Home Blog Page 138

Ugroženo gotovo 4 hiljade hektara retkih staništa u Banatu

Foto: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Marty Southwell)

Dvanaest ekoloških organizacija civilnog društva i Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, predvođeni Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije podneli su primedbe na Plan detaljne regulacije solarne elektrane u KO Opovo i KO Baranda. Ukoliko bi se plan izgradnje ove solarne elektrane ostvario, trajno bi bilo narušeno 3.800 hektara izuzetno retkih staništa slanih močvara i jezera. Na tom području zabeleženo je preko 200 strogo zaštićenih vrsta životinja i biljaka, dok je evidentirano preko 300 različitih vrsta. Od toga su 185 vrsta ptice, 102 vrste algi, 14 vrsta gmizavaca i vodozemaca. Zbog svega toga je nedopustivo da jedna ovakva osetljiva životna zajednica bude nepovratno uništena.

Krajem oktobra 2023. Vlada Republike Srbije proglasila je zaštićenim Predeo izuzetnih odlika “Potamišje”, međutim u sastav ovog područja nisu ušle akvatorije Velike Slatine, Slatine, Rakitaša i Pečene Slatine, inače primeri vrlo retkog staništa kontinentalnih slanih bara i močvara. Direktivom o staništima (Habitat Directive), koju je Republika Srbija ratifikovala, ova staništa su prepoznata kao prioritetna za zaštitu u Evropskoj uniji pod imenom “Panonske slane stepe i slane močvare”. Pored toga, ovo područje uživa zaštitu i u okviru nacionalne Ekološke mreže („Službeni glasnik RS“, br. 102/2010 ), a prepoznato je i kao Međunarodno značajno područje za ptice (IBA) “Srednje Potamišje” pod kodom RS014. Opština Opovo stavila je početkom novembra na rani javni uvid Plan detaljne regulacije solarne elektrane u KO Opovo i KO Baranda koji bi, ukoliko se ostvari, nepovratno ugrozio 3.800 hektara upravo ovog izuzetno retkog i značajnog tipa staništa.

Pročitajte još:

Nestanak životne zajednice

Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

Ukoliko bi se plan izgradnje pomenute solarne elektrane ostvario, to bi značilo trajnu devastaciju izuzetno vrednih staništa i nepovratno izgubljene osetljive životne zajednice koje su jedinstvene za područje Srbije, te neprocenjivo vredne za Evropu i svet. Do sada je na ovom području evidentirano 185 vrsta ptica, preko 102 vrste algi, 14 vrsta gmizavaca i vodozemaca. Takođe, u bazi podataka Centra za informacije o biodiverzitetu Biološkog fakulteta u Beogradu se u granicama MGRS (UTM) kvadrata 10×10 km DQ58, DQ59, DQ68 i DQ69 nalaze podaci o prisustvu 127 vrsta biljaka i životinja značajnih za zaštitu, među kojima se 21 vrsta nalazi na prilozima Direktive o staništima, 28 vrsta na prilozima Bernske konvencije, 103 vrste su zaštićene Pravilnikom o zaštićenim i strogo zaštićenim vrstama Srbije, dok se 18 vrsta nalazi u kategoriji „endemit/relikt/retka“.

U Nastavku možete pročitati zvanični dokument Primedbe i Priloge koje su potpisali i predali u okviru Ranog javnog uvida Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Liga za ornitološku akciju, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Srpsko herpetološko društvo „Milutin Radovanović“, Udruženje za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja „Zoo Planet“, Ekološki pokret „Okvir života“, HabiProt – Udruženje za održivi razvoj i očuvanje prirodnih staništa Srbije, Mladi istraživači Srbije, Udruženje ekologa „EKOS“, Ekološki klub Grada Sremska Mitrovica, Eko klub „Željin”, Udruženje građana „GM Optimist“ i Društvo za zaštitu životne sredine „Stara planina“.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Kako antimikrobna rezistencija oblikuje budućnost

Foto-ilustracija: Unsplash (Etactics-inc)
Foto-ilustracija: Pixabay

Antimikrobni lekovi su ključni element medicinskog tretmana danas, kako bi se efikasno borili protiv različitih infekcija koje izazivaju mikroorganizmi – bakterije, virusi, gljivice i paraziti. Ova grupa lekova igra vitalnu ulogu u suzbijanju i lečenju infektivnih bolesti, a među njima se posebno izdvajaju antibiotici poput penicilina primera radi, namenjen lečenju bakterijskih infekcija, ali su isto tako važni i antiviralni lekovi koji se koriste protiv virusnih infekcija, uključujući grip i herpes. Međutim, kada lekovi više ne rešavaju problem i ne otklanjaju viruse i bakterije, jer širom planete oni ne reaguje na lekove, može se govoriti o antimikrobnoj rezistenciji.

Rastuća antimikrobna rezistencija (AMR) predstavlja značajan problem, jer smanjuje efikasnost postojećih lekova, produžava trajanje bolesti, povećava troškove lečenja i u nekim slučajevima dovodi do povećane smrtnosti.

Ova kriza rezistencije na lekove u 2019. godini bila je povezana sa oko pet miliona smrtnih slučajeva. Ukoliko se ne kontroliše, AMR može imati ozbiljne posledice po globalno zdravlje i ekonomiju, sa procenama da bi mogao drastično smanjiti globalni BDP i gurnuti 24 miliona ljudi u ekstremno siromaštvo u narednoj deceniji, saopšteno je na sajtu UNEP-a.

Pročitajte još:

Jedan od ključnih faktora koji doprinose AMR-u je zagađenje iz farmaceutskog, poljoprivrednog i zdravstvenog sektora, što vodi do razvoja mikroorganizama koji mogu da poraze lekove dizajnirane da ih unište. Na primer, više od četvrtine reka širom sveta zagađeno je lekovima do toksičnog nivoa, posebno u regionima kao što su podsaharska Afrika, Južna Azija i Južna Amerika.

Foto-ilustracija: Pixabay (giogio55)

Zloupotreba antibiotika je još jedan od faktora koje je UNEP naveo, uključujući korišćenje pogrešnih doza ili neopravdano prepisivanje, doprinosi razvoju bakterijskih sojeva otpornih na antibiotike, a posebno je izražena u oblastima kao što su stočarstvo, biljna proizvodnja, akvakultura, i poljoprivreda uopšte. Dodatno, nedostatak pristupa čistoj vodi i kanalizaciji pogoršava AMR, posebno utičući na ugrožene grupe u neformalnim naseljima.

Klimatske promene i gubitak biodiverziteta takođe igraju ulogu u pogoršanju AMR-a. Ekstremni vremenski uslovi, poput poplava i porasta temperatura, povećavaju širenje mikroorganizama otpornih na lekove u životnoj sredini. Ovo umanjuje bogatstvo biljnih vrsta koje bi mogle biti ključne za razvoj novih lekova protiv infekcija koje su sada otporne na postojeće tretmane.

S obzirom na sve ove izazove, odgovorna upotreba antimikrobnih lekova i kontinuirano istraživanje novih terapeutskih opcija su neophodni za očuvanje njihove efikasnosti i borbu protiv globalne pretnje koju predstavlja AMR.

Energetski portal

Energetska kriza nije gotova, cene vrlo lako mogu da skoče

Foto-ilustracija: Unsplash (Kenny Luo)
Foto-ilustracija: Unsplash (erik-mclean)

Evropa je spremno ušla u grejnu sezonu, ali su energetska tržišta još ranjiva, zaključak je Evropske komisije koja je produžila mere pomoći državama članica za kompanije koje su pogođene skokovima cena energenata do juna 2024. godine. Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da energetska kriza još nije završena i da razlozi zbog kojih je uspostavljena nisu eliminisani. Navodi da je ključna preporuka Brisela o radu na poboljšanju prenosne mreže.

Željko Marković u razgovoru za RTS kaže da su i dalje prisutne posledice geopolitičkih tenzija, poput rata u Ukrajini i sukoba Izraela i Hamasa na Bliskom istoku, kao i da još postoje problemi sa nabavkom prirodnog gasa.

„Sve to utiče na cenu energenata, pre svega nafte i gasa, a potom i efekta koji se prenosi na druge energente. Zato je važno da se preduzimaju mere kako se opet ne bi uspostavile visoke cene. Cilj je da se na adekvatan način zaštite stanovništvo i privreda“, kaže Marković.

Ističe da promena cene energenata utiče na uspostavljanje veće inflacije, što dodatno ugrožava privedu, ali i stanovništvo.

Marković smatra i da je racionalna potrošnja jedna od glavnih mera kako građani mogu da se bore sa neželjenim posledicama rasta cena usled geopolitičkih kriza.

„Zato je važno štedeti i dalje, bez obzira na to da li su sada cene nešto niže ili nisu, vrlo lako se mogu vratiti na onaj nivo“, kaže Marković.

Pročitajte još:

Situacija na berzi

Foto-ilustracija: Pixabay

Marković navodi da su cene na svetskim berzama mirne i u padu, ali da su i dalje više nego pre krize na Bliskom istoku. Ističe, ipak, da su cene stabilnije u odnosu na prošlu godinu kada je do velikih promena došlo usled rata u Ukrajini.

Ugalj nam je u tom trenutku sa nekih 90 dolara išao i do 400. Sada je na nekih 120 dolara po toni. Nafta varira između 80 i 90 dolara po barelu, dok je gas nešto niži zato što su skladišta već u septembru i oktobru bila popunjena na 95 odsto“, ističe Marković.

Trenutno je cena struje na berzama oko 120 dolara po megavat satu, a to su predviđanja za 2024. godinu, kaže Marković.

Uticaj vremenskih prilika na energente

Marković smatra da potrošnja električne energije, i energije uopšte, dosta korelira sa temperaturama i da su vremenski uslovi jedan od značajnih faktora.

„Mora da se vodi računa jer može da se dogodi da imamo neki duži ledeni talas i da to značajno utiče na potrošnju. Sa druge strane, kratke nepogode, kao što je sada kod nas, utiču na infrastrukturu, pa je važno jačati i infrastrukturu“, kaže Marković.

Preporuka EU i prenosna mreža

Foto-ilustracija: Pixabay

Uporedo sa povećanjem kapaciteta obnovljivih izvora energije, Brisel je izglasao i preporuke o radu na poboljšanju prenosne mreže.

Marković navodi da je preporuka ključna mera u dekarbonizaciji EU jer će biti instalirano više izvora obnovljive energije.

„Ta instalacija mora da prati i razvoj infrastrukture. Menja se ceo koncept elektroprivrede gde smo imali velike proizvođače koji su bili koncentrisani na visokonaponskim vodovima najvišeg napona. Sada imamo i izvore manjih proizvođača koji moraju da se priključuju na infrastrukturu“, kaže Marković.

Zaključuje da su procene da bi u tom pogledu infrastruktura Evrope, a i Srbije, trebalo da se udvostruči u narednih osam godina i u računicu dodaje i proizvodnju električnih vozila.

„Imamo, dakle, dekarbonizaciju transporta. I električna vozila opet moraju da imaju infrastrukturu kako bi se vozila napunila. A prenosna mreža je veoma važna upravo i u vanrednim situacijama“, ističe stručnjak za energetiku Željko Marković u razgovoru za RTS.

Izvor: RTS

Prilagođavanjem i „zelenim“ inovacijama do veće otpornosti Srbije na klimatske promene

Foto: UNDP
Foto: UNDP

Kako bi svi relevantni akteri u društvu preduzeli aktivnosti koje će smanjiti zavisnost privrede od fosilnih goriva i pomoći Srbiji da na vreme poveća otpornost na izmenjene klimatske uslove, Ministarstvo zaštite životne sredine održalo je danas „Dijalog o klimatskim promenama“. Događaj je organizovan u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uoči ovogodišnje globalne konferencije UN-a o klimatskim promenama – COP28, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

U dijalogu su učestvovali predstavnici i predstavnice nadležnih ministarstava u Vladi Republike Srbije, stručnjaci za oblast klimatskih promena, predstavnici Evropske unije (EU), međunarodnih finansijskih institucija,  privrede, civilnog društva, kao i agencija UN-a u Srbiji.

Državna sekretarka ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić navela je da su od 2000. godine minimalne materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene na najmanje 6.8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorni za više od 70 odsto šteta, a zatim slede poplave. On je naglasila da je glavni cilj Vlade Republike Srbije da napravi ambijent koji će podstaći inovacije i ubrzati zelenu transformaciju privrede.

Pročitajte još:

„Ministarstvo zaštite životne sredine je, u skladu sa odredbama Zakona o klimatskim promenama, izradilo Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine sa Akcionim planom, koji će biti prvi dokument te vrste u Republici Srbiji. Cilj ovog Programa je identifikacija uticaja klimatskih promena na sektore koji su najranjiviji, kao i definisanje mera koje će te uticaje smanjiti, ali i obezbeđivanje kapaciteta za poboljšanje pravovremenog informisanja javnosti o klimatskim opasnostima radi povećanja pripremljenosti pojedinca. Takođe, definisano je 25 mera prilagođavanja koje su identifikovane kao najhitnije da bi se sprečilo višestruko povećanje šteta i gubitaka usled uticaja klimatskih promena“, izjavila je Dokić.

U posebnom fokusu dijaloga je bilo prilagođavanje sektora poljoprivrede, upravljanja vodama i šumarstva na klimatske promene. Državni sekretar Bojan Vranjković rekao je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sprovodi mnoge aktivnosti u cilju izgradnje otpornosti na klimatske promene, pre svega u proizvodnji hrane.

„Aktivnosti podrazumevaju i povećanje navodnjavanih površina, unapređenje upravljanja zemljištem i šumama, pripreme i sprovođenje IPARD Mere 4 vezane za sprovođenje agroekoloških mera, rešavanja problema i tretmana otpadnih voda, kontinuirano usklađivanje propisa i uvođenje subvencija koje najviše doprinose adaptaciji na klimatske promene“, naveo je Vranjković.

Foto: UNDP

Takođe, razgovaralo se o tome kako obezbediti stabilne izvore finansiranja za inicijative privatnog i javnog sektora koje mogu da ubrzaju prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, odnosno sa linearne na cirkularnu ekonomiju, kako bi domaća preduzeća bila konkurentnija na tržištu Evropske unije i globalno.

„Započeli smo pripreme za konferenciju COP 28 kako bismo održali globalnu temperaturu znatno ispod 2°C. EU je uradila domaći zadatak i ispuniće svoj cilj da do 2030. godine smanji neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Borba sa klimatskim promenama je globalni poduhvat. EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende u Srbiji, kako bi pomogla akciju za klimu i dekarbonizaciju ekonomije“, rekao je NJ.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Republici Srbiji.

Dijalog je organizovan uoči 28. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime – COP 28, koja se održava od  30. novembra do 12. decembra u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Očekuje se da će na COP 28  učestvovati delegacije iz 198 zemalja. Prvi put će biti predstavljen izveštaj o napretku u ostvarenju nacionalnih planova za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), kako bi se globalni rast temperature zaustavio na 1,5°C.

Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, naglasila je da su akcija za klimu i održivi razvoj međusobno povezani i da je Srbija napravila ključne korake u usklađivanju nacionalnih prioriteta sa globalnom agendom.

Foto: UNDP

„Kako napredujemo u energetskoj tranziciji, imperativ je da obezbedimo pravičan pomak koji otvara put novim ekonomskim prilikama, posebno u regionima tradicionalno zavisnim od fosilnih goriva. Usvajanje Nacionalnog programa adaptacije na izmenjene klimatske uslove je ključno za nastavak ovog puta. Izazovi postoje, ali smo takođe inspirisani pozitivnim koracima koji predstoje. Borba protiv klimatskih promena zahteva kolektivne napore svih privrednih sektora i Srbija nastavlja da bude ključni igrač u oblikovanju ove globalne posvećenosti“, dodala je Žakob.

Dijalog o klimatskim promenama je upotpunila izložba preko 60 inovacija iz Srbije koje predstavljaju konkretna, praktična rešenja za prelazak na cirkularnu ekonomiju, povećanje energetske efikasnosti, prelazak na obnovljive izvore energije, poboljšanje kvaliteta vazduha i životne sredine, kao i za smanjenje energetskog siromaštva.

Događaj je održan uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz pomoć partnera kao što su Delegacija Evropske Unije u Srbiji, Vlade Švajcarske, Švedske i Japana, Zeleni klimatski fond (GCF) i Globalni fond za životnu sredinu (GEF).

Izvor: UNDP

Novi Sad će dobiti još jedan most: Revitalizacija infrastrukture i istorije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Kostić)

Novi Sad sa svojom okolinom broji blizu 370 hiljada stanovnika prema poslednjem popisu, i drugi je najveći grad u Srbiji. Poboljšavanje infrastrukture za grad koji se širi i usložnjava, a ima i važno mesto u privredi, jeste značajno pitanje. Fruškogorski koridor, o kome smo pisali i ranije, jedan je od važnijih projekata, naročito u ovom delu Srbije. Međutim, osim ovog projekta i najvećeg tunela u Srbiji, Novi Sad dobiće i još jedan most u gradu.

U Gradskoj kući je potpisan Memorandum o razumevanju na realizaciji projekta izgradnje mosta sa pristupnim sabraćajnim površinama na postojećim stubovima mosta Kraljevića Andreja Karađorđevića i rekonstrukcijom postojećeg tunela do gornjeg platoa tvrđave u Novom Sadu, saopšteno je na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Reč je o mostu koji je nekada postojao, i čiji se stubovi mogu i danas videti između tvrđave i grada. Most kraljevića Andreja je bio most u Novom Sadu izgrađen 1883. godine kao deo pruge Budimpešta-Zemun, zbog čega i jeste prokopan tunel i kroz tvrđavu koji postoji i danas, ali nije u funkciji. Most je uništen tokom Drugog svetskog rata, a zameniće ga pešačko-biciklistički most koji će služiti drugim vidovima transporta.

Pročitajte još:

Planirani most, inspirisan njujorškim projektom Hajvej, transformisaće postojeće strukture u prostore za opuštanje i rekreaciju, uključujući biciklističke i trim staze. Ova inicijativa revitalizuje stari most, pretvarajući ga u simbol otpornosti i obnove.

Novi Sad će postati centar modernih auto-puteva i brzih saobraćajnica, što će značajno uticati na dinamičan razvoj grada. Već povezan brzom prugom Beograd – Novi Sad, grad planira proširenje putne mreže prema Budimpešti, Nišu i Skoplju.

Izgradnja mostova doneće saobraćajno rasterećenje grada, izbacujući kamionski i tranzitni saobraćaj iz centra, dok će ovaj drugi most koji će se se graditi uticati na kvalitet i komfor života s obzirom da će biti namenjen za pešake, bicikliste, trotinete i slično, ali će pre svega, doneti bolju povezanost grada.

Energetski portal

Regulacija vožnje električnih trotineta – potreba ili prepreka

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)
Foto-ilustracija: Unsplash (gemma-evans)

Istraživanje Auto-moto saveza (ADAC) u Nemačkoj otkriva zabrinjavajuće trendove u ponašanju vozača električnih trotineta. Polovina pešaka ne oseća se sigurno na ulicama, a glavni uzrok su električni trotineti. Većina pešaka (71 odsto) smatra da su nepažljivo parkirani i prebrzo voženi e-trotineti glavni problem, dok 69 odsto njih ukazuje na nepropisnu vožnju po trotoarima, prenosi DPA.

Sa druge strane, vozači automobila su relativno bolje ocenjeni, iako 62 odsto ispitanika smatra da oni ne obraćaju dovoljno pažnje na pešake prilikom skretanja.

Ovaj trend nije ograničen samo na Nemačku. U Srbiji je usvojen novi Zakon o bezbednosti saobraćaja koji uključuje stroža pravila za vožnju električnih trotineta, s obzirom da nije bilo regulisano do ove godine. U skladu sa zakonom, vožnja električnih trotineta je zabranjena na trotoarima, a mogu se voziti na biciklističkim stazama, pešačko-biciklističkim stazama, biciklističkim trakama, i u slučaju da nedostaju pomenute staze, na putevima gde postoji ograničena brzina na 50 kilometara na čas.

Pročitajte još:

Takođe, obavezno je nošenje kacige i prsluka, a zabranjeno je korišćenje slušalica tokom vožnje. Zakon je naišao na mešovite reakcije, neki smatraju da demotiviše upotrebu ovih prevoznih sredstava, neki da infrastruktura ne prati ovakva pravila, dok su neki vozači automobila i pešaci zadovoljni donetim merama.

Foto-ilustracija: Unsplash (Vince Jacob)

Globalno, zakoni se razlikuju. Na primer, u Francuskoj, električni trotineti ne smeju prelaziti brzinu od 25 km/h, a vozač ne sme imati ispod 12 godina. U Singapuru je obavezna registracija trotineta, koji moraju zadovoljiti određene standarde, uključujući maksimalnu težinu i brzinu. Na Novom Zelandu i Australiji, trotineti su ograničeni na staze i ne smeju se koristiti na javnim putevima ili biciklističkim stazama. U Nemačkoj, trotineti ne smeju imati motor veći od 500 vati i zahteva se osiguranje i nošenje kacige pri brzinama iznad 20 km/h, a vozač mora imati najmanje 14 godina, ali kaciga nije obavezna. Pravila se razlikuju. U Hrvatskoj je tokom prošle godine regulisano ovo pitanje, i kacige su, kao i kod nas, obavezne. Vozač mora imati najmanje 14 godina, a maksimalna brzina jeste 25 km/h. U Austriji nije dozvoljena vožnja trotoarom čak ni pri najmanjoj pešačkoj brzini, dok u Hrvatskoj može koristiti trotoar ukoliko nema staze, ali pri koja odgovara brzini pešaka (oko 5 km/h).

Nedavno smo pisali o tome kako su građani u Francuskoj odlučili referendumom da se iznajmljivanje električnih trotineta ukine u Parizu. Jedan od velikih problema jeste bio parking, odnosno to što su ostavljani gde im nije mesto, kao i to što trotineti nemaju konkretnog vlasnika u slučaju nekog problema.

Sve u svemu, regulacija ovog vida transporta prisutna je u većini zemalja. Ove regulative ukazuju na rastuću potrebu za boljim upravljanjem u saobraćaju i osiguranjem bezbednosti svih učesnika, posebno u urbanim sredinama gde se električni trotineti sve više koriste.

Energetski portal

TREND PORASTA PRODAJE ELEKTRIČNIH VOZILA

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fousert)
Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)

Dekarbonizacija drumskog saobraćaja, sa učešćem većim od 15 odsto u globalnim emisijama koje su u vezi sa energijom, izazov je sa kojim se ukoštac uhvatila gotovo čitava planeta. Vozila na alternativna goriva, koja bi zamenila upotrebu dizela i benzina, predstavljaju jedan od načina smanjenja emisija, međutim, električna vozila ostaju ključna za postizanje nulte emisije.

Najnoviji Scenario najavljenih obećanja (Announced Pledges Scenario) prikazuje u kojoj se meri najavljeni ciljevi za postizanje neto nulte emisije do 2050. godine ostvaruju. Scenario je objavila Međunarodna agencija za energetiku (IEA) u avgustu 2023. godine i procenjuje se da bi rast sa trenutnih 17 miliona zaliha električnih automobila na 800 miliona do 2040. godine doprineo smanjenju emisije iz transporta za 36 odsto.

Podaci pokazuju da je značajan porast prodaje električnih vozila u svetu zabeležen od početka 2020. do kraja 2022. godine, kada je za tri godine sa oko četiri prodaja porasla na 14 odsto. U 2022. godini prodaja je premašila broj od 10 miliona vozila, a uzimajući je kao godinu za poređenje tržišta, Narodna Republika Kina je ostvarila najveću globalnu prodaju električnih automobila, dok za njom idu Evropa i SAD. Takvim rezultatom udeo Kine u ukupnoj svetskoj prodaji bio je 60 odsto.

Pročitajte još:

EU ulaže značajne napore u donošenje odluka sa ciljem smanjenja emisija ugljen-dioksida, što uključuje i dekarbonizaciju saobraćaja. Jedna od važnijih odluka, koja je svakako podsticaj za povećanje prodaje električnih vozila, jeste da će se od 2035. godine prodavati samo automobili sa nultom emisijom, uz moguće izuzetke da u upotrebi ostanu vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motori), koja se oslanjaju na e-goriva.

Iako obavezujuće mere i nacionalne politike koje uvode države širom sveta predstavljaju dobar podsticaj, najvažniji ostaju finansijski. Prema podacima IEA, globalna potrošnja je u 2022. godini za električne automobile bila viša od 425 milijardi dolara, a samo oko 10 odsto potrošnje bi moglo da se pripiše podršci i podsticajima vlada, dok ostatak dolazi iz sredstava potrošača. Kako bi se ovakvi automobili učinili pristupačnijim, neće biti dovoljni podsticaji vlada, već to zavisi od sveukupne situacije na tržištu. Naime, kako tržište električnih automobila postaje sve konkurentnije, u ponudi se sve više nalaze i pristupačniji modeli.

U poređenju sa 2018. godinom, broj dostupnih modela je u 2022. porastao više od duplo i time dostigao broj od 500 modela. Govoreći o cenama, podsticaj prodaji električnih automobila mogao bi da bude i moguć povratak na visoke cene nafte, kakve su zabeležene prošle godine.

Nastavak trenda porasta prodaje očekuje se i u 2023, što će pokazati rezultati na kraju ove godine. Procene su da će do završetka tekuće godine biti prodato 14 miliona vozila. Ostvarenjem prognoza prodaja električnih automobila mogla bi da čini 18 odsto ukupne prodaje automobila tokom cele godine.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

Sajam ECOFAIR I ENERGETIKA, 28-30. novembar, Beogradski sajam

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

XIX Međunarodni sajam ekologije, zaštite životne sredine i prirodnih resursa ECOFAIR i XVIII Međunarodni sajam energetike ENERGETIKA, biće održani u terminu od 28. do 30. novembra 2023. godine na Beogradskom sajmu (hala 1).

EcoFair je privredno-edukativna manifestacija, posvećena sistemima i mehanizmima zaštite životne sredine. Ove godine u fokusu manifestacije biće „zelena ekonomija“, industrija reciklaže i upravljanje otpadom. Energetika je regionalni skup kompanija, korporacija, preduzeća, institucija i profesionalaca u sektorima koji se bave električnom energijom, ugljem, naftom i gasom, obnovljivim izvorima energije, energetskom efikasnosnošću i rudarstvom.

Privredna komora Srbije učestvovaće u izlagačkom delu i organizovati deo stručnog programa (agenda u prilogu):

28.11.2023. 12-14.00 Poslovni forum Srbija-Mađarska

29.11.2023. 12-15.00 Konferencija „Srbija na putu održivog razvoja“

30.11.2023. 11-14.30 Promocija akademskih programa i projekata u oblasti ekologije

Više informacija o sajamskim manifestacijama i izlagačima, prijava za B2B razgovore: https://sajam-energetika-ecofair.talkb2b.net/

Kompanija MT-KOMEX i ove godine učestvovaće na XVIII Međunarodnom sajamu energetike. Prisutni će moći da dobiju sve potrebne informacije o solarnim panelima i konstrukcijama na koje se postavljaju, kao i o invertorima.

Drugog dana Nikola Grubor, projekt menadžer MT-KOMEX-a biće učesnik na panelu ,,Značaj obnovljivih izvora energije”. Pored toga, najbolji inženjeri kompanije MT-KOMEX, 29. novembra održaće edukativnu radionicu na kojoj će predstaviti invertore Fronius i Huawei. Svi koji budu prisustvovali radionici imaće priliku da vide kako izgleda unutrašnjost ovih uređaja, na koji način rade i kako najbolje iskoristiti njihove performanse.

Za više informacija o samoj radionici posetite štand kompanije MT-KOMEX koji se nalazi u Hali 1.

Agendu stručnog programa ECOFAIR/ENERGETIKA 2023, pogledajte ovde

Izvor: PKS

Primena propisa može pretvoriti ambiciju Hondurasa u stvarnost u pogledu OIE

Foto: Pexels (Jem Sanchez)
Foto-ilustracija: Pixabay

Sa obilnim potencijalom obnovljive energije i ambicioznim ciljem da se postigne 80 odsto udela obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji električne energije do 2038, Honduras je već na pravom putu da smanji svoje oslanjanje na fosilna goriva.

Procena spremnosti za obnovljive izvore energije Hondurasa od strane Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) identifikuje potrebu da se trenutni energetski zakoni primenjuju propisima i mehanizmima za implementaciju, kako bi se ubrzala energetska tranzicija zemlje.

Kao jedna od zemalja najranjivijih na posledice klimatskih promena u Latinskoj Americi, Honduras se suočava sa hitnom potrebom da smanji emisiju CO2, uz povećanu upotrebu obnovljivih izvora energije. Do nedavno, proizvodnja hidroenergije je davala najveći udeo u mešavini obnovljivih izvora energije, ali proizvodnja se suočava sa više izazova zbog promena u klimatskim obrascima. Ekonomija Hondurasa je takođe u opasnosti, jer se oslanja na šumarstvo, poljoprivredu i ribarsku industriju – sve su podložne nepovoljnim klimatskim događajima.

Pročitajte još:

U cilju podrške prioritetu trenutne vlade kako je navedeno u Energetskoj mapi puta za 2050. i Nacionalnom planu 2010-2022, izveštaj je razvijen u saradnji sa Sekretarijatom za energetiku Hondurasa i Generalnom direkcijom za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost. Ističe ulogu obnovljive energije u smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva, poboljšanju pristupa i efikasnosti i promovisanju održivog razvoja.

Generalni direktor IRENA, Frančesko La Kamera je rekao: „Honduras ima obilne rezerve prirodnih resursa za postizanje klimatske otpornosti i održivog razvoja. Takođe je pokazala ambicioznu posvećenost razvoju obnovljive energije. Ova procena identifikuje jaz između ambicije i implementacije i daje preporuke kako bi se osiguralo da uspešna tranzicija koristi svima u zajednicama.”

Foto-ilustracija: Unsplash (Jeroen van de Water)

„Izražavamo posebnu zahvalnost IRENA-i i svim akterima koji su aktivno učestvovali u izradi ove Procene, koja će nesumnjivo poslužiti kao referenca za postizanje primene obnovljive energije u Hondurasu. Ponovo potvrđujemo obaveze Sekretarijata za energetiku – upravnog tela energetskog sektora zemlje odgovornog za kreiranje politike za adekvatnu eksploataciju prirodnih resursa i proizvodnju obnovljive energije u skladu sa životnom sredinom“, kaže Erick Tejada Carbajal, Honduras državni sekretar u kancelariji za energetiku Hondurasa.

Pokrenuta u Tegucigalpi, glavnom i najvećem gradu Hondurasa, pred vladinim zvaničnicima i regionalnim partnerima, Procena preporučuje niz akcija za rešavanje izazova u ovih 6 ključnih oblasti: Uloga institucija energetskog sektora i jačanje upravljanja, Energetska politika i regulatorni okvir za sektor obnovljive energije, Održivi razvoj i energetska efikasnost, Jačanje elektroprivrede, Ulaganje u tehnologije i infrastrukturu obnovljivih izvora energije, kao i Institucionalni i ljudski kapaciteti

Još uvek postoje izazovi da se pristupi udaljenim oblastima Hondurasa i poboljša kvalitet usluga po pristupačnim cenama. Propisi koji imaju za cilj privlačenje povećanih investicija u primenu varijabilne obnovljive energije mogu poboljšati pristup energiji i zadovoljiti potrebe za električnom energijom.

Izveštaj otkriva da Honduras ima visokokvalitetan solarni potencijal za proizvodnju električne energije. Zemlja takođe ima velike neiskorišćene resurse biomase u obliku otpada trske i palminog ulja. Sveobuhvatni projekti obnovljivih izvora energije mogli bi da ponude koristi lokalnim zajednicama i da dodaju instalirane kapacitete u sektoru električne energije.

Energetski portal

Da li je moguće prilagoditi industriju nafte i gasa na održivu budućnost

Foto-ilustracija: Pixabay (catazul)
Foto-ilustracija: Unsplash (roman-pentin)

Globalna industrija nafte i gasa koja zapošljava skoro 12 miliona radnika i čini više od polovine globalnog snabdevanja energijom, nalazi se na raskrsnici. Nedavni specijalni izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA) „Industrija nafte i gasa u neto nultim tranzicijama“, objavljen uoči klimatskog samita COP28 u Dubaiju, naglašava potrebu da se industrija prilagodi promenama.

Izveštaj naglašava hitnu potrebu da se industrija uskladi sa ciljevima Pariskog sporazuma, posebno u kontekstu pogoršanja klimatske krize koja se uglavnom pripisuje osnovnim proizvodima industrije. Predviđa se da će globalna potražnja za naftom i gasom dostići vrhunac do 2030. godine, uz agresivnije klimatske akcije koje potencijalno mogu dovesti do smanjenja potražnje za 45 odsto do 2050. godine u poređenju sa današnjim nivoima. U scenarijima koji imaju za cilj neto nultu emisiju do sredine veka, upotreba nafte i gasa mogla bi da se smanji za preko 75 odsto do 2050. godine.

Uprkos svojoj centralnoj ulozi u energetskom sektoru, industrija nafte i gasa je minimalno uključena u prelazak na čistu energiju, sa samo jedan odsto investicija u istu.

Pročitajte još:

Trenutno, kompanije koje imaju cilj smanjenja emisija proizvode manje od polovine globalne proizvodnje nafte i gasa. Da bi ispunila scenario od 1,5 °C, industrija mora smanjiti svoje emisije za 60 odsto do 2030. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

Iako će se uloga nafte i gasa u neto nultoj budućnosti smanjiti, neće u potpunosti nestati, što će zahtevati nastavak ulaganja kako bi se osigurala energetska sigurnost. Međutim, trenutni nivo ulaganja u industriju, od oko 800 milijardi USD godišnje, duplo je veći od onoga što bi bilo potrebno u scenariju od 1,5 °C, što ukazuje na potrebu za preraspodelom resursa.

Industrija se takođe suočava sa rizicima u pogledu profitabilnosti i vrednovanja. Privatne kompanije za naftu i gas mogle bi da dožive pad vrednosti do 60 odsto ako se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 °C. Uprkos ovim izazovima, sektor ima potencijal za povećanje ključnih tehnologija čiste energije kao što su vodonik, hvatanje ugljenika, vetar na moru i tečna biogoriva, s obzirom na postojeće veštine i resurse.  Međutim, izveštaj upozorava na preterano oslanjanje na hvatanje ugljenika kao jedino rešenje, naglašavajući nepraktičnost hvatanja 32 milijarde tona ugljenika do 2050. prema trenutnim projekcijama politike.

Energetski portal

Uspeh je dostižan ako uvek daješ malo više i malo bolje od drugih

Foto: OIE Srbija
Foto: OIE Srbija

Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue Udruženja OIE SRBIJA sa ciljem da podstaknemo mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Znanje, posvećenost i rezultati rada – pravi su put za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u tzv. muškim poslovima, veruje članica Saveta Agencije za energetiku Negica Rajakov.

A „muških poslova“ u karijeri i životu sagovornice portala OIE Srbija nije manjkalo. Nakon srednje škole „Nikola Tesla“ u Pančevu koju je završila kao najbolja u generaciji, upisala je ETF, odsek industrijska energetika, u vreme kada je na tom fakultetu bilo tek 25 odsto devojaka. Po diplomiranju, radila je kao asistentkinja na ETF-u, gde je držala vežbe studentima od kojih je neretko bila mlađa, a koji su je ipak uvažavali, zbog čega je prvi put shvatila kakvu moć nose znanje i argumenti.

Najveći deo radnog staža provela je u pančevačkoj Petrohemiji gde je od 1997. godine do 2018. godine prošla put od pripravnika do top menadžmenta. Od marta 2018. godine članica je Saveta Agencije za energetiku u kojoj žene čine više od 60 odsto zaposlenih. Osim toga, godinama je bila članica UO bokserskog kluba „Profesionalac“, a i danas rado prati taj „muški“ sport.

U intervjuu za portal OIE Srbija, Negica Rajakov otkriva zašto i danas, kada putuje, sagledava stanje izolatora na dalekovodnim stubovima, kako je uspela da pronađem optimalan balans između posla i porodice, zašto je boks najsličniji životu, kao i šta očekuje od nove generacije žena u OIE sektoru.

Pročitajte još:

Za elektrotehniku ste se odlučili još kao devojčica, upisom u srednju ET školu gde ste bili đak generacije. Odakle devojčici, tinejdžerki ljubav prema tom pozivu? Koliko je bilo devojaka tada u razredu?

– S obzirom na to da sam pripadala jednoj od poslednjih generacija koja je pre reforme školstva sprovedene 90-tih godina, pohađala srednje usmereno obrazovanje upravo u ETŠ “Nikola Tesla” u Pančevu, rekla bih da je to pre bio predznak mog budućeg životnog opredeljenja i poslovnog angažovanja, nego sam odabir.

Međutim, kao predstavnik učenika, bila sam dobro upoznata i sa problematikom stručnog obrazovanja u predmetnoj školi, kao i sa brojem učenica koje su pohađale ET Nikola Tesla, a koje su tada bile u značajnoj manjini i predstavljale su retkost.

Foto: OIE Srbija

Prirodni sled je bio upis ETF? Kakva je situacija bila na ETF u pogledu rodne ravnopravnosti?

– Tih devedesetih godina studentkinje su činile približno četvrtinu od ukupnog broja studenata ETF-a. Brojno manje zastupljene, ali, vredne i radne po prirodi, po uspešnosti nismo nimalo zaostajale od kolega.

Prva radna mesta su vam bila u obrazovnom sistemu, u srednjoj školi i na fakultetu? Koliko je bilo devojaka i po čemu pamtite taj period karijere?

– To su bile teške godine kada su sankcije koje su uvedene našoj zemlji dovele do izrazito lošeg stanja u privredi, ali i društvu i naprosto poremetile neke osnovne vrednosti u sistemu. Kao neko ko je oduvek bio okrenut novim znanjima, lično mi je drago što sam tada, sticajem novonastalih okolnosti u privrednom sektoru, imala priliku da radim i u obrazovnom sistemu.

Zastupljenost devojaka u srednjoj elektrotehničkoj školi je tih godina i dalje bila značajno manja nego na ETF-u, što je i razumljivo s obzirom na to da ETF upisuju i učenici drugih srednjih škola. Prema podacima iz Imenika inženjera elektrotehnike koji su diplomirali na Univerzitetu u  Beogradu u periodu 1923-2022, od ukupno 410 diplomaca koji su diplomirali te 1994. godine, približno 100 je bilo žena, što govori da se udeo žena na ETF-u tih godina nije značajno menjao i kretao se oko 25 odsto.

Sećam se da je mojim srednjoškolcima bilo drago što imaju mladu profesorku i da sam se prilično dobro razumela sa njima u pogledu očekivanja i standarda rada, kao i sa zaposlenima u kolektivu.

Držeći vežbe na Katedri za mašine ETF u Beogradu, bila sam dosta mlađa od pojedinih studenata koje sam podučavala, ali sam u punoj meri bila uvažena od strane istih upravo iz razloga znanja koje sam im prenosila.

Čini mi se da sam tada, po prvi put, shvatila punu snagu znanja i argumenata, ali i sagledala pravi put ka prevazilaženju problematike rodne ravnopravnosti u tzv. pretežno „muškim delatnostima”, a to su visok nivo znanja, posvećenost i rezultati rada.

Inženjersku karijeru ste započeli u Elektrovojvodini. Kako su izgledali operativni inženjerski dani jedne mlade žene?

– Iz operativnih dana provedenih na radu u Elektrovojvodini ponela sam u život profesionalnu deformaciju da i danas, kada putujem, vizuelno sagledavam stanje izolatora na dalekovodnim stubovima, ali i pregršt korisnih informacija o distributivnoj mreži u mom rodnom gradu i okolini, elektroenergetskim saglasnostima i sl. koje su mi bile od velikog značaja u kasnijim godinama rada.

Posedujete licencu odgovornog izvođača radova, a u Vašoj biografiji se izdvaja da ste bili odgovorno lice objekta TS 220/35/6kV i to dok ste bili na funkciji u RJ Elektrosnabdevanje? Kako izgleda taj posao i ima li izazova za ženu?

Foto: OIE Srbija 

– Elektroenergetski objekat TS 220/35/6kV HIP 2 je, po kategorizaciji AD Elektromreže Srbije, objekat najviše I kategorije što govori o njegovom značaju, ali i nivou odgovornosti odgovornih lica u njemu.

TS HIP 2 je EE objekat putem kojeg se vrši transformacija i dalje snabdevanje električnom energijom energetski veoma intenzivnih i proizvodno veoma zahtevnih i rizičnih objekata HIP-Petrohemije, Tehnogas Messera I, donedavno, Rafinerije nafte Pančevo. Ove osnovne informacije dovoljno govore o neophodnosti besprekornog funkcionisanja predmetnog elektroenergetskog sistema, kao i potrebi da se isti kontinualno održava, unapređuje i dodatno poboljšava, ali i o nivou stresa kojem ste izloženi dok to radite.

Nekako, kao po pravilu, neželjeni događaji i kvarovi se dešavaju noću i tada je, kako bi se posao obavljao profesionalno i odgovorno, pored svega ostalog, preko potrebno i visoko razumevanje porodice, a koje sam ja oduvek imala. Ono što sam ja, kao supruga i majka, zauzvrat mogla da uradim bilo je da pronađem odgovarajuću muziku zvona na telefonu koja nije duboko uznemiravajuća u kasne sate, a da vreme koje provodim sa porodicom bude veoma sadržajno i kvalitetno. Dajući najbolje od sebe uspela sam da pronađem optimalan balans između posla i porodice i da budem dobra supruga i “najbolja” mama što lično smatram svojim najvećim uspehom u životu.

Koja ste zaduženja imali u Petrohemiji, a koja u NIS-u? Kako ti sistemi integrišu žene? NIS poslednjih godina radi dosta na ispunjavanju principa održivog razvoja među kojima je i rodna ravnopravnost. Kako je bilo u Vaše vreme, pre desetak godina kada ste bili član Odbora direktora NIS-a?

– Petrohemija i NIS su ozbiljni, visoko standardizovani sistemi orijentisani ka postizanju maksimalnih poslovnih rezultata i ciljeva i, kao takvi, visoko svesni da samo kompanije koje neguju različitosti i pružaju jednake šanse svima, mogu konstantno napredovati i postizati vrhunske rezultate. U kompanijama nalik ovim, prvenstveno se cene rezultati i kvalitet rada što otvara mogućnost poslovnog napredovanja žena, premda smatram da i dalje postoji veliki prostor u povećanju uloga žena u poslovnom odlučivanju, naročito na najvišem nivou. Potvrda mom mišljenju su i podaci globalnih studija koji govore da žene čine približno 48 odsto radne snage, u energetskom sektoru 25 odsto, a da je zastupljenost žena na izvršnim funkcijama oko šest odsto, dok je u naftnom i gasnom sektoru zastupljenost na najvišim funkcijama ispod jedan odsto.

I pre desetak godina, Petrohemija i NIS su iskazujući brigu o zaposlenima, u okviru posebnih kolektivnih ugovora i akata, imale određene pogodnosti za radnike, a naročito za žene – majke što i danas neguju i to na strategijskom nivou što, svakako, predstavlja svetao primer u poslovnoj praksi.

Moje lično iskustvo stečeno radom u Petrohemiji, gde sam provela veći deo radnog staža i prošla put od pripravnika do top menadžmenta, i u NIS-u, gde sam bila član Odbora direktora i jedina žena u sazivu, ne beleži sistemska negativna iskustva u domenu rodne ravnopravnosti, a sa usamljenim, pojedinačnim slučajevima se svaka žena, koja poštuje sebe i bori se za svoje stavove snagom argumenata, može sa lakoćom izboriti.

Foto: OIE Srbija

Konačno, član ste Saveta Agencije za energetiku, nezavisnog regulatora i jedne od najvažnijih institucija. Da li se AERS bavi pitanjem rodne ravnopravnosti?

– Agencija za energetiku RS trenutno upošljava nešto manje od 50 zaposlenih od čega žene čine više od 60 odsto. Dva, od ukupno pet članova Saveta su žene što je svetao primer po pitanju zastupljenosti polova u organima upravljanja u energetskom sektoru. Premda se u AERS-u ne uočava neuravnotežena zastupljenost polova u organima odlučivanja, kao i u organizacionoj strukturi, sa ciljem unapređenja položaja i obezbeđivanja jednakih mogućnosti za žene i muškarce u svim oblastima delovanja, Planom upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti predvideli smo određene podsticajne i programske mere.

Iz Vaše biografije se izdvaja još jedan podatak – bili ste član UO bokserskog kluba Profesionalac punih osam godina što je sigurno neobičnije nego inženjerski poziv. Otkud to?

– Sa neskrivenim ponosom mogu da kažem da moj suprug ima status zaslužnog trenera boksa u Srbiji i da je osnivač i trener jednog od najuspešnijih bokserskih klubova u zemlji – BK Profesionalac iz Pančeva. Za uspešnu karijeru, podrška partnera mora biti obostrana i izuzetno mi je drago što sam, u procesu osnivanja kluba i njegovog daljeg razvoja, dala svoj pun doprinos. I danas sam prisutna u klubu i rado pratim boks, jer je taj sport nekako najsličniji životu i nauči te da kada padneš, moraš da ustaneš, ali i da je uspeh dostižan samo uz ozbiljnu posvećenost i ako uvek daješ od sebe malo više i malo bolje od drugih.

Imate li savet za mlade devojke koje razmišljaju o inženjerskom pozivu ili radu u sektoru OIE?

– Zajednički zadatak svih nas je da, kroz lično angažovanje danas, menjamo sutra koje dolazi, da osvestimo one nesvesne barijere u pogledu rodne ravnopravnosti i da srušimo postojeće kako bismo, kao društvo, dosegli principe rodne ravnopravnosti, ali i da ličnim primerom ohrabrimo i podržimo mlade devojke da biraju zanimanja i radno se angažuju u sektorima u kojima dominiraju muškarci.

Sektor OIE, kao relativno mlad i brzorastući sektor energetike, formiran na modernim poslovnim standardima koji eliminišu svaki oblik diskriminacije, otvara prostor za aktivnije angažovanje žena i toplo ga preporučujem svim mladim devojkama, jer, kao neophodnost, sagledavam aktivniju ulogu žena u energetskoj tranziciji obzirom da su žene na globalnom nivou prepoznate kao snažni nosioci promena u tranziciji ka održivim rešenjima.

Ozbiljna posvećenost pozivu, temeljan rad, visok nivo kompetencija i proaktivan pristup već danas je iznedrio žene za koje sa pravom možemo reći da su lideri energetske tranzicije u našoj zemlji, a što je najjasniji putokaz za generacije mladih žena koje dolaze i od kojih lično gajim velika očekivanja.

Izvor: OIE Srbija

17. Sajam etno hrane i pića

Foto-ilustracija: Pixabay (jarmoluk)
Foto-ilustracija: Pixabay

U halama 2A i 2C Beogradskog sajma, od 30. novembra do 3. decembra održaće se 17. Sajam etno hrane i pića.

Ova manifestacija, čiji je poslovni cilj „utemeljenje robne marke etno proizvoda“, predstaviće više od 300 proizvođača tradicionalnih prehrambenih proizvoda.

Mali proizvođači će uglavnom nastupiti na zbirnim štandovima, u organizaciji Privredne komore Srbije i njenih regionalnih ogranaka, Zadružnog saveza Srbije i Vojvodine, gradskih uprava i udruženja, te Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje je, uz grad Beograd, pokrovitelj manifestacije. Međunarodni karakter manifestaciji daće učesnici iz Republike Srpske (BiH), Crne Gore i Grčke.

Sajam promoviše spoj tradicije i autentičnosti, pružajući posetiocima priliku da otkriju raznolikost ukusa i mirisa koje nudi bogata kulinarska baština našeg regiona. Osmišljen je kao prostor gde se susreću proizvođači, majstori kulinarstva i istinski ljubitelji dobre hrane.

Posetioci će istražiti širok spektar tradicionalnih jela, autentičnih delicija i rafiniranih pića, dok će se u isto vreme održavati predavanja o značaju očuvanja i promocije lokalne kulinarske baštine.

Radno vreme Sajma etno hrane i pića je od 10 do 19 časova.

Cena ulaznice je 500 dinara, a parkinga u krugu sajma 150 dinara po satu.

Izvor: Beogradski sajam

Otvoren poziv za mala i srednja preduzeća u Srbiji za pilotiranje usluga upravljanja ugljenikom

Foto-ilustracija: Unsplash (matthias-heyde)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Responsible Business Hub sa zadovoljstvom nudi  priliku za deset srpskih malih i srednjih preduzeća (MSP)  da procene svoje emisije gasova staklene bašte (GHG) u radu sa obučenim konsultantima.

RBH trenutno uspostavlja bazu konsultanata za usluge upravljanja ugljenikom. U okviru obuke od strane međunarodnih eksperata, konsultanti će proceniti količinu  emisija gasova staklene bašte prijavljenih kompanija i strukturisati date podatke prema standardizovanom Protokolu o gasovima staklene bašte.

Implementacija ovih usluga upravljanja ugljenikom poslužiće kao pilot projekat za 10 obučenih srpskih konsultanata. Kako bi se obezbedio kvalitet usluge, tokom ovog procesa, konsultanti će dobiti smernice i podršku kompanije Adelphi, iskusnog pružaoca usluga upravljanja ugljenikom za vodeće nemačke kompanije.

Usluga proračuna emisija gasova staklene bašte je deo obuke konsultanata i stoga je besplatna za kompanije učesnice, samo putni troškovi  konsultanta za posete na lokaciji moraju biti pokriveni.

U prilogu je poziv sa svim detaljima prijave.

Prijavu je potrebno poslati najkasnije do 27.11.2023. godine.

Izvor: Responsible Business Hub

Značaj ekološke vladavine prava u očuvanju životne sredine

Foto-ilustracija: Unsplash (Tingey Injury Law Firm)
Foto-illustracija: Freepik (freepik)

Program zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP), 2019. godine objavio je Prvi globalni izveštaj o vladavini prava u životnoj sredini, a sada je objavljen i Drugi, koji bi još mogao da se prevede kao Drugi izveštaj o ekološkoj vladavini prava.

Iako ne postoji međuvladina usaglašena definicija u vezi sa pojmom ekološke vladavine prava, za potrebe Izveštaja napravljena je okvirna i onda bi mogla da glasi – principi vladavine prava primenjeni u ekološkom kontekstu.

Pojam ekološko upravljanje često se meša sa pojmom o kojem danas govorimo. Dok ekološko upravljanje obuhvata jedan širi spektar principa i pristupa koji se odnose na to kako se odluke donose i sprovode u vezi sa životnom sredinom, pojam ekološke vladavine prava u fokus stavlja sprovođenje, usklađenost i primenu zakona, i pitanja kao što su javno učešće, transparentnost i pridržavanje mehanizama ljudskih prava – što je neophodno kako bi se obezbedilo fer i efikasno upravljanje, navodi se u Izveštaju.

Ekološka vladavina prava je ključna za adekvatno upravljanje ekološkim pitanjima, dok ekološko upravljanje obuhvata i dodatne ciljeve, uključujući i princip ekološke vladavine prava. Nažalost, u smislu životne sredine, često nedostaje dobra primena vladavine prava. Zbog toga, ovaj Izveštaj ima za cilj da pruži podršku zemljama u promovisanju i jačanju ekološke vladavine prava.

Pročitajte još:

Značaj ekološke vladavine prava

U osnovi postizanja ekoloških ciljeva nalaze se dobri ekološki zakone i jake institucije. Međutim, značaj se pronalazi i u smislu ekonomskih i društvenih koristi. Kako je objašnjeno u Izveštaju, unapređenjem žaštite životne sredine, štiti se i javno zdravlje, ali i ekonomski vredni prirodni resursi. Takođe, povećanjem transparentnosti i smanjenjem korupcije, ovakva vladavina prava može da privuče investicije, podrži održivi ekonomski rast, ali i da dovede do pravične raspodele koristi dobijenih iz prirode.

Kada je reč o društvu, poverenje u institucije važno je za bezbednost i mir, a pravičnom primenom ekološkog prava jača se legitimnost vlade i institucija.

Osnovni elementi ekološke vladavine prava

UNEP je identifikovao njenih sedam osnovnih elemenata:

  1. Pravični, jasni i primenjivi ekološki zakoni
  2. Pristup informacijama, javno učešće i pristup pravdi
  3. Odgovornost i integritet institucija i donosioca odluka
  4. Jasna i koordinisana ovlašćenja, unutar i između institucija
  5. Pristupačno, pravično, nepristrasno, pravovremeno i odzivno rešavanje sporova
  6. Specifični kriterijumi za tumačenje ekološkog prava
  7. Prepoznavanje odnosa sa pravima

Poslednji element znači da su ekološka prava povezana sa ostalim ustavnim, ljudskim i drugim pravima. Primera radi, zdrava životna sredina je uslov za ostvarenje prava na život i zdravlje, a sa druge strane ustavna, ljudska, pa i proceduralna prava, omogućavaju sprovođenje ekološke zaštite.

U Izveštaju se navodi da je možda ključno vreme u evoluciji ekološke vladavine prava bio period kasnog 20. veka kada su se pojavili brojni međunarodni sporazumi o životnoj sredini i nacionalni ekološki zakoni. Ipak, danas je nepoštovanje ovakve vladavine vrlo osetno, zbog čega UNEP naglašava je u srži borbe za životnu sredinu mora da bude podsticanje unapređenja upravo ekološke vladavine prava.

Katarina Vuinac

KLIMATSKA AKCIJA I SRPSKA STVARNOST – U SUSRET COP28

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto: Centar za unapređenje životne sredine

Prilagođavanje klimatskim promenama je pitanje opstanka za Srbiju i zato je potrebno da ima klimatsku politiku s dugoročnim ciljevima i jasnim, konkretnim merama za postizanje ugljenične neutralnosti, zaključili su učesnici panel diskusije „Klimatska akcija u Srbiji i COP 28“ u organizaciji Centra za unapređenje životne sredine. Panelisti su ocenili da su zakoni i strategije Srbije u oblasti klimatskih promena uglavnom zastareli i neusklađeni s evropskim ciljevima i standardima, a da Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove još nije usvojen.

Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu, rekao je da su procene da su klimatske promene koštale Srbiju sedam milijardi evra od 2000. godine minimalne i da se zasnivaju najviše na šteti koju su izazvali ekstremni vremenski događaji.

To pokazuju i podaci da je godišnji rast BDP-a 2012. i 2014, kada su Srbiju pogodile najveće suše i poplave, bio manji od višegodišnjeg proseka, rekao je Đurđević, istakavši da je to direktan poziv da treba da se prilagođavamo klimatskim promenama.

„Dostizanje klimatske neutralnosti je neizbežno, samo je pitanje da li će se desiti na vreme“, rekao je Đurđević i ocenio da Srbija stalno propušta šanse i da joj nedostaju sinhronizovana akcija i jasno vidljivi dugoročni ciljevi.

Pročitajte još:

Mirjana Jovanović, programska menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi u oblasti Energija, klima, i životna sredina, izjavila je da je problem s klimatskom politikom taj što se Srbija stalno nalazi u izbornim ciklusima i nijedan političar neće s biračima da razgovara o 2050. godini.

„Za klimatsku politiku je potrebna vizija i da se nje držimo. Problem je što je ta vizija jako daleko, a mi živimo od izbora do izbora“, rekla je Jovanović.

„Mi smo ranjivi na klimatske promene. Čekaju nas periodi intenzivnih padavina i poplava i dugih suša. Mi smo poljoprivredna zemlja, a ne brinemo o navodnjavanju, o sortama koje mogu da podnesu klimatske promene, ne prilagođavamo građevinu, odbranu od poplava koje nanose ogromne štete. Prilagođavanje na klimatske promene je pitanje opstanka za nas, a naša politika se svodi na to ’valjda neće’“, rekla je Jovanović.

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Ona je istakla da u nacrtu Integrisanog nacionalnog klimatskog i energetskog plana (INKEP) Srbije, kroz koji se sprovodi energetska i klimatska politika, nema cilja ugljenične neutralnosti 2050. niti jasnih mera u pogledu dekarbonizacije, pre svega energetskog sektora koji čini više od 80 odsto emisija, kao ni konkretnih mera naplate poreza na emisije gasova s efektom staklene bašte.

Prema njenom mišljenju, taj dokument u sadašnjem obliku teško da može da ispuni svoju svrhu, a to je da pripremi naše društvo za put ka klimatskoj neutralnosti.

Podsetivši da je u junu usvojena Strategija niskougljeničnog razvoja, Jovanović je ocenila da je ona zastarela, jer je bez većih promena usvojen nacrt tog dokumenta završen pre pandemije, rata u Ukrajini, energetske krize, pre rasta razvoja tehnologija obnovljivih izvora energije.

Jovanović je ukazala i da će za srpsku privredu, koja je izvozno orijentisana ka EU, veliki teret biti Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (CBAM) za koji Srbija nije spremna.

CBAM, koji je počeo da se primenjuje 1. oktobra, obavezuje srpske kompanije u određenim sektorima koje izvoze u EU da prijavljuju emisije ugljen-dioksida koji se oslobađa u toku njihovih proizvodnih procesa, a od 2026. počeće naplata poreza na emisije.

Jovanović je rekla da Srbija, apsolutno posmatrano, nije veliki emiter, ali ako se gleda relativno po glavi stanovnika i te kako je veliki emiter, jer u proseku 2,5 do tri puta trošimo više energije za jedinicu BDP nego prosečna zemlja EU, što znači da emitujemo 2,5 do tri puta više ugljen-dioksida, a to znači da će to 2,5 do tri puta više da nas košta.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ona je podsetila da je rebalansom budžeta za 2023. ulaganje u zaštitu životne sredine smanjeno za četiri milijarde dinara, a da je budžetom za 2024. za tu oblast namenjeno manje nego za projekat EXPO2027.

Slobodan Perović, konsultant u oblasti zaštite životne sredine i OIE, ocenio je da Evropski zeleni dogovor predstavlja prelomnu tačku, ali da ne bi bilo prvi put da Srbija propusti taj voz.

Perović je podsetio da je Zakon o klimatskim promenama bio spreman još 2018. a da je donet tek 2021, dok se još čeka na donošenje šest podzakonskih akata bez kojih nije moguće njegovo potpuno sprovođenje.

On je rekao da će na Konferenciju UN o klimatskim promenama (COP28) u Dubaiju otići delegacija dva ministarstva i najviši predstavnici Srbije, što je signal da država „misli ovog puta ozbiljno da se time bavi, bar na deklarativnom nivou“.

Panel diskusija je organizovana u okviru projekta Klimatski forum, koji je podržan kroz program EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije, uz podršku Švedske.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Kakva je stopa cirkularnosti bila u EU prethodnih godina?

Foto-ilustracija: Unsplash (Alfonso Navarro)
Foto-ilustracija: Pixabay

Akcioni plan Evropske unije za cirkularnu ekonomiju predstavlja hrabru inicijativu za smanjenje uticaja različitih materijala na životnu sredinu. Centralno za ovaj plan je cilj da se udvostruči stopa cirkularnosti (CMUR- circular material use rate) u roku od jedne decenije. CMUR ili stopa cirkularnosti meri udeo recikliranog otpada koji se koristi u privredi. Ove godine je izašao izveštaj koji malo detaljnije govori o ovoj temi.

Uprkos blagom povećanju stope cirkularnosti sa 10,8 odsto u 2010. na 11,7 odsto u 2021. godini, stopa ostaje skromna. Ovaj blagi porast se prvenstveno pripisuje određenim naporima za reciklažu, dok je domaća potrošnja materijala uglavnom ostala konstantna. To znači da je 11,5 odsto  materijalnih resursa koji su se koristili u EU bilo od recikliranog otpada, govore podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

U 2021. godini, ova stopa cirkularnosti bila je iznad 22 odsto za metale, ali samo tri odsto za fosilna goriva. Ovaj disparitet naglašava inherentne razlike u reciklaži i ekonomskoj održivosti različitih materijala.

Pročitajte još:

Da bi se ispunio ambiciozni cilj udvostručavanja CMUR-a do 2030. godine (sa 11,7 odsto na 23,4 odsto), prosečna stopa rasta CMUR-a bi morala da se poveća šest puta u odnosu na period 2011-2021. Međutim, ovo izgleda malo verovatno s obzirom na povećanje stope cirkularnosti u poslednjoj deceniji i projekciji OECD-a o rastućoj potražnji za materijalom u EU do 2030.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ono što značajno utiče na to da ova stopa za čitavu deceniju ne zabeleži veći procenat, jeste što ne recikliraju sve zemlje isto. Naime, Holandija i Belgija su reciklirale više od 20 odsto svog materijala, Holandija je čak i premašila cilj EU do 2030. godine, u Francuskoj je ova stopa iznosila preko 19 odsto. S druge strane Rumunija je imala stopu cirkularnosti 1,4 odsto, i u odnosu na 2010. situacija je lošija. Dok je većina zemalja EU zabeležila povećanje stope cirkularnosti od 2010. godine, uz značajan rast uočen u Holandiji, Belgiji, Italiji, Estoniji, Češkoj i Malti, druge poput Finske, Luksemburga i Rumunije doživele su pad. Takođe dobro kotirane jesu i Nemačka i Austrija, pokazuje grafikon EEA.

Podaci Eurostata govore da je u EU je 2021. godine proizvedeno 527 kg komunalnog otpada po glavi stanovnika – 49 odsto komunalnog otpada u EU je reciklirano 2021. što je više u poređenju sa 39,2 odsta otpada koji je recikliran u EU 2020. Međutim, komunalni otpad čini samo oko 10 odsto ukupno nastalog otpada.

Energetski portal