Premijer Slovenije gospodin Miro Cerar izjavio je da će se uskoro krenuti sa realizacijom projekta HE „Mokrice“.
Kako je naveo, u toku je prekogranična procena uticaja na životnu sredinu sa Hrvatskom za ovaj projekat koji će imati snagu od 28 MW.
Očekuje se da će elektrana biti izgrađena do kraja 2020. godine, a vrednost projekta iznosi 150 miliona evra.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Godinu dana nakon usvajanja Paketa o cirkularnoj ekonomiji, Komisija izveštava o sprovođenju i napretku ključnih inicijativa iz Akcionog plana za 2015.
Komisija je takođe:
1. Preduzela dalje mere uspostavljanjem platforme za finansijsku podršku cirkularnoj ekonomiji sa Evropskom investicionom bankom (EIB) kako bi povezala investitore i inovatore,
2. Dala smernice državama članicama za pretvaranje otpada u energiju i
3. Predložila ciljano unapređenje zakonodavstva o određenim opasnim supstancama u električnoj i elektronskoj opremi.
Prvi potpredsednik Frans Timermans, nadležan za održivi razvoj, izjavio je: „Razvoj cirkularne ekonomije u Evropi je jedan od Komisijinih ključnih prioriteta. Ostvarili smo dobar napredak i planiramo nove inicijative za 2017. Zatvaramo krug dizajna, proizvodnje, potrošnje i upravljanja otpadom te na taj način stvaramo zelenu, cirkularnu i konkurentnu Evropu.”
Potpredsednik Jirki Katainen, nadležan za radna mesta, rast, investicije i konkurentnost, izjavio je: „Nadovezujući se na postignuća Junkerovog Investicionog plana, zadovoljstvo mi je što ponovo sarađujemo sa EIB-om na povezivanju investitora i inovatora. Cilj nam je da povećamo ulaganja, kako javna tako i privatna, u cirkularnu ekonomiju. To često podrazumeva stvaranje novih poslovnih modela za koje mogu biti neophodni novi i inovativni načini finansiranja. Ova nova platforma je sjajan alat za podizanje svesti o velikom poslovnom potencijalu projekata cirkularne ekonomije što bi dovelo do povećanja sredstava za njihovo finansiranje. Cirkularna ekonomija je važan činilac modernizacije evropske privrede. Na pravom smo putu da ostvarimo održivu promenu.”
Potpredsednik EIB-a Džonatan Tejlor, nadležan za finansiranje projekata u oblasti životne sredine, klimatska pitanja i cirkularnu ekonomiju, izjavio je: „EIB sa zadovoljstvom udružuje finansijsku podršku i stručnost sa Evropskom komisijom kako bi podigla cirkularnu ekonomiju na viši nivo. Kao najveći kreditor u oblasti klimatske politike na svetu, sa preko 19 milijardi evra ulaganja godišnje, na cirkularnu ekonomiju gledamo kao na ključ za poništavanje klimatskih promena, održivije iskorišćavanje ograničenih resursa naše planete i doprinos rastu u Evropi. Da bismo ubrzali taj prelazak, nastavićemo da savetujemo i ulažemo sve više u inovativne poslovne modele cirkularne ekonomije i nove tehnologije kao i tradicionalnije projekte u pogledu efikasnosti resursa. Nova platforma za finansijsku pordšku cirkularnoj ekonomiji će biti ključni alat za podizanje svesti i finansiranje projekata cirkularne ekonomije.”
Nadovezujući se na zamah Investicionog plana za Evropu koji je već mobilisao ulaganja od 164 milijarde evra do kraja 2016, platforma za finansiranje cirkularne ekonomije će poboljšati veze između postojećih instrumenata, poput Evropskog fonda za strateška ulaganja i InnovFin-a, inicijative koju podržava Horizon 2020, čime će biti omogućen razvoj novih finansijskih instrumenata za projekte cirkularne ekonomije. Platforma će povezati Komisiju, EIB, nacionalne razvojne banke, institucionalne investitore i druge zainteresovane strane. Osim toga, platforma će podići svest o prilikama za ulaganje u okviru cirkularne ekonomije i promovisati najbolje prakse između potencijalnih promotera, analizirati projekte i finansijske potrebe, te imati savetodavnu ulogu u pogledu strukturiranja i mogućnosti finansiranja.
Prošlonedeljnim Saopštenjem o ulozi procesa pretvaranja otpada u energiju u okviru cirkularne ekonomije Komisija naglašava prednosti ovog malog ali inovativnog dela nacionalne kombinacije izvora energije. Saopštenje daje smernice državama članicama za postizanje prave ravnoteže kapaciteta stvaranja energije iz otpada, a ističe i ulogu hijerarhije otpada prema održivosti i daje najveći prioritet sprečavanju stvaranja otpada i reciklaži. Ono doprinosi optimiziranju doprinosa država članica energetskoj uniji i iskorišćavanju mogućnosti za prekogranično partnerstvo u slučaju kada je to prikladno i u skladu sa ciljevima zaštite životne sredine.
Paket koji je Komisija u petak usvojila sadrži i predlog za ažuriranje zakonodavstva kako bi se ograničila upotreba određenih opasnih supstanci u električnoj i elektronskoj opremi (Direktiva RoHS). Predlog promoviše zamenu opasnih materijala kako bi recikliranje komponenti postalo profitabilnije. Predloženim promenama se dodatno podstiču aktivnosti na tržištu korišćene robe (npr. preprodaja) i popravka električne i elektronske opreme. Procenjuje se da će se ovim merama sprečiti nastanak više od 3.000 tona opasnog otpada godišnje u EU i uštedeti energija i sirovine. Procene pokazuju da se u sektoru zdravstva može uštedeti oko 170 miliona evra na troškovima zdravstvene zaštite.
Konačno, u svom izveštaju o napretku od prošle godine Komisija navodi ključne mere u oblastima poput otpada, ekološkog dizajna i organskog đubriva i u vezi sa pitanjima bacanja hrane, garancija za robu široke potrošnje, inovacija i investicija. Principi cirkularne ekonomije su postepeno integrisani u najbolje prakse u industriji, zelene javne nabavke, upotrebu sredstava kohezione politike kao i kroz nove inicijative u sektorima građevinarstva i voda. Kako bi se na terenu ostvario prelazak na cirkularnu ekonomiiju, Komisija poziva Evropski parlament i Savet da nastave postupak usvajanja predloga zakona o otpadu u skladu sa Zajedničkom deklaracijom o zakonodavnim prioritetima EU za 2017. Komisija će ove godine nastaviti da ispunjava obećanja u okviru akcionog plana za cirkularnu ekonomiju iznošenjem predloga za strategiju o plastici, okvirom za nadzor cirkularne ekonomije i predloga za promociju recikliranja vode.
Izvor: europa.rs
Zahvaljujući podršci Ministarstva trgovine, turizma i tekomunikacija, Kancelarije Međunarodne organizacije rada u Beogradu (MRO), Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“ kreirane su Studija za statističko praćenje zelenih poslova u Srbiji i veb portal www.zeleniposlovisrbije.rs gde potencijalni poslodavci mogu da oglašavaju svoje oglase, a osobe koje traže posao u toj oblasti mogu da postave svoj CV i pregledaju „zelene“ oglase.
„Statističko praćenje indikatora turizma je važan segment prilikom planiranja razvoja turizma svake zemlje. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Sektor za turizam, podržava razvoj koncepta zelenih poslova naračito u oblasti održivog turizma i partnerstvom na projektu „Zeleni poslovi Srbija„ doprinosi unapređenju turizma kao privredne grane. Takođe, promoviše Srbiju kao očuvanu i ekološki održivu turističku destinaciju”, izjavila je dr Renata Pindžo, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.
„Koristim priliku da pozovem poslodavce i osobe koje traže posao u ekološkim delatnostima da pristupe našem veb portalu: www.zeleniposlovisrbije.rs. Poziv upućujem naročito akademskom sektoru da rade na polju ekoloških inovacija i povezivanju informacionog i telekomunikacionog sektora sa privrednim granama kao što su: poljoprivreda, transport, gradjevina, turizma i drugo u borbi protiv klimatskih promena“, izjavio je Miloš Nikolić sa Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“, Beograd.
Izvor: futura.edu.rs
Vesna Vukajlović
Evropskim putevima će konačno početi da idu vozila koja ne koriste benzin ili naftu, već slanu vodu.
Nedavno je najavljeno da je Quant e-Sportlimousine, auto koji ide na slanu vodu, odobren za upotrebu na evropskim putevima. On radi pomoću sistema protočnih baterija koji je osmislio NanoFlowcell i koji može da dostigne neverovatnih 920 konjskih snaga (680 kilovata).
Auto koji je napravila nemačka kompanija Quant može da dostigne brzinu od 100 km/h za 2,8 sekundi, a najveća brzina kojom može da se kreće je 350 km/h.
– Auto pokreće sistem protočne baterije, koji predstavlja deo NanoFlowcell tehnologije. Sistem radi na sličan način kao hidrogenska baterija, osim što se za čuvanje struje koristi slana voda. Dve tečnosti sa metalnim solima koje se ponašaju kao elektroliti, kombinuju se tako da nastane elektrohemijska reakcija. Nakon toga, električni motori koriste ovu reakciju da bi stvarali struju, koja se zatim skladišti i raspodeljuje pomoću kondenzatora.
Efikasnost ovog sistema dostiže skoro 80 odsto, pošto automobil jedva da poseduje pokretne delove, a proizvedeni gubici toplote su beznačajni u odnosu na automobile koje pokreću litijum-jonske baterije – kažu u ovoj kompaniji.
Izvor: bl-portal.com
Svakog 26. januara širom sveta na različite načine organiuzacije i pojedinci obeležavaju Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine. Ovaj dan obeležen je i u Novom Pazaru.
Obrazovanje o zaštiti životne sredine je dinamičan proces koji ima za cilj da probudi u ljudima svest o ekološkim problemima i to kako na globalnom planu tako i u lokalnoj zajednici.
Obrazovanje i vaspitanje za zaštitu životne sredine ne podrazumeva samo upoznavanje prirodnih i društvenih nauka neophodnih za razumevanje i rešavanje ekoloških problema i zagađivanja životne sredine, već pretpostavlja i dogradnju moralnih principa i formiranje novog sistema vrednosti čoveka u odnosu na prirodu i okruženje: čovek može i mora da bude samo korisnik prirode, a ne i njen neograničeni gospodar.
Ekološka svest se ne sastoji samo od znanja, već i od emocionalno-voljnih komponenata koje je vrlo bitna, jer znanja bez uverenja i praktične delatnosti ne znače mnogo.
Obrazovanje i vaspitanje za zaštitu životne sredine treba da omogući redefinisanje čovekovog odnosa prema prirodi i promenu njegovog ponašanja: osnovni uslov je poštovanje prirodnih zakonitosti.
Obrazovanje i vaspitanje za zaštitu životne sredine ne podrazumeva samo upoznavanje prirodnih i društvenih nauka neophodnih za razumevanje i rešavanje ekoloških problema i zagađivanja životne sredine, već pretpostavlja i dogradnju moralnih principa i formiranje novog sistema vrednosti čoveka u odnosu na prirodu i okruženje.
Izvor: novipazar.rs
Vlada Republike Srbije je 24. januara donela rešenje kojim se daje saglasnost na Godišnji program poslovanja Akcionarskog društva Elektromreža Srbije za 2017. godinu, koji je Skupština EMS AD donela na sednici održanoj 29. novembra 2016. godine.
Izvor: ems.rs
V.V.
Odbornici Skupštine opštine Kozarska Dubica usvojili su Odluku o raspisivanju javnog poziva za obavljanje komunalne delatnosti rekonstrukcije, upravljanja i održavanja javne rasvete na području opštine Kozarska Dubica u LED tehnologiji.
“Ovom odlukom ovalšćuje se načelnik opštine da objavi javni poziv, jer bi prelaskom na LED tehnologiju postigli značajne uštede u troškovima električne energije i održavanja u odnosu na postojeće stanje koje je loše i predstavlja ogromno finansijsko opterećenje za opštinski budžet”, obrazložio je V.D. načelnika opštinskog Odjeljenja za stambeno-komunalne poslove Darijan Babić.
Uz dodatna obrazloženje koja su odbornicima dali načelnik opštine Radenko Reljić i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske Darko Banjac, usvojena je Odluka o raspisivanju javnog poziva za poveravanje obavljanja komunalne delatnosti javne rasvete na području u LED tehnologiji, a najavljeno je da će odbornici ubrzo razmatrati i Elaborat o stanju javne rasvete na području opštine.
Izvor: srna.rs
V.Vukajlović
Kompanija „Gasprom“ postavila je rekord u dnevnom izvozu gasa 27. januara 2017. godine.
Kako je saopšteno, ovog dana isporučeno je 636,4 miliona metara kubnih gasa.
Predstavnik ove kompanije gospodin Aleksej Miler ranije je izjavio da je u prošloj godini udeo na evropskom gasnom tržištu ove kompanije iznosio 34 odsto.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Kuršumlijsko komunalno preduzeće „Toplica“ dobilo je opremu za reciklažu od predstavnika nemačke organizacije za tehničku saradnju GIZ.
Zamenik predsednika opštine Kuršumlija gospodin Nebojša Jović izjavio je za Novosti da će na proleće sa ovom opremom biti formirano šest reciklažnih ostrva kako bi građani mogli da selektuju otpad, a da će u budućnosti biti uvedeno i komunalno kompostiranje, kao i izgradnja postrojenja za proizvodnju biogasa.
Gospodin Jović je dodao da je Kuršumlija jedna od pet opština u Srbiji koje učestvuju u projektu „Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama – IMPACT“. Kako je istakao, u okviru ovog projekta Kuršumlija je prošle godine putem donacije dobila opremu za sakupljanje reciklažnog otpada vrednu oko 2 miliona dinara. On je precizirao da se radi o nabavci mini linije za separaciju otpada, 30 kompostera za biološki otpad, 30 kontejnera za plastiku, staklo, papir i karton i 200 kanti za sakupljanje otpada u školama i domaćinstvima.
izvor: novosti.rs
Sandra Jovićević
Sednica Nacionalnog saveta za programe obrazovanja u oblasti životne sredine održana je 27. januara 2017. godine u Beogradu.
Predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine je član Nacionalnog saveta za programe obrazovanja u oblasti životne sredine, koji čine predstavnici vladinog i nevladinog sektora koji prate i unapređuju rad programa: Eko-škole, Mladi eko-reporteri, Plava zastava i Zeleni ključ. Pravila programa su međunarodno utvrđena u partnerstvu Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini, Programa UN za životnu sredinu, UNESKO i Svetske turističke organizacije, a u Srbiji sprovođenje koordinira strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Posebno mesto na sednici imalo je razmatranje prijave Grada Beograda i JKP „Ada Ciganlija“ za Plavu zastavu za plažu Savsko jezero u 2017. godini.
Nacionalni mentor FEE programa za Srbiju, prof. dr Anđelka Mihajlov, je istakla da je ovo za sada jedina plaža u Srbiji koja već pet godina u kontinuitetu ispunjava stroge kriterijume Plave zastave i uspeva da održi nivo u bezbednosti, kvalitetu vode za kupanje i obrazovnim sadržajima. U svetu je 2016. godine sertifikovano preko 3500 plaža Plavom zastavom, a Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima Plavu zastavu na plaži koja nije morska.
Nacionalni savet je pozitivno ocenio prijavu plaže Ada Ciganlija – Savsko jezero i preporučiće Međunarodnom žiriju da i 2017. godine bude sertifikovana kao plaža sa Plavom zastavom. Međunarodni žiri će imati sednicu u aprilu 2017. godine, u Kopenhagenu.
izvor: sepa.gov.rs
Sandra Jovićević
Izvršni direktor za proizvodnju električne energije i razvoj Termoelektrane „Gacko“ gospodin Borivoje Vujičić izjavio je za Srnu da je ova termoelektrana proizvela u januaru 142 GWh električne energije i ostvarila planiranu mesečnu proizvodnju, a njen stabilan rad doprineo je da postoji što manje potrebe za kupovanjem električne energije na tržištu.
On je naveo da je TE „Gacko“ na mreži bez prekida 62 dana i istakao da je rad elektrane značajno doprineo procesu obezbeđivanja električne energije. Dodao je da ova termoelektrana koristi raspoloživi ugalj i gatački lignit sa mnogo većom količinom šljake i pepela od planiranog, što znatno opterećuje sisteme za njihovu otpremu i proces sagorevanja u samom kotlu.
Rekao je i da se na deponiji termoelektrane nalazi 70.000 tona uglja i u skladištima 560 tona mazuta. Istakao je da je plan da TE „Gacko“ u ovoj godini proizvede 1.560 GWh električne energije i dodao da su u toku pripreme za redovni godišnji remont termoelektrane koji je planiran za 18. mart, a koji će trajati 40 dana.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Ruska državna nuklearna kompanija Rosatom predložila je Češkoj gradnju novih nuklearnih reaktora korištenjem VVER-1200 III+ generacije ruskih reaktora. To je ponuđeno za potrebe poboljšanja programa češke nuklearne elektrane, preneli su lokalni mediji pozivajući se na izvore iz Rosatoma.
Iz Rosatoma su javili kako su spremni da učestvuju u izgradnji novih blokova dve češke nuklearne elektrane, kao što su to učinili sa nuklearkom Paks u Mađarskoj.
Rosatom je jedina firma na svetu koja je izgradila reaktor III + generacije i stavila ga u pogon u elektrani Novovoronezh.
Takođe, Rosatom je jedna od šest kompanija koje su zainteresovane za češke nuklearne projekte, a koji se odnose na izgradnju novih nuklearnih proizvodnih jedinica. Projekti su usmereni ka razvoju elektrana Dukovany i Temelin koja su izgrađene 1980-ih godina uz pomoć stručnjaka iz tadašnjeg SSSR-a.
Izvor: energetika.ba
V.Vukajlović
Pripreme za otvaranje rudnika Bosil-Metal kod Bosilegrada su u završnoj fazi i zvanični početak rada tog rudnika može se očekivati za nekoliko meseci, saopštila je danas britanska kompanija Mineko (Mineco).
Kako je navedeno, u rudniku olova, cinka i bakra Bosil-Metal privodi se kraju priprema pilotpostrojenja u sklopu testiranja tehnologije proizvodnje i u najkraćem roku se očekuju konačna odobrenja nadležnih organa.
Izvor: tanjug.rs
V.V.
U nedelju 29. januara 2017. godine u Pljevljima u Crnoj Gori izmerene su veoma visoke koncentracije zagađujućih materija u vazduhu.
Koncentracija sumpor oksida u popodnevnim časovima bila je iznad granice upozorenja koja iznosi 500 miligrama po metru kubnom. Najveća koncentracija sumpor oksida izmerena je u 16 h i iznosila je 558,8 miligrama po metru kubnom.
U dužem vremenskom periodu izmerene su i veoma visoke koncentracije PM10 čestica u vazduhu, što dodatno utiče na veoma loš kvalitet vazduha u urbanoj zoni Pljevalja.
izvor: epa.org.me
foto: vijesti.me
Sandra Jovićević
Povodom Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine, predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine Crne Gore održali su ekološke časove u tri osnovne škole u Podgorici.
Učenici su ovom prilikom upoznati sa zagađenjem mora sa plovnih objekata, održivim razvojom zaštičenih područja i pticama i njihovim staništima u Crnoj Gori.
Svetski dan obrazovanja obeležava se od 1972. godine kada je u Stokholmu održana Konferencija Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini na kojoj je usvojena Deklaracija kojom se naglašava potreba obrazovanja o zaštiti životne sredine, odnosno potreba stvaranja zajedničkih principa i kriterijuma koji će biti ponuđeni celom čovečanstvu kao inspiracija i smernica za očuvanje i unapređenje životne sredine.
izvor: epa.org.me
Sandra Jovićević
U ogranku TE-KO „Kostolac“ počela je realizacija završne faze izgradnje sistema za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani „Kostolac B“.
Šef Službe za upravljanje zaštitom životne sredine u ogranku TE-KO „Kostolac“ gospodin Predrag Cvijanović izjavio je za Novosti da će posle puštanja u rad sistema za odsumporavanje, emisija sumpor-dioksida u termoelektrani „Kostolac B“ biti ispod 200 miligrama po kubnom metru.
Na smanjenju zagađenja radi se i u termoelektrani „Kostolac A“, u kojoj je u avgustu počeo probni rad postrojenja za transport pepela i šljake na novu deponiju koja se nalazi na površinskom kopu „Ćirikovac“. Za staru deponiju pepela koja se nalazi na Srednje-kostolačkom ostrvu urađen je projekat zatvaranja i njegova realizacija je u toku. Kaseta A je pošumljena, jedan deo je rekultivisan i probno zatvoren, pa se trenutno naizmenično koriste kasete B i C.
Osim sistema za odsumporavanje, prva faza kreditnog aranžmana sa Kinom obuhvata i revitalizaciju blokova B 1 i B 2, kao i gradnju železničkog koloseka i pristaništa. Radovi u drugoj fazi će obuhvatiti izgradnju novog termo-bloka B3 i proširenje kapaciteta kopa „Drmno“ sa 9 na 12 miliona tona uglja godišnje. Da bi se izgradio blok B3, neophodno je najpre proširiti kapacitet kopa „Drmno“, što je i započeto ovog meseca postavljanjem šestog BTO sistema. Ovaj sistem biće pušten u rad 2020. godine, a njegova gradnja koštaće 123 miliona dolara.
izvor: novosti.rs
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
