Termoelektrane Nikola Tesla (TENT) predstavljaju ključni stub energetskog sistema Srbije i značajan faktor u Jugoistočnoj Evropi. Sa svojom ukupnom snagom od 3.429,5 megavata, TENT proizvodi više od polovine ukupne električne energije u Srbiji, čime obezbeđuje stabilnost i sigurnost snabdevanja.

Ogranak „Elektroprivrede Srbije”, poznat kao TENT, sastoji se od četiri termoelektrane i železničkog transporta, uključujući TENT A u Obrenovcu, koji ima šest blokova i snagu od 1.765,5 megavata. Osim što je krucijalan za snabdevanje električnom energijom, TENT se sada pozicionira i kao akter u ekološkim inicijativama, što je zapravo vrlo zanimljiva pozicija jedne termoelektrane.

Čista energija

U tradicionalnom termoenergetskom sektoru dolazi do promena tako što otpočinje nova era proizvodnje električne energije. U kompleksu termoelektrane Nikola Tesla A, zahvaljujući izgradnji prve fotonaponske elektrane unutar jednog ogranka „Elektroprivrede Srbije”, započeće proizvodnja zelenih kilovata.

Planirano je da fotonaponski paneli budu postavljeni na pet najpogodnijih spoljnih objekata TENT A i Železničkog transporta TENT – skladištu za privremeno odlaganje opasnog i neopasnog otpada, Centru za daljinsko upravljanje saobraćajem ŽT i magacinu za skladištenje i čuvanje mašinske opreme i rezervnih delova.

Prvi kilovat-sati čiste energije iz elektrane snage 948 kilovata očekuju se početkom decembra, a planirana godišnja proizvodnja električne energije veća je od 1 GWh. Celokupna proizvedena energija koristiće se za podmirivanje dela sopstvene potrošnje, doprinoseći značajnim energetskim uštedama i smanjenju ekološkog otiska kompleksa.

Na elektrani će mesto pronaći preko 1.400 solarnih panela pojedinačne snage 670 Wp proizvođača „Swiss Solar”.

Izvođenjem projekta upravlja konzorcijum predvođen kompanijom MT-KOMEX, a drugi deo konzorcijuma je čačanski „Elektrovat” sa podizvođačem „DB Kop Josipović”. Na postavljanju i implementaciji nadzorno-upravljačkog sistema radi „IMP Automatika”.

U FOKUSU:

• Transformacija saobraćaja u Srbiji
• Alternativna goriva – put EU ka klimatskoj neutralnosti
• Naši zeleni izazovi

– Kada ovaj projekat bude realizovan, imaćemo više benefita koje nam on donosi. Prvi je svakako u podizanju energetske performanse čitavog kompleksa, proizvodićemo zelene kilovate, koje ćemo trošiti za sopstvene potrebe, čime ćemo smanjiti emisije u životnu sredinu, a povoljno ćemo uticati i na smanjenje ukupnog karbonskog otiska proizvedene energije TENT-a. Karakteristika ove fotonaponske elektrane je i ta što će ona proizvoditi zelenu energiju u sektoru koji zbog proizvodnje energije iz fosilnih goriva nepovoljno utiče na životnu sredinu. Slika koju smo do sada imali u javnosti sada se umnogome promenila i iz dana u dan nastavljamo da je menjamo. Pored ovog projekta, tu je još niz projekata koji se u ovom trenutku realizuju, kako ovde na termoelektranama, tako i u celokupnoj „Elektroprivredi Srbije”, a cilj je poboljšanje energetske performanse i smanjenje uticaja na životnu sredinu – objasnio je Saša Đorđević, šef službe za energetsku efikasnost.

Solarna elektrana koja već ove godine započinje proizvodnju čiste električne energije predstavlja prvu u nizu predviđenih koje će se u budućnosti izgraditi i u drugim ograncima „Elektroprivrede Srbije”. Izgradnja jedne elektrane koju pokreću obnovljivi izvori na krovu termopostrojenja predstavlja jasan signal energetske tranzicije kroz koju zemlja prolazi.

Ekološka transformacija

Postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova TENT A, koje je ove godine pušteno u rad, jedan od najvećih ekoloških poduhvata svoje vrste u evropskim termoelektranama, realizovan je sinergijom između srpskih i japanskih stručnjaka.

Zahvaljujući ovom postrojenju, postiže se značajno smanjenje godišnjih emisija sumpor-dioksida, čime su se emisije svele na evropske standarde. Projekat primenjuje tehnologiju vlažnog odsumporavanja dimnih gasova, koristeći kreč kao osnovni materijal. Jedan od ključnih aspekata ove tehnologije je da se kao nusproizvod postupka odsumporavanja proizvodi gips. Sumpor-dioksid, koji se inače oslobađa u atmosferu, preobražava se u gips kroz proces u apsorberu, što je TENT A povelo putem cirkularne ekonomije. Očekuje se da će godišnja proizvodnja gipsa dostići oko 250.000 tona.

Izgradnja istog tipa postrojenja u toku je i na lokaciji TENT B, gde će se na oba bloka koristiti ista tehnologija kao u prethodnom slučaju, čime se strategija smanjenja emisija i recikliranja širi na druge organizacione jedinice termoelektrane.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.