Zasađene sadnice u okviru projekta „Da opet čujemo cvrkut vrabaca“

28.12.2017

Volonteri Ruralnog centra Sova su 22. decembra zajedno sa učenicima Srednje medicinske škole „Draginja Nikšić“ zasadili sadnice tri tuje, dve trešnje i po jedno stablo smreke, ginkga u školskom dvorištu u okviru projekta „Da opet čujemo cvrkut vrabaca“.

– Projekat je podržan ugovorom o Donatorstvu od strane EATON Electric d.o.o. čime je predviđena kupovina sadnog materijala (smaradne tuje, smreke, ginkgo, domaće autohtone sorte voća, zbunasta vegetacija i slično) u školska dvorišta, sa ciljem povećanjem uslova gneždena i boravka ptica pevačica, kaže Marko Cvijanović, predsednik Ruralnog centra Sova.

Tokom narednih meseci nastaviće se sadnja u saradnji sa ekološkim i biološkim sekcijama osnovnih škola u Sremskoj Mitrovici, Mačvanskoj Mitrovici i Laćarku koju će pratiti edukativne radionice o pticama.

Milisav Pajević

Potpisan ugovor za isplaćivanje sredstava reciklažnoj industriji

28.12.2017

IMG_20171227_123233_503 — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je ugovore sa predstavnicima reciklažne industrije, na osnovu čega će ovom sektoru do kraja godine biti isplaćena podsticajna sredstva. Time je ispunjena najava ministra Trivana data na sastanku sa reciklerima održanom početkom ovog meseca da će im biti isplaćena zaostala sredstva, i time podržana stabilnost njihovog poslovanja.

Na sastanku sa predstavnicima reciklažne industrije ministar Trivan je istakao da su oni značajan partner u naporima da se u Srbiji razvije cirkularna ekonomija, odnosno da se održivim upravljanjem otpadom ojača zelena ekonomija i ukupan privredni rast zemlje.

Na osnovu naknadne isplate zaostalih podsticajnih sredstava, odnosno Javnog konkursa za dodelu podsticajnih sredstava za 2015. godinu, reciklerima će biti isplaćeno više od 450 miliona dinara. Dodela podsticajnih sredstava od vitalnog je značaja za zaštitu životne sredine jer podstiče pravilno zbrinjavanje posebnih tokova otpada, ali ujedno doprinosi stabilnijem poslovanju i očuvanju radnih mesta u reciklažnoj industriji.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Zašto Azijci plaćaju 50 hiljada evra za kilogram rogova ugroženih životinja?

27.12.2017

Tokom 2014. godine u Južnoj Africi jedan nosorog bio bi ubijen na svakih osam sati. Prema proračunima neprofitne organizacije Save the Rhino statistički podaci iz 2016. nisu ništa manje poražavajući. Iako je lov opao za 10 odsto, ilegalno je ubijeno 1054 pripadnika ove životinjske vrste. Mnoge nosoroge života je koštao upravo njihov rog. Kriza je počela u Zimbabveu u Africi. Povoljnu klimu za krivolov predstavljale su teška socio-ekonomska i politička situacija u državi. Lovačke bande zatim su pažnju usmerile na susednu Južnu Afriku da bi u 2013. godini lov bio proširen i na druge afričke zemlje.

S obzirom na to da krivolovce nisu zaustavljali ni zakoni koji su zabranjivali ubijanje ovih životinja, vlade, preduzeća i organizacije nastojali su da zajedničkim snagama pronađu alternativno vaninstitucionalno rešenje. Spas su pronašli u sintetičkim rogovima.

Zašto je potražnja za njihovim rogovima toliko visoka da počinje da njihovu vrstu dovodi u opasnost od istrebljenja? Za rog nosoroga pogrešno se veruje da ima lekovita svojstva te se upotrebljava u tradicionalnoj medicini. U formi praha koristi se za lečenje svega – od mamurluka do karcinoma. Međutim, osnova roga je keratin, ista supstanca koja se nalazi u sastavu ljudske kose, što bi značilo da bi čaj napravljen od ostataka sa poda lokalne berbernice imao isti medicinski efekat kao rog nosoroga. Potražnja je najveća u Aziji, u Kini i Vijetnamu, gde kilogram ove robe ide i do 50 hiljada evra. Njegova visoka cena i retkost čine ga luksuzom koji doprinosi društvenom statusu svog posednika i ključ su njegove privlačnosti. Upravo iz tih razloga, malo je verovatno da će kupcima jeftinije i dostupnije opcije biti jednako primamljive. Baš kao što ni niža cena i raspoloživost cirkona nije uticala na opadanje trgovine dijamantima, u glavama bogatih potrošača sintetička alternativa skupog roga teško će da zameni originalni proizvod.

Iako su sintetički rogovi bio-inženjerski izum nastao iz dobre namere, njihova distribucija mogla bi da ima kontraefekat i da učini da cena autentičnih skoči. Mnogi će novac lakomisleno da daju za rog neproverenog porekla, problem su oni koji su spremni da idu toliko daleko da vrše DNK analize. Naučnici veruju da će tržište i dalje da ostane preveliko. Čak i da samo jedan procenat populacije istočne Azije istinski želi rog i može sebi da ga priušti, to je i dalje zastrašujući broj od 10 miliona ljudi čiji hir i želja za dokazivanje mogu da dovedu u pitanje opstanak čitave vrste.

Teške okolnosti u kojima su se našli nosorozi naveli su ljude da posegnu za etički upitnim merama za njihovu odbranu. Oni bi zatrovali rogove dovodeći na taj način one koji ih konzumiraju u medicinske svrhe u potencijalnu životnu opasnost. Čak ukoliko bi i ovo ekstremno rešenje bilo delotvorno, ono bi stalo na kraj samo prodaji rogova namenjenim za lečenje. Vlasnici bi se i dalje razmetali njima kao simbolom statusa, bilo prikazujući ih kao celinu ili kao delove ukrasa ili nakita.

Zaštita nosoroga zahteva mnogo novčanih sredstava od država. Ugrađivanje kamera i GPS implanata u rogove su neki od načina kojim bi se moglo ući u trag lovokradicama. Jasno je da su u borbi za nosoroge potrebni preduzumljivi ljudi koji razmišljaju van kutije. Iako sintetički rogovi na papiru zvuče kao spas, kontekst trgovine ovim skupocenim dobrom je specifičan i složen i jednostavna rešenja koja zvuče previše dobro na kraju bi mogla da se izjalove.

Jelena Kozbašić

Kruševac predstavio realizovane ekološke aktivnosti u poslednjih 5 godina

27.12.2017

zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

U Kulturnom centru Kruševac otvorena je izložba i predstavljen rad iz ekološkog obrazovanja grada Kruševca u periodu od 2012. do 2017. godine.

Na otvaranju je rečeno da je uspostavljanjem mreže ekokoordinatora u Predškolskoj ustanovi „Nata Veljković“ (predškolske grupe u 15 vrtića), 17 osnovnih škola, 2 mešovite škole (osnovna sa srednjom) i 6 srednjih škola, počev od 2012/2013 školske godine započeto organizovano vannastavno ekološko obrazovanje i ekološke aktivnosti, po čemu je grad Kruševac jedinstven primer u Srbiji.

U proteklih pet godina radna grupa za ekološko obrazovanje na čelu sa Draganom Milićević i mrežom ekokoordinatora učestvovala je u obeležavanju važnih ekoloških datuma, u kojima je učestvovalo oko 4.000 dece. U saradnji sa gradskom upravom, javnim preduzećima, nevladinom organizacijom „Tree House” i nemačkom organizacijom za tehničku saradnju GIZ organizovano je oko 180 reciklažnih i drugih tematskih radionica za preko 2.000 dece, a sredstvima Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine finansirana je obuka za 200 ekokoordinatora programom akreditovanim od strane ZUOV-a.

izvor: krusevac.rs

Sandra Jovićević

Počelo otkopavanje uglja na novom kopu Polje G

27.12.2017

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da je “Elektroprivreda Srbije” počela otkopavanje uglja na novom kopu Polje “G” u okviru RB “Kolubara”, čime se obezbeđuje stabilna proizvodnja električne energije u zimskoj sezoni.

Antić je istakao da je planirano da se na tom kopu godišnje proizvodi između 5 i 6 miliona tona uglja, uz ocenu da je taj kop važan za ukupan energetski sistem i proizvodnju uglja i struje. On je istovremeno ukazao na to da je to jedno od najboljih kolubarskih ležišta, pošto će se, kako je dodao, dobijati vrlo kvalitetan ugalj.

Vršilac dužnosti direktora JP “Elektroprivreda Srbije” Milorad Grčić rekao je da je Polje “G” jedno od važnih polja za budućnost, odnosno opstanak Kolubare, i dodao da će nove količine uglja osigurati nezavisnost i stabilnost elektroenergetskog sistema Srbije u budućnosti.

Da bi se došlo do uglja, od septembra, kada je počelo otvaranje Polja “G”, otkopano je više od dva miliona kubika otkrivke. Tokom radnog veka kopa biće otkopano i odloženo više od 43 miliona kubnih metara otkrivke, a u zoni ovog kopa nalazi se i približno 4,5 miliona kubika međuslojne jalovine. Preduslov za početak otvaranja Polja “G” i puštanje sistema za proizvodnju otkrivke u rad obezbeđen je izmeštanjem 2,6 kilometara korita reke Kolubare, što je uspešno završeno početkom jula.

Za kontinuiran i stabilan rad Polja “G” predviđeno je i da se do kraja 2018. godine izmesti i više od sedam kilometara Ibarske magistrale.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Razvoj, održivost i umrežavanje OCD u oblasti životne sredine u Srbiji

27.12.2017

Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama ORCA je realizovala u okviru CSOnnect programa podrške OCD u Srbiji projekat koji je doprineo demokratizaciji i razvoju civilnog društva, pružajući stručnu podršku stabilizaciji, organizacijskom i programskom razvoju udruženja.

U saradnji sa 13 partnerskih organizacija, ORCA je vodila otvorene postupke u kojima je angažovala javne autoritete u javnim diskusijama.

Takođe, je tokom projekta promovisana saradnja između različitih državnih sektora i sa različitim zainteresovanim stranama, a radilo se na stvaranju međusektorske koalicije, koja će pratiti pregovaranje u okviru Poglavlja 27, a naročito u oblasti zaštite prirode, klimatskih promena i upravljanja otpadom.
Održane su se sledeće inicijative i akcije: Unapređenje zaštite Šalitrene pećine; Zaštita staništa posebno ugrožene biljne vrste Erathis hyemalis; Čišćenje reke Jadar – povratak staništa dabru; Čišćenje Kambelevske reke; Evropski vikend posmatarnja ptica na Vlasinskom jezeru i Kampanja javnog zastupanja za ratifikaciju Sporazuma o zaštiti evropskih slepih miševa od strane Republike Srbije.Članovi konzorcijuma koji je predvodila Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA bili su: Ekološki pokret „Okvir života”, Udruženje „HаbiProt”, Ekološko društvo Dragačevo, Udruženje građana „Eko-kampus”, Udruženje „Pavlos”, Udruženje građana „Forum za održivi razvoj”, Udruženje za razvoj organske proizvodnje „Biobalkan”, Planinarsko društvo „Oštra čuka”, Udruženje mladih – Sokobanja „UM”, Udruženje za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja „ZooPlanet”, Agro-turističko-ekološko udruženje „Za Jelašnicu”, Udrženje Ruralni centar „Sova” i Društvo istraživača „Vladimir Mandić-Manda”.Projekat Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA je trajao godinu dana, a realizovan u okviru Programa podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

Delegacija Narodne skupštine Republike Srbije na sastanku Parlamentarnog plenuma Energetske zajednice u Beču

27.12.2017

Delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u sastavu Žarko Mićin i Snežana R. Petrović, učestvovala je 19. decembra na sastanku Parlamentarnog plenuma Energetske zajednice koji je održan u Beču.

Na sastanku je usvojen preliminarni Poslovnik, kojim je predviđeno da su članovi Plenuma nacionalne delegacije, sastavljene od po dva člana i dva zamenika iz parlamenata država članica Energetske zajednice, i članovi Evropskog parlamenta u jednakom broju kao i članovi iz nacionalnih parlamenata.

Predsedavanje Plenumom je rotirajuće i pripada parlamentu države koja predsedava Ministarskim savetom Energetske zajednice.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač predstavio je program rada Energetske zajednice za 2018. godinu.

Na sastanku je razmotren i usvojen prvi izveštaj Parlamentarnog plenuma o sigurnosti snabdevanja energijom u regionu Energetske zajednice, koizvestilaca Leva Pidlisetkija (Ukrajina) i Klica Tirmea (Evropski parlament).

Delegacija Narodne skupštine Republike Srbije je podnela šest amandmana na Nacrt izveštaja, od kojih su tri usvojena u celosti, dok su dva usvojena uz određene izmene, kao rezultat kompromisa diskusije o amandmanima.

Milisav Pajević

Održana obuka o energetskom menadžmentu u Kruševcu

27.12.2017

Prošle nedelje je u Centru za stručno usavršavanje u Kruševcu održana dvodnevna obuka za sve korisnike Informacionog sistema za energetski menadžment (ISEM) u objektima od javnog značaja, koji su u nadležnosti grada Kruševca.

Tokom obuke, 92 korisnika iz osnovnih i srednjih škola, dečijih vrtića, gradskih uprava, javnih – komunalnih preduzeća, mesnih kancelarija, kulturnih institucija sa teritorije grada Kruševca osposobljeno je za korišćenje i unos podataka u Informacioni sistem za energetski menadžment (ISEM). Polaznici obuke su lica zadužena za unos podataka, koji se odnose na potrošnju i troškove za energiju, energenate i vodu u objektima za koje su nadležni, kao i da analiziraju unete podatke i kreiraju jednostavnije izveštaje.

Olivera Drenovac, pomoćnik gradonačelnika za životnu sredinu, održivi razvoj i energetiku naglasila je da se grad Kruševac aktivno uključio u sprovođenje obaveza lokalnih samouprava, a koje su propisane Zakonom o energetici Republike Srbije. U proteklih par godina zahvaljujući podršci, koju Ministarstvo rudarstva i energetike preko Fonda za energetsku efikasnost pruža lokalnim samoupravama dobili smo sredstva za energetsku sanaciju OŠ „Dragomir Marković“, a zahvaljujući sredstvima iz drugog javnog poziva, koji delom finansira i UNDP upravo počinjemo sa radovima na energetskoj sanaciji višenamenskog objekta OŠ „Dragomir Marković“ područno odeljenje u Trmčaru. Takođe, sredstvima Kancelarije za javna ulaganja izvode se radovi na rekonstrukciji osnovnih škola „Nada Popović“ i „Jovan Jovanović Zmaj“, tako da će i u tim školama doći do velikog povećanja energetske efikasnosti objekata, a samim tim i do pozitivnih ekoloških efekata, ali i smanjenja troškova u budžetu grada.

Bratislav Đorđević, energetski menadžer grada Kruševca, naglasio je da je Kruševac među prvim gradovima u Srbiji čiji su krajnji korisnici iz javnih zgrada obučeni za korišćenje ISEM- a. Ova obuka nam puno znači, jer će kolege iz ustanova koje su budžetski korisnici, kada dobiju račun biti u obavezi da podatke unesu u bazu, a gradska uprava će već narednog meseca imati uvid u sve račune, uvideti da li negde ima povećane potrošnje i odmah preduzimati potrebne korektivne mere, rekao je on. To će sigurno doprineti smanjenju računa za energiju ili vodu, jer dosadašnja iskustva u primeni ovog sistema pokazuju da samo redovno praćenje potrošnje u javnim objektima može da dovede do ušteda od čak 10 odsto, smatra Đorđević.

izvor: krusevac.rs

Sandra Jovićević

Počinju energetski pregledi objekata u Staroj Pazovi

27.12.2017

Kako bi se uspostavio regionalni sistem podrške energetskoj efikasnosti u korišćenju obnovljivih izvora energije u Sremu, Regionalna razvojna agencija u saradnji sa sremskim opštinama uz finansijsku podršku švajcarske Agencije za razvoj sprovodi niz aktivnosti uoči energetskih pregleda javnih objekata na teritoriji opštine.

Energetski pregledi zgrada sprovode se radi utvrđivanja činjenica o tome koliko javni objekti na mesečnom nivou potroše struje, vode, gasa i koliki ih to košta, a zatim kako poboljšati energetsku efikasnost u smislu podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije.

U opštini Stara Pazova energetski pregledi biće sprovedeni u zgradi opštine, dve osnovne škole u Staroj Pazovi, kao i u osnovnim školama u Vojki i Novoj Pazovi.

Projekat „Uspostavljanje regionalnog sistema podrške razvoju energetske efikasnosti korišćenja obnovljivih izvora energije u Sremu” sprovodi Regionalna agencija Srem koji je sa 200 hiljada švajcarskih franaka podržala švajcarska Kancelarija za razvoj i saradnju.

izvor: rtv.rs

Sandra Jovićević

Opština Stanari izdvaja 205.000 KM za zaštitu životne sredine u 2018. godini

27.12.2017

Skupština opštine Stanari usvojila je budžet za iduću godinu koji iznosi 8.991.798 KM.

Kako je navedeno, planirani iznos od naknada za korišćenje prirodnih resursa u svrhu proizvodnje električne energije za narednu godinu je 5.900.000 KM, od čega će, prema usvojenom programu, na primarne infrastrukturne radove biti izdvojeno 2.880.000 KM, kapitalne infrastrukturne projekte 465.000 KM, finansiranje ustanova od značaja za lokalnu zajednicu 940.000 KM.

Za zaštitu životne sredine planirano je 205.000 KM, a 720.000 KM za nabavku postrojenja i opreme, kao i kapitalne pomoći.

izvor: srna.rs

Sandra Jovićević

Banjaluka dobija bike sharing sistem

27.12.2017

the-little-yellow-car-2652215_960_720 — Foto: Pixabay

Automatski sistem iznajmljivanja javnih bicikala – bike sharing, trebalo bi da počne sa radom na proleće iduće godine u Banjaluci, kao prvi sistem te vrste na prostoru Republike Srpske.

Slaviša Sandić, načelnik Odeljenja za saobraćaj i puteve u Gradskoj upravi Banjaluke izjavio je da je za sada planirano da u prvoj fazi, na području grada budu instalirane četiri lokacije sa ukupno 30 bicikala, koje će biti opremljene odgovarajućim terminalom i sistemom za iznajmljivanje i parkiranje bicikala. Korisnici će moći da se registruju putem interneta, mobilnom aplikacijom, direktno na terminalu ili dolaskom u prostorije Odeljenja za saobraćaj i puteve Banjaluke.

Tihomir Dakić, član Centra za zaštitu životne sredine i aktivni biciklista, kaže da uvođenje bike sharing sistema predstavlja značajnu stvar, jer se Banjaluka, kao i drugi urbani gradovi, bori sa zagađenjem vazduha, gužvama u saobraćaju, nedostatkom parking mesta.

izvor: nezavisne.com

Sandra Jovićević

U planu skladištenje otpada u Loznici

27.12.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta preduzeće “Green Idea“ podnelo zahtev za saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja električnog i elektronskog otpada, otpadnih vozila, olovnih akumulatora, otpadnih ulja i drugih vrsta opasnog tečnog otpada, kao i tretmana otpadnih vozila u Loznici.

Ministarstvo zaštite životne sredine dalo je saglasnost na predmetnu studiju, a nosilac projekta je dužan da pri radu predmetnog projekta, u svemu ispoštuje mere zaštite životne sredine utvrđene u predmetnoj studiji, kao i uslove nadležnih organa i organizacija.

Na odluku o saglasnosti na predmetnu studiju nije dozvoljena žalba. Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe nadležnom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana prijema ovog obaveštenja, odnosno od dana objavljivanja u sredstvima informisanja.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Završen projekat izgradnje vodovoda u naselju Sot

27.12.2017

26122017_Radojevic, poseta Sotu-1 — Foto: vojvodina.gov.rs

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević boravio je u opštini Šid, gde je zvanično potvrdio kraj uspešne realizacije projekta „Izgradnja vodovoda u naseljenom mestu Sot“.

On je izjavio da je ovim projektom, naselju Sot obezbeđena vodovodna mreža u ukupnoj dužini oko 8 kilometara , koja se sastoji od 16 krakova i potisnog cevovoda od bunara do rezervoara za vodu.

Projekat u vrednosti preko 16 miliona dinara, zajednički su finansirali Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sa preko 8 miliona, zatim Uprava za kapitalna ulaganja sa 7,5 miliona dinara, dok je preostali deo sredstava obezbedila opština Šid.

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Povoljni uticaji vožnje bicikla po zdravlje prirode i društva

26.12.2017

Nedavno istraživanje pokazalo je da vožnja bicikla, čak i kao rekreativna aktivnost, ne samo da smanjuje pretnju od ozbiljnih bolesti već i produžuje životni vek. Naučnici sa Univerziteta u Glazgovu su pratili više od 263 hiljade ljudi iz Engleske, Škotske i Velsa. Grupu je činilo 52 odsto žena i 48 odsto muškaraca uzrasta od 40 do 69 godina. Istraživači su ispitanike podelili u pet grupa na osnovu toga na koji način idu na posao i vraćaju se kućama – peške, biciklom, vozeći se kolima ili javnim prevozom, kombinacijom hodanja i vožnje i kombinacijom bicikla i vožnje. Za vreme petogodišnjeg istraživanja otkriveno je da su osobe koje su koristile bicikl kao način prevoza u manjem riziku od kardiovaskularnih oboljenja, raka ili smrti iz bilo kojeg drugog razloga.

Pored pozitivnog uticaja na zdravlje ljudi, zamena automobila biciklima smanjuje gužve na parkinzima i zagađenje vazduha. Zbog navedenih razloga, u kampusu Harvardskog univerziteta postavljeni su sigurnosni kavezi za dvotočkaše i česme na kojima biciklisti mogu da speru blato sa točkova. Pored toga, oni mogu i da kupe kacige na popustu i dobijaju mesečnu nadoknadu za održavanje bicikala.

Valter Vilet, profesor epidemiologije i ishrane na Harvardskoj školi za javno zdravlje koji je i sam biciklista, rekao je da su prednosti redovne fizičke aktivnosti odavno poznate ali da strah od saobraćajnih nesreća umanjuje privlačnost ovog prevoznog sredstva među ljudima.

Pored harvardskog kampusa, i Holandija je primer dobrog tretmana korisnika bicikala. Bicikl predstavlja vid transporta čak jedne trećine stanovništva. Postoje odvojene biciklističke staze i parkinzi. Holandski saobraćajni zakoni biciklima daju prednost u odnosu na automobile, kamione i autobuse. Istraživači Univerziteta u Utrehtu su 2015. godine utvrdili da biciklizam u ovoj državi na godišnjem nivou spreči 6,5 hiljada smrtnih slučajeva i da produžava životni vek prosečnog Holanđanina za šest meseci.

Kako je Beograd u julu 2017. godine objavio Javni konkurs za izbor korisnika mesta za postavljanje stanica za iznajmljivanje bicikala na teritoriji grada Beograda i izrazio želju da popularizuje taj vid prevoza, možda smo na pragu da naša prestonica postane novi Amsterdam. Plan je da u narednih šest godina na 150 mesta u gradu budu napravljene biciklističke stanice za minimum 750 dvotočkaša, a od ukupnog broja 20 odsto biće na električni pogon. Konkursom je predviđeno da stanicu čini na određen način obeležena i uređena površina sa određenim brojem elemenata za kontrolisano preuzimanje i vraćanje bicikala, bicikli i informacioni pano. Gradonačelnik Beograda tom prilikom označio je bicikliste kao jedan od prioriteta Gradske uprave i najavio uređivanje 120 kilometara novih biciklističkih staza. Grad je u tom trenutku raspolagao sa 83 kilometra biciklističkih staza. U okviru projekta Beograd biciklom, osim stanica za javne bicikle, u planu je postavljanje 200 parkirališta, poput onih ispred Starog dvora ili na Terazijama. Najviše će ih biti na Novom Beogradu (47), Starom Gradu (20) i na Paliluli (18). Najmanje parkirališta za dvotočkaše imaće Zemun, sedam, i Čukarica, samo tri.

Pored vlasti, i građani se, najčešće preko društvenih mreža, spontano okupljaju i šire ideju o zaštiti životne sredine, zdravom životu i potrebi za čistijim vazduhom u gradovima. „Debeli biciklisti”, „Samo ne autom”, „Ulice za bicikliste” i „Kritična masa” su samo neke od mnoštva akcija koje smo Vam već predstavili u okviru teksta u izdanju EKO-MOBILNOST.

Jelena Kozbašić

1...1,1701,1711,172...1,675 Page 1,171 of 1,675

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM