U opštini Vrbas u toku je čišćenje glavne seoske deponije u Kucuri.
Kako je navedeno, sanacija deponije biće izvršena u dve faze – u prvoj fazi biće očišćen pristupni put, a u drugoj fazi će deponijabiti očišćena nakon čega će otpad ponovo moži da se odlaže na nju.
Radovi će biti završeni u petak, a njihova vrednost je oko 200.000 dinara.
izvor: vrbas.net
Kompanija Gasprom dobila je od HERA-e dozvolu za trgovanje električnom energijom na hrvatskom tržištu.
Dozvola je odobrena firmi Gazprom Marketing&Trading Ltd iz Londona, a firma će kao 29. subjekt kojem je odobreno trgovanje, trgovati na veleprodajnom tržištu na kojem su dominantni HEP Opskrba, RWE i Proenergy.
Odobrenje za dozvolu trajalo je pet meseci, a firma je već prisutna u Rumuniji i Bugarskoj.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
U TE „Nikola Tesla A” u Obrenovcu započeli su radovi na izgradnji skladišta za privremeno odlaganje otpada.
Predstavnik Službe razvoja Sektora investicija TENT gospodin Goran Živanović izjavio je da će samo skladište biti trajnog karaktera, ali će razne vrste otpada u njemu biti privremeno odložene. One vrste otpada koje imaju upotrebnu vrednost prodavaće se kao sekundarne sirovine, a otpad koji nema upotrebnu vrednost biće trajno zbrinut na za to predviđena mesta u saradnji sa ovlašćenim operaterima.
Na površini od 1,93 hektara biće izgrađeno nekoliko objekata za odlaganje svih vrsta opasnog i neopasnog otpada koji se tokom godine stvara u procesu proizvodnje, ali i tokom remontnih radova. Ugovorom je predviđeno da radovi traju šest meseci, odnosno da do kraja leta 2017. kompleks skladišta za privremeno odlaganje otpada bude predat na upotrebu. Čitav kompleks biće ograđen žičanom ogradom visokom 1,5 metara i pošumljen po obodnim delovima. Vrednost ove investicije je oko 100 miliona dinara.
izvor: tent.rs
Sandra Jovićević
Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike Hrvatske otvorilo je prvi javni poziv za projekte iz područja upravljanja otpadom koji će biti sufinansirani evropskim sredstvima.
Javni poziv odnosi se na izgradnju reciklažnih dvorišta, za šta je osigurano 144,5 miliona kuna kroz Operativni program „Konkurentnost i kohezija“. Resorno ministarstvo je upravljačko telo za Operativni program „Konkurentnost i kohezija“ u kome do 2020. godine na raspolaganju ukupno ima nešto više od 3,6 milijardi kuna za projekte upravljanja otpadom.
Javni poziv za sufinansiranje projekata izgradnje reciklažnih dvorišta otvoren je juče, a trajaće do iskorišćenja sredstava.Mogućnost sufinansiranja projekata je do 85 odsto, a može se dobiti do 4,5 miliona kuna po projektu. Građenje reciklažnih dvorišta uključuje građevinske radove, opremu i nadzor, tehničku pomoć za upravljanje projektom i sprovođenje informativno – obrazovnih aktivnosti. Svrha ovog poziva je doprinos povećanju stope odvojeno prikupljenog komunalnog otpada i smanjenju količine otpada koji se odlaže na deponije.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Pritiskom na dugme za pokretanje trake Stana Božović državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pustila je u Kragujevcu u rad pogon najsavremenijeg Reciklažnog centra na području centralne Srbije.
Reč je Reciklažnom centru koji je izgrađen u okviru Javno komunalnog preduzeća “Čistoća” i koji se prostire na deset hiljada kvadrata. Vrednost radova je 82 miliona dinara, od čega je resorno ministarstvo obezbedilo 46 miliona. Hala centra, magacini i instalacije urađeni su po najsavremenijim ekološkim standardima. U Reciklažnom centru selektovaće se i odlagati plastika, aluminijum, tetrapak, otpadna ulja, kućna hemija kao i otpadne gume.
– Kragujevac je primer dobre prakse za ostale gradove – kako i na koji način bi trebalo da se vodi računa o zdravlju građana i o ekologiji. Centar za reciklažu omogućio je da se ovde sakuplja, reciklira, soritira, odvaja i iskoristi otpad, da ga nema više na ulicama Kragujevca, ali i da manje otpada stiže na deponiju koja naravno ima svoj vek. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je podržalo grad Kragujevac, koji radi u skladu sa zakonom, strategijama, ali i politikom Vlade da Srbija postane deo evropske porodice. Upravo zbog toga Kragujevac će imati podršku resornog ministarstva i Vlade Srbije u uspostavljanju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, kao i za rekonstrukciju kanalizacione mreže u postrojenju za prečišćavanje optadnih voda – rekla je tom prilikom Stana Božović, prenosi portal grada Kragujevca.
Kragujevac je prema rečima gradonačelnika Radomira Nikolića uradio studiju za upravljanje otpadom, a od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine dobićemo sredstva za izradu projektno – tehničke dokumentacije za budući Centar. Projekat se radi na regionalnom nivou, sa svim okolnim opštinama. Studija je rađena za pet, a u međuvremenu interesovanje su iskazale još tri opštine. Na Zapadu veruju da je otpad zlato i Kragujevac je prema Nikolićevim rečima imao puno ponuda potencijalnih privrednih partnera da peuzu upravljanje otpadom.
– Nećemo ulaziti u takve poslove dok ne budemo sigurni da sami ne možemo time da se bavimo. Uz Reciklažni centar i novu flotu kamiona, nove kontejnere i kante, nema razloga da sumnjamo da u tome nećemo uspeti. Verujem da ćemo u narednih mesec i po dana, dok stignu i preostali kamioni da obezbedimo sve uslove da potpuno očistimo grad. To podrazumeva i uklanjanje divljih deponija po prigradskim naseljima i na seoskom području, pri čemu računamo i na pomoć lokalnog stanovništva – istakao je Nikolić.
– Ovo je veliki korak pre svega za građane Kragujevca koji su u prethodnom periodu imali i strpljenja i razumevanja za probleme sa kojima smo bili suočeni kada je reč o dotrajaloj mehanizaciji – izjavio je Zoran Jovanović direktor JKP “Čistoća“.
Prema njegovim rečima radnike “Čistoće“ očekuje ozbiljan posao na terenu, ali će novi kamioni i Reciklažni centar značajno olakašati taj posao. Inače, prema nekim procenama “Čistoča“ će prodajom recikliranog otpada godišnje moći da ostvari prihod od 20 miliona dinara.
Od subote, prvog aprila 2017. godine, Agencija za energetiku Republike Srbije više neće biti dostupna na starim brojevima telefona.
Novi brojevi na koje ih možete dobiti su:
Telefon: 011/63 50 130
Faks: 011/63 50 180
Agencija za energetiku Republike Srbije
Terazije 5, V sprat
11000 Beograd
e-mail: aers@aers.rs
sajt: www.aers.rs
Premijer Zeničko-dobojskog kantona gospodin Miralem Galijašević razgovarao je sa izvršnim direktorom za kapitalne investicije Elektroprivrede BiH gospodinom Senadom Salkićem, rukovodiocem sektora za strateški razvoj gospodinom Mustafom Musićem i pomoćnikom generalnog direktora za razvoj gospodinom Senadom Sarajlićem o realizaciji projekta snabdevanja toplotnom energijom iz Termoelektrane Kakanj.
Na sastanku su predstavnici EPBiH prezentovali protokol o namerama i privremenom regulisanju odnosa interesnih strana na realizaciji snabdevanja toplotnom energijom iz TE Kakanj, kojom bi se ostvarili benefiti za širu društvenu zajednicu.
Projektom je predviđena izgradnja toplovoda Kakanj – Sarajevo, a opštine Kakanj, Visoko i Breza, koje se nalaze na području Zeničko-dobojskog kantona bi bile priključene na ovaj toplovod, kojim bi se dugoročno rešilo grejanje u navedenim opštinama.
Projekt toplifikacije vredan je oko 230 miliona KM.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Ministartstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta JP EPS – RB Kolubara, OC Prerada, podneo zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru Organizacione celine Prerada u opštini Lazarevac.
Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Na osnovu člana 42. stava 8. Zakona o zaštiti prirode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja II kategorije, kao Spomenik prirode „Blederija”.
Buduće prirodno područje Spomenik prirode „Blederija“ obuhvata severoistočni deo središnje Srbije-regija dunavski Ključ (jugozapadni obod), jugozapadno od Kladova, atar sela Reka, i udaljen je 230 km od Beograda. Ukupna površina Spomenika prirode „Blederija“ iznosi 398.86.65 ha i nalazi se na teritoriji opštine Kladovo. U okviru Spomenika prirode „Blederija“ oko 40 odsto ukupne površine prirodnog dobra se nalazi u javno-državnom vlasništvu. Na području Spomenik prirode „Blederija“ utvrđen je režim zaštite II stepena.
Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja Spomenik prirode „Blederija” se svrstava u II kategoriju – zaštićeno područje regionalnog, odnosno velikog značaja.
Postupak zaštite prirodnog područja Spomenika prirode „Blederija” je pokrenut 12. decembra 2013. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije, dostavio studiju zaštite ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Danas je na Međunarodnom sajmu automobila u Beogradu izabran model „ekološki prihvatljivog” automobila u 2017. godini u okviru akcije „Eko automobil godine u Srbiji”. Titulu je poneo Citroen C3 1.6 HDI, a nagradu je primio Viktor Naskovski, direktor kompanije „Avtonova kab“ koja je ekskluzivni zastupnik Citroena za naše tržište.
U ovogodišnjoj konkurenciji bilo je osamnaest modela a stručni žiri doneo je odluku o pobedniku na osnovu dostavljenih prijava i prateće dokumentacije vodeći računa o kriterijumima koji su ključni za očuvanje životne sredine kao što su: potrošnja, emisija štetnih materija, mogućnost reciklaže, buka, zapremina i snaga motora.
Akcija izbora automobila sa najboljim performansama u odnosu na životnu sredinu održava se već šestu godinu zaredom s ciljem da se podigne svest građana o neophodnosti očuvanja prirodnih resursa. Organizator ove manifestacije je agencija Metro Market koja u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Agencijom za zaštitu životne sredine, Agencijom za bezbednost saobraćaja i Automoto savezom Srbije, ulaže napore da dodatno podstakne proizvođače i uvoznike da u svoju ponudu na domaćem tržištu uvrste što više „ekološki podobnih” vozila.
Žiri je dodelio i dva posebna priznanja za 2017. godinu a dobitnici su Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ za uvođenje električnih autobusa i Delta motors za uvođenje na tržište modela BMW i3 na električni pogon. Tom prilikom predstavnik Delta motorsa preneo je poruku Aleksandre Đurđević, generalne direktorke Delta motorsa, o tome da je ova kompanija sasvim spremna za razvijanje infrastrulturne mreže za punjenje elektromobila, koja ne bi bila samo za BMW-ove automobile.
(Tamara Zjačić)
Nakon razmatranja periodičnog izveštaja o stanju Rezervata biosfere „Golija Studenica“, koji je na Svetsku listu rezervata biosfere upisan 2001. godine, Međunarodni savetodavni komitet za rezervate biosfere (IACBR), na sastanku sedišta UNESCO-a u Parizu, održanom u periodu od 23. do 26. januara, doneo je preporuke koje će biti razmotrene i usvojene na 29. zasedanju Međunarodnog koordinacionog saveta Programa u Parizu.
U preporukama IACBR naglašava se da Rezervat biosfere „Golija Studenica“ ispunjava sve kriterijume za svoju dosadašnju poziciju i upis u Svetsku mrežu rezervata biosfere i pohvaljuje se napredak u razvoju i sprovođenju efikasnog upravljanja. Takođe, daje se podsticaj za dalje programe održivog razvoja kroz saradnju i ustanovljenje foruma zainteresovanih strana koji će imati savetodavnu ulogu u upravljanju rezervatom.
Povodom preporuka IACBR za periodični izveštaj o stanju Rezervata biosfere „Golija Studenica“, predsednik Nacionalnog MAB podkomiteta mr Aleksandar Dragišić, izjavio je da „ispunjavanje visokih kriterijuma Rezervata biosfere „Golija Studenica“ za Svetsku listu rezervata biosfere, nakon redovne procedure valorizacije napretka u razvoju i upravljanju područjem u periodu od deset godina od strane UNESCO -a, predstavlja značajan uspeh u zaštiti i promovisanju prirodnih vrednosti naše zemlje u međunarodnim razmerama“. Gdin. Dragišić ovim povodom najavio je da „Srbija ima velike mogućnosti da na 29. zasedanju Međunarodnog koordinacionog saveta postane bogatija za još jedan rezervat biosfere i to za područje „Bačko Podunavlje“, za čiju su nominaciju takođe dobijene pozitivne preporuke, uz potrebu dopune dokumentacije.
29. zasedanje Međunarodnog koordinacionog saveta UNESCO Programa „Čovek i biosfera“, biće održano u periodu od 12. do 17. juna 2017. godine u Parizu.
izvor: zzps.rs
U periodu od 21. do 23. marta 2017. godine u sedištu UN za hranu i poljoprivredu (FAO) u Rimu u Italiji održan je globalni Simpozijum o organskom ugljeniku u zemljištu sa 488 učesnika iz 111 zemalja.
Cilj simpozijuma je bio da se naglasi uloga zemljišta i upravljanja organskim ugljenikom u zemljištu u adaptaciji na klimatske promene. U prisustvu klimatskih promena, degradacije zemljišta i gubitka biodiverziteta, zemljišta su postala jedan od najugroženijih resursa u svetu, jer imaju ključnu ulogu u globalnom bilansu ugljenika (regulišu dinamičke bio-geohemijske procese i razmenu gasova staklene bašte sa atmosferom). Sadržaj organskog ugljenika u zemljištu i njegova promena je na globalnom nivou prioritetni indikator praćenja stanja zemljišta sa aspekta uloge u ublažavanju klimatskih promena i obezbeđivanju hrane za rastući broj stanovnika na planeti.
Na simpozijumu je predstavljena prva procena rezervi organskog ugljenika u zemljištima Republike Srbije “Spatial distribution of soil organic carbon stocks in Serbia”.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: sepa.gov.rs
Američki predsednik Donald Tramp juče je potpisao uredbu o životnoj sredini kojim se nalaže preispitivanje jedne od glavnih mera njegovog prethodnika Baraka Obame. Reč je o Planu čiste energije koji nalaže termoelektranama smanjenje emisije ugljen dioksida.
Prilikom potpisivanja uredbe u sedištu Agencije za zaštitu životne sredine (EPA), Tramp je istakao da namerava, kako je rekao, da prekine rat protiv uglja, a nijednom nije spomenuo pitanje klimatskih promena. Tramp je izjavio da će ova uredba ukloniti preveliku kontrolu federalnih vlasti, vratiće ekonomske slobode, omogućiće nakon dugo vremena bogaćenje kompanija i radnika pod jednakim uslovima, pomoći će konkurenciju i postizanje uspeha.
Uredbom se nalaže preispitivanje Obaminog Plana čiste energije, kojim se ograničava emisija gasova s efektom staklene bašte u termoelektranama na ugalj. Pomenuta mera je predviđala smanjenje emisije ugljen dioksida za 32 odsto do 2030. godine, što bi na kraju dovelo i do zatvaranja elektrana na ugalj. Najnovijom uredbom se ukida i 14-mesečni moratorijum na iznajmljivanje saveznog zemljišta za eksploataciju uglja.
Tramp je ranije globalno zagrevanje nazvao velikom prevarom. Najavljivao je i pomenutu izvršnu uredbu, poručivši da će ukidanje pomenutih propisa doprineti značajnom napretku u proizvodnji nafte, gasa i uglja te tako pomoći otvaranju na hiljade novih radnih mesta za Amerikance.
Brojne kompanije su pohvalile potez Trampove administracije, dok su aktivisti za zaštitu životne sredine osudili najnoviju uredbu.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Ukupna instalisana snaga iranskih postrojenja za iskorišćenje obnovljivih izvora energije tokom 2017. godine trebalo bi dostići između 700 i 850 MW.
Ministarstvo energetike Irana saopštilo je da će udvostručiti snagu postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, a koja je u februaru ove godine iznosila oko 340 MW. Najviše će se raditi na razvoju novih vetroelektrana i solarnih elektrana, iz kojih će stizati čak 90 odsto novoinstalirane snage, pri čemu bi snaga pojedinih elektrana trebala iznositi od 10 do 30 MW. Uz to, predviđena je i izgradnja pet postrojenja za energetsko iskorišćenje otpada ukupne snage 9 MW.
Inače, Iran ima u planu da poveća snagu iz postrojenja na obnovljive izvore na čak 7,5 GW do 2030. godine, odnosno na 5 GW u narednih 5 godina.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Predstavnici Centra za čistiju proizvodnju Crne Gore i Srbije prezentovali su Ministartsvu ekonomije Crne Gore, Investiciono-razvojnom fondu (IRF) i kompaniji „Toščelik” Studiju o unapređenju metalne industrije.
Ovom prilikom je istaknuto da bi implementacija 79 mera čistije proizvodnje, investicije bazirane na energetskoj efikasnosti i povećanju performansi u zaštiti životne sredine dovele do uštede od 50 MW električne energije na godišnjem nivou, oko 1.000 metara kubnih vode i oko 5 tona čvrstih goriva.
U Studiji su analizirane i mogućnosti korišćenja solarne energije i za svaku kompaniju izvršena je procena perioda povratka investicije za ugradnju fotonaponskih panela. Uticaj predloženih mera na životnu sredinu prikazan je kroz smanjenje emisija CO2, smanjenje generisanog otpada i potrošnju hemikalija.
Studija o unapređenju metalne industrije investicijama baziranim na energetskoj efikasnosti i povećanju performansi u zaštiti životne sredine izrađena je u okviru prjekta „Jačanje konkurentnosti i inovacija u Crnoj Gori kroz održive politike ekonomskog rasta“, koji sprovodi Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) u partnerstvu sa Ministarstvom ekonomije.
izvor: rtcg.me
Sandra Jovićević
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije gospodin Aleksandar Antić i predstavnici Užica, Paraćina, Kruševca i Vrbasa potpisali su sa ambasadorom Švajcarske gospodinom Filipom Geom sporazum kojim vlada te države donira 8,9 miliona franaka za projekat energetske efikasnosti javnih objekata u pomenutim lokalnim samoupravama.
Ta četiri grada i opštine će za projekat izdvojiti sopstvena sredstva u vrednosti od 1,2 miliona franaka, a biće zamenjena stolarija, obnovljene fasade i obavljeni drugi radovi koji će doprineti energetskoj efikasnosti u 18 škola, šest vrtića i dve zdravstvene ustanove.
Gospodin Antić je izjavio da je iskustvo iz dosad obnovljenih objekata na taj način pokazalo da su uštede energije od 35 do 50 odsto. On je podsetio da Vlada Srbije takođe ima Fond za energetsku efikasnost i svake godine raspisuje konkurs na kojem približno 15 opština i gradova dobije sredstva, koja su do sada odobrena za oko 50 objekata. Ministar je izrazio zahvalnost Švajcarskoj, od koje, kako je naglasio, Ministarstvo rudarstva i energetike već duže vremena ima podršku u oblasti energetske efikasnosti i jedan je od ključnih partnera u toj oblasti.
Ambasador Geo je naglasio da je energetska efikasnost jedan od tri ključna cilja u saradnji na razvoju lokalnih samouprava u Srbiji. Kako je naveo, ovo je ključni projekat jer ima povezujuću ulogu između nacionalnog nivoa, na kojem se definišu ciljevi energetske efikasnosti, i lokalnog, na kojem se oni primenjuju. Prema njegovim rečima, švajcarski model energetske efikasnosti se već primenjuje u 1.300 gradova u Evropi i predstavlja energetsku nagradu.
izvor: srbija.gov.rs
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
