Elektromobilnost je već prisutna i nezaobilazan je deo puta ka klimatskoj neutralnosti. Iako poverenje u ovu tehnologiju još uvek nije u potpunosti izgrađeno, to je prirodan proces prilagođavanja i upoznavanja s novinama. Svaka inovacija donosi brojne prilike, ali i potencijalne izazove. Da bismo izvukli najbolje i minimizirali rizike, ključno je sticanje znanja. Milan Milojević, načelnik sektora za vozila Agencije za bezbednost saobraćaja, objašnjava kako se javnost, budući korisnici, kao i stručnjaci koji rade sa ovim vozilima, postepeno upoznaju sa novom tehnologijom i šta Agencija preduzima kako bi obezbedila potrebnu obuku i pripremu.

Možete li nam reći nešto više o projektu „Bezbednost električnih vozila”, koji je predstavila Agencija za bezbednost saobraćaja?

– Popularizacijom koncepta zaštite životne sredine u Republici Srbiji, veliki napori se ulažu u smanjenje emisije izduvnih gasova, posebno onih koji povećavaju efekat staklene bašte, a koji direktno utiču na globalno zagrevanje. Kontinuiranim razvojem društva i privrede sve više ljudi počelo je da se okreće alternativnim i obnovljivim izvorima energije. Ako govorimo o sektoru transporta, veliki broj vozila koristi neka od alternativnih goriva, kao što su TNG, KPG i druga. Razvojem automobilske industrije, uključuju se i električna i hibridna vozila, koja nude obećavajući kompromis između neophodnog smanjenja emisije izduvnih gasova i potrošnje goriva. Međutim, električna vozila predstavljaju potpuno drugačiju tehnologiju u poređenju sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. To znači da su prisutni i novi izazovi po bezbednost saobraćaja, uglavnom vezani za karakteristike električne opreme velike snage.

Projekat „Bezbednost električnih vozila” ima za cilj da kroz različite vidove edukacija, poput stručnih skupova ili adekvatne literature, približi električna i hibridna vozila svim subjektima koji u svom opisu posla imaju određeni dodir sa ovim vozilima. To su pre svega interventne službe, odnosno vatrogasci, hitna medicinska pomoć i policija.

U FOKUSU:

• Alternativna goriva – put EU ka klimatskoj neutralnosti
• Transformacija saobraćaja u Srbiji
• Naši zeleni izazovi

Agencija za bezbednost saobraćaja priprema i uputstva za bezbednije korišćenje električnih i hibridnih vozila. Možete li nam reći nešto više o tim uputstvima?

– U sklopu projekta izrađena su četiri uputstva za bezbedno korišćenje električnih i hibridnih vozila. Prvo uputstvo namenjeno je hitnim službama za postupanje sa ovim vozilima nakon saobraćajnih nezgoda. Drugo uputstvo odnosi se na pripremu električnih i hibridnih vozila za tehnički pregled, a namenjeno je njihovim vlasnicima. Treće uputstvo pruža smernice za servisere i vulkanizere prilikom rada na ovim vozilima. Četvrto uputstvo obuhvata procedure tehničkog pregleda za električna i hibridna vozila kategorija M1, N1 i L.

Pored izrade uputstava, Agencija za bezbednost saobraćaja organizovala je stručni skup posvećen elektrovozilima za 120 kontrolora tehničkih pregleda, a trenutno je u toku realizacija drugog stručnog skupa na istu temu, koji će okupiti još 400 kontrolora.

Da li tehničari prolaze posebne obuke za električna vozila? Kakva oprema postoji za rad na njima?

– Broj električnih vozila se iz godine u godinu uvećava, a ova vozila još uvek nisu izdvojena kao celina u Pravilniku o vršenju tehničkih pregleda, te samim tim ne postoji pravni normativ kojim su kontrolori u obavezi da pohađaju i završe obuku vezanu za ova vozila. S obzirom na značajan porast upotrebe električnih vozila, Agencija za bezbednost saobraćaja smatra da je neophodno i korisno pružiti odgovore na brojna pitanja koja se odnose na ovu oblast.

Kao što je već rečeno, električna vozila predstavljaju potpuno drugačiju tehnologiju u poređenju sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem, a prisutni su i novi izazovi vezani za karakteristike električne opreme velike snage koji u velikoj meri usložnjavaju posao kontrolorima.

Pored uobičajene lične zaštitne opreme, koja je propisana Pravilnikom o tehničkim pregledima i drugim zakonskim aktima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, za rad na visokonaponskim sistemima preporučuje se i korišćenje električnih zaštitnih rukavica, zaštitna obuća visoke izolacione otpornosti i zaštita za oči u situacijama kada je to potrebno. Naravno, ovu dodatnu opremu važno je koristiti u skladu sa uputstvima, kako bi se osigurala njena efikasnost.

Intervju vodila: Katarina Vuinac

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT