Geotermalni resursi su neiscrpni izvori energije – koja mesta u Srbiji imaju najveći potencijal za taj vid grejanja

03.07.2023

chile-geotermalna-energija — Photo-illustration: Pixabay

Najveći geotermalni potencijal na teritoriji Beograda imaju Batajnica, Zemun, Borča, Novi Beograd, Resnik i Miljakovac, a ove godine će biti utvrđeno koje tri lokacije su najperspektivnije, kaže za RTS profesor Geološkog fakulteta Dejan Milenić.

Srbija je, sa svojim ogromnim potencijalom geotermalne energije, među 40 zemalja koje su u evropskom projektu „Istraživačke mreže za uključivanje geotermalnih tehnologija za grejanje i hlađenje“.

Do 2030. godine, više od 1.000 toplana u Evropskoj uniji grejaće se geotermalnom energijom, a u Srbiji – moglo bi da je koristi čak polovina daljinskih sistema.

Vođa projekta, profesor Geološkog fakulteta i predsednik Srpske geotermalne asocijacije Dejan Milenić, kaže da je u Evropi skoro 400 toplana koje koriste takav vid grejanja.

Prema studiji koju je prošle godine izradio Rudarsko-geološki fakultet, od 18 toplana na teritoriji Beograda, utvrđeno je, navodi profesor, šest najpotencijalnijih – Batajnica, Zemun, Borča, Novi Beograd, Resnik i Miljakovac.

Pročitajte još:

“Ove godine se očekuje da se utvrde još tri koje su od tih šest najperspektivnije, odnosno jedna za koju se sledeće godine očekuju prva bušenja, kaže Milenić.

Kada je reč ostatku zemlje, objašnjava da se Srbija nalazi veoma blizu kontakta afričke i evroazijske tektonske ploče i obiluje geotermalnim resursima.

Najveći geotermalni potencijal je u panonskom basenu – Pančevo, Novi Sad, prostor Zrenjanina i Kikinde, potom u Mačvi, i u blizini nekadašnjih ugašenih vulkana.

„Geotermalni resursi su neiscrpni i trajaće dok postoji naša planeta“, ističe Milenić.

Bogatić prvi u Srbiji već četvrtu godinu toplom vodom temperature 75 stepeni greje javne objekte.

„Ušteda nije samo u finansijskom smislu, nego i u smislu uštede emisije štetnih gasova, poboljšanja uslova života“, ističe Milenić.

Kako se geotermalni izvori koriste u saobraćaju

Geotermalni izvori mogu da se iskoriste i u saobraćaju, za grejanje puteva.

„Radili smo studiju za putni pravac do južnog Jadrana, gde možete koristiti podna grejanja u asfaltnim podlogama, preko mostova, izlaza i ulaza u tunele, u svim tim ozbiljnim klimatskim sredinama, posebno na Pešteri, gde to praktično može da bude jedini vid sprečavanja formiranja snežnog pokrivača“, istakao je Milenić.

Izvor: RTS

Prva plastična kesa proizvedena pre nepunih 60 godina, danas je globalni ekološki problem

02.07.2023

plastika , kesa , zagašenje — Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Foto-ilustracija: Freepik (
rawpixel.com)

Globalna bitka protiv upotrebe plastičnih kesa možda se čini kao napor da se iskoreni stara loša navika. Međutim, reč je o želji da se čovečanstvo vrati na istinski stare dobre navike. Možda naizgled zbunjujuće, ali prethodne rečenice imaju svoj smisao.

Naime, prva plastična kesa nije proizvedena tako davno. Ali vratimo se pre tog momenta na jedan raniji. Masovnija upotreba polietilena, kao najčešće korišćene plastike, počinje 1933. godine, kada dospeva u industrijski sektor. Tri decenije kasnije, tačnije 1965. godine, proizvedena je prva plastična kesa. Šveska danas predstavlja primer za mnoge dobre ekološke prakse, ipak upravo je kompanija iz ove države patentirala prvu plastičnu kesu, koja ubrzo zadobija popularnost, a od 1979. godine uzima maha i u Sjedinjenim Državama.

S obzirom na to da bi sedamdesete godine mogle da se uzmu za period početka masovnije upotrebe plastičnih kesa, to nije tako davno. Kada je na početku napisano da je ovo borba za istinski stare dobre navike, misilo se na period pre 1965. godine, kada su umesto ovakvih, korišćene papirne kese i platnene torbe.

Pročitajte još:

Prošlo je svega pola veka, a ovaj proizvod postao je jedan od značajnih zagađivača planete, naročito mora i okeana. Podaci govore da je preko 30 vrsta morskih sisara suočeno sa gutanjem plastike, a čak 250 morsih vrsta ugroženo je usled zapetljavanja u nju.

Prosečno je potrebno oko 400 godina kako bi se plastična kesa razgradila, a ono što nastane nakon njene razgradnje, u prirodi ostaje još dug period, doprinoseći njenoj degradaciji.

Danas je već opštepoznat pojam mikroplastike, do kojeg dolazi razgradnjom plastike u izuzetno male komadiće. Morske životinje kroz lanac ishrane unose mikroplastiku u organizam, a ovo nije zaobišlo ni čoveka, te je ona otkrivena u ljudskim organima i tkivu.

Međunarodni dan bez plastičnih kesa, koji se obeležava svakog 3. jula, nastao je kao svetska inicijativa čiji je cilj osloboditi planetu jednokratne upotrebe plastičnih kesa.

Prema podacima iz 2017. godine, samo u Evropi je godišnje korišćeno oko 350 miliona ovakvih kesa.

Do 2021. godine, preko 60 zemalja, od Kine, preko EU, do Kenije uvelo je ograničenja na plastične kese. Od potpunih zabrana ili nametanje poreza, do naplaćivanja kesa. Ove mere pozitivno utiču, smanjuju plastični otpad i podstiču upotrebu alternativa kao što su kese za višekratnu upotrebu tzv. cegeri ili papirne kese. Kod nas u zemlji se kese takođe najčešće naplaćuju, zbog čega su se mnogi okrenuli dugotrajnim cegerima i torbama.

Međutim, dobar je trenutak da i sami potrošači promene navike, bez nacionalnih strategija. Vreme je da pogledamo koji su sledeći koraci od momenta kada uzememo kesu, gde će ona završiti. Vreme je da napustimo plastične kese.

Katarina Vuinac

UN: Održiviji život u nekoliko koraka

02.07.2023

Eko - biljka - list — Foto-ilustracija: Unsplash (vlad-kutepov)

Foto-ilustracija: Unsplash (photo-boards)

Globalni obrasci proizvodnje i potrošnje guraju planetu Zemlju do krajnjih granica zbog neodrživih praksi u poljoprivredi, transportu, stambenom i maloprodajnom sektoru, a oni značajno utiču na dobrobit ljudi, zdravlje životne sredine i ekonomiju. Od miiliona plastičnih kesa koje izađu iz prodavnica tokom godine, preko tona bačene hrane, do građevinskog otpada i otpadnih voda direktno puštenih u reke.

Prema podacima Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), čovečanstvo proizvodi oko 430 miliona tona plastike godišnje, od čega dve trećine brzo postaje otpad. Projekcije pokazuju da bi do 2040. proizvodnja plastike mogla činiti 19 odsto globalne emisije gasova staklene bašte.

Gubitak hrane i otpad takođe značajno doprinose emisijama staklene bašte, čineći 10 odsto ukupnog globalnog otpada. Neverovatne količine hrane završavaju na otpadu, naročito u Evropi. Trenutno je poljoprivredna ekspanzija odgovorna za skoro 90 odsto globalnog krčenja šuma, a oko 25 odsto površine zemljišta širom sveta se koristi za ispašu stoke. Ishrana, malo drugačija nego što je sad, može ublažiti i gubitak biodiverziteta.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (gemma-evans)

U oblasti transporta, koji je odgovoran za 23 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida, alternative automobilu su hodanje, vožnja biciklom ili korišćenje javnog prevoza što drastično može smanjiti emisije. Jedan takav grad kod nas je Novi Sad, koji kada je lepo vreme zbog većeg broja biciklista značajno rastereti saobraćaj.

Stambene i poslovne zgrade čine 21 procenat ukupnih emisija gasova staklene bašte, uglavnom usled korišćenja električne energije i grejanja/hlađenja. Korišćenje prirodnog svetla, prilagođavanje promenama temperature promenom odeće umesto prilagođavanja grejanja/hlađenja i ulaganjem u energetski efikasne uređaje mogu pomoći.

Naše kupovne navike su još jedna oblast u kojoj svesno donošenje odluka može smanjiti naš ugljenični otisak. To se odnosi na korišćenje cegera i torbi umesto plastičnih kesa, i uticaj na „brzu modu“, tako što ćemo koristiti iznova stvari, davati drugima, ušivati, umesto bacanja u smeće, naročito kada nam jednostavno dosadi.

Energetski portal

Kako je Beograd postao idealno stanište za divlje pčele

02.07.2023

Možda ste sami bili svedoci naizgled neobičnom rojenju pčela širom Beograda, ili ste o tome čitali neki od mnogobrojnih, nepotrebno senzacionalističkih medijskih priloga.

Ali ništa tu zapravo nije neobično. Iako može izgledati zastrašujuće, rojenje je korisno i veoma poželjno. U pitanju je potpuno normalan i prirodan proces koji se dešava svake godine, obično u proleće i rano leto, kada su uslovi najpogodniji za rast i razvoj kolonija. U pčelinjacima gde se medonosne pčele gaje, rojenje uglavnom sprečavaju pčelari, pa tako rojevi koji se mogu videti širom grada uglavnom potiču od divljih, slobodno-živećih kolonija, piše za Klima101 Jovana Bila Dubaić zaposlena na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Ove divlje pčele zapravo su iste pčele, ista vrsta, kao i ona koju gaji čovek – u pitanju je medonosna pčela (Apis mellifera), samo što ona živi sasvim drugačijim, „divljim” životom.

Tokom rojenja jedan deo kolonije, uključujući maticu, napušta postojeće gnezdo kako bi osnovali novo. Ovaj fenomen je deo prirodnog životnog ciklusa pčela i od ključnog je značaja za održavanje i povećanje populacije pčela, kao i zdravlje zajednica jer se tokom rojenja pčele čiste od patogena i parazita.

Međutim, jedna činjenica tu jeste neobična kada je u pitanju Beograd. Naime, rojenje u Beogradu jeste nesvakidašnje česta pojava, zato što u našoj prestonici postoji neobično veliki broj društava divljih pčela. I to je dobra vest.

Pročitajte još:

Najveća „prednost” Beograda je u lošim fasadama i nedovoljnom radu javnih službi

Ali zašto bi Beograd bio posebno pogodno stanište za divlje medonosne pčele?

Možda zvuči čudno, ali urbane sredine mogu biti izuzetno pogodne za život pčela. Gradovi mogu nuditi bogat izvor raznovrsne hrane za pčele, budući da parkovi, bašte, i ostale zelene površine često sadrže različite vrste biljaka koje cvetaju u različito vreme, omogućavajući pčelama kontinuiran izvor hrane.

Gradovi su takođe obično mesta u kojima nema prekomerne upotrebe pesticida (u poređenju sa okolnim poljoprivrednim područjima), a pesticidi danas predstavljaju veliki problem za sve insekte oprašivače.

Ali to sve važi za sve gradove, a ne samo za Beograd. U našoj prestonici, uspešna egzistencija brojne, samoodržive populacije slobodno-živećih medonosnih pčela podstaknuta je zapravo i socio-ekonomskim okolnostima.

Naime, loša ekonomska situacija u Srbiji utiče, između ostalog, i na slabije održavanje fasada, a divlje pčele se najpre gnezde u šupljinama kao što su pukotine u zidovima, napušteni tavani ili drvene kutije za roletne.

Zatim, problemi sa neregulisanim nadležnostima javnih službi, u kombinaciji sa nedostatkom specijalizovanih radnika i finansiranja, čine javna komunalna preduzeća neučinkovitim i nedovoljno pripremljenim za odgovor na zahteve građana za uklanjanjem kolonija i pčelinjih rojeva. Kao rezultat, mnoga od ovih društava ostaju nedirnuta.

Iz sličnih razloga, većina ljudi ne može da priušti plaćanje uklanjanja društava, što opet doprinosi tome da mnoge kolonije i rojevi ostaju nedirnuti.

Treba istaći i činjenicu da urbano pčelarstvo do skoro nije bilo zastupljeno u Beogradu, što je omogućilo da se zajednica slobodno-živećih medonosnih pčela razvija u skladu sa prirodnom selekcijom, bez „razvodnjavanja” genetičke raznovrsnosti uplivom gena iz gajenih košnica.

Sve ove okolnosti učinile su Beograd gotovo savršenim okruženjem za uspostavljanje i održavanje velike populacije divljih, tj. slobodno-živećih medonosnih pčela.

Za razliku od naše prestonice, u drugim gradovima Evrope nema toliko oronulih fasada, napuštenih tavana, dimnjaka koji se ne koriste, a eventualni roj koji se pojavi verovatno biva brzo odnet. Pored toga, urbano pčelarstvo je veoma zastupljeno u većini evropskih prestonica, što dodatno stvara pritisak na eventualno malobrojne slobodno-živeće kolonije u okruženju.

Mada su ista vrsta kao „domaće”, divlje pčele odlikuju razne evolutivne prednosti

Lično sam obilazila lokacije na kojima žive slobodno-živeće medonosne pčele u Beogradu i komunicirala sa velikim brojem građana koji ih imaju u svom neposrednom okruženju. Podaci koje smo prikupili govore o tome da medonosne pčele u Beogradu najviše vole šupljine u zidovima i fasadama, i to na visini od tri do 15 metara.

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Karits)

Neka od ovih pčelinjih društava aktivna su dugi niz godina, i to ih čini izuzetnim i vrednim divljenja, posebno ako se uzme u obzir koliko truda danas pčelari ulažu u održavanje svojih košnica. Ovo su društva koja opstaju a da ih niko ne dohranjuje, ne premešta na povoljna staništa, ne leči i ne ušuškava tokom zime.

Ali zašto je tako? Kako je moguće da istovremeno imamo toliko divljih pčela, a da sa druge imamo probleme sa uzgojem pčela u poljoprivrednim uslovima?

Mada su divlje pčele ista vrsta kao „domaće”, postoje velike razlike u njihovom načinu života:

Odgovor je u suštini vrlo jednostavan – u pčelarstvu dominira veštačka selekcija, tj. biraju se matice koje polažu puno jaja, čije ćerke nisu agresivne prema ljudima, i društva koja daju puno meda. Sa druge strane, medonosne pčele koje žive samostalno imaju sasvim drugačije selektivne pritiske. Ne razmnožavaju se one koje su blage naravi i koje daju puno meda, već samo one koje uspevaju da opstanu uprkos svim negativnim pritiscima, hladnim zimama, bolestima…

Samim tim, slobodno-živeće pčele su generacijama prilagođavane na lokalne uslove, i imaju potencijal da se bolje nose sa novim izazovima od gajenih društava. One mogu biti naša prva linija odbrane protiv budućih posledica klimatskih promena, kao i novih patogena i parazita, jer svojom genetičkom raznovrsnošću nude jedinstvenu šansu za preživljavanje.

Uopšte, sve divlje populacije domaćih biljaka i životinja su važni rezervoari genetske raznolikosti, što se takođe odnosi i na divlje medonosne pčele. Stoga, spontano uspostavljena populacija medonosnih pčela otporna na patogene i parazite, poput ove koja opstaje u Beogradu, mogla bi biti od velike važnosti za budućnost pčelarstva u Srbiji, ali i šire.

Ceo tekst pročitajte ovde

Izvor: Klima101

Climathon eko-igre na Festivalu cirkularne ekonomije

02.07.2023

Promene se dešavaju i na festivalima, kada oni udruže kompanije, inovativna udruženja i male proizvođače koji misle o Planeti, čime nas motivišu da koristimo njihove proizvode i učimo od njih. Ovo osećanje je sa Festivala cirkularne ekonomije, održanog u organizaciji Privredne komore Srbije, 24. juna na Cvetnom trgu u Beogradu, poneo izlagač na festivalu, Climathon Belgrade.

Climathon Belgrade je posvećen rešavanju ekološko-klimatskih izazova naših gradova i umrežavanju sa više od 200 gradova na svim kontinentima. Ove godine fokus je bio na najmlađima i stvaranju ekološkog sistema vrednosti, čemu su Climathon timovi pristupili razvijanjem eko-klimatskih igara.

Sa datim pristupom Climathon je početna karika ekosistema koji cirkularno razmišlja i u korenu je ovakvih festivala. Na festivalu su Climathon timovi iz Niša, Vranja i Beograda kroz igru učili decu o zaštiti životne sredine, o odnosu prema otpadu i razvijali ljubav ka prirodi, kako bismo kod narednih generacija izgradili cirkularni odnos ka resursima. Ohrabreni su i uz eko-poklone će, zajedno sa roditeljima, moći preuzeti male korake od sađenja medonosnog cveća na svojim terasama, do češće vožnje biciklom pa sve do igranja eko-igara sa drugarima. Na sve ovo su ih motivisale i posebno razvijene eko-maskote životinja, kojima su pomagali u oslobađanju od otpada, zagađenog vazduha i uništavanja šuma.

Izvor: Climathon Belgrade

Nove prilike za održiva ulaganja u Srbiji

01.07.2023

novi sad-srbija-priroda-most — Foto-ilustracija: Pixabay

U organizaciji Vlade Republike Srbije i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u Palati Srbija danas je održan forum „Promocija održivih investicija“. Na ovom događaju javnosti je prvi put predstavljena „Mapa investicionih prilika u skladu sa UN Ciljevima održivog razvoja (COR)“. Forum je organizovan sa ciljem da se kompanije podstaknu da posluju na način koji, osim što im donosi profit, istovremeno doprinosi ekonomskom rastu zemlje, zaštiti životne sredine i društvenom blagostanju.

Otvarajući forum, ministar unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Republike Srbije, Tomislav Momirović, rekao je da uvažavanje principa održivog razvoja u globalnim uslovima postaje sve značajnije za donosioce odluka.

„Sektori i oblasti koji su danas predstavljeni u okviru Mape su svakako među prioritetima u radu Vlade. U tim oblastima očekujemo veći priliv privatnog kapitala koji je ključan za ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja i stvaranja ekonomije koja je zasnovana na poštovanju svih globalnih resursa – i ljudskih i prirodnih“, rekao je ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović.

Pročitajte još:

Ambasadorka NR Kine u Republici Srbiji, Nj.E. Čen Bo, istakla je da je održivi razvoj neophodan za prosperitet i napredak ljudskog društva i zajedničko pitanje za čitavo čovečanstvo.

„Kina podržava i praktikuje Agendu UN 2030, pridržava se novog razvojnog koncepta koji uključuje inovacije, koordinaciju, zeleni razvoj, otvorenost i deljenje, i posvećena je promovisanju modernizacije u kineskom stilu. Nadam se da će objavljivanje ove mape investicionih prilika pomoći kineskim kompanijama da bolje razumeju poslovno okruženje u Srbiji, planove i politiku industrijskog razvoja i da stvore više mogućnosti za saradnju“, dodala je ambasadorka NR Kine u Srbiji.

„Koristeći već dokazanu globalnu metodologiju UNDP-a, primenjenu u preko 30 zemalja u svetu, zajedno sa Vladom i nadležnim institucijama utvrdili smo u kojim oblastima u Srbiji postoje najbolje prilike za održiva ulaganja. Prepoznali smo pet sektora koji predstavljaju isplative prilike za održiva ulaganja: hrana i piće, obnovljivi izvori energije i alternativna energija, infrastruktura, tehnologija i komunikacije i zdravstvena zaštita“, izjavio je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji.

Mapa koja je predstavljena na Forumu identifikuje oblasti i modele za investicije u Srbiji koje doprinose ostvarenju Ciljeva održivog razvoja, a u skladu su i sa nacionalnim razvojnim potrebama i prioritetima Vlade Srbije.

Kao najatraktivnije oblasti za održiva ulaganja izdvojili su se proizvodnja svežeg voća i povrća, organska poljoprivredna proizvodnja, proizvodnja solarne energije i izgradnja vetroelektrana, razvoj i primena pametnih tehnologija u poljoprivredi, kao i razvoj i primena sofisticiranih softverskih proizvoda i usluga, zatim pružanje usluga upravljanja otpadom, izgradnja i upravljanje lučkom infrastrukturom, izgradnja energetski efikasnih stambenih objekata, izgradnja i upravljanje ugostiteljskim objektima, kao i proizvodnja i isporuka lekova, razvoj i pružanje digitalnih i specijalizovanih zdravstvenih usluga i upotreba biotehnologije u medicini.

Potencijalni investitori na Mapi mogu da pronađu informacije o tome koliko je novca potrebno uložiti u pojedinačne projekte u ovim oblastima, koliki povraćaj investicije mogu da očekuju i u kom vremenskom roku, na koji način je ova vrsta investicije usklađena sa nacionalnim razvojnim prioritetima, kao i o konkretnim COR čijem ostvarenju bi njihovo održivo ulaganje doprinelo.

Mapa je dostupna ovde

Forum „Promocija održivih investicija“ je okupio predstavnike državnih organa, privatnog sektora, strane investitore, stručnjake za ulaganja, predstavnike razvojnih agencija, akademske zajednice i organizacija civilnog društva.

U okviru foruma održana su i dva panela. Na panelu o održivim investicionim prilikama u Srbiji, predstavnici kompanija razgovarali su o značaju održivih investicionih projekata za poslovni sektor. Na drugom panelu, predstavnici finansijskih institucija i banaka razmenili su ideje o mogućnostima za obezbeđivanje kapitala i finansiranje investicija u skladu sa COR.

Ciljevi održivog razvoja su deo Agende 2030 Ujedinjenih nacija, na čije ispunjavanje su se obavezale države potpisnice, među kojima je i Srbija. Ovih 17 ciljeva predstavljaju globalni poziv na akciju kako bi se iskorenilo siromaštvo, zaštitila životna sredina, ublažile klimatske promene i njihove posledice, i osiguralo da svi ljudi imaju jednake prilike da žive u miru i prosperitetu.

Ovaj događaj je održan u okviru projekta “Promocija održivih investicija”, koji finansira Fond Ujedinjenih nacija za mir i razvoj, a sprovodi UNDP.

Izvor: UNDP

NORVEŠKA NASTAVLJA SA RAZVOJEM NAFTNIH I GASNIH PROJEKATA

01.07.2023

nafta, brent, cena nafte — Foto: pixabay

Tokom protekle nedelje, vlada Norveške odlučila je i objavila da je odobreno novih 19 naftnih i gasnih projekata na njenoj teritoriji. Vrednost ovih projekata je oko 200 milijardi kruna.

Norveška je zemlja čije prirodno bogatstvo ne može da se izmeri, čak ni poredi sa većinom zemalja. Ona je jedina koja je tokom ove energetske krize izvozila naftu i gas, kako prenose i svetski mediji. Mnogi u Evropi, okrenuli su se Norveškoj, kada su energenti postali problem tokom poslednjih meseci. Ovo je tema koja stvara debate sa političkog, ekonomskog i ekološkog aspekta, i to ne prvi put.

Ranije ove godine, norveška vlada, veliki proizvođač nafte i primarni dobavljač prirodnog gasa u Evropi, najavila je planove za 92 istraživačka mesta kao specifičnih oblasti podeljenih kako bi se ispitivali i vadili resursi gasa i nafte, u Barencovom moru na Arktiku, i manji deo u Norveškom moru. To znači da se norveški projekti sve više šire, uz podršku prvenstveno vlade.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Orkhan Farmanli)

Debata se vodi oko posvećenosti i finansiranju projekata ove zemlje, koji promovišu fosilna goriva, a trenutno raspoleženje i agenda, pre svega Evrope, potpuno je suprotna, jer se naglasak stvalja na OIE.

Norveška s druge strane ulaže značajna sredstva i u sve vezano za čistu energiju, čist vazduh, infrastrukturu za vožnju bicikala, električnih automobila, odnosno lider je i u obnovljivim izvorima energije i može se poһvaliti visokim nivoom elektrifikacije. Za ova ulaganja potreban je novac, koji država u najvećoj meri crpi upravo iz fosilnih goriva.

Od kako se ova zemlja ozbiljno bavi proizvodnjom pomenute industrije, naftne aktivnosti su donele više od 22.000 milijardi norveških kruna u njihov BDP. U ovo se ne ubraja sve ono što je povezano sa naftnom industrijom i uslugama, a od čega takođe raste BDP zemlje. Zanimljivo je da se državni prihodi od naftnih aktivnosti prenose i u njihov penzioni fond, koji je prošle godine imao 12 400 milijardi norveških kruna udela u svojoj ukupnoj vrednsoti, govore podaci NorwegianPetroleum-a.

Energetski portal

Najbolji ministri Sunca i vetra – kako u Grčkoj vladaju Helios i Eol

01.07.2023

windpark_vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay

Udeo zelene energije je dostigao rekord u Grčkoj prošlog aprila kada je u pogledu ukupno potrošene energije čak 47 procenata dobijeno od vetra, 14 odsto od sunca, i šest procenata od drugih obnovljivih izvora. Zašto je međutim važno to što je Sunce, kao i lopta (ona fudbalska koja ume da iznenadi rezultatom i svojom prevrtljivošću) – okruglo? Plus, može da ima i dva lica.

Postoji priča koja se u Grčkoj od meštana često može čuti, i koja donekle objašnjava zašto u manjim hotelima, u apartmanu u prizemlju (ovo će razumeti oni koju često skromnije letuju u Grčkoj) gotovo uvek sedi jedna starija baka koja se pita za sve u tom porodičnom ugostiteljskom poslu. Dakle, do pre samo nepunih stotinu godina, kada se delilo nasledstvo, zemljište se uglavnom nasleđivalo po principu – plodno muškim potomcima, a ono peskovito, pored obale – kćerima. Upravo te kćeri su, od svojevrsne „nepravde“, izvukle korist sa procvatom turizma i malo, po malo, postajale vlasnice vila, kampova, kuća za izdavanje. Ipak, plodno tlo nikada ne gubi na vrednosti, bilo da se koristi za uzgoj pšenice i kukuruza ili – struje.

„Kakva setva – takva žetva“, i „Nema hleba bez motike“ – učili su nas. I dok je zemljište uz grčku obalu načičkano hotelima, vilama i restoranima svakako izvor zarade, ono drugo, udaljenije, dobija u skorije vreme novu dimenziju. Ta dimenzija dovodi u pitanje razumevanje one setve i motike iz narodnih umotvorina.

Pročitajte još:

Kada uđete u Grčku iz Severne Makedonije, dok idete ka jugu zemlje, solarni paneli na većim ili manjim površinama (oni na krovovima po kojoj je ova zemlja svojevrsni rekorder su već klasika) – sve su brojniji. Pomislite u prvi mah: „Bravo, ovako i kod nas treba…“

I zaista jeste za divljenje. Udeo zelene energije je dostigao rekord u Grčkoj prošlog aprila kada je u pogledu ukupno potrošene energije 14 odsto dobijeno od sunca. U poslednje tri godine obnovljivi izvori energije imaju sve veći udeo u potražnji i potrošnji energije na dnevnom nivou i procenat tog udela raste ubrzanim tempom.

Prema Grčkom nezavisnom operateru za prenos električne energije, taj udeo bio je 42 posto 21.3.2019, zatim 51 odsto 14.9.2020. i 59 procenata u 6.9. 2021. Energija vetra je 2021. godine dala najveći doprinos u miksu obnovljivih izvora sa učešćem od 48 odsto, dok je solarna energija imala 10 procenata.

Svi navedeni procenti predstavljaju zapravo daleko najbolji učinak u Evropskoj uniji zahvaljujući vremenskim uslova u Grčkoj.

Foto-ilustracija: Unsplash (Grahame Jenkins)

Prema Nacionalnom planu, planirano je da se dekarbonizacija, odnosno prestanak oslanjanja Grčke na lignit, postigne do 2028. godine, dok grčki zvaničnici predviđaju da će obnovljivi izvori energije dostići 65 odsto proizvodnje električne energije u 2030.

Prema podacima Grčke asocijacije za energiju vetra, cilj od 65 odsto učešća obnovljivih izvora energije do 2030. je ostvariv „jer se koriste proverene tehnologije, vetar i sunčeva energija su u Grčkoj – neiscrpni“.

Iz Asocijacije navode i da nove vetroelektrane u Grčkoj proizvode električnu energiju po tri do četiri puta nižoj ceni u odnosu na cenu proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva, pa su tako, obnovljivi izvori energije uštedeli 2,5 milijardi evra u 2021. u korist potrošača.

Zainteresovani građani, mogu u svakom trenutku, putem posebne aplikacije da provere, koliko se zelene energije proizvodi i troši u Grčkoj.

Grčka je donela impresivan niz mera kako bi podržala svoje ambiciozne klimatske ciljeve uz očuvanje energetske bezbednosti.

Nacionalni zakon o klimi, usvojen u maju 2022, postavlja jasan pravac za energetsku tranziciju Grčke. Cilj joj je da smanji emisiju gasova staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine i postigne neto nultu emisiju do 2050.

A šta bi na ovo rekla Demetra

Uz energetsku nezavisnost, ceni se i ona „poljoprivredna“ koja upravo postavlja pitanje postavljanje solarnih panela na plodne oranice. I vraćamo se „hlebu bez motike“.

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Posetili smo vetropark u Anavri, selu u Magneziji, gde se nalazi 20 vetroturbina ukupne snage 17 megavata i uverili se kako na lokalu, „običan čovek“ ima koristi od energije vetra. Upitani o solarnim panalima u njihovom ataru, meštani kažu da ih to ne interesuje, jer im je zemljište potrebno za uzgoj kultura kojima hrane svoju stoku.

Drugačije misle ipak mnogi koji su odlučili da, u zavisnosti od ugovora sa nekom od kompanija, svoje are i hektare daju na deset, ili više godina, u zamenu za novac, pa se umesto maslina, paprike, paradajza ili kukuruza, gaji energija.

U opštini Almiros, na obroncima Otirisa, uveliko se planira saradnja sa susednom opštinom Farsala kako bi se napravila „solarna energetska zajednica“. Dok se ne sagradi veliki solarni park, centar Almirosa, već je jedan mini-solarni park. Glavni trg se osvetljava led lampama zahvaljujući struji iz solarnih panela, kao i lokalni park, teren, obližnji lokali. Izgradnju je pomogla Evropska unija. U izgradnji su korišćeni ekološki materijali.

„Cilj energetske zajednice je izgradnja solarnog energetskog parka, kapaciteta 10 MW na površini od 140 hektara kako bi se smanjili troškovi za energiju u dve opštine. Na taj način, može da se pokrije 80 odsto energetskih potreba, a besplatna energija biće obezbeđena i ugroženim domaćinstvima“, rekao je, iz kabineta gradonačelnika Almirosa za Portal RTS-a, Spiros Dervisis.

Ceo tekst pročitajte ovde

Izvor: RTS

Nuklearni reaktori u Belgiji će ipak još raditi

30.06.2023

environment-nuklearna-energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Godinama unazad dolazi do značajnog pomeranja u globalnim energetskim trendovima. Brojne zemlje, uključujući Nemačku, povlačile su iz upotrebe svoje nuklearne reaktore, i protive im se.

Ova promena stvarala je debate i postavljala pitanje – zašto nacije okreću leđa izvoru energije koji je često hvaljen zbog svoje sposobnosti da generiše ogromne količine električne energije sa niskim emisijama gasova staklene bašte, naročito sada kada je energetska kriza, i kada ugalj nije alternativa?

U Evropi su mišljenja podeljena jer neke zemlje smatraju da ovaj vid energije nije uvršten kao rešenje za klimatske probleme, koje Evropa pokušava da rešava. Argumenti se kreću od ekoloških, ekonomskih do političkih. Kada se spomenu ekonomski faktori, misli se prvenstveno na izgradnju nuklearne elektrane, što može biti i u milijardama. Upravljanje nuklearnim otpadom je takođe pitanje od ogromnog značaja, ne samo zbog velikih troškova, već i bezbednosti. Pitanje bezbednosti je zapravo ključno u podeli oko ovih elektrana, naročito kada se kao argument spomenu dve najveće energetske katastrofe – Černobilj i Fukušima. Zbog toga su mnoge zemlje i institucije EU, okrenute čistoj energiji, ali dobijenoj iz sunca, vetra ili vode. Padajući troškovi ovih tehnologija, zajedno sa jednostavnijom primenom idu u korist obnovljivih izvora energije.

Pročitajte još:

Međutim, nuklerani reaktori stvaraju velike količine električne energije, kako smo naveli, bez visokog ugljeničnog otiska, što je u trenuntoj energetskoj situaciji važno, naročito kada za to već imate potrebnu tehnologiju i infrastrukturu. Stoga, nakon dugih pregovora, vlada Belgije odlučila je da produži rad dva nuklearna reaktora za celu deceniju, tačnije do 2035. godine.

U svom komšiliku, Belgija ima dve vodeće države, ali sa drugačijim politikama. Sa jedne strane Belgije je Francuska koja najveći deo svoje električne energije pokriva iz nuklearnih reaktora, poseduje na desetine istih, te joj kriza energenata nije pala isto kao drugima u Evropi, dok se sa druge strane Belgije nalazi Nemačka koja zavisi u velikoj meri od gasa, i protivi se nuklearnoj energiji.

Belgija je donela odluku da njeni reaktori rade, uprkos planovima da se napušta nuklearna energija. Dogovor je sklopljen i verovatno će 2025. godine reaktori biti pokrenuti, i radiće kako smo naveli do 2035. godine po ovom planu, iako je 2025. godina kada je Belgija trebala da napusti nuklearnu energiju. Dogovori su trajali i zbog troškova nuklearnog otpada. Sporazum je sklopljen sa velikom francuskom firmom Engie.

Pitanje nuklearne energije je još uvek je zanimljiva tema za debatu, jer može biti rešenje u klimatskim akcijama, stvara velike količine električne energije, mogla bi se svrstati u „čistu“ energiju, ali pitanje nuklearnog otpada i Černobilja mnoge navode da budu protiv.

Energetski portal

Šta će nam doneti otvaranje obilaznice oko Beograda?

30.06.2023

autoput — Foto-ilustracija: Unsplash (jason krieger)

Foto-ilustracija: Unsplash (constantin andrei)

Završen je projekat o kome se govori 30 godina. Sektor 6 obilaznice oko Beograda, od tunela Straževica do petlje Bubanj potok, otvara se danas, 28. juna.

Beogradska obilaznica je planirani auto-put, državni put prvog A reda A1, koji ima za cilj izmeštanje tranzitnog saobraćaja iz prestonice Srbije.

Saobraćajni prsten od Batajnice do Bubanj potoka, dugačak 47 kilometara je završen. Završene su dve velike petlje Avala i Bubanj potok, kao i dva mosta. Na tunelu Beli Potok ugrađene su najmodernije tehnologije upravljanja. Radove je izvodila kineska kompanija „Power China“ i azerbejdžanski „Azvirt“ uz podršku domaćih podizvođača. Čitav projekat vredan je 207 miliona evra.

Obilaznica je projektovana za brzinu od 120 kilometara na sat, pa će se putovati mnogo brže, bez stvaranja gužvi na Gazeli ili Autokomandi.

Šta nova obilaznica znači za Beograd?

Šta za nas znači konačno otvaranje obilaznice Beograda, za EURACTIV je pojasnio profesor doktor Dalibor Pešić, prodekan za naučno-istraživački rad Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

„Otvaranje obilaznice znači mnogo. Svako naselje, bez obzira na njegovu veličinu, a posebno kada se govori o velikim gradovima, kao što je Beograd, mora da ima obilaznicu. Razlozi su brojni, ali evo izdvojićemo nekoliko. Prvo, izmeštanje tranzitnog saobraćaja, kako teretnog, tako i putničkog će sa jedne strane ubrzati taj saobraćaj, jer sada ta vozila ne moraju da se kreću kroz gradsko jezgro i da imaju velike vremenske gubitke. Dakle, ušteda u vremenu i novcu za sam tranzitni saobraćaj, odnosno i za građane Srbije“, rekao je za naš portal prof. dr Pešić.

Pročitajte još:

„Drugo, rasterećenje gradskih saobraćajnica prethodno navedenim tranzitnim saobraćajem će uticati na smanjenje gužvi u gradu, a posebno na onim deonicama, koje je koristio tranzitni saobraćaj. Dakle velika korist za Beograđane. Treće, smanjenje obima tranzitnog saobraćaja na deonicama koje je prethodno korišćen upravo od ovih vozila će dovesti do smanjenja emisije izduvnih gasova, drugih štetnih materija i buke“, rekao je prof. dr Pešić.

„Kao četvrto, moram istaći da će putna infrastruktura imati duži životni vek, zbog manjeg obima saobraćaja, a posebno zbog manjeg obima teretnog saobraćaja. Praktično, očekuju se i velike uštede na taj način“

„Peto su koristi od poboljšanja bezbednosti saobraćaja, jer će najveći deo tranzitnog saobraćaja biti izmešten na obilaznicu, koja ima najviše nivoe standarda bezbednosti putne infrastrukture, a lokalni saobraćaj će samim tim biti znatno bezbedniji. I konačno, uštede u vremenskim gubicima, rasterećenju gradskih saobraćajnica, smanjenju zagađenja, produžavanju životnog veka saobraćajnica i smanjenju broja i posledica saobraćajnih nezgoda će dugoročno uticati na ekonomiju i privredni razvoj kako Beograda, tako i Srbije„, rekao je stručnjak za EURACTIV.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jared Murray)

Manji pritisak na Gazelu

Profesor Pešić kao primer navodi da je obim saobraćaja preko Gazele preko 100.000 vozila dnevno, a u turističkim sezonama, procenat tranzitnog saobraćaja, koji je prolazio kroz Beograd je dostizao cifre i preko 20 odsto na dnevnom nivou.

„Sada će ta vozila da koriste obilaznicu. Samim tim, sva uska grla koja su postojala na tranzitnim pravcima će biti rasterećena i dobićemo bolji nivo usluge. Moram da naglasim da će se najviše rasterećenja osetiti na onim gradskim deonicama, koje je do sada koristio tranzitni saobraćaj, prvenstveno mislim na autoputsku deonicu koja ide preko Gazele. Sa rasterećenjem putnih pravaca kroz Beograd koji je do sada koristio tranzitni saobraćaj, moći će kapaciteti putne infrastrukture da se koriste na neki drugi, efikasniji i bezbedniji način“, kaže on.

Bolja bezbednost

Prema njegovim rečima, još jedan od benefita može biti značajno poboljšanje bezbednosti saobraćaja na prolasku kroz Beograd, manji broj saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica.

„Kao što već rekoh smanjenje zagađenja, emisije i buke se očekuje. A posebno se očekuje da se novodobijeni kapaciteti u obimu saobraćaju mogu planirati za druge svrhe, a kao što je to već najavljivano, da se deo tih najjačih do sada korišćenih tranzitnih pravaca kroz Beograd iskoristi za unapređenje javnog prevoza, možda makar kroz delimično uvođenje tzv. “žutih traka“ za vozila javnog prevoza“, istakao je stručnjak.

On zaključuje da jedino što je, po njegovom mišljenju trebalo uraditi drugačije, to su rokovi. Obilaznica je trebalo da bude mnogo ranije završena i puštena, i već sada bi osećali koristi od iste.

Izvor: EURACTIV

Mapei linija proizvoda ZERO za bolju budućnost planete

30.06.2023

Ugljen-dioksid je jedan od gasova koji doprinose efektu staklene bašte i uzrokuju globalno zagrevanje. Apsorbuje toplotno sunčevo zračenje koje se reflektuje od površine zemlje i ponovo ga vraća u atmosferu. Ima dugoročan uticaj na životnu sredinu i klimatske promene koje se ogledaju kroz rast prosečne temperature na planeti, topljenje ledenih pokrivača, podizanje nivoa mora i ekstremne vremenske pojave kao što su suše, poplave i oluje.

Smanjenje emisije CO₂ i prelazak na održive alternative, ključna su rešenja za ublažavanje ovih efekata i očuvanje planete. Jedan od vodećih svetskih proizvođača građevinskih materijala Mapei aktivno smanjuje uticaj građevinske industrije na klimatske promene kroz proizvode sa neutralnom emisijom CO_2. U praksi, to znači da su uticaji na klimu prilikom proizvodnje, transporta i upotrebe svedeni na minimum, a da se neizbežne količine generisanog CO₂ ,,kompenzuju” investiranjem u održive projekte koji smanjuju emisije štetnih gasova, kao što su obnovljivi izvori energije, pošumljavanje ili poboljšanje energetske efikasnosti.

Ideja o ,,karbonskoj neutralnosti” u Mapeiju je nastala pre deset godina kada je čuveni cementni lepak Keraflex Maxi S1 rebrendiran u Keraflex Maxi S1 Zero, jer su njegove CO₂ emisije u potpunosti neutralizovane pomoću sticanja sertifikovanih kredita iz projekata koji se odnose na alternativne izvore energije i pošumljavanje. Tako je svoj život započela linija proizvoda sa oznakom ZERO i vizija o potpuno karbonski neutralnom lancu izgradnje građevinskih objekata. Sve je počelo u Italiji, a nastavilo se u drugim Mapei podružnicama širom sveta.

Uvođenjem ZERO – CO₂ neutralne linije rešenja Mapei je uspeo da smanji ukupan karbonski otisak za više od 10 odsto u poslednjih pet godina. Kvalitetnim i održivim proizvodima formulisanim od inovativnih, laganih sirovina, napravljenim od recikliranih materijala i razvijenim za smanjenje potrošnje energije, uz sve to sa veoma niskom emisijom isparljivih organskih jedinjenja (VOC), kompanija Mapei nastavlja da smanjuje svoj karbonski otisak.

Kvalitetnim, trajnim i održivim proizvodima poput lepkova za polaganje keramičkih pločica i kamena ili masa za fugovanje Ultracolor Plus, Mapei je omogućio korisnicima da odaberu materijale sa nultim uticajem na klimatske promene za građevinske projekte. Tokom poslednjih godina linija ZERO proširena je uvođenjem devet novih održivih i trajnih rešenja za različite primene u građevinskom sektoru.

Mapei put do inovacija vodi kroz istraživanje. Stvaranju linije ZERO doprineo je Mapeijev korporativni tim za ekološku održivost, koji je u okviru Centra za istraživanje i razvoj u Milanu potpuno posvećen ekološkoj održivosti proizvoda i procesa. Tim meri uticaje proizvoda na životnu sredinu tokom njihovog životnog ciklusa, koristeći metodu LCA (Life Cycle Assesment). Rezultati se zatim uključuju u sertifikovani dokument pod nazivom Deklaracija o performansama s obzirom na životnu sredinu – EPD (Environmental Product Declaration) i trenutno je više od 80 odsto Mapei proizvoda pokriveno EPD-ovima.

„U Mapeiju, put ka karbonskoj neutralnosti vodi, pre svega, kroz optimizaciju hemijskih formula materijala kako bi se tržištu ponudili proizvodi sa nižim karbonskim otiskom i u isto vreme visokim performansama. Svesni da možemo da uradimo više za životnu sredinu, pre deset godina prvi smo uveli kompenzaciju emisije CO₂ kroz Keraflex Maxi S1 Zero, naš najprodavaniji cementni lepak za keramičke pločice,“ izjavio je Marko Skvinci, izvršni direktor Mapeija. „Godine 2022, zahvaljujući odluci da uvrstimo i našu najčuveniju masu za fugovanje, Ultracolor Plus, među ofset proizvode, korak smo bliže prvom karbonski neutralnom sistemskom rešenju za polaganje keramičkih pločica. Nastavljamo da koračamo ka uvođenju kompletne linije sa nultim karbonskim otiskom i nastavićemo da krčimo taj put za ceo lanac izgradnje,“ ističe Skvinci.

Za Mapei, „nulti uticaj na klimatske promene“ znači da su emisije CO₂ merene tokom životnog ciklusa proizvoda u 2023. godini korišćenjem metodologije za procenu životnog ciklusa (Life cycle assessment – LCA), verifikovane i sertifikovane pomoću Deklaracija o performansama s obzirom na životnu sredinu, nadoknađene sticanjem sertifikovanih karbonskih kredita kroz podršku projektima iz oblasti obnovljive energije i zaštite šuma.

CO₂neutralni proizvodi su samo jedan od načina na koji Mapei nastoji da doprinese održivijoj budućnosti i inspiriše i druge velike sisteme da ubrzaju tehnološki napredak, investiraju u zelene tehnologije i ubrzaju eliminaciju štetnog uticaja na životnu okolinu.

Izvor: Mapei

Građani će tokom cele godine moći da podnose zahteve za umanjenje računa

30.06.2023

pare , novac — Foto-ilustracija: Pixabay (blickpixel)

Krajem prošle godine Vlada je na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, usvojila novu Uredbu o energetski ugroženom kupcu koja je unapredila kriterijume za ostvarivanje tog statusa i omogućila većem broju građana ostvarivanje prava na umanjenje računa za električnu energiju, gas ili daljinsko grejanje.

Na panelu posvećenom lokalnom razvoju i životnoj sredini u okviru ,,EU nedelje mogućnosti’’ u Nišu, Radoš Popadić iz Ministarstva rudarstva i energetike rekao je da je u kontekstu energetske krize veoma je važno što je izdvojeno tri puta više sredstava za energetski ugrožena domaćinstva i prošireni kriterijumi za sticanje tog statusa.

Kako je istikao, građani tokom cele godine mogu da se prijave i da podnošenje zahteva za sticanje statusa energetski ugroženih kupaca ne uključuje nikakve troškove.

Pročitajte još:

„Zahtev za sticanje statusa energetski ugroženog kupca građani mogu preuzeti sa sajta Ministarstva, sajta jedinica lokalne samouprave ili lično u zgradama jedinica lokalne samouprave. Zahtev se podnosi lokalnoj samoupravi na teritoriji svog prebivališta koja donosi rešenje o davanju statusa. Ukoliko je dostavljena dokumentacija kompletna, građani će u roku od mesec dana dobiti rešenje i ostvariti pravo na umanjenje računa. Podnošenje zahteva ne uključuje nikakve troškove, a zahtevi se mogu podnositi tokom cele godine’’, rekao je Popadić.

On je napomenuo da je u budžetu izdvojeno četiri milijarde dinara za subvencionisanje popusta na računima za energetski ugrožena domaćinstva, od čega je EU donirala 3,1 milijardu dinara kroz paket podrške Srbiji u energetskoj krizi.

„U nastojanju da povećamo udeo domaćinstava koja imaju koristi od smanjenog računa za električnu energiju, pokrenuli smo informativnu kampanju kako bismo aktivno informisali građane o kriterijumima za učešće u programu i blisko sarađivali sa lokalnim opštinama i Ministarstvom za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku“, rekao je on.

Energetski portal

EU: emisije ključnih zagađivača vazduha opadaju, ali amonijak ostaje najveći izazov

30.06.2023

carbon_emissions_emisije_ugljenika — Foto-Ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (ArtisticOperations)

U skladu sa Direktivom EU o nacionalnim obavezama o smanjenju emisija, države članice obavezale su se da će u period od 2020. do 2029. godine smanjiti svoje emisije.

Prema proceni Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), već u 2021. godini, 13 članica je ispunilo svoje nacionalne obaveze za svaki od pet glavnih zagađivača, a to su azot oksid, nemetanska isparljiva organska jedinjenja, amonijak, sumpor-dioksid i fine čestice.

Dalje, 13 članica nije uspelo da ostvari obavezu za najmanje jedan od pet pomenutih zagađivača vazduha, a jedna nije dostavila informacije.

Pročitajte još:

Najveći izazov za smanjenje predstavljaju emisije amonijaka. Ove emisije doprinose prekomernom prisustvu azota u vodenim ekosistemima, što dalje dovodi do fenomena eutrofikacije, pored ostalih negativnih posledica koje ima po životnu sredinu. Pomenuti fenomen predstavlja cvetanje vode, odnosno naglo razmnožavanje algi, što smanjuje kvalitet vode ali ugrožava i biodiverzitet.

Čak 10 država članica moraće da smanji svoje emisije amonijaka u poređenju sa nivoima iz 2021. godine, kako bi ispunile obaveze smanjenja za period 2020-2029.

Poljoprivredni sektor je glavni izvor ovih emisija, odgovoran za 93 odsto ukupnih emisija amonijaka u EU. Od 2005. godine, emisije amonijaka su samo neznatno smanjene u mnogim državama članicama, dok su u nekim čak i povećane navodi se na sajtu EEA.

Energetski portal

1...140141142...1.518 Page 141 of 1.518

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM