U opštini Golubac u planu je izgradnja vetroelektrane „Krivača“.
Planirano je postavljanje preko trideset vetrogeneratora tipa „Vestas“ ukupne snage 103,32MW. Radni vek elektrane procenjen je na 25 godina. Projekat realizuje kompanija „Ivicom Energy“ Žagubica koja je u vlasništvu austrijskog „Ivicom Holding“ GmbH.
Očekuje se da elektrana bude puštena u rad u novembru 2017. godine.
izvor: danas.rs
Sandra Jovićević
U petak 25. novembra 2016. godine u prostorijama Privredne komore Srbije održana je konferencija „Cirkularna ekonomija kao šansa za razvoj Srbije“.
Potpredsednik Privredne komore Srbije gospodin Miroslav Miletić izjavio je da je Privredna komora Srbije posvećena održivom, pametnom i inkluzivnom rastu naše ekonomije. Strateške odrednice za razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji rade se sa ciljem da naša zemlja koristi komparativne prednosti teritorije i resursa i da pokrene investicioni ciklus u industriji, izgradnji infrastrukture i energetski efikasnog zgradarstva. Cirkularna ekonomija podiže konkurentnost domaće privrede, štedi resurse, otvara zelena radna mesta, doprinosi smanjenju socijalnih razlika i pritiska na životnu sredinu. Nova doktrina Zelenog rasta Srbije je šansa za dualno obrazovanje, povezivanje domaće industrije sa našim univerzitetima i institutima. Zeleni rast jeste i nova vizija i nova paradigma razvoja gradova i naselja, dostupne pijaće vode, tretmana otpadnih voda i komunalnog otpada i čistog vazduha. Zdrava životna sredina, preduslov je zdrave nacije i sigurne budućnosti, istakao je gospodin Miletić.
Bilo je reči i o novom zakonodavstvu i upravljanju otpadom u kontekstu cirkularne ekonomije, EU politici u oblasti upravljanja otpadom, kao prilici za unapređenje upravljanja otpadom u Srbiji, kao i projektu „Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama – IMPACT“.
izvor: pks.rs
Sandra Jovićević
Predstavnici Šapca i Kragujevca učesnici su tehničke posete Tajpeju u organizaciji Tajvanske vlade o zelenoj energiji.
Cilj posete je obučavanje predstavnika lokalnih samouprava prilikom pružanja tehničkih i finansijskih informacija o novim projektima, tehnologijama i najnovijim dostignućima u javnoj rasveti, energetskoj efikasnosti u javnim zgradama, daljinskom grejanju i drugim infrastrukturnim komponentama u oblasti zelene energije.
Predstavnici Šapca i Kragujevca jedini su učesnici iz Srbije.
izvor: sabac.rs
Vršilac dužnosti direktora EPS-a gospodin Milorad Grčić izjavio je da je ova kompanija za prvih devet meseci ostvarila profit od 15,3 milijarde dinara, što je za 21 milijardu dinara više od plana.
Kako je istakao, ostvareni profit EPS-a u prvih devet meseci 2016. godine je za 16,6 milijardi dinara bolji nego profit koji je ta kompanija ostvarila u istom periodu prošle godine. Prema njegovim rečima, ukupni poslovni rashodi EPS u periodu januar-septembar, bili su za 13 odsto manji od planiranih, a za 5 odsto manji nego u prvih devet meseci 2015.
On je dodao da su ostvareni rezultati u proizvodnji uglja dobri i za 10 meseci na kopovima Rudarskog basena (RB) „Kolubara“ i „TE – KO Kostolac“ proizvedeno je 32 miliona tona uglja, što je u okviru plana, a za 3 odsto više nego u istom periodu prošle godine. I elektrane EPS-a pokazuju sve veću efikasnost i za 10 meseci 2016. godine proizvedeno je nešto više od 30 milijardi kWh što je za 6 odsto više električne energije od plana, preciznije 1,7 milijardi kWh više, a to je druga po veličini maksimalna proizvodnja u poslednjih 16 godina, naveo je on.
izvor: tanjug.rs
Sandra Jovićević
Kako je Euroactiv danas preneo pozivajući se na agenciju AFP, nevladina organizacija Grinpis (Greenpeace) zatražila je 24. novembra da se u Velikoj Britaniji zabrane mikrokuglice plastike koje se koriste u mnogim kozmetičkim proizvodima, a štetne su jer zagađuju okeane i truju ribe i mikro planktone, plutajuće organizme. Okeanograf londonskog Imperijal koledža navodi da se svake godine u okeane izlije od 5 do 12 miliona tona plastike, ali da su sitne kuglice najopasnije.
“Što je plastika sitnija, štetnija je. Većina životinja neće progutati plastičnu kesu, ali će lakše uneti male količine plastike”, naveo je okeanograf Erik van Sebij na konferenciji za novinare na Grinpoisovom brodu Esperenca na Temzi u Londonu.
Plastične kuglice na koje prstom upire Grinpis mogu biti i sitnije od 0,1 milimetra. Koriste se u brojnim kozmetičkim proizvodima, počev od krema sa granulama za skidanje mrtvih ćelija s kože i drugih proizvoda slične namene, ali i u gelovima za tuširanje i pastama za zube.
Tuba od 125 mililitara kreme za skidanje ćelija s kože može da sadrži i više stotina hiljada mikro kuglica polietilena, navodi istraživač Univerziteta Egzeter Dejvid Santilo, koji ih je izdvajao, i male plave i bele kuglice čuva u kutiji od pleksiglasa.
Ove sitne kuglice su isuviše male da bi se zadržale u filterima za preradu otpadnih voda, a upijaju i druge zagađivače pre nego što završe u vodotokovima i okeanima, gde truju mikro plaktone, ljuskare i ribe.
Britanska vlada planira u decembru da sprovede tromesečnu raspravu o zabrani malih plastičnih kuglica. Grinpis sa drugim udruženjima za zaštitu životne sredine traži zabranu ovih kuglica u svim proizvodima. Peticiju za zabranu do sada je u Velikoj Britaniji potpisalo 375.000 ljudi.
Grinpis navodi primer SAD, gde su mikro kuglice zabranjene u decembru 2015. U Francuskoj je zakonom o biodiverzitetu koji je usvojen ove godine predviđena zabrana ovih mikro kuglica 2018. godine, sa izuzetkom onih u sredstvima za pranje veša i deterdžentima.
Izvor:euroactiv.rs
Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić izjavio je da razvoj opštine Ribnik treba zasnovati na šumi i vodi, najvažnijim resursima na ovom području.
On je istakao da se voda kao poseban resurs ovde već koristi, odnosno da se privodi kraju jedna velika investicija – hidroelektrana koja će, prema svim procenama, biti završena u maju naredne godine.
Đokić smatra da će time značajno biti unapređena podrška ovoj lokalnoj zajednici.
Načelnik opštine Ribnik Radenko Banjac rekao je da je posjeta ministara dosta ohrabrila, te da su ih upoznali sa potrebama ove rubne nerazvijene opštine.
“Ovde su resursi šuma, voda, poljoprivredno zemljište. Potrebno je da se u okviru drvne industrije izvrši što veća finalizacija, da naše privrednike stimulišemo da ulaze u proces finalizacije”, rekao je Banjac.
On je dodao da su ministrima danas predstavili da imaju nekoliko objekata koji su na raspolaganju potencijalnim privrednicima da u njima bez naknade uspostave proizvodnju.
Izvor: srna.rs
Vesna Vukajlović
Juče je u Vjestima objavljen tekst , te je potvrđeno da je NVO Perućica pokrenula inicijativu za donošenje moratorijuma na izgradnju mini elektrana na malim vodotocima u Crnoj Gori. Tražiće da se država, sa novim ljudima, aktivno uključi u rešavanje problema kako bi se otklonile sve sumnje u poslove u vezi sa izgradnjom elektrana, potvrdili su juče “Vijestima” predstavnici ove NVO.
“Svedoci smo stihijskog planiranja i donošenja odluka koje imaju katastrofalne posledice po prirodu i ljude u našoj zemlji. Posebno moramo istaći veliku kampanju u izgradnji tzv. mini elektrana. Stiče se utisak da je planiranje vršeno po principu, ‘vidi voda’ i da se tu mogu praviti elektrane”, saopštili su “Vijestima” predstavnici ove NVO Milan Kastratović i Milutin Kočanović.
Oni smatraju da će “takvo ponašanje dovesti do totalnog uništenja prirode u krajevima gdje će biti izgradnja minielektrana, a samim tim i do migracije i onako malobrojnog stanovništva”.
“Pitamo se, koje su naučne institucije potvrdile osnovanost izgradnje ovih elektrana, da li narodu trebaju reke, koji je to biološki minimum vode neophodan, da li je za sve biljne i životinjske vrste isti procenat. Ko ocenjuje uticaj na životnu sredinu i koja je naučna metodologija korišćena i čiji potpisi stoje iza svega toga i koja je njihova validnost”, zapitali su Kastratović i Kočanović.
Pozivanje na EU i proizvodnju “zelene” energije i “zelenog” zapošljavanja, ruralni razvoj, planinski turizam itd, kako dalje ocenjuju, predstavljaju samo priča .
“Smanjenje procenta ugljen-dioksida u proizvodnji energije neće nam doneti čistiji vazduh, ali očigledno to ne pije vodu, zato što je to plasirano da bi se pokrili takvi projekti. U ukupnoj masi učešće ugljen-dioksida iz proizvedene energije će se smanjiti, ali se njegov procenat u vazduhu ostati isti. Na drugoj strani, imamo totalno uništenje prirode i manju proizvodnju kiseonika”, dodali su iz NVO Perućica.
Odnos prema životnoj sredini, kako napominju Kastratović i Kočanović, “najbolje se vidi u elaboratima koji se predaju prilikom davanja ekološke saglasnosti za izgradnju mini elektrana, u kojima ima najmanje relevantnih ljudi iz oblasti ekologije”.
Izvor: vjesti.me
Vesna Vukajlović
JP „Elektroprivreda Srbije“ ogranak TE-KO „Kostolac“ objavilo je oglas o prodaji uglja na veliko javnim nadmetanjem za period od 1. januara do 31. decembra 2017. godine.
Kako je saopšteno, predmet prodaje je sušeni lignit u komadu i kockama i sirovi lignit u komadu i kockama.
Rok za dostavljanje ponuda je 8. decembar 2016. godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: te-ko.rs
U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je u četvrtak 24. novembra 2016. godine održano predavanje o IUCN-Svetskom Kongresu zaštite prirode (IUCN World Conservation Congress 2016) koji je održan na Havajima u gradu Honolulu u periodu od 1. do 9. septembra 2016. godine.
IUCN Međunarodna unija za zaštitu prirode je svetska najstarija i najveća globalna organizacija životne sredine koja ima 1394 članice, državne vladine organizacije, nacionalne NVO, međunarodne NVO. IUCN pomaže svetu u pronalaženju pragmatičnih rešenja za pritiske savremene civilizacije na životnu sredinu.
Slogan Kongresa je bio Pupukahi i holomua – Moramo se ujediniti da bi išli napred. Na skupu je učešće uzelo više od 10.000 učesnika: predstavnici vlada, civilnog društva, autohtonog stanovništva, verskih i duhovnih zajednica, privatnog sektora i akademski predstavnici. Kongres je postavio nova pitanja na globalnom programu održivosti, uklјučujući i važnost povezivanja duhovnosti, religije, kulture i očuvanja prirode, kao i potrebu da se implementiraju rešenja zasnovana na prirodi – akcije zaštite i upravlјanja ekosistema, efikasno rešavanje društvenih izazova, kao što su hrana i bezbednost vode, klimatske promene, smanjenje rizika od katastrofa, lјudsko zdravlјe i ekonomsko blagostanje.
Više od 100 rezolucija i preporuka su usvojene od strane članova IUCN-a kao i poziv trećim licima da preduzmu akciju širokih razmera na hitnim pitanjima očuvanja prirode. Klјučne rezolucije odnose se na: zatvaranje tržišta za slonovaču, hitnost zaštite morskog prostranstva, potreba da se zaštite primarne šume, zabrana industrijskih aktivnosti u zaštićenim područjima i zvanična politika IUCN-a o dugoročnom očuvanju biodiverziteta – mere kompenzacije. Postavlјeni su globalni programi očuvanja u naredne četiri godine i definisni načini za implementaciju ranije usvojenih sporazuma a izabrano je i novo IUCN rukovodstvo. IUCN Kongres je zatvoren sa prezentacijom havajskog komiteta sa dokumentom pod nazivom Navigating Island Earth. Naredni IUCN Svetski kongres zaštite će se održati 2020. godine.
izvor: pzzp.rs
Cene nafte zaključene su blizu 48 dolara po barelu na trgovanju u Njujorku, nakon što je irački premijer izjavio da će Bagdad učestvovati u planiranom smanjenju proizvodnje koje je najavila Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK). “Irak će, na sastanku OPEK-a sledeće nedelje, prihvatiti da podnese deo tereta i da smanji proizvodnju nafte”, izjavio je premijer Hajder Al-Abadi, prenosi agencija “Blumberg njuz”.
Američka “laka” nafta WTI za isporuke u januaru neznatno je oslabila, za sedam centi na 47,96 dolara po barelu na robnoj berzi u Njujorku. Cena američkog “crnog zlata” je pala čak za 63 centa na 47,40 dolara pre emitovanja izjave iračkog premijera u 10,30 časova pre podne u Vašingtonu, navodi njujorška agencija.
Ukupan obim trgovanja iznosio je oko 15 odsto ispod 100-dnevnog proseka u popodnevnom trgovanju u 14,55 časova.
Severnomorska nafta “brent” za dostavu u januaru pojeftinila je za 17 centi na 48,95 dolara po barelu na ICE evropskoj berzi fjučersa sa sedištem u Londonu.
“OPEK dominira u svemu na tržištu”, kaže Rob Tamel, generalni direktor i portfolio menadžer u kompaniji Tortoise Capital Advisors LLC. Prema njegovim rečima, Irak i Iran su krucijalni za dogovor u OPEK-u, i očekivanja u pogledu postizanja sporazuma su, kako kaže, verovatno veća nego pre ijednog sastanka do sada.
“Sledeća nedelja će biti ključna za određivanje kratkoročne budućnost cena nafte”, izjavio je Adam Mudri, iz kompanije “DŽon Henkok” u Bostonu, koji učestvuje u upravljanju obveznicama naftnih i gasnih kompanija i portfoliom privatnog kapitala vrednim sedam milijardi dolara.
Naftni kartel se dogovorio u septembru o kolektivnom smanjenju proizvodnje na između 32,5 miliona i 33 miliona barela dnevno, rekavši da će utvrditi individualne proizvodne kvote zemalja članica pre samita 30. novembra. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, OPEK je u oktobru pumpao 33,8 miliona barela dnevno.
Irak želi da OPEK smanji proizvodnju za 900.000 barela dnevno, jer niske cene pogađaju globalne investicije u toj industriji, rekao je Al-Abadi.
Rusija mesecima govori da bi radije zamrzla proizvodnju nego da je smanji, što bi bio njen doprinos u dogovoru o stabilizaciji tržišta ove sirovine. Dok Rusija govori o zamrzavanju proizvodnje, Saudijska Arabija privatno očekuje da će se Moskva pridružiti sporazumu, ako OPEK sreže svoje pumpanje, tvrde ljudi upoznati sa razmišljanjem Saudijaca, navodi “Blumberg”.
Rijad je, kako kažu, nepopustljiv u stavu da Rusija mora da smanji isporuke ako želi da plan za ublažavanje globalne prezasićenosti ponude na tržištu nafte uspe.
Izvor:tanjug.rs
Vesna Vukajlović
Portal Sputnik prenosi da Vlada u Nemačkoj neće ometati realizaciju projekta gasovoda „Severni tok 2“ pošto odluke o ovom pitanju donose kompanije koje učestvuju u njemu, izjavila je šefica Odeljenja za međunarodnu energetsku politiku u Ministarstvu ekonomije i energetike Nemačke Ursula Borak.
„U ime federalne vlade mogu samo da kažem da ovaj projekat pripada kompanijama i kompanije će morati da odluče da li će da odustanu od njega ili neće. Moramo da čekamo njihovu odluku, mi zaista to ne znamo. Politika se nikako ne meša u to“, izjavila je Borakova na marginama međunarodnog foruma o energetskoj efikasnosti i razvoju energetike ENES 2016. „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda zajedničkog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od ruskog priobalja kroz Baltičko more do Nemačke, paralelno s postojećim „Severnim tokom“.
Protiv izgradnje aktivno se zalaže niz zemalja Evropske unije, pre svega Poljska, kao i Ukrajina, koje se plaše gubitka statusa zemalja-tranzitera ruskog gasa za Evropu.
Izvor: sputniknews.com
V.V.
Novosti prenose da je zbog nepovoljne cene gasa, pančevačka “Azotara” prošle godine gubila 20 miliona dinara svakoga dana. Iako je “Petrohemija” na kraju godine ostvarila dobitak, zbog ogromnih zaostalih dugova, i ona je 2015. godinu završila u minusu i svakog radnog dana gubila skoro šest miliona dinara.
Zbog objektivnih i subjektivnih faktora, Vlada nije na vreme obaveštena o dugovima, a oni su u određenom trenutku narasli – rekao je ministar Goran Knežević. – U “Azotari” su se krajem 2015. godine desile havarije, a rukovodioci su napravili pogrešnu procenu, tako da se remont prilično odužio. Racionalnije bi bilo da prekinemo proizvodnju na šest ili sedam meseci. Informacije koje smo dobijali na nedeljnom nivou nisu odgovarale realnom stanju. Utrošeno je 2,5 milijardi na remont, do čega ne bi došlo da smo o tome informisani na vreme.
“Azotara” je tako lane godinu završila sa gubitkom od pet milijardi dinara, a više od poslovnog dobitka koštao je fabriku gas, što je njihova osnovna sirovina! “Petrohemija” je imala poslovni dobitak od 2,5 milijarde dinara, ali je više od tri milijarde dinara morala da izdvoji za stare dugove.
Izvor:novosti.rs
Prvi kontigent metalnih kontejnera, zapremine 1100 litrara isporučen je Javno komunalnom preduzeću „Čistoća“ iz Kragujevca. Celokupna količina od 1900 komada biće isporučena sukcesivno u naredna tri meseca.
Direktor JKP „Čistoća“ gospodin Zoran Jovanović izjavio je da će prilikom svake isporuke postavljati nove kontejnere u najugroženijim delovima grada Kragujevca i na taj način omogućiti građanima da pravilno odlažu sakupljeni komunalni otpad, a sve u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom.
Sredstva za nabavku novih kontejnera su obezbeđena u okviru aranžmana između grada Kragujevca i Evropske banke za obnovu i razvoj. Nakon sprovedenog postupka javne nabavke kao najpovoljniji ponuđač izabrana je firma „Unit Eksport Limited“ iz Londona.
U narednom periodu očekuje se isporuka i deset kamiona smećara.
izvor: kragujevac.rs
Sandra Jovićević
Unija poslodavaca Crne Gore dodelila je kompaniji Telenor nagradu za društveno odgovorno poslovanje za ovu godinu, u kategoriji velikih preduzeća koja su pokazala brigu za životnu sredinu.
Na taj način, prepoznati su napori Telenora da doprinese unapređenju zaštite životne sredine i primenjuje međunarodne standarde u toj oblasti.
Izvršna direktorka Telenora Crna Gora gospođa Sandra Štajner izjavila je da je tokom ove godine kompanija realizovala brojne aktivnosti koje su imale za cilj da ukažu na doprinos koji kompanije mogu imati na podizanje ekološke svesti u društvu. Posebno značajnim smatramo to što je naša kompanija sertifikovana po ISO standardu 14001, koji potvrđuje da je sistem upravljanja zaštitom životne sredine u Telenoru u skladu sa najstrožim međunarodnim kriterijumima.
Učešćem u globalnim akcijama, poput Sata za planetu, kao i brojnim zelenim aktivnostima koje se realizuju tokom godine, Telenor kontinuirano doprinosi zaštiti životne sredine. Dve godine zaredom, zaposleni u Telenoru uređivali su Ćemovsko polje i tako omogućili dodatne sadržaje za posetioce. Takođe, zaštita životne sredine i održivo poslovanje sastavni su deo korporativne kulture i radnog okruženja u Telenoru.
izvor: cdm.me
Sandra Jovićević
Ukupna planirana proizvodnja električne energije u Republici Srpskoj za 2017. godinu iznosi 7.606,87 GWh.
Plan proizvodnje električne energije za sledeću godinu veći je za 5,72 odsto u odnosu na 2016. godinu, pre svega zbog puštanja u rad termoelekktrane „Stanari“.
Veća proizvodnja električne energije očekuje se i od povećanja proizvodnje u malim elektranama koje su obuhvaćene sistemom podsticaja obnovljivih izvora energije.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Potpredsednik PKS gospodin Miroslav Miletić je na otvaranju konferencije „Grad budućnosti – francusko iskustvo” koju su organizovale PKS, Francusko-srpska privredna komora i Ambasada Francuske rekao da koncept pametnih gradova predstavlja skup mera, ideja, usmerenih na podsticanje razvoja ljudskih i tehnoloških resursa kako bi se omogućio održiv privredni razvoj i viši kvalitet života njegovih stanovnika.
Kako je istakao, postoje mišljenja da su pametni gradovi tek vizija budućnosti, kako bi visoko razvijeni gradovi trebalo da izgledaju jednog dana, ali veliki broj pametnih gradova postoji i danas, dodavši da pametni gradovi obuhvataju mnogo oblasti u funkcionisanju jednog grada, počev od urbanog planiranja, upravljanja električnom energijom, snabdevanja vodom, preko javnog transporta, elektronske uprave pa sve do atraktivnosti grada u smislu zdravijeg života sa manje zagađenosti. Oni se temelje na upotrebi pametnih mreža, snažnijem uvođenju ICT tehnologija, internet povezivanjem svih subjekata, uvođenju inteligentnih transportnih sistema, ali i povećanju energetske efikasnosti kroz primenu pametnog merenja i uvođenje inovativnih rešenja u građevinarstvu, zaključio je gospodin Miletić.
Ambasador Francuske u Srbiji njena ekselencija gospođa Kristin Moro rekla je da su takve teme prioriotetne za francusku vladu koja ih podržava kroz nekoliko javnih politika-poreske olakšice vezane za istraživanja, centre za konkurentnost kroz inicjativu frenč tek odnosno subvencije koje se dodeljuju start apovima. Dodala je da današnja gradska područja teže napretku kroz zajedničke projekte koji žele da budu atraktivni, kako za privredne aktivnosti tako i za ljude koji u njima žive. Ova atraktivnost vezana je za kvalitet života i socijalnu koheziju koji predstavljaju srž svakog urbanističkog projekta. Ovaj cilj tesno je vezan za karakteristike grada po pitanju životne sredine, rekla je Moro ističući da gradovi moraju da se oslone na napredak koji donose nove tehnologije, ali takođe i da organizuju nove načine upravljanja prilagođene svojim sopstvenim okolnostima. Moro je kao primer navela da su se francuski akteri iz javnog i privatnog sektora sa željom da na međunarodnom planu promovišu zajedničku težnju kao održivom urbanom razvoju udružili oko krovnog brenda Vivapolis pokrenutog 2013. godine. Danas on okuplja više od 130 predzueća i stručnih aktera kao i glavne aktere javnog života koji se bave temom održivog grada u Francuskoj i na međunarodnom planu.
Zamenik direktora sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS gospođa Danijela Čabarkapa rekla je da je projekat pametnih gradova bitna tema jer predstavlja kompleksan sistem u cilju stvaranja efikasnosti, održivog razvoja i povećanja kvaliteta funkcionisanja i kvaliteta života ljudi. Sam projekat podrazumeva više oblasti, od povećanja energetske efikasnosti, uvođenja transportnih sistema, i slično, rekla je ona i dodala da današnjem skupu prisustvuju predstavnici renomiranih kompanija sa ciljem da se isti takvi projekti implementiraju i u gradovima u Srbiji.
Predsednik Francusko-srpske privredne komore gospodin Dragoljub Damljanović rekao je je da se očekuje da će do 2050. više od sedam milijardi ljudi živeti u urbanim sredinama i gradovima i da će biti izazov kako organizovati život tolikog broja ljudi. Jedini način da se organizujemo održivo su gradovi budućnosti, da vidimo nove tehnologije koje su već primenjene u praksi od strane fransuskih preduzeća i nadamo se da će neka od rešenja naći primenu i u srpskim gradovima.
Današnjom poslovnom konferencijom biće zatvorena Francuska nedelja, manifestacija koju vec četvrtu godinu zaredom organizuje Francusko-srpska privredna komora, sa ciljem da promoviše istorijske, kulturne i poslovne veze izmedu Francuske i Srbije.
izvor: pks.rs
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
