Krajem prošle nedelje u Sarajevu u Bosni i Hercegovini održan je „PriroDan sajam“.
Cilj ovog sajma bio je povećanje svesti građana o zaštiti vazduha.
U okviru manifestacije održane su edukativne radionice o kvalitetu vazduha, predstavljeni su instrumenti za merenje kvaliteta vazduha, održana je izložba zdrave hrane, ali i takmičenje u najsporijoj vožnji bicikla.
Sajam je organizovao Program za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP).
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
U opštini Vukovar u Republici Hrvatskoj krajem prošle nedelje potpisan je ugovor o izgradnji solarne elektrane na krovu Poslovno-inovacijskog centra.
Gradonačelnik Vukovara gospodin Ivan Penava izjavio je da je ugovor od velikog značaja za grad Vukovar zbog dovođenja novih kompanija i unapređenja poslovnih mogućnosti.
Snaga ove solarne elektrane bi trebalo da bude 102kW, a očekuje se da će godišnje proizvoditi 124,84MWh električne energije. Vrednost investicije je 1,3 miliona kuna.
izvor: glas-slavonije.hr
Sandra Jovićević
Delegacija Evropske unije u Srbiji, EU info centar i EU info kutak u Nišu i Novom Sadu organizuju foto konkurs „Budi eko mobilan“ povodom obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti.
U okviru konkursa svi zainteresovani mogu poslati fotografije koje na originalan i kreativan način prikazuju odnos prema urbanoj mobilnosti i zaštiti životne sredine. Zainteresovani se mogu takmičiti u dve kategorije – urbana eko mobilnost i zaštita životne sredine (učenici osnovnih i srednjih škola) i moj eko ljubimac.
Fotografije se mogu poslati do 9. septembra 2016. godine do 17 časova, a od 10. do 18. septembra biće objavljene na Fejsbuk stranici EU info centra. Građani će putem interneta moći da glasaju, a najboljih 10 fotografija iz svake kategorije biće izloženo u EU info centru tokom septembra. Osim toga, najboljih osam fotografija biće promovisanio u vozilu gradskog prevoza, a najbolje tri fotografije iz svake kategorije dobiće vredne nagrade.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: pancevo.rs
Sandra Jovićević
Ruska gasna kompanija “Gasprom” je najavila da će sopstvenim sredstvima izgraditi novi gasovod od Rusije do Nemačke, u vrednosti od 11 milijardi dolara, nakon što je, pod pritiskom Poljske, došlo do raspada mešovitog preduzeća koje je trebalo da radi na izgradnji tog gasovoda, piše “Fajnenšel tajms”.
“Gasprom” je saopštio da je konzorcijum koji čine kompanije “Anži”, OMV, “Vinteršel”, “Šel” i “Uniper”, odlučio da povuče svoj zahtev za osnivanjem mešovitog preduzeća u Poljskoj koje bi bilo zaduženo za izgradnju “Severnog toka 2”.
Ruski “Gasprom” je prošle godine potpisao sa evropskim partnerima akcionarski sporazum o zajedničkoj kompaniji za projekat izgradnje gasovoda “Severni tok 2”.
Gasovod, čiji bi ukupan godišnji kapacitet bio 55 milijardi kubnih metara gasa, udvostručio bi količinu gasa koja bi se iz Rusije direktno isporučivala u Nemačku preko Baltičkog mora, zaobilazeći Ukrajinu kao tradicionalnu tranzitnu rutu.
Zemlje EU su, međutim, podeljene u pogledu tog projekta. Baltičke i istočnoevropske države, uključujući Poljsku, protive se izgradnji tog gasovoda, dok ga Nemačka, koja žarko želi da obezbedi snabdevanje jeftinim gasom, podržava.
Poljska kancelarija za zaštitu konkurencije i potrošača (UOKiK) prošlog meseca nije odobrila osnivanje mešovitog preduzeća koje bi činilo šest kompanija zaduženih za izgradnju i rad gasovoda “Severni tok 2”.
Izvor: rts.rs
Tanjug danas prenosi pozivajući se na Večernje novosti da će ministarski savet Energetske zajednice razmotriti 14. oktobra usvajanje kazni protiv Srbije u Sarajevu, jer nije završila restrukturiranje Srbijagasa i Jugorosgasa.
Srbija je imala tu obavezu prema Sporazumu o Energetskoj zajednici i odluci Ministarskog saveta EZ usvojenoj 2014. godine, da razdvoji poslove operatera prenosnog sistema i snabdevača prirodnog gasa.
Kao kazne pominju se gubitak prava glasa u EEZ i finansijski penali.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač u martu je rekao da neće tolerisati višedecenijsko odlaganje preuzetih obaveza oko restruktuiranja srpske gasne kompanije koja je 2005. godine preuzela tu obavezu, prenosi list, dodajući da je Kopač dao rok za taj posao 1. jul 2016.
On je tada je naglasio da bi sankcije mogle da budu simbolične kao što je zabrana glasanja na sastancima EZ i uskraćivanje naknade za troškove dolazaka na njih ali i ozbiljnije kao što je uskraćivanje evropskih sredstava iz IPA fondova Srbiji iz oblasti energetike.
Šefica pregovračkog tima Srbija za pristupanje EU Tanja Miščević navela je tada da Srbija ne bi trebalo da ima probleme sa pregovorima o članstvu ako ne ispuni sve obaveze prema EZ, ali je istakla da restrukturiranje Srbijagasa jeste uslov za otvaranje poglavlja koje se odnosi na energetiku, a to je poglavlje 15.
Izvor: tanjug.rs
Vesna Vukajlović
Od 18. do 21. avgusta 2016. godine održava se 22. Festival ekološkog pozorišta u Bačkoj Palanci, a ove godine će na njemu učestvovati i JP “Srbijašume”. Festival za decu i mlade osnovan je 1994. godine s ciljem da spoji kulturu sa prirodom i približi ih omladini. Ovo je jedistvena prilika da deca iz okoline vide kvalitetne pozorišne predstave sa ekološkom tematikom, ali i da učestvuju u radu kreativnih radionica.
Predstavnici JP “Srbijašume” će tokom trajanja festivala održati jedno interaktivno predavanje, nekoliko kreativnih radionica i odigrati jednu predstavu za decu.
Drugog dana, 19. 8. 2016. godine, od 10:00 do 12:00 časova predstavnici JP “Srbijašume” će održati predavanje o značaju očuvanja životne sredine prilagođeno deci školskog uzrasta, nakon kojeg će deca imati priliku da naprave mini ekosisteme. Ova edukativna radionica omogućava deci da naprave malu životnu zajednicu, ali i da razviju osećaj odgovornosti kroz zalivanje i negu koju treba da joj posvete.
Trećeg dana festivala, 20. 8. 2016. godine, od 19:00 do 21:00 časova predstavnici JP “Srbijašume” će prirediti publici dramsku i edukativnu radionicu “Šumski bonton”, koja je osmišljena kao pokazna vežba o tome kako se ne treba ponašati u šumi. Na kreativan način deci se skreće pažnja na značaj očuvanja životne sredine i motivišu se da se uključe u borbu za očuvanje planete.
Izvor: srbijasume.rs
Vesna Vukajlović
“Što se tiče pitanja višenamjenskog korištenja, osnovno poznavanje projekta mHe podrazumijeva i činjenicu da je jedan od kritrijuma za vrednovanje ponuda upravo i projekat višenamjenskog rješenja. Projekat višenamjenskog rješenja podrazumjeva projekte, ponavljamo, okruženja vodotoka koji mogu biti izgradnja ribnjaka, terena za rekreaciju i slično, ili projekti koji podrazumjevaju energetsku efikasnost kao što je zamjena ulične rasvjete sa led sijalicama montaža solarnih katuna i dr.
Projekti višenamjenskog rješenja koji su vrednovani obavezni su da se realizuju pored projekta izgradnje mHe i ova obaveza je takođe utvrđena ugovorom o koncesiji. Neki od ovih projekata su već realizovani čime se dodatno poboljšava kvalitet življenja u područjima gdje se grade mHe. Opština Berane, Bijelo Polje i Andrijevica su počeli da dobijaju prihode od koncesione naknade na račun izgrađenih mHE. Koncesionari redovno izmiruju obaveze po pitanju koncesione naknade. Realizovani su projekti solarnih katuna, kao i zamjenu ulične rasvjete led sijalicama.
Pojedini investitori su realizovali i projekte za koje nisu bili obavezni po ugovoru, kao što je izmiještanje vodovoda, asfaltiranje puteva, donacije opštini na čijoj teritoriji rade male hidrocentrale itd. Samo jedan investitor zapošljava indirektno preko 35 ljudi na svojim objetkima… Posebno treba naglasiti da svi objetki, nakon isteka koncesionog perioda, prelaze u trajno vlasništvo države.”, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo ne samo da ne krije, već je o ovom pitanju, kao što je već naglašeno, organizovalo niz javnih rasprava i okruglih stolova, na koje niko od onih koji govore o problemima u vezi sa mHE nikada nije došao. Da zaista postoje problemi u realizaciji projekta, kako to deo javnosti tvrdi, svaka odgovorna politika pretpostavlja da se o tim problemima ukaže u toku samog procesa ili da se pokrene postupak poništenja tendera. Međutim, sve je ovo izostalo do sada.”
Izvor: vijesti.me
Vesna Vukajlović
Goriva premijum kvaliteta pod imenom OMV MaxxMotion dostupna su potrošačima širom Srbije od 2013. godine. Karakteristike ovih goriva su bolje performanse na putu, zaštita motora, više pređenih kilometara i niska emisija izduvnih gasova. OMV konstantno radi na razvoju novih goriva u skladu sa razvojem nove tehnologije motora, a MaxxMotion goriva na najbolji način predstavljaju pristup kompanije: vrhunski brend, najviši kvalitet i visok nivo usluge u ponudi maksimalne mobilnosti potrošačima. Potvrda kvaliteta OMV goriva dolazi i kroz potvrdu dugogodišnje saradnje sa proizvođačem automobila visoke klase, nemačkim Audijem.
OMV tim za inovacije, koji stoji iza nastanka MaxxMotion goriva, zadužen je u okviru OMV grupacije za razvoj i optimizaciju goriva i premijum goriva, razvoj novih proizvodnih tehnologija, inovacione procese (vodonik, biogoriva, goriva iz algi itd.), monitoring kvaliteta i kontrolu lanca snabdevanja i proizvodnje.
“Naš tim ima iskustvo u naučnom pristupu od preko 50 godina i posvećeni smo razvoju proizvoda kompanije kojima se garantuje visok kvalitet goriva. Sarađujemo sa proizvođačima automobila, testiramo vozila i njihove motore u našem Tehnološkom centru u Švehatu,” kaže menadžer Odeljenja za razvoj proizvoda i inovacije kompanije OMV, Nikolaj Šubert (Nikolai Schubert).
OMV nudi potrošačima na tržištu Srbije tri vrhunska MaxxMotion goriva: dva benzinska goriva (od 95 i 100 oktana), kao i dizel. Otkada je ušao na tržište Srbije 2001. godine OMV je lider na polju kvaliteta i konstantno uvodi nove proizvode i usluge.
“Vrhunska OMV goriva su rezultat neprekidnog procesa inovacija čiji cilj je obezbeđivanje prvoklasnih proizvoda što predstavlja i očekivanja OMV potrošača u Srbiji. OMV MaxxMotion benzini i dizel imaju optimalan sirovinski sastav bez prisustva sumpora. Štaviše inovativni i posebno osmišljen paket aditiva omogućava optimalne performanse motora,” izjavio je direktor maloprodaje OMV Srbija Decebal Tudor i podsetio da na OMV stanicama potrošači mogu uz Save&Drive kartice da ostvare i do 5 dinara po litru na sve vrste goriva uključujući i MaxxMotion, kao i do 25% na odabrane artikle i/ili usluge iz OMV asortimana.
Specijalni sastav aditiva upotrebljen za OMV MaxxMotion benzine dovodi do maksimalnih performansi motora, što je posebno izraženo kod OMV MaxxMotion 100. Njegov sastav i visoki oktanski broj obezbeđuju bolju efikasnost u sagorevanju. U slučaju OMV MaxxMotion dizela upotreba inovativnih aditiva sprečava pojavu naslaga na brizgaljkama i na taj način maksimizuje performanse motora. OMV MaxxMotion goriva obezbeđuju bolju zaštitu motora, što ima za posledicu duži životni vek motora. Upotrebom najsavremenijih aditiva i vrhunskih bio komponenata MaxxMotion održava motor čistim i na taj način pozitivno utiče na smanjenu emisiju izduvnih gasova u životnu sredinu.
Izvor: omv.co.rs
Vesna Vukajlović
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović najavio je juče, odgovarajući na pitanja novinara agencija Tanjug i Beta u Skupštini Srbije, da će se o proširenju podzemnog skladišta Banatski Dvor odlučivati uskoro, odnosno u poslednjem kvartalu ove godine.
On je kazao da za proširenje tog skladišta nisu potrebne pare države, već da je preduzeće Banatski Dvor sposobno da to samo finansira, prenose agencije.
-To je klasično projektno finansiranje. Banatski Dvor sam sebe proširuje, nema učešća ni Srbijagasa, ni Gasproma, ni države Srbije, a ne treba nam ni nikakav međudržavni sporazum, rekao je Bajatović.
Prema njegovim rečima, trenutno tehnički timovi uveliko rade na tom poslu.
-Za Srbiju bi bilo najpovoljnije da se kapacitet skladišta gasa u Banatskom Dvoru sa sadašnjih 450 miliona kubnih metara proširi na milijardu kubika, jer bi tada bila ispeglana neravnomerna potrošnja koju imamo, a to je da zimi trošimo više a leti manje tog energenta, naglasio je Bajatović. On je naveo i da bi sa kapacitetom skladišta od jedne milijarde kubika gasa, bile ostvarene uštede i na transportu, a Srbija bi imala i skladište rezervi tog energenta.
Bajatović je naglasio i da nema opasnosti kada je reč o snabdevenosti Srbije gasom, dodajući da postoje problemi koje treba rešavati, ali da to neće dovesti do prekida snabdevanja Srbije tim energentom. On je kazao da je veći problem pitanje cene i uslova nabavke.
-Ako se držimo načelnog dogovora Srbijagasa i Gasproma neće biti izmena u načinu snabdevanja, ni u samoj ceni vezano za naftnu formulu po kojoj kupujemo ruski gas, kazao je on.
Direktor Srbijagasa u izjavi Tanjugu je napomenuo da se radi i na diversifikaciji snabdevanja, navodeći da Srbiji predstoji da jača interkonekciju ka Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, ka Rumuniji.
-U ovoj fazi nije počela interkonekcija prema Bugarskoj. Mi smo stalno u poziciji da nam se za to nudi kredit, a Bugarska je dobila grant. Otežano ide i izgradnja gasovoda između Grčke i Bugarske što je uslov da koristimo tu interkonekciju, a iz tog pravca bi eventualno mogli da koristimo oko 500 miliona kubika godišnje, rekao je Bajatović.
On je dodao da iz tog pravca možemo da računamo na američki “šel gas” koji je skuplji od ruskog gasa, posebno što sa ruskim Gaspromom imamo povoljan sporazum.
Bajatović je dodao da preko gasovoda Tap i Tanap, za gas iz Azerbejdžana – nema dovoljnih količina za Srbiju, ali da su nam, recimo, dostupne određene količine gasa preko Severnog toka.
-U ovom momentu nismo u opasnosti da li ćemo moći da budemo snabdevani gasom, imamo ili ćemo imati rešenje. Samo je pitanje pod kojim uslovima. Videćemo šta će doneti otvaranje tržišta , ali i ono u svakom slučaju ne treba bude špekulativno, jer bi tada plaćali veću cenu, rekao je Bajatović.
Izvor: srbijagas.co.rs
Tim dizajnera i privrednika iz Beograda, radi na pronalaženju rešenja kako bi se smanjio udeo automobilske industrije u zagađenju vazduha putem CO2. Saša Milovančević , jedan od osnivača i izvršni direktor Aqos Technologies d.o.o., kaže da će automobili raditi na solarni pogon, a solarne ćelije i njihov izgled su poseban izazov u dizajnerskom smislu.
Srpska kompanija kaže da ima podršku studenata sa Beogradskog univerziteta, i nekoliko internacionalnih kompanija koje proizvode automobile. Menadžment planira test na putevima 2020., i nada se proizvodnji u Srbiji dok bi finansiranje trebalo da bude prekookeansko. Kada se završi dizajn solarnih ćelija, nastaviće se rad na motoru i bateriji pre nego što se uradi prvi prototip. Prvi automobil, prema rečima Milovančevića će biti proizveden 2023. godine. To naravno zavisi od brojnih faktora, uključujući tržišnu situaciju.
Izvor: balkangreenenergynews.com
V.Vukajlović
U predstojećim pregovorima sa EU poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene – Poglavlje 27 predstavljaće jedan od najvećih izazova za državu i privredu. Istovremeno, ekološki projekti nose veliki ekonomski potencijal jer ulaganja u infrastrukturu, zelene tehnologije i cirkularnu ekonomiju imaju velike mogućnosti za razvoj i nova radna mesta.
Iskustva zemalja članica EU koje su prošle ovaj put pokazuju da su investicioni i operativni troškovi finansiranja zahteva evropskih direktiva u ovoj oblasti značajni i zahtevaju visok stepen koordinacije na svim nivoima od republike preko pokrajina i gradova do opština, objašnjava Dušan Stokić, rukovodilac Centra za zaštitu životne sredine PKS.
To podrazumeva uključivanje svih subjekata u ovaj proces – industrije i privrednika, predstavnika nauke i univerziteta, lokalnih samouprava, civilnog sektora, medija i svih aktera koji mogu dati svoj doprinos. Procenjuje se da će finansijski najveći teret implementacije i sprovođenja propisa u oblasti zaštite životne sredine podneti privreda oko 60 odsto, lokalne samouprave 20 odsto i građani 20. „Ako se posmatraju investiciono najzahtevnije direktive, na primer Direktiva o industrijskim emisijama, u sektorima energetike, naftne industrije, hemijske industrije, industrije građevinskog materijala, metalurgije, rudarstva i prehrambene industrije procenjuje se da će za oko 30 instalacija koje podležu izdavanju integrisane dozvole biti potrebno (IPPC instalacije) 1,1 milijarda evra“, ističe Stokić.
Iako se može očekivati da Evropska komisija odobri odlaganje primene nekih direktiva, procenjuje se da će svega oko 20-30 postrojenja eventualno moći da očekuje saglasnost Komisije za dobijanje prelaznih rokova, što je između pet i 10 odsto svih IPPC instalacija, ukoliko se za svako pojedinačno postrojenje za koje se vode pregovori obezbedi validna tehnička, ekonomska i finansijska argumentacija. Sa druge strane, posledice loših pregovora mogu biti fatalne kako za privredne subjekte, tako i za državu. Privredni subjekti, čija postrojenja ne uspeju da odgovore ekološkim zahtevima i standardima neće imati uslov za izvoz i poslovanje, a država, ukoliko se preuzete obaveze ne ispunjavaju, može plaćati visoke kazne kao što je sada slučaj u Bugarskoj i Rumuniji. Kada je reč o upravljanju otpadom, drugoj velikoj i zahtevnoj oblasti, najveći deo investicionih troškova odnosi se na razvoj infrastrukture u cilju sprovođenja Okvirne direktive o otpadu, Direktive o deponijama i Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Procenjuje se da će investicioni troškovi u vezi sa implementacijom ovih direktiva iznositi oko 917,7 miliona evra.
Novija istraživanja pokazuju da je za sprovođenje zahteva Evropske unije u vezi implementacije direktiva u sektoru komunalnih otpadnih voda i vode za piće, kao i direktive o deponijama, potrebno oko 7,9 milijardi evra. Relativno visoke investicije u ovoj oblasti ne treba posmatrati kao trošak, već kao dugoročno isplativo ulaganje u zdravlje ljudi, u čisto radno i životno okruženje i u zdravu životnu sredinu, rekao je Stokić. Pravilnom politikom zaštite životne sredine, kako je istakao, mogu se ostvariti značajne finansijske uštede zbog preventivnog delovanja na zdravlje ljudi i sprečavanje nepotrebnih i često veoma visokih troškova lečenja i zdravstvene zaštite. Ne treba zaboraviti ni značajan ekonomski potencijal, jer ulaganja u ekološke projekte, infrastrukturu, „zelene“ tehnologije i cirkularnu ekonomiju imaju veliki potencijal za razvoj i zapošljavanje. Razvoj reciklažne industrije i jačanje i integracija sakupljačke mreže u legalne tokove, predstavlja veliku poslovnu šansu kako za postojeća privredna društva, tako i za preduzetnike i inovatore.
Nova zakonska rešenja i primena principa cirkularne okonomije treba da omoguće lakše, brže i jednostavnije korišćenje otpadnih materijala, koji dobijaju status sirovine. Ovo može podstaći razvoj industrije i proizvodnje novih proizvoda od recikliranog materijala, a koji potiče od, na primer, otpada od građenja i rušenja, ambalažnog otpada, tekstilnog otpada, bio-otpada itd.
Izvor: pks.rs
Vesna Vukajlović
Čak pet dana ranije nego prošle godine, čovečanstvo je do 8. avgusta potrošilo budžet prirodnih resursa za celu godinu, poručila je međunarodna istraživačka organizacija Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network), koja pokušava da promeni način na koji svet upravlja prirodnim resursima i kako reaguje na klimatske promene.
Dan ekološkog duga koji ove godine došao već 8. avgusta, označava datum kada ljudska godišnja potrošnja prirodnih resursa prekoračila ono što Zemlja može obnoviti u jednoj godini. To se događa zato što u atmosferu emitujemo više ugljen-dioksida nego što ga naši okeani i šume mogu apsorbovati, iscrpljujmo zalihe ribe i sečemo šume brže nego što se one mogu obnoviti i ponovo izrasti.
Upravo je to ono što WWF, Svetska organizacija za prirodu, koja je partner Global Futprint Netvorka, nastoji da spreči sprovođenjem svojih projekata zaštite reka, šuma i mora, kao i pozivajući građane da biraju održive proizvode iz ribarstva.
Emisija ugljendioksida najbrži je rastući faktor prekomerne potrošnje i čini čak 60 odsto od ukupnog ekološkog otiska čoveka. Ekološki otisak podrazumeva ljudske potrebe za svim prirodnim resusrsima – voda, hrana, vazduh, energija, i sl.
Ako želimo da postignemo zadate ciljeve klimatskog sporazuma, koji je u decembru 2015. godine u Parizu usvojilo gotovo 200 zemalja, emisije ugljen-dioksida moraće se značajno sniziti i dovesti do nule do 2050. godine. To zahteva novi, odnosno drugačiji način života na našoj jedinoj planeti.
„Takav način života nosi brojne prednosti, a kako bi ga postigli, biće potrebno mnogo truda“, rekao je Matis Vackernagel, suosnivač i izvršni direktor Global Futprint Netvorka. „Dobra vest je da je sa trenutnom tehnologijom to ipak moguće i da je dugoročno finansijski povoljno, s velikim koristima koje premašuju troškove. To će podstaći rastuće sektore poput obnovljivih izvora energije, a smanjiti rizike i troškove povezane sa uticajem klimatskih promena na neadekvatnu infrastrukturu. Jedino što nam je za to još potrebno je više političke volje“, istakao je Vackernagel.
Najviši ekološki otisak u našoj regionu ima Slovenija, čak 5,8 gha (globalni hektar). Sledi je Hrvatska sa 3,9 gha, te Bosna i Hercegovina sa 3,1 gha. Najmanji otisak ima Srbija – 2,8 gha. Prema WWF-ovom Izveštaju o stanju planete, sve zemlje našeg regiona žive van mogućnosti svojih prirodnih resursa, a najnoviji Izveštaj o stanju planete biće objavljen 27. oktobra.
Izvor: wwf.rs
Vesna Vukajlović
Prema službenim podacima kojima raspolaže Gradski sektor za upravljanje otpadom MA 48, iz Beča se u inostranstvo godišnje ilegalno izveze 16.000 tona otpada, čija se financijska šteta procjenjuje na dve milijarde evra.
Na nivou države Austrije se godišnje ilegalno izveze 80.000 tona otpada u vrednosti od deset milijardi evra. U skladu s austrijskim Zakonom o otpadu otpad se sme predavati samo ovlaštenim komunalnim ili privatnim sakupljačima pa bečki gradski sektor za zbrinjavanje otpada MA 48 apeluje na građane da prijave sve ilegalne aktivnosti vezane za zbrinjavanje otpada te da svoj glomazni otpad odlože na jedno od 17 gradskih reciklažnih odlagališta.
Reciklaža sirovinskih materijala iz otpada naime vrlo je korisna i u privrednom i u ekološkom smislu.
A ilegalni izvoz otpada ima dalekosežne ekonomske i ekološke posledice. Svaki frižider, svaka perilica za veš ili svaki mobilni telefon sadrži sekundarne sirovine kao što su zlato, bakar ili rijetke elemente poput litijuma ili tantala, prenosi energetika-net.
Jedna tona starih mobilnih telefona tako na primer sadrži više zlata od jedne tone zlatne rude. Perilica rublja ima udeo gvožđa od 60%, a električni šporet čak 83%. Ilegalni su sakupljači zato najviše zainteresovani za otpad koji sadrži aluminijum, bakar i druge metale zatim električni i elektronski otpad.
Izvor: energetika.ba
Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH u okviru petogodišnjeg projekta ”Zeleni ekonomski razvoj”, koji u Bosni i Hercegovini implementira u saradnji sa partnerima Ministarstvom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Švedskom ambasadom u BiH, Fondom za zaštitu okoline Federacije BiH i Fondom za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske, upriličio je u Zenici edukativno-zabavni događaj pod nazivom ”Lajk za pametnu energiju”.
Ovaj događaj imao je za cilj da ukase deci i mladima na značaj energetske efikasnosti i na važnost uštede energije kao i zaštite okoline.
Glavni junak kampanje ”Lajk za pametnu energiju” je profesor Atom, strastveni ljubitelj prirodnih nauka koji je na održanom događaju brojnim posetiocima delio edukativne materijale i korisne savete o načinima pametne upotrebe energije u svakodnevnom životu.
Najmlađi posetioci su učešćem u kvizu ”Znanjomat” osvajali zanimljive nagrade i probali ”pametni bicikl” koje proizvodi energiju. Predstavljajući pametni bicikl, profesor Atom je mališanima pokazao kako je energija svuda oko nas, samo je potrebno naučiti pametno koristiti.
Informisanjem i edukacijom javnosti, s fokusom na decu i mlade doprinosi se uspostavljanju pozitivnih navika društva jer je aktivno učešće građana u ovoj oblasti veoma važno.
Projekat ”Zeleni ekonomski razvoj” ima za cilj uspostavljanje energetskog menadžmenta u javnim objektima u BiH, zatim smanjenje trošenja javnih budžeta na potrošnju energije i vode, osiguranje povoljnih uslova i finansijskih mehanizama za ulaganje u infrastrukturne mjere energetske efikasnosti, uz istovremeno stvaranje „zelenih radnih mesta“, saopštili su organizatori.
Izvor: energetika.ba
Vesna Vukajlović
Biogasna elektrana u Novom Selu kod Šamca za petnaestak dana trebalo bi da počne punu proizvodnju struje koja će u narednih 15 godina biti u mreži.
Načelnik Odeljenja za privredu opštine Šamac Milan Simić kaže da investitor do 2020. godine planira da investira više od 15 miliona KM, dodavši da je polovina sredstava već uložena.
“Riječ je o koncesionaru koji je od opštine dobio na koncesiju 220 hektara zemljišta i koji je primjer maksimanog korištenja zemljišta, počev od prizvodnje stočne hrane, proizvodnje tovne junadi, preko proizvodnje stajnjaka do korištenja stajnjaka za proizvodnju električne energije”, rekao je Simić.
On kaže da je reč o zaokruženom ciklusu s ciljem maksimalnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta u svrhu proizvodnje stočne hrane i električne energije iz alternativnih izvora.
Vlasnik biogasne elektrane Goran Mitrović ističe da je reč o pogonu koji kao gorivo koristi biogas nastao truljenjem biljnih ostataka i biomase svih vrsta, dodavši da se na taj način rešava i problem stajnjaka.
“Elektrana će proizvoditi megavat struje koja će ići u mrežu, a megavat toplote biće korišten u sušarama koja će fermentisani stajnjak, sušiti i briketirati. To nudimo na tržištu za povrtlare, voćare, hortikulturu, cvjećare. Kvalitetan humus se u velikim količinama uvozi iz Holandije, a sada ćemo imati domaći”, rekao je Mitrović.
On ističe da će radovi na elektrani biti nastavljeni proširenjem farme, podizanjem sušare za sušenje stajnjaka i drugih biljnih ostataka, klaonice i staklenika.
“Investicija je završena, objekat je u upotrebi, završen je probni rad, isporučili smo prve količine električne energije u mrežu. Sada je završeno sertifikovanje objekta i za 15 dana očekujem da ćemo krenuti sa punom proizvodnjom struje koja će u narednih 15 godina biti u mreži. To je otprilike trećina potreba opštine Šamac”, rekao je Mitrović.
On je podsetio da u Novom Selu i Donjem Žabaru ima zaposlenih 100 radnika u svim radnim jedinicama i da će taj broj biti povećan.
Izvor: srna.rs
Vesna Vukajlović
Na površinskom kopu Drmno iskopana je 150 milionita tona uglja od početka proizvodnje pre tri decenije, saopštio je juče EPS. Jubilarna tona na kopu Drmno u okviru EPS-ovog ogranka TE-KO Kostolac iskopana je 14. avgusta godine u drugoj smeni.
Prvi radovi na otkrivanju ugljenog ležišta kopa Drmno počeli su 1984. godine, a 30. aprila 1987. godine počela je eksploatacija uglja.
Ugljeno ležište kopa Drmno prostire se na površini od 50 kvadratnih kilometara, a trenutni rudarski radovi odvijaju se na prostoru od 17 kvadratnih kilometara.
Na kopu Drmno iskopa se oko devet miliona tona uglja godišnje za Termoelektrane Kostolac A i B, koje proizvedu oko šest milijardi kilovat-sati električne energije.
Organizovana proizvodnja uglja u kostolačkom ugljenom basenu, čiji deo je i kop Drmno, počela je 1870. godine i od tada je podzemnom i površinskom eksploatacijom iskopano oko 236 miliona tona lignita.
Izvor: tanjug.rs
Vesna Vukajlović
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
