Grad Split dobio 230.000 € iz programa Interreg Mediterranean za projekt TEESCHOOLS

24.02.2017

NOVO, novac — Foto-ilustracija: Freepik (master1305)

Projekt TEESCHOOLS (Tools for Energy Efficiency in Schools) se sufinansira iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (EFRR), kroz Interreg MED Programme (Program transnacionalne saradnje) koji podržava učestvovanje privatnog sektora (mala i srednja poduzeća) kao i organizacija civilnog društva.

Nosilac projekta je ENEA – talijanska Nacionalna agencija za nove tehnologije, energetiku i održivi ekonomski razvoj.

Pored Grada Splita partner iz Hrvatske je i HEP ESCO d.o.o., dok su ostali partneri FVMP (Valencijanska zajednica, Španija), Ribera Konzorcij (Španija), EGTC EFXINI POLI (Evropska grupa teritorijalne saradnje, Grčka), GKONIS V. – GKONIS N. – STOURNARAS I. – SAPRANIDIS A. I.K.E. (Grčka), Architects Association of Thessaloniki (Grčka), Technical Chamber of Greece (Grčka), Zeničko – dobojski kanton (BiH), Cyprus Energy Agency (Cipar), Cyprus Pedagogical Institute (Cipar), Prioriterre (Francuska), Municipality Castel San Pietro Terme (Italija), Municipality of Udine (Italija).

Vreme trajanja projekta je 36 meseci. Ukupna vrednost projekta je 2.840.000 €, sufinansiran je od strane EU fondova 85%. Budžet Grada Splita iznosi 230.000 €.

Kroz projekt se želi olakšati sprovođenje Direktive o energetskoj efikasnosti kojom se stvaraju pretpostavke da više gradova, finansijskih institucija i konsultantskih firmi razviju projekte temeljne obnove škola u predstojećim godinama.

Cilj projekta TEESCHOOLS je pružiti lokalnim vlastima, u tehničkom i finansijskom smislu, nova rešenja za implementaciju aktivnosti koje će osigurati standard zgrade gotovo nulte energije.

U tom smislu će se testirati i potvrditi integrirani skup alata koji će biti razvijen tokom projekta u okviru pilot aktivnosti koje će se provoditi u svim regijama koje projekt obuhvata, posebna pažnja posvetiće se korišćenju obnovljivih izvora energije.

Glavne aktivnosti Grada Splita će biti: Izrada energetskih pregleda reprezentativnih školskih objekata, Izrada preliminarnih planova obnove, proračun emisija ugljen dioksida nakon obnove i razvoj modela energetskih usluga i šeme finansiranja.

Izvor: split.hr

V.Vukajlović

Južni gasni koridor od strateškog značaja za buduću energetsku sigurnost Evropske unije

24.02.2017

Crna Gora je siguran i stabilan partner zemljama regiona i Evropske unije u realizaciji projekta Jadransko-jonskog gasovoda. To je prepoznato na oba nivoa i zato Crna Gora ima važnu ulogu kao svojevrsna kontakt tačka za projekat za čitav region“, rekla je ministarka ekonomije Dragica Sekulić tokom Trećeg Ministarskog sastanka Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora koji se održava juče u Bakuu.

Ministarka Sekulić je, moderirajući Panelom na temu „Južni gasni koridor na Balkanu-pogled u budućnost-Jadransko-jonski gasovod“, naglasila da je EU u više navrata podržala projekat Jadransko-jonskog gasovoda.

„Posljednji put je to bilo u okviru XV poziva Zapadnobalkanskog investicionog projekta kada smo, zajedno sa Ministarstvom industrije i ekonomije Albanije, dobili grant od 2,5 miliona evra za izradu Idejnog projekta za Jadransko-jonski gasovod kroz Crnu Goru i Albaniju. Implementacija ovog projekta treba da počne tokom drugog kvartala 2017. godine“, naglasila je Sekulić.

To, međutim, nije prvi put da EU podržava, kroz direktnu finansijsku pomoć, realizaciju ovog projekta.

„Već smo u završnoj fazi usvajanja Master plana gasifikacije Crne Gore za koji smo dobili 500.000 evra granta, kao i 150.000 evra za izradu Strateške procjene uticaja Master plana gasifikacije. Sve su to pokazatelji snažne podrške i, pre svega, poverenja Evropske unije u Crnu Goru i zemlje regiona i naše kapacitete da iznesemo ovako zahtjevan projekat. I mi to poverenje svakim danom opravdavamo“, naglasila je Sekulić i kao potvrdu ovim tvrdnjama navela Jedinicu za projektni menadžment sastavljenu od predstavnika ministarstava i operatora prenosnih sistema za gas Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Albanije.

„Ovaj regionalni tim je već dobio podršku od Energetske zajednice i njihovu konkretnu pomoć da se projekat Jadransko-jonskog gasovoda nađe na listama prioritetnih projekata kao što su PECI i PCI liste“, zaključila je Sekulić.

Na marginama Ministarskog sastanka, ministarka Sekulić se sastala sa potpredsjednikom Evropske komisije Šefčovićem, gde je, takođe, naglasila ulogu regiona u dostizanju ciljeva EU u sigurnom i stabilnom snabdevanju gasom.

„Zemlje regiona su potpisnice deklaracija i memoranduma koji podržavaju ovaj projekat kao najbolji način gasifikacije u našim državama“, rekla je ministarka Sekulić na sastanku sa Šefčovićem, gde je istaknuto obostrano zadovoljstvo realizacijom projekta Trans-jadranskog gasovoda koji će obezbediti da ovaj energent iz Kaspijskog regiona stigne u Evropu.

Treći Ministarski sastanak Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora održan je u organizaciji Ministarstva energetike Republike Azerbejdžan i SOCAR-a, a okupio je nadležna ministarstva za energetiku Crne Gore, Albanije, Bugarske, Hrvatske, Gruzije, Grčke, Italije, Srbije i Turske, više stručne saradnike za energetiku Evropske unije, Ujedinjenog Kraljevstva, kao i predstavnike kompanije Šah Deniz i učesnike na ekspanziji gasovoda Južni Kavkaz, Trans-anadolijskog i Trans-jadranskog gasovoda.

Izvor: mek.gov.me

Vesna Vukajlović

Niška firma zainteresovana za proizvodnju peleta i izgradnju solarnih elektrana u Medveđi

24.02.2017

Niška firma „Bata Energy“ zainteresovana je za izgradnju solarnih elektrana i za otvaranje nove linije peleta u opštini Medveđa.

Predstavnici ove kompanije procenili su da je broj sunčanih sati veliki u Medveđi i izrazile želju za instaliranjem solarnih elektrana na objektu i solarnih elektrana na zemlji.

Kako je i šumsko bogatstvo u tom kraju ogromno, u planu je i postavljanje nove linije za proizvodnju peleta.

izvor: jugmedia.rs

Sandra Jovićević

Zrenjanin u aprilu dobija čistu vodu

24.02.2017

Zrenjanin će krajem aprila dobiti novi prečistač za vodu sa svom pratećom opremom.

Direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ gospodin Ivan Dević izjavio je da je izabran model davanja usluga za prečišćavanje vode, jer su propali višegodišnji pokušaji za izgradnju fabrike za preradu vode.

Podsetimo, sredinom marta 2015. godine započela je realizacija projekta za prečišćavanje vode u Zrenjaninu prikupljanjem potrebne dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje pijaće vode. Tada je direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Zrenjanina gospodin Goran Tajdić istakao da italijanska kompanija „Gruppo Zilio“ ima obavezu da najpre uradi građevinski projekat nakon čega se može krenuti u realizaciju projekta vrednog 6,5 miliona evra. On je dodao da će u prvoj fazi projekta biti obezbeđen sedimentacioni tank, zatim tank flokulacije za smanjenje organske materije, a primenjivaće se hlor dioksid, dok će se ultrafiltracija obavljati preko cevastih membrana. U drugoj fazi prečišćavanja biće uključeni sudovi za tretman bora i filteri za smanjenje arsena i natrijuma, a postupak se završava reverzibilnom osmozom. Naveo je da će kapacitet postrojenja biti devet miliona kubika vode godišnje, kao i da je ugovorom predviđena godišnja potrošnja 6,5 miliona kubika.

izvor: politika.rs

Sandra Jovićević

Održana druga radionica posvećena praćenju tokova otpada

24.02.2017

U prostorijama Gradske uprave Čačak održana je 21. februara 2017. godine druga u nizu radionica koje se sprovode u okviru projekta Praćenje tokova otpada u Republici Srbiji.

Skup je organizovala Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije u saradnji sa Regionalnim centrom za životnu sredinu Centralne i Istočne Evrope – kancelarija u Srbiji (REC) i Gradskom upravom Čačka. Ovom skupu prisustvovalo je preko četrdeset predstavnika preduzeća – operatera za upravljanje otpadom, kao i predstavnici lokalnih samouprava i komunalnih preduzeća iz zapadne Srbije.

Učesnicima su predstavljeni rezultati projekta Praćenje tokova otpada u Republici Srbiji koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnjih poslova Kraljevine Norveške, a čiji je osnovni zadatak uspostavljanje sistema za kvantitativno praćenje svih tokova otpada u Republici Srbiji.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

U srpske šume biće uloženo 3,75 miliona dolara

23.02.2017

Počela je prva faza projekta vrednog 3,75 miliona dolara koji je usmeren ka dugoročnom poboljšanju stanja šuma i održivosti šumskih ekosistema u Srbiji. Projekat finansira Globalni fond za zaštitu životne sredine (GEF), a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i trajaće četiri godine.

Ministar za poljoprivredu i zaštitu životne sredine gospodin Branislav Nedimović otvorio je konferenciju na kojoj su eksperti iz oblasti biodiverziteta, šumskog inventara i planiranja gazdovanja šumama koji su učestvovali u razvijanju ideje projekta, predstavili osnovni koncept projekta i očekivane rezultate.

Pomoćnik generalnog direktora i regionalni predstavnik FAO za Evropu i centralnu Aziju gospodin Vladimir Rahmanjin istakao je da je osnovna zamisao projekta prilično ambiciozna i da će se projekat baviti ne samo tehničkim pitanjima, već i uticajem na promene starih praksi u planiranju i proizvodnji. On je rekao da projekat treba da se suoči sa trenutnim i budućim izazovima koje su se pojavili pod uticajem klimatskih promena i koji utiču na očuvanje biodiverziteta.

Zvanične srpske institucije su zajedno sa FAO učestvovale u fazi pripreme projekta, a planirano je da šumski fond Republike Srbije do 2020. godine bude transformisan u sistem alata za procenu i nadgledanje stanja šuma, čime će se omogućiti rešavanje pitanja i zadovoljavanje sve većih potreba u šumarstvu. U okviru projekta planirana su predavanja i obuke za zaposlene u institucijama koje gazduju šumama, ostale državne institucije, ali i korisnike šuma.

Globalni fond za zaštitu životne sredine je značajan partner za FAO. Ove dve organizacije su sarađivale na projektima širom sveta, uključujući projekte koji se sprovode u Turskoj, centralnoj Aziji i Balkanu.

izvor: rtv.rs

Sandra Jovićević

EPS razmatra širenje u regionu

23.02.2017

Đerdap-hidroelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Erich Westendarp)

Vlada Srbije nedavno je formirala komisiju čiji je zadatak da ispita isplativost preuzimanja delova distribucija u susednim zemljama, pišu u današnjem izdanju “Novosti”. Na čelu komisije je ministar privrede Goran Knežević.
Predsednik Nadzornog odbora EPS-a Branko Kovačević rekao je za “Novosti” da je to stara ideja.
“Planira se da se kupe distribucije u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Ono što nas najviše interesuje je mogućnost razvoja hidroenergije i struje koju bismo dobijali na taj način. Republika Srpska nam je posebno interesantna baš iz tog razloga jer sa njima delimo Drinu, a imamo i mogućnost širenja na celu Bosnu i Hercegovinu. EPS-u bi se ova investicija i finansijski isplatila jer bi imao mogućnost da prodaje struju u regionu”, rekao je Kovačević.

Kako je naveo, kupovinom dela Elektroprivrede Republike Srpske mogli bi da se ubrzaju mnogi zajednički projekti.On je kazao da je među najvećim energetskim planovima Srbije i Bosne i Hercegovine izgradnja tri hidroelektrane na srednjem toku Drine.

“Investicije su vredne 870 miliona evra, a pogon bi trebalo da ima snagu 320 megavata. Ipak ceo projekat je na čekanju zbog imovinskih problema u BiH i različitog stava Federacije i Republike Srpske ko treba da rukovodi poslom”, rekao je Kovačević.

On je dodao da će se kupovina najverovatnije izvesti po modelu koji je već viđen u slučaju preuzimanja Telekoma Republike Srpske. Vlada Srbije je započela širenje u elektrosisteme regiona još pre više od godinu dana kada je Elektromreža Srbije kupila deset odsto akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema za 13,8 miliona evra, podsećaju Novosti.

Izvor: rtv.rs

V.Vukajlović

Neće biti privatizacije “Elektroprivrede Republike Srpske”

23.02.2017

Elektroprivreda Republike Srpske neće biti prodata Elektroprivredi Srbije /EPS/, niti će biti privatizovana, rekao je ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić.

– Narodna skupština Republike Srpske ima vrlo precizan zaključak, nećemo vršiti privatizaciju `Elektroprivrede Republike Srpske`, ali možemo govoriti o partnerstvu pri izgradnji novih energetskih objekata – izjavio je Đokić novinarima u Beogradu nakon otvaranja Sajma turizma.

On je dodao da je nemoguće prodati distributivni deo preduzeća “Elektroprivrede”, te da se može govoriti o tome da Republika Srpska ima potencijale za saradnju sa Srbijom, posebno u graničnom području, gde je moguće graditi nove energetske objekte.

– Slažem se sa tim da je područje donje i srednje Drine vrlo zanimljivo za zajedničku aktivnost Republike Srpske i Srbije, pa i za BiH u celini, s obzirom da, kada je reč o prekograničnim ili graničnim projektima, učestvuju i institucije BiH, posebno kod davanje koncesije – rekao je Đokić.

On je naveo da je do sada više puta ponovljeno da postoje interesi da se sarađuje sa Srbijom u sektoru energetike, te da bi za Srbiju bila interesantna gradnja novih objekata koji mogu biti na Drini, Vrbasu i Bosni.

– Istovremeno, imamo i termoelektrane u kojima možemo razvijati oblike saradnje. Možemo puno raditi u jačanju kapaciteta u prenosu električne energije – istakao je Đokić.

Izvor: srna.rs, blic.rs

V.Vukajlović

Ističe rok za korišćenje gradske deponije u Vranju

23.02.2017

Vranje ima prvu ekološku deponiju „Meteris“ u Srbiji koja se koristi već 15 godina, a rok za upotrebu ove sanitarne deponije, za koju je svojevremeno projekat uradio Institut „Kirilo Savić“ iz Beograda, ističe u 2017. godini.

Izvršni direktor u JKP „Komrad“ koje gazduje deponijom gospođa Nela Cvetković izjavila je za Jugpress da će poštovanjem zakonske regulative uspeti da produže rad deponije za najmanje šest godina. Kako je istakla, na donjem obodu deponije biće podignuti potporni zidovi tako da će tu biti odlagane veće količine smeća. Biće urađen i odgovarajući projekat kako bi prerasla u regionalnu deponiju.

Gospođa Cvetković je dodala da se smeće iz Vranja i okolnih sela dovozi kamionima i da ga specijalna mašina sabija i raspoređuje po deponiji. Na kraju dana kada vremenski uslovi dozvole stavi se sloj zemlje od 10 santimetara i ponovo se sabija. Tu je i cisterna za otpadne vode koje se prečišćavaju u bazenima i tako prečišćena odlazi u gradsku kanalizaciju. Na deponiji se sprovode sve mere zaštite životne sredine, vrše svakodnevna ispitivanja u laboratoriji koja je tu smeštena.

izvor: jugpress.com

Sandra Jovićević

Za implementaciju Jadransko-jonskog gasovoda EU odobrila grant od 2,5 miliona evra

23.02.2017

Ministarstvo ekonomije Crne Gore je kroz intenzivnu komunikaciju sa Ministarstvom industrije i ekonomije Republike Albanije, u cilju zajedničkog pristupa implementaciji Jadransko-jonskog gasovoda, dobilo zajednički grant za izradu Idejnog projekta za JAP kroz Crnu Goru i Albaniju u okviru XV poziva Zapadnobalkanskog investicionog okvira u iznosu od 2,5 miliona evra.

Implementacija ovog projekta treba da počne tokom drugog kvartala 2017. godine“, istakla je ministarka ekonomije Dragica Sekulić juče u Bakuu.

Sa ovim projektom Crna Gora se dodatno približava izgradnji Jadransko-jonskog gasovoda kroz izradu potrebne projektne dokumentacije, sa krajnjim ciljem da sva tehnička dokumentacija bude spremna za realizaciju projekta.

Jadransko-jonski gasovod ima posebnu ulogu u EU politici koja se odnosi na diverzifikaciju izvora gasa i sigurnost snabdevanja, odnosno sastavni je deo Južnog gasnog koridora. U rad Jedinice za projektni menadžment od ovog sastanka uključeni su, kao posmatrači, i predstavnici Sekretarijata Energetske zajednice.

Na ovaj način će projekat Jadransko-jonskog gasovoda imati dodatnu prohodnost ka relevantnim listama prioritetnih projekata EU i regiona, koji omogućavaju olakšane uslove finansiranja. Na sastanku je zaključeno da će zemlje uključene u projekat u narednom periodu nastupati „jednim glasom“ prema relevantnim međunarodnim i finansijskim institucijama.

Sastanak Jedinice za projektni menadžment je održan dan pre Trećeg Ministarskog sastanka Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora. Organizatori Ministarskog sastanka, Ministarstvo Energetike Republike Azerbejdžan i Državna naftna kompanija Azerbejdžana (SOCAR), okupiće danas u Bakuu nadležna ministarstva za energetiku regiona kao i predstvanike kompanije Šah Deniz i učesnike na ekspanziji gasovoda Južni Kavkaz, Trans – anadolijskog i Trans – jadranskog gasovoda.

Izvor: mek.gov.me

V.Vukajlović

Obnova vodovoda u Prijedoru

23.02.2017

Odbornici Skupštine grada Prijedora doneli su juče odluku da se kreditom Svetske banke od 238.899,76 KM rekonstruiše vodovodna mreža u Ulici Ive Andrića u prigradskom naselju Gomjenica.
Gradonačelnik Milenko Đaković rekao je da je reč o kreditu za projekte u poplavljenim područjima, podsećajući da je Ulica Ive Andrića plavljena u više navrata.

“Deo ove ulice nije uopšte imao pitku vodu, a deo cevovoda je bio u lošem stanju i uvek je pretilo mešanje zagađenih voda, kao i zaraza građana”, rekao je Đaković u obraćanju odbornicima.
On je naveo da je jedan od velikih problema svih infrastrukturnih projekata u Prijedoru dotrajalost podzemnih instalacija zbog koje su u nekim delovima grada gubici vode iz sistema veći i od 90 odsto.

“Takvi sistemi imaju pumpe za vodu koje znatno povećavaju u potrošnju struje”, dodao je Đaković.
Polovinom prošlog meseca Grad je dobio ponudu Ministarstva finansija Republike Srpske o 238.899,76 KM neutrošenih sredstava iz kredita Svetske banke, koju je danas prihvatila Skupština grada, pa ukupno zaduženje po kreditu Svetske banke iznosi 1.125.426,38 KM.

Izvor: srna.rs

V.Vukajlović

Najstabilnija cena nafte u proteklih 10 godina

23.02.2017

nafta — Foto-ilustracija: Unsplash (jakub-pabis)

Cene sirove nafte koje su zastupljene na svim tržištima još od početka decembra 2016. godine sada se mogu smatrati kao najstabilnijim periodom u proteklih deset godina.

Naime, od početka decembra 2016. godine do sada na snazi su minimalno promenljive cene barela nafte. Prema podacima o promeni vrednosti barela Brent nafte, odnosno nafte na evropskoj berzi, oscilacije zabeležene u protekla gotovo tri meseca ne prelaze 6 dolara.

Najniža cena Brenta iznosila je nešto više od 51 dolar, dok je najveća vrednost od početka decembra iznosila 56 dolara. Slično kretanje je zabeleženo i na američkom tržištu gde WTI nafta, iako nešto jeftinija, ne beleži promene veće od 5 dolara po barelu. Najniža cena barela je od početka decembra bila nešto veća od 49 dolara, dok je najveća zabeležena 21. februara 2017. godine iznosila 54 dolara.

Vremenski raspon takve stabilnosti cena nije zabeležen tačno deset godina. Krajem 2006. godine, odnosno od sredine septembra do kraja decembra, cene nafte nisu oscilirale više od 6 dolara. Tadašnje cene su bile nešto više od današnjih – od 60 do 66 dolara po barelu.

Podsetimo,vrednost sirove nafte stabilizovana je nedugo nakon odluke OPEC-a o smanjenju proizvodnje, a koja je prvenstveno uzrokovala privremeni rast cena koji se zaustavio početkom decembra 2016. godine.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Počela edukacija o upravljanju otpadom u BiH

23.02.2017

reciklaža, otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (sigmund)

Predstavnici komunalnih preduzeća i nadležnih institucija za ekologiju u BiH započeli su proces edukacije o načinima za bolje upravljanje otpadom radi efikasnijeg vođenja regionalnih deponija i da bi u što većem procentu otpad postao resurs u BiH.

To je omogućeno na početnoj radionici Programa izgradnje kapaciteta za dugoročnu održivost u sektoru upravljanja čvrstim otpadom u BiH, koju je juče u Sarajevu organizovala Svetska banka uz podršku švedske ambasade u BiH i Švedske agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), a pod pokroviteljstvom Federalnog ministarstva ekologije i turizma.

Federalni ministar ekologije i turizma gospođa Edita Đapo izjavila je da je prema federalnoj Strategiji upravljanja otpadom predviđena izgradnja deset deponija, od čega su samo četiri izgrađene. Pri tome je potrebno tehnički unaprediti kapacitete u pogledu da se nadležno osoblje obuči kako da vode i upravljaju regionalnim deponijama, koje ne služe samo za odlaganje otpada, jer se otpad mora razdvajati, reciklirati i slično.

Šef Odseka za zaštitu životne sredine u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH gospodin Senad Oprašić ukazao je na to da je došlo do poboljšanja u upravljanju otpadom u BiH, navodeći da je taj proces spor jer zahteva veća finansijska sredstva.

Ambasador Švedske u BiH njegova ekselencija gospodin Anders Hagelberg dodao je da otpad predstavlja resurs. U Švedskoj se samo 1 procenat otpada odlaže, a preostalih 99 procenata ponovo se na neki način koristi za životnu sredinu. Švedska čak i uvozi otpad, a milion domaćinstava se greje konverzijom otpada u energiju.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

1...1,3151,3161,317...1,676 Page 1,316 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM