Osma akcija „Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine“

19.04.2017

Pokret gorana Vojvodine i Radio Beograd 2 organizuju osmu akciju „Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine“.

Kako je navedeno u saopštenju Pokreta gorana Vojvodine, cilj akcije je nagrađivanje napora na očuvanju i unapređenju životne sredine i ukazivanje na subjekte i pojave koji vodi njenoj degradaciji i znatnom oštećenju. U akciji su mogli učestvovati svi zainteresovani građani, pojedinci, udruženja, institucije, a popunjene formulare trebalo je dostaviti do 15. aprila 2017. godine.

Akcija se sprovodi već 34 godine, a prvi put je organizovana 1983. godine od strane Ekološkog magazina „Čekajući vetar“ Radio Beograda 2 i Društva za čistoću vazduha Srbije.

Ove godine će u okviru akcije biti dodeljeno deset povelja „Zeleni list“ i jedna povelja „Crni list“.

izvor: pgv.org.rs

Sandra Jovićević

Proglašen park prirode „Bačkotopolske doline”

19.04.2017

Skupština opštine Bačka Topola je početkom aprila, na osnovu studije koju je izradio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, usvojila proglašenje Parka prirode „Bačkotopolske doline”, nakon što je stiglo odobrenje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Prema toj odluci, jedan deo doline potoka Krivaja kao i okolnih livada će odsada biti zaštićeni.

Zaštišćeno područje obuhvata deonicu lesne doline glavnog toka Krivaje (deonice nazvane Rit i Bećarska dolina) i bočnu dolinu prema Karađorđevu. Pored samih dolina, prisutni su i drugi geomorfološki elementi lesnog platoa koji su nastali interakcijom erozije, karstifikacije lesa i ljudskih uticaja. Ostaci iskonske stepske i šumostepske vegetacije pripadaju ugroženim stanišnim tipovima Panonskog biogeografskog regiona i kao takvi se nalaze na spiskovima staništa prioritetnih za zaštitu u Srbiji. Livade u nižim delovima dolina predstavljaju regionalnu varijantu vojvođanskih dolinskih livada, ograničene na lesni plato Telečke i širu okolinu. Stepski ostaci se ističu florističkim bogatsvom i prisustvom dve kritično ugrožene vrste u Srbiji: tamno-ljubičasti luk (Allium atroviolaceum) i bezstablovi kozinac (Astragalus excapus). Na osnovu Direktive o staništima, prisustvo populacije bezstablovnog kozinca čini stepsku površinu centralnog dela područja potencijalnim NATURA 2000 područjem.

Močvarna i zabarena staništa, čije površine su se proširile formiranjem akumulacije, predstavljaju značajno utočište vrstama vlažnih staništa koje su postale ugrožene regulacijom Krivaje. Jezerski ekositem akumulacije, u kojoj se razvijala prirodna zonacija vegetacije nizijskih jezera, predstavlja zamensko stanište od regionalnog značaja, obezbeđujući opstanak ugroženim vrstama jezera i mrtvaja čija su staništa uništena isušivanjem plavnih područja velikih reka. U skladu sa Uredbom o ekološkoj mreži („Sl. glasnik RS” br. 102/2010), predmetno područje je deo ekološke mreže Srbije kao stanište za razmnožavanje i ishranu zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta (Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, „Sl. glasnik RS”, br. 5/2010). Područje obezbeđuje životne uslove za vodozemce i gmizavce koje se nalaze i na spiskovima Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa: žaba češnjača (Pelobates fuscus), stepski gušter (Podarcis taurica) i barska kornjača (Emys orbicularis).

Posebno se ističe ornitološka vrednost područja koja se ogleda u broju retkih i ugroženih vrsta. Od 148 registrovanih vrsta 75 se gnezdi na zaštićenom području, ostalim služi kao mesto ishrane tokom godine ili za vreme seobe.

Zaštićeno područje je reprezentativni primer kulturnog predela, čija je jedinstvena struktura nastala interakcijom prirodnih odlika lesne doline i akumulacije antropogenog porekla. Očuvane predolice i surduci lesne zaravni, deonice dolina sa razvijenom rečnom terasom, kao i očuvana morfološka celina bočne doline predstavljaju specifične predeone elemente Bačkog lesnog platoa. Jezersko ogledalo oivičeno visokim kosinama lesne doline predstvlja izuzetno atraktivnu vizuelnu pojavu i zajedno sa karakterističnim elementima predela formira jedan od najspecifičnijih pejzaža regiona i predstavlja sastavni deo lokalne turističke ponude. Očuvanje ovog kulturnog predela, u skladu sa Evropskom konvencijom o predelu („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 4/2011) doprinosi jačanju kulturnog identiteta i važan je činilac kvaliteta života ljudi.

Proglašenjem ovog parka prirode obezbediće se trajno očuvanje i održivo korišćenje prirodnih vrednosti i predeonih karakteristika ovog područja, koji su povezani sa očuvanjem poljoprivrednog potencijala okoline akumulacije (očuvanje kvaliteta plodnog zemljišta i voda za zalivanje), takođe će se doprineti održivom korišćenju prirodnih resursa kao lokaliteta koji imaju značajnu naučnu, obrazovnu, duhovnu, estetsku, kulturnu, turističku i zdravstveno-rekreativnu funkciju.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Gasprom povećao izvoz gasa u Srbiju

18.04.2017

Ruska kompanija Gasprom je ove godine povećao izvoz gasa u Srbiju za 32,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je ta kompanija.

Navodi se da je Gasprom povećao izvoz gasa od 1. januara do 15. aprila 2017. godine i u Tursku za 15 odsto, u Mađarsku za 31,5 odsto, kao i Bugarsku za 20,9 odsto.

U januaru je Gasprom postigao rekord u isporukama gasa, jer je u tom mesecu isporučio 19,1 milijardu kubnih metara, što je za 26 odsto više nego u januaru 2016. godine, navodi Interfaks.

izvor: b92.net

Sandra Jovićević

Održana radionica „Kopneni koridor“

18.04.2017

U periodu od 5. do 7. aprila 2017. godine, u Spitz an der Donau, Wachau (Austrija), održana je radionica „Workshop Corridor Land“ (Radionica „Kopneni koridor“) predstavnika asocijacije DANUBEPARKS u okviru projekta DANUBEparksCONNECTED koji pripada Interreg Danube Transnational Programme-u. Učešće na radionici imali su predstavnici većine partnera članova asocijacije, kao i predstavnici JP „Vojvodinašume“ .

Fokus ove radionice bile su aktivnosti na radnim paketima WP5 „Dry Habitats“ (RP5 „Suva staništa“) i WP6 „Riparian Forests“ (RP6 „Plavne šume“), gde su lideri projektnih timova nosioca radnih paketa upoznali prisutne sa aktivnostima iz perspektive trenutnog i potencijalnog stanja radnih paketa.

U okviru RP6, aktivno učešće su imali Markus Erhard (European Environment Agency) na temu satelitskih podataka Copernicus Land Monitoring Services-a koji odslikavaju stanje ekosistema, ekosistemske usluge i zelenu infrastrukturu, zatim Ruedi Haller (Swiss National Park) ispred ALPARC-a – Alpske mreže zaštićenih područja sa strateškim alatom za ekološku povezanost JECAMI i Andrea Funk (Institute of Hydrobiology and Aquatic Ecosystem Management, BOKU Vienna) analizirajući uticaj glavnih pokretača i pritisaka na akvatične komponente biodiverziteta duž reke Dunav.

Glavni zadatak RP5 bio je razmena iskustava na putu ka Memorandumu o saradnji dunavskih kanjona (Memorandum of Cooperation for the Danube Canyons). Pilot aktivnosti radnih paketa RP5 i RP6 prezentovane su na temu konverzije plantaža u prirodne šume, ponovnog pošumljavanja, promocije relevantnih vrsta drveća, monitoringa slepih miševa, pašarenja, uklanjanja žbunja i upravljanja travnim površinama, a konverziju plantaža, borbu protiv invazivnih vrsta i košenje livada u SRP „Gornje Podunavlje“ prikazala je Ivana Vasić.

izvor: vojvodinasume.rs

Sandra Jovićević

Povećana proizvodnja energije u NE Krško

18.04.2017

nuclear-power-plant — Photo-illustration: Pixabay

Nuklearna elektrana Krško je u martu 2017. godine proizvela 542315,9 MWh bruto električne energije na izlasku generatora odnosno 516508,2 MWh neto električne energije.

U martu je proizvodnja bila za 1,3 odsto iznad planirane (510000 MWh), dok je faktor raspoloživosti bio 100-postotni, kao i faktor iskorišćenja. Kako je saopšteno, elektrana je radila unutar ograničenja tehničkih specifikacija. Svi su sigurnosni sistemi bili operabilni. Reka Sava se u ovom mesecu zagrevala zbog rada elektrane prosečno za 2,1 ºC, a najviše za 3 ºC od dozvoljena 3 ºC.

Najveća ukupna dopusna godišnja radioaktivnost u tekućim ispustima iznosi 45 TBq. Od toga je udeo za tritijum u martu iznosio 0,162 odsto, a ukupni godišnji udeo do kraja marta 0,516 odsto. Za ostale radionuklide, čija je dopusna godišnja radioaktivnost 100 GBq, udeo u proteklom mesecu iznosio je 0,00019 odsto, a godišnje 0,00072 odsto. Godišnji uticaj na stanovništvo zbog ispuštanja radioaktivnih materija ograničen je godišnjom dozom od 50 μSv za pojedinca iz kritične skupine stanovništva. Ocenjeni uticaj u martu iznosio je 0,19 odsto i 0,47 odsto godišnje doze od dopusne doze na udaljenosti od 500 m. U tom je mesecu uskladišteno 24 paketa (4,992 m3) nisko i srednje radioaktivnog otpada.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Održana akcija čišćenja Gružanskog jezera

18.04.2017

kragujevac-gruzansko-jezero — Foto: kragujevac.rs

Na priobalju Gružanskog jezera održana je zajednička akcija čišćenja u organizaciji grada Kragujevca i opštine Knić. U čišćenju obale od nagomilanog otpada učestvovala su kragujevačka komunalna preduzeća i preduzeća iz Knića, ribolovačka udruženja, ronilački klub, ribočuvarska služba, učenici osnovne škole iz Knića, ekološke organizacije i volonteri. Angažovana je i neophodna mehanizacija za kabasti otpad, a grad Kragujevac je donirao pet kontejnera.

Akciji je prisustvovao zamenik gradonačelnika Kragujevca Ivica Momčilović, član Gradskog veća za zaštitu i unapređenje životne sredine Zoran Prokić, član veća za komunalne delatnosti, ravnomerni i održivi razvoj Vladimir Maksimović, predsednik opštine Knić, Zoran Đorović, načelnik Uprave za vanredne situacije Zoran Kočović i direktori kragujevačkih komunalnih preduzeća i preduzeća iz Knića.

Prva u nizu akcija čišćenja obale Gružanskog jezera a poruka koju šaljemo je podizanje svesti šire javnosti o važnosti ove akumulacije jer predstavlja strateško izvorište za snabdevanje vodom naših sugrađana i privrede grada Kragujevca ali i okolnih opština – rekao je Ivica Momčilović, zamenik gradonačelnika i dodao da je problem na akumulaciji Gruže kompleksan i ozbiljan, ali smatramo da se od nečeg mora početi pa je današnja akcija prvi korak.

Govoreći o institucijama, udruženjima i volonterima koji su podržali akciju, Zoran Prokić, član Gradskog veća za veća za zaštitu i unapređenje životne sredine je podsetio da je akcija pokrenuta na inicijativu predstavnika grada Kragujevca i opštine Knić na sastanku održanom početkom marta meseca ove godine.

Prema rečima direktora JKP Vodovod i kanalizacija, Nenada Jakovljevića, pored otpada koji za sobom ostavljaju izletnici i ribolovci, na obalama Gruže postoji preko 200 zidanih objekata, tamponi i ostali objekti koji znatno ugrožavaju zdravstvenu ispravnost sirove vode. Sav taj otpad na obalama Gruže nosi latentnu opasnost za zagađenje velike količine vode koja se meri na 40 do 50 miliona kubnih metara u svakom trenutku. Grad Kragujevac u okviru svojih nadležnosti ulaže maksimalne napore u cilju zaštite ove akumulacije kako bi građanima omogućio dugoročno bezbedno snabdevanje zdravstveno ispravne pijaće vode, rekao je direktor Jakovljević i istakao da se akumulacija Gruže nalazi na teritoriji druge lokalne samouprave, te da Grad Kragujevac nema veću nadležnost u njenoj zaštiti, ali da svakako postoje problemi u prečišćavanju tih voda i obezbeđivanju onog kvaliteta koji je u skladu sa pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće.

Cilj akcije je podizanje svesti o problemu koji postoji na Gružanskom jezeru i da je potrebno uključivanje većeg broja aktera iz javnog i privatnog sektora ali i samih građana, jer se sa akumulacije Gruža vodom snabdeva preko 200 hiljada stanovnika. Zoran Đorović, predsednik opštine Knić ističe da opština nema nikakve ingerencije nad jezerom a da ima veliku obavezu u očuvanju i zaštiti jezera. Prema njegovim rečima usvajanjem novog Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Gruža kojim će jezero postati resurs od nacionalnog značaja, očekuje se neko trajnije rešenje.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Kragujevac dobio Lokalnu mrežu za monitoring vazduha

18.04.2017

Gradsko veće Kragujevca donelo je Program kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji Kragujevca kojim se uspostavlja lokalna mreža mernih mesta za monitoring koncentracije zagađujućih materija poreklom iz stacionarnih izvora, izduvnih gasova kao i merenje alergenog polena.

Za određivanje koncentracije sumpordioksida, čađi i azotovih oksida, utvrđeno je pet lokacija u gradu, a uzorci se uzimaju na 24 sata. Merenja zagađujućih materija poreklom od izduvnih gasova motornih vozila obavljaće se na četiri merna mesta, odnosno na raskrsnicama sa najvećom frekvencijom saobraćaja, svakodnevno u toku godinu dana.

Merenje koncentracije alergenog polena vršiće se do oktobra preko klopke za polen, na lokaciji u ulici Nikole Pašića.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

U narednih 7 godina Saudijska Arabija će proizvoditi 10 odsto energije iz OIE

18.04.2017

Obnovljivi - izvori- energije — Photo: Pixabay

Najveći izvoznik nafte na svetu, Saudijska Arabija, najavljuje da u narednim godinama, u okviru transformacije svog energetskog sektora, planira proizvodnju 10 odsto električne energije iz obnovljivih izvora enegrije. Kako prenosi Tanjug, Rijad takođe želi da enegrija i tehnologije dobijene ovim putem budu izvezene.

Nedavno je u Saudijskoj Arabiji osnovan i Nacionalni centar za obnovljive izvore energije, u okviru čije promocije je najavljeno preko 30 projekata u narednih 7 godina, koji će se bazirati na solarnoj energiji i energiji vetra, kao primarnim izvorima električne energije. Saudijski ministar za energetiku, Kaled al-Falih, predstavio je centar kao ključni organ u zemlji za ovu oblast energetike, koji će u budućnosti biti glavni izvor informacija, kako za građanstvo, tako i za potencijalne investitore. Na ovaj način se, između ostalog, očekuje smanjenje emisije gasova staklene bašte u ovoj zemlji.

Predstavljamo: Priče o ženama koje menjaju sve(s)t koristeći solarnu energiju

18.04.2017

energy-solar-panel — Illustration: Pixabay

Do danas se veliki deo ljudi širom sveta upoznao sa mnogobrojnim prednostima upotrebe solarne energije. Korišćenje ove vrste energije brzo je prihvaćeno kao jedno od dobrih rešenja problema globalnog zagrevanja, jer je u potpunosti u skladu sa principima održivog razvoja i zaštite životne sredine. Sa sve većom rasprostranjenošću otkrivali su se i proširivali različiti potencijali svih obnovljivih izvora energije. Jedan od sjajnih primera u praksi predstavlja upotreba solarne enegrije u ženskom preduzetništvu. U Ujedinjenim nacijama, u okviru jednog od Ciljeva održivog razvoja, koji se bavi osnaživanjem žena i devojaka, upravo je upotreba solarne energije označena kao povoljna opcija za razvoj i podsticanje njihove ekonomske nezavisnosti, moći odlučivanja i socijalne mobilnosti.

Predstavićemo zato priče o tri žene, članice udruženja Solar Sister, iz zemalja u razvoju, kojima je upotreba malih solarnih panela, šporeta, i lampi pomogla da postanu uspešne u svom poslovanju. Njihove priče dokazuju da su žene, kao najčešći donosioci odluka o koriščenju električne energije u domaćinstvu, jedan od potencijalnih lidera proširenja upotrebe solarne energije.

Generalno, primarna prepreka u razvoju preduzetništva, za mnoge žene je nedostatak njihove finansijske nezavisnosti. Kućni poslovi se podrazumevaju kao obaveza žena, koja im okupira veliki deo vremena tokom dana, pa ukoliko su nezaposlene, često i ne dobijaju priliku da upravljaju finansijama u domaćinstu. Ništa drugačija situacija nije ni kada se ukaže šansa za pokretanje posla u kome bi bila korišćena solarna energija- nedostatak početnog kapitala je prva poteškoća koju bi trebalo da savladaju.

Ovo su primeri žena koje su uspešno prevazišle sve prepreke u pokretanju sopstvenog posla. Koristeći solarne tehnologije, postale su preduzetnice čistije proizvodnje. Ovaj značajan trend rasta ženskog preduzetništva sa upotrebom solarne energije, utiče na unapređenje svih nivoa energetske efikasnosti, a ima mnoge druge ekonomske i ekološke prednosti.

Mamadu Dajan, vlasnica gostionice koja koristi solarne panele

Mamadu Dajan, vlasnica gostionice na jugu Bamakoa, glavnog grada Malija, izvanredan je primer preduzetnice, koja u poslu višestruko koristi solarnu energiju. Dajan se prvi put susrela sa solarnim panelima 1995. godine, a već ranih 2000-ih započela je hrabar poslovni poduhvat prodaje ovih panela susedima. Ona je privlačila potencijalne kupce, objašnjavajući im kako solarna energija može da pomogne da bez prekida gledaju fudbalske utakmice Afričkog kupa na televizorima u svojim domovima.

Mesto u kom Dajan živi i radi udaljeno je više od 100 milja od priključaka na državnu električnu mrežu, pa je realizacija njene ideje obezbedila električnu energiju za mnoga seoska domaćinstva Malijaca, kojima do tada priključak na državnu mrežu nije bio omogućen.

Koristeći solarne sisteme za napajanje u gostionici, Dajan je uspešno održavala vlastiti biznis, ali i finansirala bratovljevo obrazovanje u Nigeriji. Na taj način Dajan je inspirisala druge preduzetnice u svojoj zemlji.

Solarni šporeti i lampe Varše Pavar

Indijki Varši Pavar, jedna neprofitna organizacija za podsticanje preduzetništva kod žena, pomogla je da promeni život iz korena. Varša je bila domaćica, kada joj je ova organizacija omogućila da počne u svom okruženju da prodaje solarne lampe i šporete. Ubrzo nakon pokretanja posla, Varša je osetila promene u svom načinu života. Kako navodi, nekada čak nije samostalno izlazila kuće, a danas, nakon što je njen posao zaživeo, ni jedna odluka u domaćinstvu ne može biti donesena bez njenog pristanka.

Vremenom je u svojoj seoskoj zajednici postala glavni savetnik. Upravo sa te pozicije je, kako kaže, nastavila da se zalaže za korišćenje čiste energije u čitavoj zajednici. Takođe navodi kako danas mnoge žene putuju do njenog sela, samo da bi se sa njom posavetovale kako da postanu ekonomski nezavisne.

Rebekini solarni paneli u Ugandi

Katarin Lucei, izvršna direktorka međunarodnog udruženja Solar Sister, neprestano ističe da veliki deo zasluga za osnivanje kompanije duguje ženi po imenu Rebeka. Rebeka se bavila zemljoradnjom u jednom izlovanom okrugu u Ugandi, gde je kao deo državnog programa za unapređenje ruralnih sredina, dobila solarni panel, čija je prvobitna namena bila za osvetljenje prostorija u domaćinstvima. Rebeka je, umesto da panel koristi za lične potrebe, isti smestila u odgajivačnicu kokoši. Znajući da pilići jedu samo kada mogu da vide hranu, pretpostavila je da će sa više osvetljenja brže napredovati u težini. Smatala je ovo jednom održivom odlukom na duže staze, što se ispostavilo kao ispravan zaključak, jer pilići ne samo da su napredovali, nego su i kokoši povećale prinos jaja. Sa napredovanjem prodaje jaja, uvećavao se prihod njenog domaćinstva i ubrzo je mogla da kupi više semena, ali i druge životinje za uzgoj. Kako je farma vremenom postajala sve profitabilnija, standard života u Rebekinoj porodici je eksponencijalno rastao. Danas Rebeka podučava lokalnu decu pisanju i čitanju, kao i vođenju domaćinstava, u školi koju je izgradila sopstvenim novcem.

Pored neprofitnih i društvenih organizacija, prednosti korišćenja solarne energije u ženskom preduzetništvu, prepoznale su i određene kompanije i banke za razvoj i otpočele dodelu sredstava za iskorišćenje ovog potencijala. Svetska banka je, na primer, pokrenula vid saradnje u cilju zajedničkog razvoja “energetske efikasnosti i rodne ravnopravnosti”. Kroz ovu interaktivnu onlajn platformu stručnjaci iz celog sveta mogu da razmenjuju iskustva, nove metode, kao i raspoložive resurse i znanja.

Osim toga, razvojni program UN – Program malih grantova udružio se sa Berfut koledžom – neprofitnom organizacijom koja je posvećena osnaživanju žena kroz upotrebu solarne energije, u cilju pružanja tehničke podrške i pomoći za finansiranje pilot projekata. Međunarodnu mrežu za rodnu ravnopravnost i održivu energiju, Energia, osnovale su 1996. godine žene, koje su istovremeno bile aktivne u rodnom i energetskom sektoru. Danas, Energia postoji u 22 afričke i azijske zemalje i na različite načine doprinosi podršci ovom vidu poslovanja. Pored toga, Međunarodna unija za zaštitu prirode je uspostavila Globalnu kancelariju za rodnu ravnopravnost. Kroz saradnju ove kancelarije i Agencije za međunarodni razvoj iz SAD, osnovana je i inicijativa pod nazivom Ravnopravnost polova za klimatske promene.

Svi ovi projekti su početak širenja upotrebe solarne energije u svakodnevnim životnim uslovima. U toku su istraživanja, koja nagoveštavaju još značajnih koraka, upravo poput povezivanja upotrebe solarne energije i ženskog preduzetništva.

M. N.

BiH razmatra novi Zakon o upravljanju otpadom

18.04.2017

Krajem prošle nedelje Federalna vlada Bosne i Hercegovine razmatrala je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.

Kako je saopšteno, u ovom nacrtu zakona novina su definicije o posebnin kategorijama otpada, proizvođačima i uvoznicima proizvoda i operater sistema.

Nakon rasprave, zaključeno je da u tekst novog zakona treba, u konsultacijama s Federalniom ministarstvom zdravstva, uvrstiti odredbe koje se bliže odnose na medicinski otpad, te detaljnije razraditi i poglavlje o kaznenim sankcijama.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Poljska započela istražne radove za izgradnju nuklearne elektrane

18.04.2017

Nuklearna elektrana — Photo-illustration: Pixabay

Poljska državna energetska kompanija Polska Grupa Energetyczna objavila je da namerava graditi prvu nuklearnu elektranu u toj zemlji.

Radovi na lokacijama Lubiatowo-Kopalino i Zarnowiec su počeli prošli mesec, a istražne radove sprovodi kompanija ELBIS, kćerka firma PGE Capital Group.

Poljska je potvrdila svoj nuklearni program 2014. godine koji uključuje izgradnju dve elektrane snage 6000 MW, a prva bi trebala biti ugovorena 2022. godine.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Sarajevska opština Centar radi na realizaciji projekata u oblasti životne sredine

18.04.2017

Načelnik opštine Centar u Sarajevu gospodin Nedžad Ajnadžić razgovarao je sa federalnom ministarkom zaštite životne sredine i turizma gospođom Editom Đapo o realizaciji projekata zaštite životne sredine.

Gospodin Ajnadžić je istakao da opština Centar želi da realizuje projekte sa ciljem poboljšanja zaštite životne sredine, a kao jedan od primera naveo je realizaciju projekata u zaštićenom prirodnom području vodopada Skakavac. Istakao je i da ima za cilj da opštinaCentar bude prva jedinica lokalne samouprave gde će u potpunosti biti realizovan projekat ugradnje podzemnih kontejnera za selektivno odlaganje otpada kako bi se mogli ukloniti postojeći kontejnere za smeće. Opština Centar takođe ima nameru da neke ulice u centru grada oslobodi od saobraćaja motornih vozila, a kao pilot projekat je uzeta Radićeva ulica. U planu je da se ona nekoliko puta godišnje zatvori za saobraćaj i postane pešačka zona i centar kulturno-umetničkih dešavanja, a krajnji cilj je da ona postane pešačka zona u potpunosti.

Ovom prilikom je istaknuto da će se povodom Dana planete Zemlje 22. aprila organizovati akcija ozelenjavanja i ulepšavanja zelene površine od gotovo 5.000 metara kvadratnih na Gorici. U ovoj akciji, osim lokalnog stanovništva i predstavnika opštine Centar, takođe je planirano učešće učenika iz četiri srednje škole iz Centra koji su uključeni u akciju „Ekskurzija 2017“.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Vranjska banja – područje sa jednim od najvećih geotermalnih potencijala

17.04.2017

Vranjska banja je jedna od najstarijih banja Srbije, a njeni topli izvori spadaju među najtoplije banjske izvore toplote odnosno geotermalne vode koje čine ovo banjsko područje jedinstvenim u Srbiji.

I pored velikih mogućnosti, još uvek se malo koristi toplotna energija geotermalnih voda. Zbog neiskorišćenja tople vode u Vranjskoj Banji godišnje odlazi u nepovrat količina toplote snage 20MW.

Do sada objavljena istraživanja nalazišta geotermalne energije u Vranjskoj Banji dala su veoma dobre rezultate i stvorena je osnova za dalja istraživanja u pogledu definisanja optimalnog geotermalnog potencijala u ovom području i inicirana su korišćenja ovog lokalnog energetskog izvora.

Postojeći termalni izvori u Vranjskoj Banji se javljaju u vidu izvorišta, raspoređenog na relativno malom prostoru od 500 x 200m. Ukupna izdašnost izvorišta iznosi 46-50 l/s, sa prosečnom temperaturom vode od 85 ºC. Kada je reč o konačnom potencijalu, on iznosi 118,26MW.

U Vranjskoj Banji su toplificirani termalnom vodom hotel „Železničar“, „Specijalna bolnica Vranjska Banja“, OŠ „Predrag Devedžić“, „Simpo cveće d.o.o.“, (nekada) akcionarsko društvo „Rasadnici Vranjska Banja“, ambulanta Vranjska Banja, vrtić „Bambi“.

U septembru prošle godine data je saglasnost na Memorandum o saradnji između JP „Uprava Banje“ i kineske kompanije „Betac Resources“ koji se odnosi na izgradnju geotermalne elektrane. Tada je rečeno da će geotermalna istraživanja biti obavljena na površini od 150 kvadratnih kilometara, a u zavisnosti od analiza na području gradske opštine Vranjska Banja planirana je izgradnja geotermalne elektrane, koja bi trebalo da proizvodi do 20MW električne energije i 39MW toplotne energije na godišnjem nivou.

Crna Gora izdvaja značajna sredstva za projekte energetske efikasnosti

17.04.2017

energetska efikasnost e — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Ministarstvo ekonomije Crne Gore saopštilo je da je pripremilo Operativni plan poboljšanja energetske efikasnosti za 2017. godinu koji predviđa unapređenje energetskih karakteristika određenih zgrada kojima upravljaju nadležni organi državne uprave, kao i zgrada koje koriste javne službe čiji je osnivač država.

Portparol Ministarstva ekonomije gospođa Draženka Božović izjavila je da Operativni plan sadrži pregled mera energetske efikasnosti iz nadležnosti Ministarstva ekonomije, ali i finansijskih sredstava koje planiraju ostali organi državne uprave na objektima koje koriste javne službe čiji je osnivač država. Ona je navela da osim projekata koje Ministarstvo ekonomije već godinama sprovodi na poboljšanju energetske efikasnosti u javnim ustanovama (škole, bolnice, domovi zdravlja, resursni centri, studentski domovi), i u koje je do sada uloženo preko 27 miliona evra, sredstva za poboljšanje mera energetske efikasnosti za 2017. su obezbedili i ministarstva prosvete, odbrane, zdravlja, kulture, saobraćaja i pomorstva i pravde, kao i Uprava za imovinu. Ministarstvo prosvete je opredelilo preko 800 hiljada evra za projekte energetske efikasnosti, Ministarstvo odbrane 543.650 evra, Ministarstvo kulture 370.000 evra, Ministarstvo pravde 51.250 evra i Uprava za imovinu 200.000,00 evra. Iz kredita je obezbeđeno 5.619.823 evra, dok grantovi donatora čine 359.800 evra. Iz sopstvenih sredstava ustanova je izdvojeno 273.763,64 evra.

Kada je reč o namenskim projektima energetske efikasnosti, gospođa Božović je istakla projekte Energetska efikasnost u Crnoj Gori dodatno finansiranje (MEEP AF), koji se finansira po osnovu zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj od 5 miliona za finansiranje projekta i u okviru kojeg je predviđeno povećanje energetske efikasnosti u 10 zdravstvenih objekata. Drugi projekat je Program energetske efikasnosti u javnim zgradama druga faza (EEPPB II) koji se realizuje po osnovu tekuće saradnje između Crne Gore i Nemačke (posredstvom KfW banke) koja je obezbedila kredit od 20 miliona evra i donaciju od 2,743 miliona evra za poboljšanje energetskih karakteristika i uslova za boravak i rad u najviše 25 objekata koji su u vlasništvu Ministarstva prosvete, 5 objekata u nadležnosti Ministarstva rada i socijalnog staranja i 6 administrativnih objekata u nadležnosti Uprave za imovinu.

Inače, u toku 2016. godine implementirane su mere energetske efikasnosti na 6 zdravstvenih objekata, 20 obrazovnih objekata, i to 12 finansiranih iz budžetskih sredstava i 8 u okviru projekta Program energetske efikasnosti u javnim zgradama prva faza (EEPPB), kao i 4 administrativna i 6 objekata Ministarstva odbrane, 4 objekta iz oblasti kulture i 4 pripadajuća objekta železničke infrastrukture. Ukupan budžet koji je opredijeljen za Implementaciju plana za 2016. godinu iznosio je 10.837.114,05 evra, dok je ukupan Iznos utrošenih sredstava iznosio 8.751.456,93 evra.

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

2020 SE BLIŽI: Nemojte da zakasnite! (VIDEO)

16.04.2017

Jeste li čuli za misiju 2020? Za one koji nisu, reč je o globalnoj kampanji, koja ima cilj da objedini radikalnu saradnju i nemilosrdan optimizam da se emisija štetnih gasova u našu atmosferu svede na minimum do 2020. godine.

Kada je reč o budućnosti života na planeti, tajming je sve. Ipak, ako pravovremeno reagujemo, u prilici smo da načinimo velike promene, kako bi naša deca i unuci živeli u klimatski bezbednom svetu.

Priključite se i vi ovom globalnom cilju, jer vreme polako curi, a posle zaista može da bude kasno.

PREDSTAVLJAMO Istoriju razvoja „zelene“ energetike u Srbiji

16.04.2017

struja , električna energija — Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

PRVA SIJALICA U SRBIJI zasijala je u čaurnici Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu 1884. godine. Kragujevac te godine, pored sistema osvetljenja, dobija i agregat za proizvodnju jednosmerne struje, što je preteča razvoja čitavog energetskog sistema tadašnje Kneževine Srbije. Zahvaljujući mašinskom inženjeru Todoru Toši Selakoviću postavljena je sijalica u novoizgrađenom pogonu za proizvodnju municijskih čaura, tačnije 30 sijalica od po 16 sveća i 2 lučne lampe od po 1200 sveća. Električna centrala za proizvodnju jednosmerne struje snage 5KS bila je sastavljena od dinamo i parne mašine, i nabavljena od firme „Sigmund Schuckertt“. Godinu dana kasnije ceo zavod bio je osvetljen.

Ipak istorija beleži i podatak da je prva struja stigla u Srbiju 23. septembra 1893. godine kada je počela sa radom prva termoelektrana na Dorćolu u Beogradu. Tada je izgrađena i prva električna centrala, instalisane snage 447,6 kW odnosno 600 parnih konjskih snaga, koja je snabdevala strujom tramvaje i javno osvetljenje .

PRVA EKO ŠTEDLJIVA (kompaktna fluorescentna) SIJALICA U ULIČNOJ RASVETI U SRBIJI postavljena je u Beogradu 2010. godine u Studenskom parku.

PRVA LED ULIČNA RASVETA postavljena 2011. godine u Beogradu u ulici Bulevara Kralja Aleksandra kada su inkadescentne sijalice zamenjene led rasvetom, tačnije postavljeno je 266 led svetiljki.

PRVA JAVNA ELEKTRANA-TERMOELEKTRANA U SRBIJI izgrađena je na Dorćolu u Beogradu 1893. godine, po zasluzi profesora fizike Đorđa Stanojevića. Danas se na tom mestu nalazi Muzej nauke i tehnike.

PRVI KOTAO NA BIOMASU U SRBIJI velike snage (18MW) otvoren je u decembru 2012. godine u ogranku Panonskih termoelektrana-toplana u Sremskoj Mitrovici. Kotao kao gorivo, umesto gasa, koristi suncokretovu ljusku, a proizvedenom toplotnom energijom greje Sremsku Mitrovicu.

PRVA GEOTERMALNA ELEKTRANA U SRBIJI još uvek ne postoji i pored toga što Srbija prednjači u geotermalnom potencijalu u Evropi.

PRVI OBLIK DALJINSKOG GREJANJA U SRBIJI nastao je u Kragujevcu 1884. godine, u Kneževini Srbiji, gde su posebnim sistemom zagrejane fabričke hale Topolivnice i Vojno tehničkog zavoda.

PRVE GRADSKE TOPLANE U SRBIJI izgrađene su 1961. godine u Beogradu i u Novom Sadu.

PRVE GEOTERMALNE TOPLANE U SRBIJI kapaciteta gradskog daljinskog grejanja su u planu u Kikindi, Bogatiću… Do sada su iskorišćeni potencijali manjeg kapaciteta u vidu grejanja korporativnih objekata, hotela, javnih ustanova i podnog grejanja javnih trgova.

PRVI DALEKOVOD U SRBIJI izgrađen je kod hidroelektrane „Vučje“ 1903. godine, za potrebe tekstilne industrije u Leskovcu. Niz od Vučja do Leskovca dugačak je 17 kilometara, a za izgradnju prvog dalekovoda i HE „Vučje“ zaslužan je pionir elektrifikacije profesor Đorđe Stanojević, vrsni poznavalac i prijatelj Nikole Tesle. Inače, ova hidroelektrana ušla je svetsku baštinu tehnike sa oko 60 objekata.

PRVI ELEKTRODISTRIBUTER SA „ZELENIM“ PRIKLJUČKOM U SRBIJI, tj. prva elektro-distributivna mreža na koju je priključen proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora je Leskovačko električno akcionarsko društvo, sadašnja Elektrodistribucija Leskovac, ogranak PD Jugoistok d.o.o. Niš. Tačnije, električna energija iz hidroelektrane „Vučje“ se prvim dalekovodom dopremala preko tadašnjeg elektrodistributivnog sistema do fabrike tekstila.

PRVA HIDROELEKTRANA U SRBIJI je „Đetinja“ kod Užica, inače prva hidroelektrana višefaznog Teslinog sistema (polifaznih naizmeničnih struja) u Srbiji izgrađena 1900. godine na reci Đetinji kao druga na svetu, par godina posle hidroelektrane na Nijagari u Americi. Puštena je u rad 02. avgusta 1900., a radi i danas nakon obnavljanja 2000. godine, 3 decenije nakon zatrpavanja njenog jaza prilikom izgradnje železničke pruge Beograd-Bar. U hidroecentralnu na Đetinji ugrađene su tri mašine firme „Siemens & Halske“ instalisane snage 364 kW, koje proizvode struju dovoljnu za snabdevanje ukupne javne rasvete u Užicu. Izgradnju ove HE inicirao je profesor Đorđe Stanojević kako bi prva užička tkačnica imala jeftin i siguran energetski izvor.

PRVA MALA HIDROELEKTRANA U SRBIJI je „Sveta Petka“ na Nišavi, podignuta u okrilju Sićevačke klisure; počela je sa radom 21. januara 1908. godine na inicijativu profesora Stanojevića. Ova MHE opremljena je „Siemens Schuckert Werke“ mašinama, koje rade i danas bez značajnijih popravki. Tačnije tada je opština grada Niša potpisala je ugovor sa sa firmom „Siemens Schuckert“ o izgradnji i montaži 2 Francisove turbine od po 300KS, sa ručnom i automatskog regulacijom.

NAJVEĆI PROIZVOĐAČ HIDROENERGIJE U SRBIJI i jugoistočnoj Evropi je HE „Đerdap 1“, ujedno i najveća hidrotehnička građevina na Dunavu. Hidroelektranu „Đerdap 1“ izgradile su je Srbija i Rumunija 1970. godine. Njena ukupna snaga je 1026MW, a skorašnjom revitalizacijom joj je produžen radni vek i proširen kapacitet.

PRVA REVERZIBILNA HIDROELEKTRANA U SRBIJI je izgrađena 1982. godine u Bajnoj Bašti. Nakon prošlogodišnje revitalizacije prošireni su kapaciteti ove RHE tako da je njena sadašnja snaga 420MW. Za razliku od konvencionalne HE gde voda iz akumulacije protiče kroz postrojenje i nastavlja svojim tokom, RHE ima dva skladišta vodene mase, gornju i donju akumulaciju, što omogućava reverzibilnoj turbini/generatoru da se ponaša i kao pumpa i kao turbina.

PRVA SOLARNA ELEKTRANA na zemlji U SRBIJI „Matarova“ izgrađena je i puštena u rad u januaru 2013. godine, a nalazi se u selu Merdare u opštini Kuršumlija. U pitanju je italijansko-srpska investicija vredna više od 4 miliona evra. Solarna elektrana prostire se na 4 hektara gde je postavljeno 8500 fotonaponskih panela, a predviđeni kapacitet proizvodnje električne energije je 1,9MWh.

PROTOTIP POSTROJENJE PRVE SOLARNE TOPLANE U SRBIJI izgrađeno je i testirano 2012. godine u Badnjevcu kod Kragujevca, po zamisli profesora dr Vladana Petrovića. Ovo je prvi projekat visokotemperaturne konverzije sunčevog zračenja u Srbiji, i prvi sistem solarne toplane koji rešava dva glavna problema u solarnoj energetici, a to su efikasna konverzija sunčevog zračenja u toplotnu energiju i čuvanje toplotne energije na duži vremenski period. Vrednost ove investicije je oko pola miliona evra.

PRVA VETRENJAČA U SRBIJI male snage (10 kW) izgrađena je 2003. u Bubanj Potoku kraj Beograda. Prva vetrenjača veće snage (600KW) izgrađena je i puštena u rad 2011. godine u selu Leskova u opštini Tutin. U pitanju je slovenačko-srpska investicija u vrednosti oko milion evra. Prve vetroparkove u Srbiji možemo očekivati do kraja 2014. i u 2015. godini.

PRVA FABRIKA BIODIZELA U SRBIJI otvorena je 2007. godine u Šidu. Kapacitet fabrike je bio 100.000 tona biodizela, a vrednost investicije oko 27 miliona evra. Proizvodnja biodizela u ovoj fabrici je stala.

PRVO POSTROJENJE NA BIOGAS – BIOENERGANA U SRBIJI puštena je u rad u oktobru 2012. godine u Vrbasu, u okviru poljoprivrednog dobra „Sava Kovačević“. Biogas u ovom postrojenju se proizvodi iz stajnjaka, truljenjem stajskog đubriva i biomase u specijalnim uslovima, prilikom kojih se gas pretvara u pogonsko gorivo za generatore za proizvodnju električne i toplotne energije. Trenutni kapacitet je 1MW, a planirano je da instalisani električni kapacitet bude 990kW i instalisani toplotni kapacitet 910kW. Po konačnom završetku pogona očekuje se da ukupni kapacitet bude 4MW. Vrednost investicije je preko 5 miliona evra.

B.R.

1...1,2851,2861,287...1,671 Page 1,286 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM