Neophodno je da se naviknemo i na filtere koje fabrike moraju da ugrade, na obnovljive izvore energije umesto individualnih ložišta zbog kojih je bar pola Srbije tokom zime danima u magli, smogu i dimu. Sve te stvari moraju da “bole”, da ih manje ili više volimo, ili prihvatamo. Odnosno – da budemo spremni da se menjamo.
Mnoge kompanije su već napravile svoje programe korporativne odgovornosti. Posebno bih ukazala na kompaniju “Tetra Pak Production d.o.o”, sa kojom već treću godinu sarađujemo na projektu Eko-paket (obrazovno-pokazni projekat o pravilnom postupanju sa tetra pak ambalažom). Dakle, mi sarađujemo vrlo lepo kroz naše programe Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini (programi Zeleni ključ, Plava zastava, Ekoškole, Mladi eko-reporteri) sa “Tetra Pak Production d.o.o.“. Takođe, i sa hotelom “Radisson Blu” i “IN hotelom”, Javnim preduzećem “Ada Ciganlija” i Gradom Beogradom, “VIP Mobile”, mnogim lokalnim zajednicama, “RECAN” fondacijom. Sve su to firme, organizacije, na kraju krajeva i uprave koje žive od novca građana. One su u skladu sa svojim poslovnim opredeljenjima odabrale ne baš jednostavan i lak put da budu društveno odgovorne prema svojoj i sredini koju “pozajmljuju” od ostalih građana. Uzimajući vodu, prostor, energiju, kroz unapređenje uslova u istoj toj sredini, vraćaju deo pročita kako bi imali resurse što duže i što bolje iskorišćene.
EP: Koji su najbolji primeri iz prakse koje bi trebalo da sledimo? Šta bi najpre trebalo da implementiramo?
Aleksandra Mladenović: Sve aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine imaju veću šansu da uspeju, ako na rešavanju rade stručni ljudi i ako obrazovanje za životnu sredinu nađe svoje pravo mesto. Neophodno je da odgovorno ponašanje prema životnoj sredini i resursima postane društvena norma. Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, upravo zato neguju obrazovanje, promociju naučno-istraživackog rada, inovaciju i struku u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Za sada su najbolji primeri iz prakse 56 vaspitno-obrazovnih ustanova iz cele Srbije koje su uključene u program Eko-škole i koje u svojim lokalnim zajednicama promovišu prave vrednosti o životnoj sredini.
Tu su i dva velika hotela u Srbiji čija je uprava dovoljno svesna da uvidi koliki su korisnici resursa i zagađivači životne sredine. Oni svoj rad koncipiraju na održivosti i očuvanju u skladu sa kriterijumima Zelenog ključa. Tu je i “Ada Ciganlija”, javno preduzeće koje zajedno sa gradskom upravom Beograda svake godine radi na poboljšanju uslova za korisnike ove plaže i za to bivaju sertifikovani kao plaža sa Plavom zastavom. Zatim, rade i stotine Mladih eko-reportera koji ne okreću glavu od svakodnevnih problema zagađivanja vode, vazduha, zemljišta. Oni umeju da vide i ono što je dobro i ono što nije i da predlože moguća rešenja. Tu smo svi mi građani ove jedine Srbije koju imamo i ako mi ne počnemo da primenjujemo primere dobre prakse, da pravimo dobre zakone i da ih poštujemo, da čuvamo svaku našu biljku i životinju jer je nama vredna, ako to sve ne uradimo sami za sebe, nećemo biti dobri ni sebi samima, a neće nas takve neodgovorne hteti ni Evropa.
Intervju vodila: Vesna Vukajlović
Ovaj intervju objavljen je u biltenu Energetskog portala pod nazivom “Odgovorne kompanije, zaštita životne sredine“, objavljenom u martu 2016. godine.
U opštini Čakovec u Hrvatskoj 30. maja 2016. godine predstavljen je novi Plan upravljanja otpadom za period od 2016. do 2022. godine.
Ministar zaštite životne sredine i prirode Hrvatske gospodin Slaven Dobrović izjavio je da je neophodno unaprediti postojeći sistem upravljanja otpadom. Dodao je da je ovo prilika da gradovi i opštine izgrade sistem koji će biti finansijski i ekološki održiv, a u skladu sa cirkularnom ekonomijom. Istakao je da su sistemi na kojima se rade jeftiniji od aktuelnih sistema koji se temelji na velikim centrima za upravljanje otpadom i čija bi izgradnja donela i značajno povećanje cena komunalnih usluga, kao i da će unapređenje sistema upravljanja otpadom u Hrvatskoj doneti nova radna mesta i smanjenje cena odlaganja otpada.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine i prirode Hrvatske, novi Plan za upravljanje otpadom Hrvatske temelji se na kompostiranju, centrima za ponovnu upotrebu otpada, izgradnju većeg broja manjih reciklažnih centara sa sortirnicima i kompostištima, a uskoro se očekuje da bude upućen u javnu raspravu.
Sandra Jovićević
foto: mzoip.hr
Na Pioneers festivalu koji je održan u Beču u Austriji predstavila se start-up kompanija iu Srbije „Ono bikes“ koja se bavi poizvodnjom električnih bicikala.
Izvršni direktor kompanije „Ono bikes“ gospodin Marko Šćepović izjavio je da je njihov električni bicikl jedinstven na tržištu dizajnom i tehnologijom, a da je cilj kompanije da se pozicionira u svetu kao jedan od ključnih brendova u e-bike industriji.
Glavni dizajner kompanije „Ono bikes“ gospodin Saša Šćepanović dodao je da su se u Beču predstavili sa modelom „archont“ koji nudi maksimalnu udobnost vozaču, a može se prilagoditi potrebama kupca.
Predsednik Privredne komore Srbije gospodin Marko Čadež istakao je da je ova institucija podržala prezentaciju kompanije „Ono bikes“ na Pioneers festivalu, a naveo je i da je list „Guardian“ uvrstio ovaj bicikl u pet najboljih proizvoda budućnosti.
Sandra Jovićević
foto: pks.rs
U ponedeljak 30. maja 2016. godine dodeljeni su sertifikati energetske efikasnosti za pet gradova u Republici Srpskoj.
Sertifikati su dodeljeni u okviru trogodišnjeg projekta primene energetske efikasnosti u lokalnim zajednicama, a koji je realizovan u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ). Sertifikati su dodeljeni opštinama Bijeljina, Laktaši, Zvornik, Prijedor i Gradiška.
Projekat je realizovan u pet opština iz Republike Srpske i četiri opštine iz Bosne i Hercegovine, a kroz projekat opštine su uštedele 13,5 milion KM u javnim i stambenim zgradama, grejanju i rasveti i još toliko u oblasti prevoza.
Sandra Jovićević
foto: rtrs.tv
U Informativnom centru za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju (BSC centru) u Beogradu predstavljen je pilot projekat „Implementacija sistema energetskog menadžmenta u industriji po UNIDO metodologiji“.
Direktor BSC centra gospođa Marija Vujaković izjavila je da je centar od organizacije UNIDO dobio ovlašćenje za realizaciju ovog značajnog projekta kako bi se doprinelo povećanju energetske efikasnosti. Navela je da je u pilot projekat uključeno 10 kompanija koje će implementirati sistem za upravljanje energetskom efikasnošću u cilju uštede energije.
Ekspert UNIDO projekta gospodin Dragomir Vasić istakao je da je cilj projekta pozitivno uticanje na povećanje energetske efikasnosti. Dodao je da je najvažnije promeniti svest o potrebi uštede energije, zatim sprovesti odgovarajuće organizacijske promene, postići optimizaciju proizvodnih procesa i tako ostvariti uštede. On je naveo da se uz minimalna sredstva mogu dostići uštede od čak 15 odsto.
Pilot projekat će trajati devet meseci, a kompanije će u okviru projekta primenom ISO standarda 50001po UNIDO metodologiji unaprediti svoju energetsku efikasnost, ali će moći da licenciraju svoje stručnjake za buduće nacionalne UNIDO eksperte.
Sandra Jovićević
foto: syntropolis.net
izvor: dnevnik.rs
Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za kupovinu 20 polupodzemnih kontejnera za odlaganje otpada.
Kontejneri bi trebalo da budu zapremine do 5 kubnih metara, a dve trećine bi trebalo da budu ukopani u zemlju. Investitor može odabrati koja vrsta otpada će se odlagati u ovim kontejnerima, a trebalo bi da budu konstruisani tako da ih mogu koristiti i deca i osobe sa invaliditetom. Osim toga, kontejneri moraju sami da se zatvaraju, a poklopac ne bi smeo da ispušta bilo kakve mirise.
Deo sredstava za nabavku kontejnera obezbeđen je putem Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, a rok za podnošenje ponuda je 20. jun 2016. godine.
Konkursnu dokumentaciju možete pogledati na sledećem linku.
foto: soinfo.org
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
