Trening o utvrđivanju i kontroli kvaliteta drvne sečke

30.10.2017

Drvna sečka, Serbio — Foto: Serbio/Promo

Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO, u okviru GIZ DKTI projekta, vas poziva na trening pod nazivom „Trening o utvrđivanju kvaliteta i kontroli kvaliteta drvne sečke“,.

Trening je razvijen od strane Visoke škole za primenjenu nauku (HAWK), Nemačka, u okviru istraživačkog projekta „QualiS”, a svoja znanja na ovu temu preneće treneri:

– Vojislav Milijić, dipl.ing.šum

– Đorđe Marić, dipl.ing.šum

– Viktor Radić, dipl.ing.maš

– Nataša Rubežić, dipl.pr.

Mesta održavanja treninga su:

31.10. Smederevo, Hotel Car, ulica Đure Daničića 66, 10:00-16:30h

1.11. Valjevo, Hotel Grand, Trg Živojina Mišića 1, 10:00-16:30h

2.11. Bajina Bašta, Vojvode Mišića 3, JP „Nacionani Park Tara“ Uprava, 10:00 – 16:30

3.11. Zlatar, Hotel Zlatarski Biseri, Babića Brdo bb, Zlatar od 10:00 – 16:30

6.11. Kladovo (informacije o mestu održavanja biće naknadno objavljene)

7.11. Knjaževac/Pirot – Stara Planina (informacije o mestu održavanja biće naknadno objavljene)

8.11. Prokuplje(informacije o mestu održavanja biće naknadno objavljene)

Učešće je besplatno, ali je broj mesta ograničen, te ukoliko ste zainteresovani, molimo potvrdite svoje učešće na email adresu: office@serbio.rs ili na broj telefona 069/1993-112. Rok za potvrdu učešća je dan pred trening za svaki od treninga.

U svetu vlada nestašica fotonaponskih panela

30.10.2017

Svetski proizvođači solarne opreme su na rubu svojih proizvodnih kapaciteta, što je sve uzrokovano velikom potražnjom za fotonaponskim panelima u Kini, javlja američki portal ‘Renewable Energy World’.

U skladu s time, očekuje se da bi novoinstalisana snaga svih fotonaponskih sistema (FN) u svetu trebalo da dostigne 86 – 92 GW vršnih.

Istovremeno, svetski proizvodni kapaciteti u fabrikama FN sistema, izraženi ekvivalentnom snagom, iznose upravo 92 GW vršnih, dok je početkom godine na skladištima, odnosno zalihama bilo još modula ukupne snage 3 GW vršnih.

To znači da su u slučaju bez ikakvih poremećaja u proizvodnji fabrike FN opreme u 2017. godini radile s efikasnošću kapaciteta većom od 95%. S druge strane, to podrazumeva da se za 2018. godinu ne mogu očekivati nikakve značajnije zalihe na skladištima. U skladu s time, trgovci i instalateri FN opreme u nekim zemljama, na primer u SAD-u, već sada osećaju nestašicu panela.

Naime, zbog povećane potražnje u Kini, sve više proizvođača (a radi se uglavnom upravo o kineskim ili tajvanskim fabrikama) usmerava svoje proizvode prema kineskom tržištu, dok za američko tržište najavljuju kašnjenja u isporuci.

ALARMANTNO: Vazduh nikad nije bio zagađeniji

30.10.2017

zagađenje vazduha, termoelektrane, — Foto-ilustracija: Pixabay

Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi Zemlje dostigla je novi rekordan nivo, zbog čega su neophodne drastične akcije kako bi se dostigli ciljevi predviđeni klimatskim sporazumom iz Pariza, saopštile su danas Ujedinjene nacije.

„Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi je porasla rekordnom brzinom u 2016. godini. Globalna prosečna koncentracija CO2 dostigla je 403,3 molekula na milion čestica vazduha u 2016, što je porast u odnosu na 400 ppm iz 2015. godine, i rezultat je spoja ljudskih aktivnosti i snažnih efekata klimatskog fenomena El Ninjo”, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (SMO) kao specijalizovana agencija UN-a.

Poslednji put je na planeti registrovana slična koncentracija CO2 pre tri do pet miliona godina, kada je nivo mora bio za 20 metara viši nego sada, navodi se u biltenu SMO „Gasovi sa efektom staklene bašte”.

„Bez brzog smanjenja CO2 i drugih gasova sa efektom staklene bašte, naći ćemo se na kursu opasnog povećanja temperatura do kraja ovog veka, koji će biti znatno veći od cilja predviđenog Pariskim klimatskim sporazmom”, navodi se u saopštenju predsednika SMO Peterija Talasa.

(Agencije)

WWF pokrenuo projekat za očuvanje biodiverziteta u morskim zaštićenim područjima

30.10.2017

WWF je zajedno sa partnerima pokrenuo projekat „FishMPABlue2“, koji ima za cilj da u morskim zaštićenim područjima, riznicama morske biološke raznolikosti, uvede prakse održivog ribarstva. Samo principima održivog ribarstva i uključivanjem lokalnih ribara osiguraće se dugoročna održivost morskih resurs,a a time i dobar ekonomsko-socijalni status lokalnog stanovništva.

Glavni cilj novih alata, koji će se testirati tokom projekta, jeste uključivanje ribara u procese upravljanja priobalnim ribolovom sa zajedničkim ciljem očuvanja ribljih stokova i biološke raznolikosti morskih zaštićenih područja. Implementacijom mera iz „Paketa alata za upravljanje priobalnim ribarstvom“, koji je razvijen tokom prve faze projekta, u 11 morskih zaštićenih područja iz šest zemalja Sredozemlja testiraće se efikasnost mera u poboljšanju upravljanja ribarstvom, ali i usavršiće se predviđene mere. Velika pažnja posvetiće se i umrežavanju morskih zaštićenih područja i izmeni dobrih praksi.

Projekat FISHMPABLUE2 je sufinansiran od strane fondova Evropske unije ERDF i IPA, traje tri godine, a njegova vrednost je 3,5 miliona evra.

izvor: croatia.panda.org

Sandra Jovićević

Održan 11. Skup stručnih službi javnih ustanova za upravljanje zaštićenim područjima u Hrvatskoj

30.10.2017

Skup_strucnih_sluzbi_2017 — Foto: azo.hr

Hrvatska agencija za okolinu i prirodu organizovala je 11. Skup stručnih službi javnih ustanova za upravljanje zaštićenim područjima. Domaćin i suorganizator Skupa ove godine bila je JU Park prirode Biokovo.

Održano je 27 prezentacija, a neke od tema izlaganja ove godine su bile: analiza upitnika za procenu efikasnosti upravljanja, analiza izveštaja o izvršenju godišnjih programa, smernice za planiranje upravljanja, upravljanje posetiocima u zaštićenim područjima, evaluacija sprovođenja plana upravljanja, istraživanja, monitoringa i zaštita vrsta i staništa.

Važan deo Skupa bio je i terenski obilazak PP Biokovo, u sklopu kojeg su predstavnici javne ustanove domaćina upoznali kolege sa realizacijom monitoringa u Parku, Biokovskim botaničkim vrtom Kotišina, poučnim stazama u Parku i novootvorenim prezentacijskim centrom „Adrion – srce planine“.

Neophodno stručno usavršavanje, razmena ideja i informacija iz sektora i povezivanje javnih ustanova na različitim projektima olakšano je upravo kroz dosad održane skupove stručnih službi. Učesnici su na osnovu sprovedene ankete ocenili da je i ovaj Skup za njih bio izrazito važan s obzirom da se okupljaju stručnjaci zaštite prirode na nivou čitavog sistema i smatraju da je tradicija održavanja Skupa toekom jedanaest godina sigurno bitno doprinela efikasnosti sistema zaštite prirode u Republici Hrvatskoj.

izvor: azo.hr

Sandra Jovićević

Hrvatska realizuje projekat „Tršćaci – vrednovanje usluga slatkovodnih ekosistema“

30.10.2017

Hrvatska agencija za okolinu i prirodu će tokom 2018. godine realizovati projekat pod nazivom „Tršćaci – vrednovanje usluga slatkovodnih ekosistema“, finansiran darovnicom Eurostata 2017 kroz modul „Knowledge innovation project on accounting for ecosystems“.

Cilj projekta je sprovesti procenu vrednosti usluga jednog ekosistema na području Republike Hrvatske u kojoj će naglasak, osim na računovodstvu ekosistema, biti na testiranju novih metoda za procenu vrednosti ekosistema i višeslojnoj popularizaciji ovog pristupa u stručnim i naučnim istraživanjima.

U svrhu ostvarenja 5. cilja Strategije Evropske unije o biodiverzitetu do 2020. godine, zemlje članice bi, tokom perioda koji Strategija opisuje, trebale kartirati i proceniti stanje ekosistema u svojoj zemlji i proceniti njihovu ekonomsku vrednost. Prateći predmetnu Strategiju, HAOP je do sada sproveo projekat „Kartiranja i procene ekosistema u Hrvatskoj“, a projekat „Tršćaci – vrednovanje usluga slatkovodnih ekosistema“ dragocen je nastavak rada na tom području i prva procena ekonomske vrednosti jednog ekosistema na nacionalnom nivou – te stoga i konkretan napredak ka ostvarenju celokupnog cilja Strategije.

izvor: azo.hr

Sandra Jovićević

Bruto proizvodnja električne energije u FBiH u septembru iznosila 759 GWh

30.10.2017

elektricna-energija — Photo-illustration: Pixabay

Bruto proizvodnja električne energije u FBiH u septembru 2017. godine iznosila je 759 GWh, dok je u istom mesecu 2016. godine iznosila 697 GWh.

Proizvodnja mrkog uglja u FBiH u septembru bila je 392.703 tona, a u istom mesecu godinu ranije 343.003 tona, dok je proizvodnja lignita iznosila 220.879 tona, u odnosu na septembar 2016. godine kada je iznosila 228.989 tona.

Kada je reč o proizvodnji koksa, u septembru ove godine proizvedeno je 72.404 tone, dok je u istom mesecu 2016. godine evidentirana proizvodnja od 79.558 t, podaci su Federalnog zavoda za statistiku Bosne i Hercegovine.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Održana radionica za izgradnju kapaciteta za Izradu Međuvladine platforme o biodiverzitetu i ekosistemskim uslugama u Istočnoj Evropi

30.10.2017

6cd7000b5fdc149d15c15e2b49b0ac68_XL — Foto: pzzp.rs

Institut za mrežu biodiverziteta e.V. (ibn) u saradnji sa Nemačkom Federalnom agencijom za zaštitu prirode (BfN) i finansijsku podršku Nemačkog Federalnog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode, izgradnju i nuklearnu sigurnost održao je radionicu za izgradnju kapaciteta u Istočnoj Evropi na Izradi Međuvladine platforme o biodiverzitetu i ekosistemskim uslugama (IPBES).

Ova radionica, prva u nizu, održana je u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, od 15. do 17. oktobra 2017. Na radionici je bio 21 predstavnik vladinih i naučnih institucija i organizacija civilnog društva iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Gruzije, Makedonije, Moldavije, Crne Gore i Srbije. Iz Srbije učešće su uzeli dr Biljana Panjković (Pokrajinski zavodia za zaštitu prirode), mr Sanja Đurović (Biološki fakultet Univeziteta u Beogradu) i Milica Mišković (Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije).

Glavni cilj radionice je bio da javnost informiše o IPBES-u, kako funkcioniše međuvladina platforma, koje programe rada sa zainteresovanim stranama uključuje, predstavi dosadašnje glavne rezultate i primere implementacije, kao i mogućnosti za aktivno učešće, kako za pojedince, tako i organizacije i države. Predstavljen je i testiran Кatalog alatki (mehanizama) za podršku politici biodiverziteta i ekosistemskih usluga koja je još u razvoju.

Кroz radionicu o zainteresovanim stranama konstatovano je da postoji široka moguća osnova zainteresovanih strana u svim zemljama, mada mnoge od navedenih organizacija ili institucija još uvek ne učestvuju u IPBES-u ili ne koriste njene rezultate. Predstavljeni su i projekti koji podržavaju IPBES , koriste rezultate ili izgrađuju kapacitete. Projekti su uključivali nacionalne platforme za biodiverzitet kao što su Netvork-Forum u Nemačkoj ili slični pristupi u drugim evropskim zemljama, međunarodne mreže kao što su ECA-mreže nacionalnih platformi i Panevropske konferencije zainteresovanih strana (PESC) ili projekat VABES (zapadno afrička platforma za biodiverzitet i ekosistemske usluge). Razmatrana je korisnit takvih projekata i pod kojim uslovima bi mogli biti postavljeni u zemljama istočne Evrope. Predstavljen je Otvoreni regionalni fond za biodiverzitet GIZ-a kao mogući finansiranja projekata vezanih za IPBES u regionu.

Кorist tih projekata može biti višestruka. Sardžaj Platforme IPBES može da posluži za ideje za vođenje projekata na nacionalnom nivou, integraciju mehanizama za podršku politici u sopstvena istraživanja, uvid u teme od nacionalnog interesa i planiranje istraživanja u skladu s tim, korišćenje objavljenih podataka kao argument za dalje finansiranje istraživanja. Državna uprava pri kreiranju straregije može koristiti alate politike u zagovaranju (npr. NVO), pronaći argumente za političku raspravu, da služi kao podrška za akciju sprovođenja politike, obrazovanje, izgradnju kapaciteta: učiti iz primera i materijala za obuku, pronalaziti kontakte i mreže, veze sa primenom u praksi i sl.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Tehnička pomoć Evropske unije za nastavak uspostavljanja Natura 2000 u Republici Srbiji

30.10.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, sprovodi okvirni ugovor o tehničkoj pomoći za projektnog zadatka za projekat IPA 2016 “Nastavak podrške implementaciji Poglavlja 27 u oblasti zaštite prirode – NATURA 2000 II (Technical Assistance for preparation of ToR for the project “Continued support to implementation of Chapter 27 in the area of nature protection – Natura 2000″)”.

U skladu sa okvirnim ugovorom u toku je rad EU eksperata u pripremi projektnog zadatka u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine kao korisnikom sredstava EU fonda i relevantnim institucijama i organizacijama iz oblasti zaštite prirode. U Beogradu je održana radionica 26. oktobra 2017. godine na kojoj je predstavljen uvodni izveštaj o planiranim projektnim aktivnostima. Izveštaj je sadržao i prikaz rezultata prethodnih projekta na uspostavljanju NATURA 2000 u Republici Srbiji kao i očekivane rezultate projekta IPA 2016 NATURA 2000.

Ovoj radionici je prethodila misija eksperata EU u Srbiji, u periodu od 09. do 11. oktobra 2017. godine. Misija je obuhvatila posete Ministarstvu zaštite životne sredine, Zavodu za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, sa završnim seminarom održanim u Beogradu 12. oktobra 2017. godine.

Radionici su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Republičkog geodetskog zavoda i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Tokom diskusije, pored konkretnih predloga i razmatranja pojedinačnih aktivnosti uvodnog izveštaja, posebno je naglašena važnost nastavka celokupnog procesa uspostavljanja ekološke mreže NATURA 2000, kao dela transpozicije i implementacije Poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene. Predstavnici institucija i organizacija su pozvani da dostave relevantne informacije o postojećim projektima i druge predloge i komentare kako bi se do 10. novembra 2017. godine izradio prvi nacrt projektnog zadatka.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

BIOACID: Okeani postaju sve kiseliji i samim tim pogubno utiču na celokupan ekosistem, ne samo u morima, već i na kopnu i u vazduhu

29.10.2017

Zbog povećanja emisije CO2 menja se kiselost okeana, što dovodi u opasnost opstanak mnogobrojnih vrsta flore i faune. Zbog emisije ugljen-dioksida nivo gasova staklene bašte sve je viši. Okeani, koji tu emisiju apsorbuju, sve su kiseliji, što sve pogubnije utiče na morske ekosisteme i riblje resurse, tvrde autori izveštaja objavljenog pod nazivom “Biološki uticaji na acidifikaciju okeana” (BIOACID).

Rezultati osmogodišnjeg istraživanja, na kojem je radilo 250 naučnika, pokazali su da kiselost mora i okeana naročito negativno utiče na podmladak morske faune. Broj mladih životinjskih vrsta mogao bi se smanjiti na četvrtinu u odnosu na sadašnji. Neki su stručnjaci još pesimističniji i predviđaju smanjenje na dvanaestinu. Brošura u kojoj su sumirani glavni zaključci biće predstavljena na godišnjoj konferenciji UN-a o klimatskim promenama, koja će se održati u Bonu od 6. do 17. novembra.

Autori projekta BIOACID tvrde da će neke životinjske vrste isprva imati direktne koristi od hemijskih promena (alge koje uhgljen-dioksid koriste za fotosintezu), no čak će i one na koncu biti indirektno pogođene promenama u čitavom lancu ishrane.

Globalno zagrevanje

Naučnici tvrde i da će na pogoršanje promena uzrokovanih zakiseljavanjem uticati i klimatske promene, zagađenost, razvoj obalnih gradova, preterani izlov ribe i poljoprivredna đubriva. Ističu da se acidifikacija događa na vrhuncu globalnog otopljavanja, zbog čega je ljudski rod u dvostrukoj nevolji. Kombinacija ovih dvaju faktora mogla bi biti najkritičniji ekološki i ekonomski izazov veka.

Okeani apsorbuju četvrtinu emisije gasova staklene bašte, a još se četvrtina usisa u biosferu, što prirodno ograničava nivo gasova staklene bašte u atmosferi. CO₂, međutim, u atmosferi ostaje stotinama godina, a u okeanima i duže. Gasovi pohranjeni u okeanima imaju dugoročne posledice jer veća koncentracija CO₂povećava kiselost, što menja morski ekosistem.

Svetski okeani svakodnevno apsorbuju četiri kilograma CO₂ po osobi, a postojeći nivo kiselosti okeana “bez presedana je u 300 miliona godina”, upozoravaju naučnici. CO₂ iz fosilnih goriva rastvara se u morskoj vodi, proizvodeći ugljeničnu kiselinu, zbog čega se pH faktor vode smanjuje.

Ugrožen život u okeanima

Od početka industrijske revolucije prosečna pH vrednost globalne površine okeana pala je s 8,2 na 8,1, što znači da je kiselost povećana za blizu 26 posto.

“Acidifikacija utiče na život svih stanovnika mora, ali u različitoj meri”, rekao je za BBC autor studije, prof. Ulf Ribesel iz Centra za istraživanje okeana “GEOMAR Helmholtz”, upozorivši da će negativan uticaj snažnije osetiti morske životinje u njihovoj ranijoj životnoj fazi.

“Čak i ako morski organizmi nisu direktno pogođeni zakiseljavanjem, ono će na njih indirektno uticati preko promene staništa ili izmena u hranidbenoj mreži”, kaže prof. Ribesel i dodaje: “Već je ugrožen podmladak atlantskog bakalara, moskog leptira, plave dagnje, morske zvezde i morskog ježa, životinja koje naseljavaju Atlantski okean.”

Stručnjak za zakiseljavanje okeana iz britanske laboratorije “Plymouth Marine” doktorka Karol Tarli kaže da je istraživanje BIOACID-a izuzetno važno.

“Ono doprinosi značajnom uvidu u posledice koje zakiseljavanje okeana može imati na velik broj morskih organizama, od mikroba do ribljih vrsta. Glavna tema ovogodišnje konferencije UN-a o klimatskim promenama u Bonu biće upravo okeani i njihovi ekosistemi, što je vrlo značajno jer će ti poremećaji uticati i na život čoveka na našoj planeti”, rekla je Tarli.

(Agencije)

Ilon Mask Portoriku donirao Tesla solarne panele

28.10.2017

palme_oblaci_more — Foto-ilustracija: Unsplash (Kayla Phaneuf)

Foto-ilustracija: Unsplash (Victor Larracuente)

Američki preduzetnik Ilon Mask ispunio je obećanje i poslao solarne panele u Portoriko, gde je uragan nedavno naneo veliku štetu sistemu za prenos električne energije.

Njegova kompanija “Tesla” ugradila je panele i baterije za skladištenje energije u dečijoj bolnici u San Huanu. Baterije će obezbeđivati energiju kada ne bude dovoljno sunčeve svetlosti.

Kompanija je objavila da je ovo “prvi od mnogih” ovakvih projekata koji će zaživeti, preneo je BBC.

Mask je donirao 250.000 dolara sopstvenog novca humanitarnoj akciji u Portoriku, gde mnogi ljudi i dalje žive bez električne energije.

On je ranije ovog meseca obećao da će “Tesla” pomoći u obnavljanju energetske infrastrukture na ovoj američkoj ostrvskoj teritoriji.

Guverner Portorika Rikardo Roselo zahvalio se “Tesli” na radu u bolnici i rekao da se može razgovarati o ostalim projektima.

Ugovor vredan 300 miliona dolara za popravku elektromreže nedavno je dodeljen maloj američkoj firmi koja postoji tek dve godine i ima samo dvoje zaposlenih.

Odluku vlasti Portorika kritikovali su članovi američkog Kongresa, a Rikardo Roselo ju je branio.

On je rekao da je kompanija “Whitefish Energy Holdings” bila jedina koja je ispunila zahteve Portorika kada je reč o dovoljno niskoj ceni.

(Agencije)

Ako je verovati Mercedesu, ove zime sneg nam neće moći ništa (FOTO) (VIDEO)

28.10.2017

Sezona snega se polako približava, s njom stiže i pregršt posla za zimske službe. I dok se nekim gradovima dogodi da ih sneg “iznenadi”, čini da se Mercedesovoj floti samoupravljivih grtalica to ne može dogoditi.

Nemci su svoj poslednji izum demonstrirali na aerodromu u Frankfurtu, gde bi autonomni Arocsi 2045 AS s pogonom na sva četiri točka, mogli slobodno da ostanu i čiste piste.

Projekta je nastao u saradnji Daimlerovog inovacionog inkubatora Lab1886 i Fraport AG-a, kompanije koja upravlja frankfurtskim aerodrom. Četiri kamiona teška po 25 tona, opremljena 8-metarskim plugovima, umrežena su kako bi njima upravljao samo jedan vozač.

U Mercedesu kažu kako je u flotu moguće priključiti do 14 vozila, a da se vozilima može upravljati iz kabine ili daljinski.

Vozač pritom ima potpuno kontrolu nad svim parametrima upravljanja, pa je verovatno pitanje vremena kad bismo ove robotizirane grtalice, koje nas istovremeno oduševljavaju i plaše, mogli dočekati i na ulicama.

(tportal)

Finska planira donošenje zakona za napuštanje korišćenja uglja

28.10.2017

Grejanje, Ugalj — Foto-ilustracija: Pixabay

Finska ima u planu da 2018. godine donese zakon kojim će se odrediti postupno napuštanje korišćenja uglja i povećati naknade za emisije ugljenika. Novi zakon bi trebalo da omogući Finskoj da se brže okrene obnovljivim izvorima kako bi zadržala stabilnost energetskog sistema.

Ugalj kao energent trebalo bi u potpunosti da bude napušten do 2030. godine, ali će termoelektrane na ugalj ostati dostupne za slučaj potrebe. Njih će u energetskom sistemu zameniti nuklearne elektrane.

Inače, Finska za proizvodnju 10 odsto električne energije koristi 4,1 milion tona uglja godišnje.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

JP „Srbijašume“ i resorno ministarstvo realizuju projekat o važnosti šuma

27.10.2017

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i v.d. direktora JP „Srbijašume“ dr Predrag Aleksić potpisali su 24. oktobra 2017. godine Sporazum o saradnji koji podrazumeva zajedničke aktivnosti u vezi sa podizanjem šuma i edukacijom učenika o važnosti šuma kao resursa.

Vodeći se planom pošumljavanja, JP „Srbijašume“ će odrediti lokalitete koji se pošumljavaju i obezbediti sadnice. Određeni broj sadnica će biti obezbeđen i za potrebe škola, koje učenici mogu saditi u školskom dvorištu.

Gospodin Aleksić je podsetio da je čovek svojim delovanjem ugrozio ekosistem. Dva su načina da popravimo stanje: prvi je pošumljavanje, a drugi, mnogo važniji je edukacija generacija koje dolaze da čuvaju prirodu, istakao je on.

izvor: srbijasume.rs

Sandra Jovićević

Otpadne vode u Vrbasu uskoro na predtretmanu

27.10.2017

U Vrbasu su u toku završni radovi na centralnom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda.

Kako je saopšteno, trenutno se izvode radovi na postrojenju za preradu mulja, a sledeće nedelje će početi radovi na preusmerenju otpadnih voda ka početnom delu Centralnog prečistača za preradu, na tzv. predtretman. Ovo podrazumeva izdvajanje krupne frakcije, tako da će se u budućnosti delimično prečišćenija voda izlivati u kanal.

Vrednost Centralnog prečistača u Vrbasu iznosi više od 16 miliona evra.

izvor: vrbas.net

1...1,1981,1991,200...1,672 Page 1,199 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM