REPUBLIKA SRPSKA: Električna energija ne poskupljuje, ali će od januara računi za struju biti veći

11.10.2017

Nijedno zavisno preduzeće iz sistema ERS a nije podnelo zahtev Regulatornoj komisiji za energetiku za promjenom cene električne energije, dakle poskupljenja električne energije neće biti, poručuju iz Elektroprivrede Republike Srpske.

Dodaju kako su oni društveno odgovorna kompanija koja neće dozvoliti još jedan udar na džepove građana Republike Srpske u narednom periodu.

“Prosečna cena električne energije za domaćinstva po kilovat času u proteklih šest meseci iznosila je 13,1 pfeninga i to je jedna od najjeftinijih cena električne energije kako u regionu, tako i u Evropi. Elektroprivreda Republike Srpske i dalje će biti najjeftiniji ponuđač i siguran snabdevač svih svojih kupaca”, kažu oni.

Pojašnjavaju kako se uvećanje cene na računima za električnu energiju od 0,7 odsto ne odnosi se na cenu električne energije.

“Radi se o posebnoj naknadi koja ne predstavlja prihod Elektroprivrede Republike Srpske niti njenih zavisnih preduzeća. U skladu sa direktivama EU, BiH i RS preuzele su obavezu uvećanja udjela električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, dakle radi se o namjenskim sredstvima putem kojih se vrši plaćanje u sistemu podsticaja”, saopšteno je iz službe za informisanje ovog preduzeća.

TRIVAN NA KONFERENCIJI O KLIMATSKIM PROMENAMA U SANU: Planetu smo pretvorili u veliko poljoprivredno gazdinstvo – u pošumljavanju je lek

11.10.2017

ekologija-trivan — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije, Goran Trivan poručio je, učestvujući na međunarodnom simpozijumu o klimatskim promenama “Promena klime zemlje: nauka i uticaj” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u sredu, 11. oktobra, da pošumljavanje predstavlja najefikasniji, najjednostavniji i najjeftiniji način da se ublaže efekti klimatskih promena, uz napomenu da će se resorno ministarstvo time aktivno baviti.

Trivan je naveo da je u poslednjih pet godina pošumljeno više od 750 hektara zemlje u Beogradu, dodavši da je to politika koju će Ministarstvo ubuduće voditi.

On je ocenio da smo planetu pretvorili u jedno veliko poljoprivredno gazdinstvo, te da u pošumljavanju treba potražiti lek, navodeći da se svake godine uništi šuma veličine jednog Portugala.

Kada bi svako od nas, kako je podvukao, godišnje posadio dva do tri stabla, ona bi za desetak godina dala više kiseonika, uticala na sprečavanje bujica i erozija, dotakla pijaću vodu i vezala zemljište. Prema njegovim rečima, to je u jednoj rečenici bar pet korisnih funkcija jednog drveta, što ne košta mnogo, niti oduzima vreme.

Ministar je, ukazavši na činjenicu da imamo promenu klime, istakao da o tome govore visoke letnje temperature i sve manje snegova koji više nisu uobičajena pojava na planinama u Srbiji.

Ovo je najozbiljnija tema na planeti, ona predstavlja našu istinu, i četrdeset godina unazad govorimo o održivom razvoju, a da se ni za milimetar nismo pomerili, poručio je Trivan i ukazao na to da u osnovi onoga što radimo i uništavamo leži profit kao motiv.

Na međunarodnom simpozijumu o klimatskim promenama, koji će trajati do 13. oktobra, razmatraće se postojeće i moguće klimatske promene, kao i njihov uticaj na brojna vitalna pitanja, kao što su voda, poljoprivreda, energetika, ekonomija i zdravlje.

Ovaj naučni skup okuplja veliki broj naučnika iz Srbije, Evrope, SAD, Japana i Kine.

Izvor: srbija.gov.rs

Pozivaju se nastavnici i đaci da se priključe programu “Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”

11.10.2017

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova u saradnji sa RECAN – fondom za reciklažu limenki i Pokretom gorana Vojvodine, upućuju Javni poziv za učešće u realizaciji programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ za školsku 2017/2018. godinu, s ciljem podizanja svesti i lične odgovornosti za brigu o životnoj sredini, kao i podsticanju aktivnosti koje će doprineti negovanju i očuvanju čistijeg i zelenijeg ambijenta u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i lokalnim sredinama.

Ovaj Program treba da doprinese da deca budu prepoznata kao ključni činilac promena i snaga budućnosti u oblasti životne sredine i odživog razvoja.

Program „ZA ČISTIJE I ZELENIJE ŠKOLE U VOJVODINI“ treba da doprinese:

– razvijanju aktivnih metoda učenja/ nastave u cilju ohrabrivanja i podsticanja učenika na kritički način mišljenja i reagovanja na aktivnosti vezane za degradaciju životne sredine, kako bi raspolagali znanjima, veštinama i održivim navikama neophodnim za pozitivne promene u životnoj sredini,

– razvijanju timskog rada, takmičarskog duha, komunikativnosti, poštujući interaktivnu i kooperativnu komponentu u radu, u cilju upoznavanja elemenata životne sredine i njihove primene u praksi,

– razvijanje, usvajanje i prenošenje modela odgovornog ponašanja i brige o neposrednoj životnoj sredini,

– unapređenju saznanja dece o energetskoj efikasnosti,

– uključivanju u neposredni istraživački rad, kako bi učenici razumeli međusobne odnose i zavisnost u prirodi i povezanost svih elemenata životne sredine,

– razvijanju saradnje sa lokalnim sredinama i prepoznavanju lokalno važnih problema u životnoj sredini, kako bi se sprečila njena dalja degradacija na lokalnom nivou (mesnim zajednicama, komunalnim preduzećima i udruženjima i dr.),

– promovisanju odgovornog ponašanja i brige o životnoj sredini – „Misli globalno, deluj lokalno“.

Posebna pažnja će biti usmerena na vrednovanje aktivnosti, koje će ustanove ostvariti u saradnji sa lokalnim sredinama (mesnim zajednicama, komunalnim preduzećima i udruženjima i dr.) na zajednički odabranim mestima (okolina škole, ulice, trgovi, šetališta, parkovi i sl) i na novim, inovativnim aktivnostima i sadržajima koji doprinose formalnim i neformalnim oblicima obrazovanja i vaspitanja dece, učenika, prosvetnih radnika, roditelja i šire društvene zajednice u oblasti životne sredine kao značajne karike u održivom razvoju i razvoju društva u budućnosti.

Kompletan poziv možete pogledati OVDE, a plan aktivnosti OVDE.

Ministarstvo zaštite životne sredine dobilo dva nova državna sekretara

11.10.2017

Odlukom Vlade Srbije od 6. oktobra 2017. godine, dosadašnji narodni poslanici dr Branislav Blažić i Ivan Karić postavljeni su za državne sekretare u Ministarstvu zaštite životne sredine.

U zvaničnoj biografiji dr Branislava Blažića navodi se da je rođen prvog aprila 1957. godine. Živi u Beogradu. Specijalista je opšte hirurgije. Tri puta je biran za saveznog poslanika, dva puta za republičkog, a jednom pokrajinskog.

U toku prethodnog saziva Narodne skupštine bio je član Odbora za zdravlje i porodicu, kao i predsednik Odbora za zaštitu životne sredine. Što se tiče aktivnosti u delegacijama, bio je član Delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO.

Ivan KaricIvan Karić, kako se navodi u biografiji, jedan je od mlađih političara sa sadržajnim iskustvom u zaštiti životne sredine, istraživačkom radu, ekologiji i ekološkom aktivizmu.

Posle srednje Geološke i hidrometeorološke škole „Milutin Milanković“, diplomirao je na geološkom odseku Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U periodu od 2009. do 2010. godine u JVP „Beograd vode“ uspešno je obavljao poslove Rukovodioca odbrane od poplava na teritoriji Grada Beograda.

Predsednik je stranke Zeleni Srbije. Ivan Karić je narodni poslanik sadašnjeg saziva Narodne skupštine Republike Srbije, a bio je i u prethodnom sazivu.

Predložio je osnivanje posebnog Ministarstva životne sredine i prirodnih resursa, kao i osnivanje Fonda za životnu sredinu. Predlagač je brojnih inicijativa, poslaničkih pitanja i javnih slušanja kao što su: javno slušanje „Srbija bez GMO“, javno slušanje o istraživanju i eksploataciji nikla i javno slušanje o Nacionalnim prioritetima za međunarodnu finansijsku pomoć za period 2014-2017. godine.

Predložio je deklaraciju „Za Srbiju bez GMO“, koju je poslao svim gradovima i opštinama u Republici Srbiji.

(Reciklaza.biz)

Finska najviše novca izdvaja za ruski gas

11.10.2017

Eurostat je objavio podatke o ceni ruskog gasa za evropske zemlje.

Kako je saopšteno, najvišu cenu ruskog gasa plaća Finska (23,39 evra po MWh), zatim Švedska (19,56 evra po MWh), Estonija (19,69 evra po MWh) i Rumunija (18,44 evra po MWh). Nakon toga sledi Bugarska koja za ruski gas izdvaja 18,19 evra po MWh i Mađarska sa 17,91 evra po MWh.

Najmanju cenu plaća Poljska koja za gas izdvaja 17,08 evra po MWh, dok ga Češka uvozi za 16,4 evra po MWh i 15,85 evra po MWh.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Vlada Švajcarske posetila TENT B

11.10.2017

Delegacija Ambasade Švajcarske u Beogradu, koju je predvodio ambasador Filip Ge, posetila je TE „Nikola Tesla B“ i upoznala se sa radom najsnažnijih termoblokova u JP „Elektroprivreda Srbije“.

Pogone EPS-a gostima je predstavio Savo Bezmarević, izvršni direktor za proizvodnju energije. On je rekao da Švajcarska i EPS godinama dobro sarađuju, a jedan od primera uspešne saradnje predstavlja i nedavno završeni projekat modernizacije sistema za monitoring i upravljanje u TENT B. Uz pomoć donacije švajcarske Vlade od oko 11 miliona švajcarskih franaka i učešća EPS-a sa oko 24 miliona švajcarskih franaka, ugrađena je savremena oprema. Tim projektom značajno je unapređen rad jednog od najvećih kapaciteta za proizvodnju električne energije u Srbiji, što je omogućilo uštede u potrošnji uglja i unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine. Naglasio je i da će EPS nastaviti ulaganje u modernizaciju i zaštitu životne sredine u celom sistemu, a posebno u TENT-u.

Filip Ge, ambasador Švajcarske, zahvalio je predstavnicima EPS-a što su omogućili da prvi put jedna ambasada u kompletnom sastavu poseti ovakav industrijski objekat.

Predstavljajući proizvodne potencijale termoelektrane, Ivan Gajić, direktor TENT B, istakao je da oba bloka, snage od po 650 MW, predstavljaju siguran su oslonac srpske elektroprivrede. Ovi blokovi, iako izgrađeni pre više od 30 godina, i dalje su „najmlađa“ termo postrojenja u sistemu EPS-a. Od prve sinhronizacije do oktobra 2017. godine ukupno su proizveli oko 270 milijardi kilovat-sati i u godišnjoj proizvodnji električne energije na nivou EPS-a učestvuju sa 25 odsto. Završetkom prve faze revitalizacije bloka B1 u 2012. i bloka B2 u 2016. unapređeni su pouzdanost i efikasnost rada, uz povećanje snage za po 30 megavata. Plan je da se II faze revitalizacije bloka TENT B1 izvede u 2020, a na bloku B2 u 2022. godini.

izvor: tent.rs

Sandra Jovićević

FINSKI ŽIRI NAPRAVIO PRESEDAN: Umesto jednog, čak tri srpska tima idu na Slush 2017

11.10.2017

Odlukom finskih stručnjaka, timovi Mindy, Sunthetic i UrbiGo dobili su jedinstvenu priliku da učestvuju u programu Global Impact Accelerator 2017 i na Slush 2017 konferenciji koji će biti održani u Helsinkiju u novembru i decembru ove godine. Iako je do sada bilo praksa da jedan tim sa lokalnog takmičenja bude izabran za prestižno Slush takmičenje, finski žiri je ove godine doneo odluku da sva tri srpska startupa učestvuju u Accelerator programu i na Konferenciji Slush.

UrbiGo izrađuje pametne vertikalne bašte od ekoloških i recikliranih materijala u kojima je moguće gajenje biljaka tokom cele godine, a putem mobilne aplikacije i praćenje napretka gajenja.

Sunthetic se bavi konceptom održive energije za budućnost i prvenstveno dizajnira solarne proizvode. Sunthetic teži da ugradi principe održive energije u svakodnevnu praksu ljudi i njihovih uređaja, poput iPhone telefona.

Mindy je posvećen lečenju hiperkinetičkih poremećaja i gojaznosti kod dece kroz igru, odnosno kombinaciju spoljašnje fizičke aktivnosti sa testiranim kognitivnim veštinama.

Srbija je jedna od 20 zemalja u kojoj je održano lokalno Slush takmičenje. Na ovom takmičenju, koje je po treći put organizovao Fond za inovacionu delatnost sa ambasadom Finske u Beogradu, učestvovalo je 19 startapa koji razvijaju svoje ideje u oblasti održivih inovacija, sa vrlo različitim orginalnim rešenjima za goruća pitanja.

Slush konferencija, jedna od najvećih te vrste u Evropi, pruža mogućnost startapima da se predstave brojnim investitorima i kompanijama, dok im Accelerator program daje priliku da unaprede svoje veštine i poslovnu ideju.

Raspisan konkurs za najbolji ekološki projekat u Crnoj Gori

11.10.2017

Zeleni bicikl, ekologija — Photo: Pixabay

Nikšićka Pivara raspisala je konkurs za finansiranje najboljeg ekološkog projekta na koji se mogu prijaviti nevladine organizacije iz cele Crne Gore koje se bave zaštitom životne sredine.

Projekti treba da se odnose na jednu od tri predložene oblasti – upravljanje otpadom, zaštita prirodnih resursa ili druge aktivnosti koje doprinose razvoju svesti i odgovornosti o potrebi aktivnog uključivanja građana u zaštitu i unapređenje životne sredine.

Projekti koji budu ušli u uži izbor biće prezentovani pred Komisijom koja će i odlučiti o pobedniku konkursa.

Rok za dostavljanje predloga projekta je 27. oktobar 2017. godine, a najbolji projekat biće nagrađen sa 10 hiljada evra.

izvor: vijesti.me

Ublažavanje klimatskih promena moguće samo zajedničkim naporima

11.10.2017

Ivan-Karic-na-tribini-o-klimatskim-promenama — Foto: ekologija.gov.rs

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić poručio je da je borba za ublažavanje posledica klimatskih promena veoma složena, a da će rezultata biti samo ako su svi udruženi. On je to rekao na tribini o klimatskim promenama čiji je domaćin bio nemački ambasador u Beogradu Aksel Ditman, na kojoj su učestvovali i učenici „Nemačke škole“ u Beogradu i „Prve beogradske gimnazije“ i predstavili projekte iz zaštite životne sredine i klimatskih promena koje su realizovali u svojim školama.

Ivan Karić je istakao da se borba za ublažavanje klimatskih promena mora voditi na svim nivoima. Nema ozbiljnog efekta ako se radi samo na lokalnom ili nacionalnom nivou, već mora i regionalno, naglasio je on, dodajući da Ministarstvo zaštite životne sredine zato pokušava da organizuje regionalne planove i projekte i da je u tom smislu već počelo saradnju sa kolegama iz regiona.

Klimatske promene se mogu ublažiti ozbiljnim intervencijama pre svega kroz energetsku efikasnost, zelenu ekonomiju i inovacije, kao i pošumljavanje kao najpraktičniji i najjeftiniji način, rekao je Ivan Karić. On je naglasio da se moraju saslušati nove ideje mladih ljudi, jer je budućnost upravo na njima. Pohvalio je zainteresovanost koju su učenici „Nemačke škole“ u Beogradu i „Prve beogradske gimnazije“ pokazali za klimatske promene i zaštitu životne sredine.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Unaprediti saradnju u životnoj sredini Srbije i Turske kroz razradu konkretnih projekata

11.10.2017

Trivan-i-turski-ministar-zivotne-sredine-Mehmet-Ožaseki — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan razgovarao je sa turskim ministrom zaštite životne sredine i urbanizma Mehmetom Ožasekijem.

U bilateralnom susretu dvojice ministara naglašeno je da postoji veliki prostor za unapređenje saradnje u oblasti zaštite životne sredine i u tom smislu je predloženo formiranje komisije dva ministarstva koja će razraditi konkretne oblasti i projekte za saradnju.

Turski ministar životne sredine i urbanizma uputio je poziv ministru Trivanu da poseti Tursku. Oba sagovornika su istakla da Srbiju i Tursku vežu duboki odnosi i istorijska povezanost.

Ministar Trivan je preneo turskom kolegi da su prioriteti našeg ministarstva prečišćavanje otpadnih voda, upravljanje otpadom, remedijacija zemljišta i pošumljavanje kao najjeftiniji i najpraktičniji metod za ublažavanje klimatskih promena. On je pozvao investitore iz Turske da ulažu u poslove u oblasti životne sredine u Srbiji.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

SAŠA CVETOJEVIĆ: Tesla je mnogo više od automobila, to je tehnologija na točkovima

10.10.2017

Cvetojevic-feature — Foto: Private archive

Sa uspešnim hrvatskim preduzetnikom, Sašom Cvetojevićem razgovarali smo o tesli, najpopularnijem elektromobilu na svetu, njegovom prošlogodišnjem putovanju teslom po Evropi, ovogodišnjem učestvovanju na takmičenju EV Trophy, kao i o razlikama između vozila na klasičan i električni pogon.

Saša Cvetojević je sa 18 godina osnovao svoju prvu firmu Insako za transport i logistiku, koju i danas uspešno vodi. Jedan je od mlađih hrvatskih milionera koji svoj novac često investira u dobre ideje i kompanije. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu a nakon toga je na Medicinskom fakultetu završio postdiplomske studije iz menadžmenta u zdravstvu. Spada u najuticajnije ljude u Hrvatskoj koji putem medija i društvenih mreža neprestano ukazuje na stvari koje bi trebalo poboljšati u zemlji.

O njegovim uspesima i dobrim primerima prakse mogla bi da se napiše jedna obimna knjiga, a mi smo ga zamolili da nam prenese deo svog iskustva kada su u pitanju električni automobili.

EP: S obzirom na činjenicu da ste pre tri godine bili prvi vlasnik tesle u Hrvatskoj, možete li nam reći zašto ste baš izabrali ova kola?

Saša Cvetojević: Izabrao sam teslu, jer je tesla bila više od samog automobila. A to važi i danas. Tesla je svojevrsni „statement“ vremena koje dolazi, to je tehnologija na točkovima. To što se radi o električnom automobilu predstavlja
samo početak, a nikako kraj priče. Električni automobili, osim što su daleko efikasniji u upotrebi, značajno manje zagađuju okolinu i omogućavaju potpunu promenu koncepta korišćenja i upotrebe automobila. Oni utiču na stvaranje potpuno novog ekosistema.

EP: Koliko je bila razvijena mreža punjača u Hrvatskoj u vreme kada ste kupili auto i da li je sada bolje?

Saša Cvetojević: Kad sam kupio prvu teslu, punjača je bilo vrlo malo, tek nešto više nego što ih je trenutno u Srbiji. Ipak, trebalo bi imati na umu da je električnom automobilu svaka utičnica punjač. Samo je pitanje brzine punjenja, ali i u vezi s tim postoji dosta predrasuda. Danas u Hrvatskoj imamo tri Tesla super brzih punjača, jedan samo što se nije otvorio, i još su dva u gradnji. Osim toga, imamo dvadesetak Tesla destinacijskih punjača i još oko 200 ostalih punja- ča, raznih snaga. Nedostaju brzi punjači na autoputevima, koji bi i ostalim elektroautomobilima omogućavali prelazak većih razdaljina. Slovenija je tu dobar primer, jer na ve- ćini benzinskih stanica uz autoputeve postoje brzi punjači.

EP: Da li je eko-mobilnost i dalje privilegija bogatih?

Saša Cvetojević: Nije. Znam dosta ljudi koji su svoje automobile konvertovali na struju, od fijata do čak buba ili trabanta. Sad ih voze po gradu ili na kraćim međugradskim relacijama i to je vrlo isplativo. Tesla je auto visoke klase, ali trend dolaska novih modela u srednjoj klasi je sve očigledniji. Očekujem već za dve do tri godine velike promene u srednjoj, a i nižoj cenovnoj kategoriji vozila na struju. Auto na struju, uz pretpostavku snižavanja cena baterija tempom koji je sad već uočljiv, te razvoja mreže brzih punjača, za nekoliko godina trebalo bi da postane čak jeftiniji od uporednih vozila na „klasičan“ pogon.

EP: Ima li smisla voziti elektroautomobil u Hrvatskoj s obzirom na to da gotovo 50 odsto energije dolazi iz termoelektrana i nuklearnih elektrana?

Saša Cvetojević: Naravno da ima smisla. Čak i da je 100 odsto energije iz termoelektrane, efikasnost potrošnje elektromotora, uz korišćenje struje u „off peak“ periodima u kojima ionako mreža ima viškove struje, dobro je rešenje i ekološki i finansijski. Ipak, trebalo bi gledati i malo unapred. Obnovljivi izvori imaju sve više udela u proizvodnji, a sama Tesla jamči da je sva struja koju isporučuju na svojim super brzim punjačima kupljena isključivo od onih koji je proizvode iz obnovljivih izvora.

EP: Da li vi kao uspešna javna ličnost možete da utičete na stavove običnog čoveka?

Saša Cvetojević: Naravno, i to vidim svakog dana. Ljudi se javljaju, pitaju… Menjaju neke svoje navike, ako imaju nekog ko im iz ličnog primera može posvedočiti i preneti svoja iskustva. S obzirom na to da s Teslom nemam nikakav
poslovni odnos, nikad nisam dobio ni cent, a nema izgleda za to ni u budućnosti, mislim da je to što pišem i radim potpuno verodostojno. Jednostavno, smatram da su električni automobili budućnost – mi koji imamo više novca i određenog uticaja – trebalo bi to i da pokažemo primerom, a ne samo rečima. Primera radi, svi mi koji smo prvi korisnici, platili smo te automobile mnogo više nego što će oni kasnije koštati. Mi smo platili i plaćamo troškove razvoja od kojih će kasnije, širenjem broja proizvođača i modela, zatim ekonomijom obima, stići jeftiniji i dostupniji modeli.

EP: Prošle godine krenuli ste svojim autom na putovanje kroz Evropu i ukupno prešli oko 10.000 km. Da li ste imali poteškoće tokom putovanja? Osim u Srbiji, da li ste još negde imali problema sa punjenjem svog automobila?

Ukoliko želite da saznate iskustvo Saše Cvetojevića sa putovanja teslom kroz Evropu, pročitajte intervju sa njim u našem novom broju biltena EKO-MOBILNOST, koji je izašao u julu ove godine.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Uređena javna površina u Leskovcu

10.10.2017

a156d334141839220352457292414f31_L — Foto: gradleskovac.org

U naselju Podrum u Leskovcu proteklog vikenda uređena je javna površina.

Kako se navodi u saopštenju grada Leskovca, uređeno je igralište u ovom naselju i prostor oko njega. Rekonstruisani su rekviziti, uklonjen otpad i pokošena trava.

Akciju su organizovali JKP Komunalac, JKP Grdelica i kompanija Por Verner Veber.

izvor: gradleskovac.org

Sandra Jovićević

Uskoro počinje program Energy Wood III

10.10.2017

Direktor Direktorata za energetsku efikasnost Crne Gore gospodin Marko Radulović izjavio je za Vikend novine da će treća faza programa Energy Wood, koji omogućava podizanje beskamatnih kredita za kupovinu i ugradnju sistema za grejanje na pelet i briket, početi u naredne dve nedelje.

On je istakao da su formalne procedure oko izbora partnera na programu završene i da će sve uskoro biti spremno za početak nove faze Energy Wood-a. Ministarstvo ekonomije će ubrzo potpisati sporazume o saradnji na ovom programu sa šest distributera/instalatera koji su se prijavili na nedavni javni poziv, kao i sa četiri banke koje su dostavile pismo zainteresovanosti za učešče u programu. Kako je naveo, za ovaj program će biti izdvojeno 85.000 evra, umesto prvobitno planiranih 50.000 evra, zbog velikog interesovanja građana i dobrih postignutih rezultata. U planu je ugradnja oko 150 sistema za grejanje na moderne oblike biomase, a u prethodne dve faze ugrađeno je ukupno 775 sistema za grejanje na pelet i briket.

Energy Wood program omogućava građanima podizanje beskamatnih kredita za ugradnju sistema za grejanje na moderne oblike biomase u iznosu do 3.500 evra, sa periodom otplate do pet godina. Ciljevi programa Energy Wood su i smanjenje rizika za ulazak finansijskih institucija u novi segment tržišta, podsticanje razvoja partnerstava između komercijalnih banaka i distributera opreme za grejanje na biomasu, kao i smanjenje ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz ugradnju sistema grejanja na biomasu.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

Povećan uvoz ruskog gasa u Mađarsku

10.10.2017

Na međunarodnom skupu o energetici koji je održan u Moskvi sastali su se predstavnik Gasproma Aleksej Miler i mađarski ministar spoljnih poslova Péter Szijjártó.

Ovom prilikom je bilo reči o ruskom izvozu gasa u Mađarsku kao i o tranzitu gasa preko Mađarske u treće zemlje. Takođe je objavljeno kako je u prvih devet meseci 2017. godine Gasprom izveo u Mađarsku 5,5 milijardi metara kubnih gasa, što je za 1,2 milijardi gasa ili za 26,9 odsto više u odnosu na isto razdoblje 2016. godine.

Dve su strane takođe razmatrale i planove mađarskih operatora o razvoju gasnog sistema.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

U Srbiji sve bolja naplata poreza u oblasti životne sredine

10.10.2017

Vrednost prihoda od poreza u oblasti životne sredine u Srbiji u 2015. je povećana 2,3 puta u odnosu na 2008. godinu, a prosečan godišnji rast tih prihoda bio je 12,5%, saopštio je 9. oktobra Republički zavod za statistiku. Najveći udeo u porezima u oblasti životne sredine imali su energetski porezi.

Prihodi od poreza u oblasti životne sredine u 2015. su iznosili oko 167,2 milijarde dinara i bili su za 9,4% veći nego 2014. godine.

Najveće učešće u strukturi tih prihoda imale su kategorije energetski porezi i porezi iz oblasti saobraćaja, 86,7% odnosno 7%, dok su porezi na zagađenje i porezi na korišćenje resursa učestvovali sa 4,2% odnosno 2,1%.

Najveći deo poreza u 2015. godini platili su proizvođači 61,1%, dok je učešće domaćinstava kao potrošača u ukupnim prihodima iznosilo 38,8%.

Prosečno godišnje učešće prihoda od poreza u oblasti životne sredine u bruto domaćem proizvodu (BDP) od 2008. do 2015. godine iznosilo je 3,4%.

U 2015. godini je učešće tih prihoda u BDP-u iznosilo 4,1%, a u ukupnim prihodima od poreza i socijalnih doprinosa 11,1%.

Porezi u oblasti životne sredine su jedan od ekonomskih instrumenata za kontrolu zagađenja i upravljanje prirodnim resursima koji za cilj imaju uticaj na ponašanje proizvođača i potrošača, navodi se u saopštenju Zavoda za statistiku.

1...1,2071,2081,209...1,672 Page 1,208 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM