U Srbiji 2,5 miliona domaćinstava potroši skoro pet puta više struje od evropskog proseka, istaknuto je na tribini “Edukacija kupaca o liberalizaciji tržišta”. U EPS-u objašnjavaju da je prosečan radni vek obične sijalice 1.500 sati, štedljivih sijalica 8.000, a led sijalica 25.000 sati, a kako kažu, isplativost upotrebe štedljivih sijalica se vidi ako se uporede trenutne cene najpovoljnijih na tržištu, za koje je potrebno izdvojiti 59 dinara, odnosno za štedljive 299, dok led sijalice koštaju 279 dinara.

Na skupu u organizaciji agencije “Ninamedia” i “Elektroprivrede Srbije” u opštini Palilula u Beogradu, rečeno je da štedljive sijalice u domaćinstvu koristi nešto više od polovine građana Srbije, a u proteklih nekoliko godina, 38 odsto građana Srbije ugradilo je novu stolariju i toplotnu izolaciju. Istraživanje Ninamedije pokazalo je da 62 odsto građana nema ugrađenu izolaciju i to najviše u Beogradskom regionu.

– Energetsku efikasnost ne teba posmatrati kao štednju jer ona podrazumeva odricanja, dok se energetskom efikasnošću ne narušava kvalitet života već smanjujemo troškove i čuvamo životnu sredinu – kaže inženjer elektrotehnike Stefan Sikimić.

Govoreći o načinima kako svako domaćinstvo u Srbiji može da uštedi racionalnim korišćenjem kućnih aparata, Sikimić je istakao da samo jedan centimetar leda u frižideru povećava potrošnju tog aparata za deset odsto, te je neophodno, poručuje, redovno “topiti” frižidere.

– Najosnovnije je i da obične sijalice zamenimo štedljivim led sijalicama koje traju i do šest puta duže i mogu da se recikliraju. Televizor, na primer, iako je isključen troši 24 odsto energije, te ga je potrebno isključiti iz struje nakon izlaska iz stana – objašnjava Sikimić.

Istraživanje pokazuje i da je upotreba štedljivih sijalica najmanja u regionu Beograda, u odnosu na ostale regione u Srbiji, a najveće štediše su i dalje, penzioneri.

Podaci istraživanja pokazuju da 81 odsto građana Srbije štedi električnu energiju u svom domaćinstvu, dok 19 odsto to ne radi.

Prema mišljenju 30,8 odsto građana Srbije, najveća posledica prekomerne potrošnje električne energije na globalnom nivou je nesigurnost u snadbevanju električnom energijom, i to u većoj meri smatraju ispitanici iz regiona Beograda i Zapadne Srbije.

Polovina građana smatra da lično, kao pojedinci, mogu pozitivno da utiču na održivi razvoj i prekomernu potrošnju struje i to su uglavnom građani sa završenom višom školom i fakultetom.

Takođe, pokazuju brojevi, više od polovine građana Srbije (52,7 odsto) navodi da se najviše greju na drva, dok nešto manje od četvrtine (23,4 odsto) koristi centralno grejanje, a 12,6 odsto ispitanika se greje na struju, dok se svega 7,2 građana greje na gas.