Tokom sajma energetike i investicija u Novom Sadu, redakcija Energetskog portala imala je zadovoljstvo da prisustvuje izlaganju gospođe Ane Bulos, ekonomske savetnice u Ambasadi SAD u Beogradu, na konferenciji “Energetske perspektive i izazovi“. Njeno izlaganje uglavnom je bilo posvećeno fosilnim gorivima, gasu i činjenici da Srbija zavisi od uvoza gasa iz Rusije što je, prema njenim saznanjima, čini energetski nesigurnom. Srbija se, prema njenim rečima, nalazi u najnižoj D kategoriji energetske nezavisnosti. S obzirom na ovaj podatak, zamolili smo gospođu Bulos da specijalno za Energetski portal kaže nešto više o obnovljivim izvorima energije i kako u tom pogledu SAD vide Srbiju.

EP: Ministar za rudarstvo i energetiku, gospodin Aleksandar Antić, nedavno je rekao da će uskoro biti usvojena regulativa koja će obezbediti korišćenje energije iz obnovljivih izvora. Planirano je da nivo korišćenja energije iz obnovljivih izvora dostigne 27% do 2020. godine. Kako komentarišete ovu najavu i postavljene rokove?

Ana Bulos: Kao deo Energetske zajednice, Srbija se obavezala da joj 27 procenata ukupne finalne potrošnje energije do 2020. godine bude iz obnovljivih izvora, a trenutno je na oko 22 procenta. Za dve godine tokom kojih sam bila u Beogradu, Srbija nije značajno povećala udeo obnovljive energije u svom energetskom sistemu. Međutim, apsolutno verujem da je ovo realističan cilj za Srbiju, pod uslovom da Vlada preduzme neophodne korake kako bi promovisala obnovljivu energiju.

Za početak, Srbija ima značajne potencijale za korišćenje obnovljive energije, ali koristi samo oko jednu trećinu ovih potencijala. Dakle, ukoliko Vlada može da pospeši investicije u obnovljivu energiju, bilo bi veoma lako za Srbiju da do 2020. godine ne samo dostigne taj cilj, već i da postane regionalni lider. Zbog ovoga je ohrabrujuća izjava ministra da vredno radi na završavanju neophodne regulative koja bi dozvolila Srbiji da razvije svoj potencijal za obnovljivu energiju. Kada Vlada usvoji investiciono prihvatljiv i održiv model ugovora o otkupu električne energije za elektrane sa instaliranim kapacitetima preko 50MW, investitori u oblasti obnovljive energije će početi da razvijaju krupnije projekte u Srbiji.

Drugi razlog zbog koga verujem da je cilj za 2020. godinu moguć je zato što je Srbija, nažalost, energetski neefikasna. Iako je povećanje proizvodnje obnovljive energije važno i neophodno da bi Srbija postigla svoje ciljeve za 2020. godinu, postoji još jedan način da se postigne ovaj cilj, a to je da se poveća energetska efikasnost. Srbija troši 2,7 više energije po jedinici potrošnje nego prosečna zemlja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Kada bi Srbija ulagala u mere energetske efikasnosti, kao što je modernizovanje lokalnih grejnih sistema sa tehnologijom koja je energetski efikasnija, ili koristila efikasnije materijale i bolje izolacije u zgradama, onda bi smanjila svoju potrošnju energije i napravila značajan napredak ka ciljevima za 2020. godinu.

EP: Koja je razmera korišćenja energije iz obnovljivih i neobnovljivih izvora u SAD? Znate li da li postoji nekakva saradnja između ministarstava i služba u SAD-u i Srbiji i postoji li razmena iskustava u polju obnovljivih izvora?

Ana Bulos: U 2015. godini obnovljivi izvori su predstavljali otprilike 11 procenata ukupne proizvodnje energije u SAD-u, a nuklearna energija je predstavljala oko osam procenata. Fosilna goriva i dalje predstavljaju veći deo naše proizvodnje i potrošnje energije, ali kada pogledate kapacitete za novu energiju u SAD, obnovljivi izvori preovlađuju. Obnovljiva energija zauzima 68 procenata svih novoinstaliranih kapaciteta u SAD u 2015. godini, a naša emisija CO2 je pala na najniži godišnji nivo od sredine devedesetih. Naš energetski sektor dobio je dodatnih 8,5 GW elektrana na vetar, i novih 7,3 GW solarnih elektrana. SAD takođe beleže povećanje ulaganja u oblasti obnovljive energije. Investicije u čistu energiju su dostigle 56 milijardi dolara u 2015. godini, tako da mislim da se može reći da investitori u SAD shvataju da je čista, obnovljiva energija – energija budućnosti.

Naša Ambasada je, kroz USAID, finansirala programe razmene za Agenciju za energetiku Republike Srbije. Na primer, u 2007. godini Nacionalna asocijacija regulatora SAD (NARUC) je pomogla Vladi Srbije da uspostavi Agenciju za energetiku Republike Srbije (AERS). USAID je potom pomogao AERS-u da uspostavi partnerstvo sa Kompanijom za komunalne usluge Pensilvanije u SAD. Ovo partnerstvo je trajalo do 2011. godine i pomoglo je jačanju kapaciteta AERS-a. Pored programa razmene, USAID je pružio značajnu tehničku pomoć Vladi Srbije u oblasti energetike. Pružio je smernice za povećanje efikasnosti i performansi lokalnih grejnih sistema prelaženjem na održivu biomasu, a koje smanjuju zagađenje i promovišu održivo šumarstvo. USAID takođe spaja dve regionalne radne grupe – jednu za planiranje regionalne električne transmisije i drugu za sigurnost snabdevanja energijom, a kako bi razvile dobre prakse i pojačale energetsku infrastrukturu, posebno u vezi sa integrisanjem obnovljivih izvora energije. EMS, EPS i AERS učestvuju u ovim radnim grupama.

EP: Da li fondovi Ambasade i SAD podržavaju reformu zakonodavstva u oblasti energetike u Srbiji i na koji način?

Ana Bulos: Da. Naša Ambasada je, ponovo putem USAID-a, radila sa Vladom na zakonodavstvu u oblasti energetike u Srbiji. Kao što sam pomenula, USAID je pomogao Vladi da osnuje AERS. Takođe, naša Nacionalna asocijacija regulatora SAD (NERUC) podržava AERS, kao i druge energetske regulatore u regionu, u identifikovanju regulatornih i legislativnih promena koje su neophodne za liberalizaciju tržišta struje, a koje zahteva Ugovor o osnivanju Energetske zajednice. USAID je u januaru 2015. godine Ministarstvu rudarstva i energetike pomogao u analizi modela ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora energije.

EP: Postoje li planovi za investicije iz SAD u obnovljive izvore u Srbiji, u vetroparkove ili solarnu energiju?

Ana Bulos: Da, apsolutno! Američka kompanija „Continental Wind Partners“ (CWP) spremna je da nastavi projekat kojim će razviti vetropark snage 158,4 MW čim Vlada usvoji investiciono prihvatljiv i održiv model ugovora o otkupu električne energije iz energije vetra. CWP će investirati preko 40 miliona evra i zaposliti oko 400 ljudi na izgradnji vetroparka.

CWP je takođe, putem kompanije „River Power Solutions“, zainteresovan za ulazak u javno-privatno partnerstvo sa gradom Beogradom, kao i drugim gradovima u Srbiji, kako bi proizvodili toplotu korišćenjem energije rečnog toka putem toplotnih pumpi. CWP-ove toplotne pumpe bi preuzimale energiju rečnog toka, od svega par toplotnih stepeni, i koristile je kao održivu alternativu upotrebi prirodnog gasa. U pitanju je veoma interesantna tehnologija koja radi slično hlađenju, gde se hladnoća iz vazduha koristi za hlađenje predmeta. Mislim da je ovo brilijantan način da Srbija iskoristi svoje prirodne resurse i neverovatno je što postoji tehnologija koja koristi hladnu vodu iz reka kako bi zagrejala vaše domove!

Takođe, uzevši u obzir koliko potencijala Srbija ima u oblasti obnovljive energije, i da, nažalost, Srbija koristi samo jednu trećinu svog potencijala, ne bih se začudila kada bi više međunarodnih investitora, uključujući američke kompanije, počelo da dolazi ovde čim Vlada usvoji zakonodavni okvir koji podržava investicije u oblasti obnovljive energije.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović

Ovaj tekst je prvobitno izašao u biltenu Energetskog portala “Obnovljivi izvori energije” objavljenom 1. juna 2016. godine.