Posle niza godina tokom kojih se beležio rast i od preko 40 odsto godišnje, evropski solarni sektor doživeo je naglo usporavanje u 2024. godini, pokazuje nedavni izveštaj udruženja SolarPower Europe. U poređenju sa prethodnim godinama, tempo proširenja solarnih kapaciteta pao je na samo četiri odsto, što predstavlja drastično usporavanje od čak 92 odsto. EU je ove godine instalirala 66 GW solarne energije, tek neznatno više od rekordnih 63 GW u 2023.

Ova godina je takođe prva u tekućoj deceniji u kojoj su ulaganja u solarnu energiju u EU opala, i to za 13 odsto, sa 63 na 55 milijardi evra. Stručnjaci navode da je glavni razlog jeftinija oprema, što je snizilo ukupne investicione troškove.

Na nacionalnom nivou, pola od deset vodećih tržišta zabeležilo je pad instalacija (Španija, Poljska, Holandija, Austrija, Mađarska), dok su Nemačka, Italija, Francuska, Grčka i Portugal ostvarili rast od oko 1 GW više nego prethodne godine. Na krovovima domaćinstava, potražnja je takođe oslabila – novi stambeni solarni sistemi manji su za skoro pet GW u odnosu na 2023. (ukupno 12,8 GW), delom zato što je gasna kriza popustila, a sa njom i hitnost smanjenja mesečnih troškova energije.

Pročitajte još:

Analitičari upozoravaju da se ovo usporavanje ne može objasniti samo trenutnim tržišnim kretanjima, već i širim sistemskim problemima. Elektrifikacija u EU već pet godina stagnira na oko 23 odsto, što znači da energetski sistem i dalje umnogome zavisi od fosilnih goriva. Uz to, nedostatak skladištenja energije dovodi do viškova struje iz solarnih izvora, što obara cene i podstiče neiskorišćenost postrojenja. Iz tog razloga, stručnjaci pozivaju na brži razvoj sistema za skladištenje električne energije.

Prognoze za naredne godine nisu ohrabrujuće – do 2028. moglo bi se dostići 82 GW godišnjih novih kapaciteta, ali sa rastom koji se kreće između tri i sedam odsto. Do 2030. godine, određeni osrednji scenario predviđa oko 816 GW ukupnog solarnog kapaciteta u EU – što je za osam odsto manje nego što se prognoziralo pre samo šest meseci, dok se u najgoroj varijanti procenjuje da bi se moglo dostići samo 650 GW.

Uprkos padu cene komponenata i smanjenju inicijalnih troškova za solarne projekte, ovaj zastoj ukazuje da je za dugoročni uspeh neophodno pronaći rešenja koja podrazumevaju širu elektrifikaciju, veću fleksibilnost sistema i snažnije podsticaje za prelazak na čistu energiju.

Energetski portal

Vrnjačka Banja se poslednjih desetak godina ističe kao primer lokalne zajednice koja uspešno odgovara na rizike od prirodnih nepogoda. Izazovi, poput poplava iz 2014. godine, pokazali su značaj preventivnog ulaganja u bezbednost, s obzirom da su te godine obilne padavine izazvale izlivanje reka, oštetile puteve, javne i privatne objekte, kao i brojna poljoprivredna gazdinstva.

Kako bi sprečila slične katastrofe, opština je 2015. godine među prioritetima imala izgradnju bujičnih brana. Podignute su dve brane na Gočkoj i Ćelijskoj reci, zatim još jedna na gornjem toku Novoselske reke, a nedavno i na gornjem toku Vrnjačke, koja protiče kroz sam centar banje. Uloga brane jeste usporavanje vode, smanjenje erozije i zadržavanju materijala koji bi mogli da ugroze niže delove toka, čineći vodotokove stabilnijim tokom obilnih kiša.

Tokom 2024. godine izgrađeno je više od 10 potpornih zidova širom opštine, dok je ranije podignuto pet većih zidova na rekama i još jedan u mestu Reka, gde je nakon izgradnje put ponovo postao bezbedan za stanovnike. Osim toga, dva nova zida izrađena su u Podunavcima, a u Jelošnici je završen zid pored potoka Bukurovac, koji je, iako najmanji vodotok, pravio ozbiljne probleme prilikom obilnijih padavina. Na gornjem toku Jalošničke reke postavljena je obaloutvrda od kamena, čime je sprečen prekid puta i ugrožavanje obližnjih objekata, objašnjeno je na sajtu opštine.

Pročitajte još:

Selo u kojem je 2017. godine, za samo tri sata, palo više od 40 litara kiše po kvadratnom metru -Gračac, posebno je težak primer. Nakon što se katastrofa ponovila posle nešto više od godinu dana, uloženi su veliki napori da se rizici smanje. Regulisan je tok Gračačke reke u dužini od oko 700 metara, izvršeno je čišćenje, izgrađena je obaloutvrda od kamena oko crkve, kao i šest mostova projektovanih na stogodišnje poplave.

Dalje, u okviru projekta Jačanje otpornosti na prirodne katastrofe i unapređenje strategije pripravnosti – PREPS nabavljena je neophodna oprema i sprovedene obuke za stanovništvo, što doprinosi bržoj i efikasnijoj reakciji u kriznim situacijama. Radilo se i na regulisanju rečnih tokova u Podunavcima i Novom Selu, ukupno više od jednog kilometra. Takođe, planira se regulacija Vrnjačke reke iznad Snežnika i njenog toka prema Zapadnoj Moravi, u saradnji sa JVP “Srbijavode” i RJ “Zapadna Morava”. U pripremi je i izgradnja potpornih zidova i mostova na još 14 kritičnih tačaka, kao i uređivanje kanala za prijem bujičnih voda.

Od početka godine očišćeno je preko 20 kilometara kanala, čime se značajno unapređuje odbrana od poplava.

Sve u svemu, Vrnjačka Banja istakla se kao jedan od primera lokalnih samouprava koje rade na sprečavanju posledica klimatskih promena i pratećih vremenskih nepogoda, koje su se ponavljale i ostavljale veliku štetu iza sebe.

Energetski portal