Obeležen Dan bez automobila u Kragujevcu

23.09.2016

U četvrtak 22. septembra 2016. godine u Kragujevcu održan je osmi po redu „Eco Street Party” povodom obeležavanja Svetskog dana bez automobila.

U okviru ove manifestacije deo Glavne ulice bio je zatvoren za saobraćaj od 9 ujutru do tri posle ponoći, a održane su i različite ekološke radionice u cilju povećanja svesti o zaštiti životne sredine.

„Eco Street Party” organizovali su Udruženje mladih entuzijasta u saradnji sa Đačkim parlamentom Prve kragujevačke gimnazije.

izvor: infokg.rs

Sandra Jovićević

Irak odredio gornju granicu dnevne proizvodnje nafte

23.09.2016

Kako agencija Tanjug prenosi, Irak, koji je članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), podržaće bilo kakav sporazum koji će doprineti povećanju cena nafte, saopštile su danas vlasti u Bagdadu uoči sastanka proizvođača nafte u Alžiru naredne nedelje.

U saopštenju iračkog ministra za naftu DŽabara al-Luaibija navodi se da je Irak postavio gornju granicu proizvodnje nafte na između 4,75 miliona i 5,0 miliona barela dnevno, prenosi američka agencija AP.

“Utvrđenom politikom Irak će zadržati udeo koji ima na globalnom tržištu nafte”, izjavio je Al-Luaibi.

Članice i nečlanice OPEK-a će se 28. septembra sastati u Alžiru kako bi pokušale da postignu sporazum o podizanju cena nafte putem ograničavanja proizvodnje.

Proizvođači nafte su se u aprilu sastali u Kataru, ali nisu uspeli da postignu dogovor o ograničavanju prozivodnje, pošto je Iran, koji želi da oporavi sopstveni izvoz posle višegodišnjih sankcija, odbio da podrži sporazum.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Obeležen početak trogodišnjeg PEID projekta u oblasti zaštite životne sredine

23.09.2016

U prostorijama Ministarsatva poljoprivrede i zaštite životne sredine u četvrtak 22. septembra 2016. godine održan je sastanak povodom početka trogodišnjeg programa podrške razvoja investicija u oblasti zaštite životne sredine PEID.

Šef Pregovaračke grupe za Poglavlje 27 gospođa Stana Božović izjavila je da je za resorno ministarstvo ovaj program podrške od izuzetnog značaja jer će omogućiti nastavak investicija u zaštitu životne sredine i dostizanje evropskih standarda u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Projekti koji se trenutno pripremaju imaju vrednost od preko 100 miliona evra, a čine ih prečišćavanje otpadnih voda u Nišu, upravljanje otpadom u Novom Sadu i Kragujevcu, kao i priprema tenderske dokumentacije za kolektor u Leskovcu i liniju tretmana mulja u Šapcu. Ministarstvo će kao rezultat ovog programa imati spremne velike infrastrukturne projekte za finansiranje iz fondova Evropske unije, rešiće zaostale problematične projekte, podići će tehničke kapacitete zaposlenih u IPA jedinici i značajno ojačati međuinstitucionalnu saradnju između lokalnih samouprava, Vlade Republike Srbije i međunarodnih institucija, istakla je gospođa Božović.

Direktor razvojne pomoći Švedske razvojne agencije (SIDA) gospodin Ola Anderson naveo je da Srbija i Švedska imaju dugogodišnju uspešnu saradnju za koju se nada da će se nastaviti i u budućnosti. Istakao je da je sektor zaštite životne sredine jedan od ključnih prioriteta saradnje i da će Švedska pomoći Srbiji u dostizanju standarda zaštite životne sredine.

Direktor razvojne saradnje u Delegaciji EU u Srbiji gospodin Holger Šreder dodao je da očekuje da će Evropska komisija nakon tri godine pauze u investiranju u infrastrukturne projekte zaštite životne sredine usled postojanja problematičnih projekata od naredne IPA godine početi da investira značajna finansijska sredstva kroz mehanizam pretpristupnih fondova.

Program finansira Švedska razvojna agencija sa preko 2 miliona evra i podrazumeva pripremu i razvoj projektno tehničke dokumentacije za infrastrukturne projekte u oblasti upravljanja otpadom i prečišćavanja otpadnih komunalnih voda za velike gradske centre u Srbiji, poput Novog Sada, Niša i Kragujevca, koji bi potom bili finansirani iz programa pretpristupne pomoći Evropske Komisije. Životna sredina iz ovih fondova trenutno ima na raspolaganju 160 miliona evra razvojne pomoći.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Doneto rešenje o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu za MHE „Ušće“

23.09.2016

Ministasrtvo poljoprivrede i zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje u kome se navodi da je doneto Rešenje o potrebi izrade i određivanju obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta MHE „Ušće“.

Ova mala hidroelektrana biće izgrađena na reci Studenici u oppštini Kraljevo, a njena snaga iznosiće 1,514MW. Investitor je kompanija „Hidro stena“ iz Kraljeva.

Svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u dokumentaciju u prostorojima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ili na internet sajtui resornog ministarstva, a primedbe i sugestije se mogu dostaviti u roku od 15 dana od objavljivanja obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

foto: rtv.rs

Sandra Jovićević

Potpisani ugovori o povećanju EE u 15 opšina

23.09.2016

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić potpisao je sa predstavnicima 15 lokalnih samouprava ugovor o dodeli 125 miliona dinara iz Budžetskog fonda za projekte unapređenja energetske efikasnosti.

Gospodin Antić je tom prilikom objasnio da će to omogućiti uštedu od približno 30 miliona dinara, istakavši da je svaki dinar opredeljen za projekte koji povećavaju energetsku efikasnost najbolje uložen, jer se na taj način štedi energija.On je naveo da je pomenutih 15 lokalnih samouprava prijavilo projekte koji su se pokazali kao najbolji po kriterijumima, a podsetio je i na to da je ovo drugi po redu projekat od kojeg se očekuje da uštede budu između 3 i 4 miliona kWh godišnje, što iznosi 30 miliona dinara. Prema njegovim rečima, u prvom projektu namenjenom za 11 lokalnih samouprava, u koji je država uložila 80 miliona dinara, postignute su uštede od 40 odsto po objektu, odnosno 2 miliona kilovat-sati godišnje, što je približno 150 hiljada evra.

On je istakao i da država radi na tome da poveća sredstva namenjena za energetsku efikasnost.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Završena konferencija o EE u Banjaluci

22.09.2016

U Banjaluci u Republici Srpskoj završena je konferencija „Unapređenje energetske efikasnosti kao pokretač privrednog razvoja“.

U okviru konferencije je rečeno da je u Bosni i Hercegovini postignut veliki napredak kada je reč o energetskoj efikasnosti. Istaknuto je da je potrebno iskoristiti iskustva i praksu drugih zemalja u ovoj oblasti, ali i kontinuirano raditi na edukaciji stručnjaka i povećanju svesti javnosti o značaju energetske efikasnosti.

U okviru konferencije održane su i panel diskusije posvećene energetskoj efikasnosti, tržištu energetskih usluga u Bosni i Hercegovini, stanju energetske efikasnosti u zgradarstvu.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Ključni izazov za Srbiju je da krene ka niskougljeničnoj ekonomiji

22.09.2016

Autor teksta: Miroslav Tadić, UNDP

Na osnovu stanja infrastrukture u životnoj sredini u Republici Srbiji i ekstrapolacije situacije u zemljama koje su skoro postale članice EU, procenjuje se da će ukupni troškovi za dostizanje naprednih standarda kvaliteta životne sredine, a tu se prvenstveno misli na primenu pravnih tekovina EU u ovoj oblasti, iznositi i preko 10 milijardi evra (do 2030. godine). Najzahtevniji su sektor voda (5,6 milijardi evra), otpad (2,8 milijardi evra) ali i sektor industrijskog zagađenja (1,3 milijardi evra). Bitan deo troškova se odnosi na operativne troškove za rad i održavanje novih postrojenja, koji se ne mogu podmiriti isključivo iz evropskih i međunarodnih izvora finansiranja i koji se moraju finansirati iz budžeta, sredstava privatnog sektora ili kroz naknade.

Uspešna realizacija svih ovih projekcija zasnovana je na optimalnom korišćenju ekonomskih instrumenata, razvoju adekvatnih kapaciteta na nacionalnom i lokalnom niou (uključujući resorna ministarstva, javna preduzeća i jedinice lokalne samouprave). Sa druge strane, direktne ekonomske koristi koje proizilaze iz usklađivanja u oblasti životne sredine tokom istog perioda bi trebalo da nadmaše troškove u iznosu od skoro 2,4 puta. Iz toga se vidi jasna direktna ekonomska korist za Republiku Srbiju od primene pravnih tekovina EU u oblasti životne sredina, što je i osnovni prioritet Vlade Republike Srbije.

Zadovoljavajući nivo kvaliteta životne sredine predstavlja jedan od postulata Evropske unije i svojevrsnu obavezu svake države koja namerava da postane punopravna članica. Neisupunjavanje zahtevnih standarda kvaliteta životne sredine koji su propisani evropskim zakonodavstvom nosi skrivene ekonomske troškove za društvo koji moraju da se obračunaju i transparentno prikažu. Korist od blagovremenog sagledavanja tih troškova ogleda se u: izbegavanju štete po zdravlje (smanjena stopa oboljevanja i smrtnosti prouzrokovanih visokim koncentracijama zagađujućih materija u medijumima životne sredina – voda, vazduh, zemljište); izbegavanju štete po imovinu i poljoprivrednu proizvodnju, kao i koristi po održavanje prirodnih ekosistema i ekosistemskih usluga.

Procenjeni troškovi u industrijskom sektoru predstavljaju oko 13% ukupnih procenjenih troškova u životnoj sredini. Potreban je veliki napor da bi se evropske direktive od značaja za industrijski sektor, posebno Direktiva o industirjskim emisijama, transponovale i implementirale u Republici Srbiji. Dosta toga je već učinjeno po pitanju transpozicije, ali je implementacija priličan izazov, posebno sa spekta neophodnih investicionih ulaganja u čistije tehnologije i napredne tehnološke procese. Sa ekonomskog stanovišta, odsumporavanje toplana će na primer, biti jedna od najskupljih komponenti, kao i remedijacija kontaminiranih lokacija, itd. Tokom samih pregovora o članstvu u EU, u ovoj oblasti svakako će biti potrebno ispregovarati dodatne, možda i jedne od najdužih perioda (tzv. Prelazni periodi) za punu implemetaciju ovih propisa.

Energetski sektor, industrija i privreda su u velikoj meri povezani sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i svakako predstavljaju veliki potencijal u smanjenju tih emisija, ublažavanju posledica klimatskih promena, pa samim tim i postizanju boljeg kvaliteta životne sredine. Primena propisa EU u oblasti klime i energetike, svakako je trošak za privredu i budžet, ali svakako neophodno i dugoročno isplativo ulaganje, koje obezbedjuje konkurentnost i plasiranje proizvoda na tržištu.

U narednom periodu, u oblasti klimatskih promena potrebno je razviti sveobuhvatnu nacionalnu politiku i strategiju koje će biti u skladu sa Evropskom strategijom 2020. i EU 2030. Energetskim i Klimatskim okvirnim sporazumom. Šta više, EU se posvetila dugoročnom cilju (2050. ciljevi) da smanji emisije za 80-95% od ispod nivoa 1990. do 2050. godine, u kontekstu uloge razvijenih zemalja kao grupe koja preduzima slične akcije na međunarodnom nivou. Smanjenje emisija do ovog nivoa će zahtevati od EU da postane niskougljenična ekonomije (Evropska Unija, 2014.). Prema ovim dugoročnim ciljevima proizvodnja energije bi trebalo da postane skoro u potpunosti bez emisija ugljenika, koristeći oko 30% manje energije u 2050. godini primenom mera energetske efikasnosti. Samim tim su i izazovi za Republiku Srbiju, kao državu kandidata za članstvo u EU, i njenu privredu veći.

Za Srbiju je svakako veoma značajna činjenica da je EU pod neprekidnom obavezom da se uskladi sa zahtevima Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC): zakonodavstvo EU je razvilo čitav niz propisa koji se odnose na izveštavanje u skladu sa UNFCCC regulativom. EU je razvila jasan i direktan set zakona u cilju usklađivanja sa mehanizmom monitoringa, izveštavanja i verifikacije u vezi sa emisijama GHG i uspostavila je posebnu politiku u oblasti klimatskih promena kao odgovor na obaveze utvrđene međunarodnim propisima.

U cilju usklađivanja sa acquis-om u oblasti klimatskih promena, značajni napori su učinjeni i u R Srbiji kako bi se unaredili monitoring, kapacitet u izveštavanju i verifikacija kroz donošenje novih zakona i obuke posebno privrednih subjekata. Zakon o monitoringu, izveštavanju i verifikaciji gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskih i energetskih postrojenja, koji bi trebalo da stupiti na snagu 2017. godine, je prvi korak ka implementaciji EU sistema trgovine emisijama (EU ETS), ali i ozbiljan izazov za postrojanje koja potpadaju pod njegovu nadležnost. Sistem trgovine emisijama EU je možda i najvažniji propis koji će imati značajan uticaj na razvoj srpske privrede i energetskog sektora.

Usklađivanje sa acquis-om i jačanje neophodnih administrativnih kapaciteta ostaje i dalje osnovni izazov. Administrativni kapacitet u oblasti klimatskih promena moraju da budu ojačani i na centralnom i na lokalnom nivou kako bi se osiguralo efikasno usklađivanje sa implementacijom acquisa. Na taj način i privreda će imati koristi od adekvatno uspostavljenog sistema sa jasnim smernicama i podrškom u sprovođenju klimatskih propisa.

Ključni izazov za Republiku Srbiju je da krene ka niskougljeničnoj ekonomiji smanjivanjem GHG emisija i da u isto vreme postigne ekonomske ciljeve i socijalnu koheziju.

Ispunjavanje obaveza koje proitiču iz međunarondih sporazuma, posebno Okvirne konvencije UN o promeni klime, takođe predstavlja značajan okvir budućih strateških, političkih i investicionih kretanja u Republici Srbiji. Pored dosadašnjih obaveza, države potpisnice konvencije su u najvećem broju Sekretarijatu Konvencije dostavile svoje prve Nameravane doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (tzv. INDCs), u kojima su izražene namere smanjenja emsija GHG. Srbija je takođe dostavila svoje INDCs među prvim državama još u junu 2015. sa izraženom mogućnošću smanjenja od 9,8% 2030. godine u odnosu na emisije iz 1990. godine. Osim prvih INDCs svake države članice koji su postali sastavni i suštinski deo novog globalnog klimatskog Sporazuma iz Pariza, predviđeni su periodični ”ciklusi” u kojima bi se INDCs redovno ažurirali svakih pet godina. Novi klimatski sporazum iz Pariza usvojen je na 21. zasedanju članica Okvirne konvencije UN o promeni klime koje je održano od 30. novembra do 12. decembra 2015. godine u Parizu, kao univerzalni i pravno obavezujući dokument. Ovi ambiciozni ciljevi neće moći biti ostvareni bez doprinosa ključnih aktera u domenu energetike, industrije i privrede uopšte.

Energetski sektor, industrija i privreda će svakako biti ključni u ispunjavanju obaveza koje proizlaze iz seta propisa EU u domenu energetike i klimatskih promena, uključujući i najveći deo troškova aproksimacije. U tom kontekstu usvojeni su i brojni nacionalni propisi i strateška dokumenta koja daju jasne smernice, poput Zakona o energetici, Zakona o efikasnom korišćenju energije, Uredbe o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije, Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije, Akcioni plan za energetsku efikasnost, Strategija razvoja energetike do 2025. sa projekcijama za 2030. Politike u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti mogu imati efekte kako na EU-ETS sektore (smanjenjem upotreba fosilne energije) tako i sektore koji nisu obuhvaćenu EU ETS sistemom. Emisije u EU ETS sektorima su pod uticajem politika energetske efikasnosti, politike o obnovljivim izvorima energije i implementacija uredbe o hvatanju i skladištenju ugljenika, upotrebe fleksibilnih mehanizama.

Sa druge strane, glavni pravni i politički okvir za sektor industrijskih procesa je dat u strateškom dokumentu „Strategija i politika razvoja industrije Srbije od 2011. do 2020. godine“.

Pored toga, Odluka o zajedničkim naporima 406/2009/EC Evropskog parlamenta i Saveta o naporima država članica za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte da bi se ispunili ciljevi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte Komisije do 2020., stupila je na snagu 2009. Godine, isključivo za smanjenje emisija u sektorima koji nisu obuhvaćeni EU ETS-om. Sektori koji nisu obuhvaćeni EU ETS-om su: saobraćaj (automobili, kombiji), građevinarstvo (posebno grejanje), usluge, mala industrijska postrojenja, poljoprivreda i upravljanje otpadom. To je deo paketa politika i mera u oblasti klimatskih promena i energije koji će pomoći da se Evropa transformiše u niskougljeničnu ekonomiju i da se poveća njena energetska sigurnost, dostižući cilj ukupnog smanjenja emisija EU Klimatsko-energetskog paketa (20% smanjenja ispod nivoa iz 1990. godine do 2020.).

Republika Srbija, jednom kad počne proces pregovora, će morati da doprinese shodno svom relativnom bogatstvu, na ekonomski i tehnički izvodljiv način, svakako vodeći računa o održivosti energetskog, industrijskog i privrednog sektora uopšte.

Troškovi primene ovih propisa i usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, u velikoj meri oslanjaju se na sredstva same industrije odnosno privrede (tzv. sopstveni izvori). Svakako u nomenklaturi troškova, tu su i fondovi za zaštitu životne sredine, komercijalne pozajmice, državni budžet ali i donatorska sredstva. Svakako, korišćene donatorskih sredstava bi trebalo da se optimizira – to uključuje uspostavljanje odgovarajućih kapaciteta za apsorpciju, tj. adekvatnih institucija i realizacije projekata, kao i uravnotežene ekonomske strategije koja će zauzvrat smanjiti potrebe za intervencijama iz državnog budžeta. To će umanjiti troškove koje će snositi Republika Srbija.

Održana sednica Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine

22.09.2016

U sredu 21. septembra 2016. godine u Novom Sadu održana je treća sednica Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine kojoj su prisustvovali i predstavnici Evropske zelene stranke.

Na sednici je rečeno da nivo zaštite životne sredine u Srbiji i Vojvodini nije zadovoljavajući, zbog čega je potrebno posvetiti više pažnje rešavanju aktuelnih pitanja iz ove oblasti. Istaknuto je da su iskustva i mišljenja predstavnika Zelene evropske stranke dragocena za Srbiju, kao i da je potrebno primeniti evropske modele zaštite životne sredine.

Predstavljene su i aktivnosti Srbije u oblasti proizvodnje zelene energije, ali i druga značajna pitanja u oblasti zaštite životne sredine i obnovljivih izvora energije.

izvor: skupstinavojvodine.gov.rs

Sandra Jovićević

Svetski dan bez automobila

22.09.2016

Danas se u svetu obeležava svetski dan bez automobila, a manifestacijom „Samo ne autom“, ovaj dan obeležiće i Beograd i to takmičenjem, za koje se prijavilo više od 400 ljudi i 40 firmi.

Pobediće onaj tim koji u toku današnjeg dana bude prešao najviše kilometara biciklom ili peške. Manifestaciju je podržala i Skupština grada, koja je takođe prijavila svoju ekipu, a gradonačelnik Siniša Mali i gradski urbanista Milutin Folić na posao su jutros stigli na biciklima. Podržavajući ovu akciju, grad, poručuje gradonačelnik, promoviše bicikl kao predvozno sredstvo i pokuzuje da brine o ekologiju i zdravlju…

Izvor: naslovi.net

Foto: 6yka.com

Radisson Blu Old Mill dobitnik Međunarodne nagrade za arhitekturu

22.09.2016

Beogradski hotel “Radisson Blu Old Mill” dobitnik je “Međunarodne nagrade za arhitekturu 2016” (International Architectural Award 2016) koju dodeljuje “Chicago Athenaeum” – Muzej za arhitekturu i dizajn i Evropski centar za arhitekturu, umetnički dizajn i urbane studije.

Projekat hotela “Radisson Blu Old MIll” našao se među 130 dobitnika “Međunarodne nagrade za arhitekturu 2016” u kategoriji novih stambenih objekata, komercijalnog i institucionalnog razvoja, pejzažne arhitekture i urbanističkih projekata iz 43 zemalje sveta.

“Međunarodna nagrada za arhitekturu 2016” predstavlja jednu od najprestižnijih programa arhitektonskih nagrada na svetu za odavanje priznanja projektima kao što su: “novi poslovni objekti, urbanistički planovi, privatne rezidencije i nekretnine koje postižu visok standard izvrsnosti u projektovanju, izgradnji, planiranju i održivosti, predstavljajući najbolju praksu u razvoju nekretnina privatnog i javnog sektora, uključujući nove nebodere, korporativne i institucionalne zgrade, komercijalne projekte, mostove, aerodrome, restauraciju i adaptivnu ponovnu upotrebu, projekte društvene zajednice, verske i javne zgrade, i enterijere.”

– Velika je čast da je pored priznanja “World Travel Awards” za “Vodeći hotel u Srbiji 2016” koje nam je nedavno uručeno, naš hotel ovog puta priznat i od strane “The Chicago Athenaeum”-a i nalazi se među najboljim arhitektonskim zdanjima sveta – rekla je Gabrijela Ditetova, generalni direktor nagrađenog hotela “Radisson Blu Old Mill”.

– Ova nagrada nas čini veoma ponosnim. Predstavlja veliki podsticaj i podvlači izuzetan rad arhitektonskog studija “Graft GMBH”, kao i celog tima hotela koji se trudi da održi izuzetan nivo usluge, originalan koncept i ispuni očekivanja svih gostiju – poručila je Ditetova.

Hotel “Radisson Blu Old Mill” pored “Međunarodne nagrada za arhitekturu 2016” (International Architectural Award 2016) poseduje i nekoliko prestižnih međunarodnih priznanja: dve nagrade na 8. Međunarodnim nagradama za dizajn – prva nagrada za dizajn enterijera u kategoriji “Renoviranje” i druga nagrada u kategoriji “Commercial”! Hotel je ušao i u finale 11. dodele nagrada za hotelski dizajn (11th Hospitality Design Awards) u kategoriji “Hotel Midscale”, pored 560 projekata koji su konkurisali iz zemalja širom sveta. Tu su i nagrade – Luxury Travel Guide Awards 2016 – Hotel godine, 13th Modern Decoration Award International Media Award 2015, Conventa Trade Show Award (Ljubljana, Slovenija) – 3. mesto u kategoriji biznis hotela i World Travel Awards “Vodeći hotel u Srbiji 2016”.

Izvor: turistickisvet.rs

Vesna Vukajlović

Nove investicije EBRD, EIB i IFC

22.09.2016

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali sastao se sa predstavnicima Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodne finansijske korporacije (IFC) sa kojima je razgovarao o njihovom učešću u finansiranju projekta javno-privatnog partnerstva za deponiju u Vinči.

Na sastanku je bilo reči i o izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, šest podzemnih garaža u centru grada kroz koncesiju, kao i o rekonstrukciji Starog savskog mosta.

Kako se navodi u saopštenju Gradske uprave, predstavnici tri institucije su pohvalili proaktivan pristup gradonačelnika i njegovog tima razvoju ovih projekata i izrazile svoju podršku za njihov dalji razvoj.

U narednom periodu one će sa gradom raditi na obezbeđivanju bespovratnih sredstava iz evropskih fondova za deponiju u Vinči i postrojenja u Velikom Selu, kao i na razmatranju mogućnosti za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata.

Prema rečima gradonačelnika, te tri institucije su od suštinskog značaja za razvoj velikih projekata u gradu, a u Beogradu su našli dugoročnog i pouzdanog partnera.

“Ovo je retka prilika da se predstavnici ove tri velike institucije nađu na jednom mestu i to govori o važnosti koju grad Beograd ima za njih. To je znak da radimo dobro i da smo na pravom putu reformi, investicija i stvaranja novih radnih mesta”, rekao je Mali.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Ekološki centar „Radulovački“ jedan od prvih objekata sa energetskim pasošom u Srbiji

22.09.2016

Pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj gospodin Nenad Grbić posetio je Ekološki centar „Radulovački“ u Sremskim Karlovcima.

Direktor centra gospodin Aleksa Jeftić izjavio je da je centar zasnovan na principima održive arhitekture i da je jedna od prvih zgrada u Srbiji koja poseduje energetski pasoš. On je dodao da zgrada centra za zagrevanje i hlađenje objekta preko toplotnih pumpi koristi energiju zemlje, dok za zagrevanje tople potrošne vode putem solarnih panela koristi energiju sunca, što joj u velikoj meri obezbeđuje samoodrživost, ali i uštedu sredstva usled korišćenja obnovljivih izvora energije.

Gospodin Grbić je istakao da će Sekretarijat pružati podršku projektima Ekološkog centra „Radulovački“, s obzirom na to da je ova institucija pokazala kako se obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost mogu kombinovati i primeniti.

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Otvorena radionica „Kvalitet voda“ u Novom Sadu

22.09.2016

U Novom Sadu je 21. septembra 2016. godine otvorena 20. jubilarna radionica „Kvalitet voda“.

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost gospodin Zoran Milošević ovom prilikom je istakao da oko 800 hiljada građana Vojvodine pije vodu neadekvatnog kvaliteta. Dodao je da se u 2017. godini mora podržati nastojanje javnih preduzeća i javnih komunalnih preduzeća koja će novim tehnološkim rešenjima, koja su nastala na ovakvim radionicama, ponuditi nešto izvesniju budućnost i implementirati rezultate na nivou lokalnih samouprava.

Direktor Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu gospodin Božo Dalmacija naveo je da otpadne vode izazivaju kancer i mutogena dejstva, kao i veliki pomor riba i da se taj problem mora rešavati još u pogonima fabrika gde je neophodno raditi unutrašnji monitoring.

Radionica „Kvalitet voda“ održava se od 21. do 23. septembra 2016. godine na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a centralne teme su zaštita izvorišta za piće, upravljanje kvalitetom voda i monitoring voda.

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,3871,3881,389...1,675 Page 1,388 of 1,675

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM