Kraljevskim pingvinima preti izumiranje zbog globalnog zagrevanja

01.03.2018

Rastuće temperature i prekomerno izlovljavanje ribe u vodama oko Antarktika mogli bi da dovedu do toga da populacije kraljevskog pingvina budu na ivici egzistencije do kraja ovo veka, kaže nova studija.

Izveštaj koji je objavljen u magazinu Nature Climate Change, otkriva da kako globalno zagrevanje menja okolinu ovog poslednjeg netaknutog dela prirode tako i populacija ovih ptica mora da pronađe novu lokaciju za parenje.
Koautor istraživanja Selin Le Boek, sa univerziteta u Strazburu u Francuskoj upozorila je da bi ova vrsta mogla da nestane ukoliko se ne preduzmu hitne mere.
„Ako se ne poduzme ništa u svrhu usporavanja i kontrolisanja globalnog zagervanja, a tempo trenutnih štetnih ljudskih akcija, kao što je prekomerno izlovljavanje ribe ostane nepromenjen, razne vrste bi mogle da nestanu u bliskoj budućnosti.“

Ova otkrića samo povećavaju već postojeću zabrinutost za sudbinu Antarktika. Ranije ovog meseca, u drugoj studiji otkriveno je da kombinacija klimatskih promena i industrijskog ribolova preti da ugrozi razne vrste u vodama Antarktika, i bude potencijalno fatalna za kitove, foke i pingvine.

Ukoliko se emisija gasova sa efektom staklene bašte pod hitno ne smanji, 70% tj. 1.1 milion reproduktivno sposobnih parova kraljevskih pingvina bi morala da promeni svoje stanište na kome se razmnožava.
Kraljevski pingvini, druga najveća vrsta pingvina se pari samo na specifičnim izolovanim ostrvima u Južnom okeanu gde nema leda i gde je omogućen lak pristup moru.
S obzirom na to da klimatske promene utiču na premeštaj riba i lignji od kojih zavisi prehrana kraljevskih pingvina, ove velike ptice moraju da plivaju dalje nego dosad kako bi pronašle hranu za svoju gladnu mladunčad.
“Za većinu pingvinskih kolonija dužina letnjih ‘izleta’ njihovih roditelja u potrazi za hranom uskoro će biti u tolikoj meri duga da bi mladunci od izgladnelosti mogli uginuti”, upozorava naučnica.

Ako se aktualni trend nastavi, naša planeta će do 2100. godine zagrejati za tri do četiri Celzijuseva stepena u odnosu na temperature iz polovine 19. veka.
Alternativa za kraljevske pingvine je vrlo bolna: razmožavati se ili se prehranjivati.
“Samo je nekoliko ostrva u Južnom okeanu, a svi nisu pogodni za velika pingvinske kolonije.
Na području Krozea, Princa Edvarda i Kerguelena pingvini uspevaju da pređu i 600 km, loveći ribu u antarktičkim vodama i da se na vreme vrate svojim mladuncima kako bi ih nahranili.
S obzirom na zagravanje okeana, antarktički polarni front premešta se sve dalje prema jugu, a on je značajan jer obuhvata područja na kojima se duboka mora nižih temperatura mešaju s morima umerenih temperatura zbog čega je taj prostor bogat florom i faunom.
“S obzirom na sve navedeno, kraljevski pingvini moraće da se premeste na drugo područje ili će jednostavno izumreti”, ističe još jedan autor studije Emiliano Truki, evolucijski biolog s italijanskog univerziteta u Ferari.

Le Boek smatra da bi alarmantno stanje koje se odnosi na kraljevske pingvine trebalo da posluži kao upozorenje na budućnost čitavoga morskog sveta antarktičkog područja.
“Poput morskih ptica i morskih sisara i pingvini spadaju u viši trofički nivo prehrambenog lanca u ekosistemu. Oni su bioindikatori svog ekosistema i kao takvi su ključni indikatori promena u morskom ekosistemu. Značajni su nam za razumevanje i predviđanje uticaja globalnih promena na morske biome i na subantarktička i antarktička područja”, kazala je.

Nije zanemariva ni činjenica da kraljevske pingvine prati visoka stopa smrtnosti. Naime, samo polovina mladih preživi do kraja sezone parenja, a od preživelih iduću ih godinu doživi samo polovina.
Naučnici i aktivisti za zaštitu životne sredine predlažu stvaranje velikog morskog područja na Anktarktiku koje bi bilo zaštićeno. Zamisao je iznela Nemačka, a sada je podržavaju i ostale čalnice EU.
Ako se ona ostvari, sve životinjske vrste na području od oko 1,8 miliona kvadratnih kilometara u kojem će biti zabranjen ribolov, biće zaštićene.
Predlog će u oktobru biti iznesen odboru koji deluje pod nazivom Konvencija za očuvanje i zaštitu antarktičkoga živog sveta.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Obojenim kljovama na krivolovce

01.03.2018

Zdravo!

Protagonisti današnjeg blog posta biće nosorozi, slonovi i aktivisti za zaštitu životinja, a antagonisti – lovokradice.

Trgovina rogovima nosoroga i slonovom kosti širom sveta zabranjena je još 1989. godine Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama flore i faune. Ipak, sve dok postoje ljudi spremni da za njih izdvoje velike sume novca, postojaće i oni spremni da prekorače granice zakona i zaprljaju ruke krvlju nedužnih životinja.

Kako bi ih u tome sprečili, borci za prava životinja farbaju rogove i kljove kojima usled toga opada vrednost.

Zbog nezakonite trgovine rogovima nosoroga i slonovačom, broj ovih životinja u afričkoj divljini katastrofalno je opao u poslednjih 50 godina. Tokom 2014. godine u Južnoj Africi jedan nosorog bio bi ubijen na svakih osam sati. Statistički podaci neprofitne organizacije Save the Rhino iz 2016. nisu ništa manje poražavajući. Iako je lov opao za 10 odsto, ilegalno je ubijeno 1054 pripadnika ove životinjske vrste. Nosoroge života koštaju upravo njihovi rogovi. U još goroj situaciji nalaze se slonovi. Prema istraživanju dobrotvorne organizacije Save the Elephants, u periodu od 2010. do 2012. godine, 100 hiljada ovih životinja bile su žrtve bespravnog lova. Puške lovaca dođu glave i kljova jednog na svakih petnaest minuta. Kada ustanete ujutru, nakon osmočasovnog sna, planeta će biti siromašnija za 32 slona.

Zašto je potražnja za ovim životinjama toliko visoka da ih dovodi u opasnost od istrebljenja?

Rog se, usled pogrešnog verovanja, upotrebljava u tradicionalnoj medicini. U formi praha koristi se za lečenje svega – od mamurluka do karcinoma. Njegova osnova je keratin, ista supstanca koja se nalazi u sastavu ljudske kose, što bi značilo da bi čaj napravljen od ostataka sa poda lokalne berbernice imao isti medicinski efekat kao rog nosoroga. Trgovina je najrazvijenija u Aziji, u Kini i Vijetnamu, gde kilogram ove robe ide i do 50 hiljada evra. I slonova kost se upotrebljava u medicinske svrhe. Neke od zabluda o njenim lekovitim svojstvima su da menja boju u kontaktu sa otrovanom hranom i daje koži blistavost i sjaj. Koristi se i u tretmanu epileptičara. Međutim, od “belog zlata” najčešće se pravi nakit i skulpture, ali i bilijarske kugle, klavirske dirke i pečati. I njega u najvećoj meri kupuju Azijati, a za kilogram izdvajaju gotovo 2 hiljade evra. Veruje se da čak 70 odsto slonovače završi u Kini.

Kako bismo ilustrovali ovo specifično sredstvo borbe protiv lovokradica i krijumčara, moj kolega Marko rogove i kljove je obojio u Fotošopu. U Africi to rade na nešto drugačiji način. Šokantno ali farbanje fotografije nije efikasan metod za zaustavljanje krivolova. Šta jeste?

Učesnici Rhino Rescue Project izbuše kljove i rogove i u njih “ubrizgaju” mešavinu boje i otrova koja devalvira njihovu cenu na tržištu. Pored toga što im menja prepoznatljivu beličastu boju, farba može da bude detektovana skenerima na aerodromima, čak i kada su oni pretvoreni u prah.

Možda bi jedan tvrdokorni, konzervativni heteroseksualan nosorog imao štošta ljutito da kaže o tome što je njegov zaštitni znak bio obojen u ljubičasto, ali verovatno bi se smirio kada bismo mu rekli da mu se na taj način štiti život.

Uostalom, ako ste se ikada pitali da li postoji išta slađe od slonova, slon sa ružičastim kljovama mogao bi da bude odgovor.

Jelena Kozbašić

Končar isporučuje opremu za iransku hidroelektranu

01.03.2018

rijeka-Aras_-Iran-400x267 — Foto: koncar.hr

Društvo KONČAR – Generatori i motori (GIM) potpisalo je ugovor za isporuku dva nova vertikalna generatora i pomoćnih sistema s kompanijom Farab Co. iz Irana.

To je prvi ugovor GIM-a sa ovom kompanijom koja gradi hidroelektranu Khoda Afarin. HE Khoda Afarin je nova elektrana koja se gradi na reci Aras, na granici između Irana i Azerbajdžana.

Osim isporuke opreme, GIM je ugovorio i nadzor nad montažom i nadzor kod ispitivanja i puštanja u pogon oba generatora.

izvor: koncar.hr

Sandra Jovićević

Završetak radova na Jelezovačkom kolektoru

01.03.2018

0ca3ab4b23f968bbe480f093f8f7af60_9985902020 — Foto: beograd.rs

Gradski menadžer Goran Vesić obišao je radove na završetku izgradnje Jelezovačkog kolektora, koji će omogućiti da se sva naselja koja se nalaze uz Jelezovačku dolinu priključe na kanalizaciju.

Taj kolektor je dugačak oko 3,6 kilometara, precizirao je Vesić, i naveo da je već urađeno oko 600 metara, te da se sada radi preostalih skoro 2,9 kilometara, koji će se raditi u dve faze. Prva faza počela je danas i trajaće 50 dana, a završetkom obe faze sva naselja koja se nalaze uz Jelezovačku dolinu moći će da se priključe na kanalizaciju. Tu pre svega mislim na Malu Utrinu, Jajince, Selo Rakovica, deo opštine Rakovica i deo Kumodraža, da sva naselja koja gravitiraju ovom kolektoru mogu da se priključe , naveo je Vesić prilikom obilaska radova.

Kako je naglasio, prvom fazom, u okviru koje će biti izgrađeno 200 metara kolektora i koja će trajati 50 dana, biće omogućeno da se na kanalizaciju priključi naselje Mala Utrina, gde je već izvedena kanalizacija, te je dodao da se čekalo da se uradi ovaj deo Jelezovačkog kolektora kako bi se ljudi priključili na kanalizaciju. U međuvremenu će Opština Voždovac izvršiti projektovanje sekundarne kanalizacione mreže u drugim naseljima, pre svega u naselju Jajinci. Završetkom Jelezovačkog kolektora do kraja godine, sledeće godine bismo mogli da počnemo sa izgradnjom sekundarne kanalizacione mreže, kako bi i Jajinci i druga naselja mogla da se priključe na kanalizaciju, rekao je Vesić. On je naveo da su svi ovi radovi deo plana da do 2025. godine svaka kuća na teritoriji Beograda ima kanalizaciju. Gradski menadžer je rekao da su počeli i radovi za vodovod za Veliku Ramaću, čime će oko 200 domaćinstava dobiti vodu po prvi put.

Radove na izgradnji Jelezovačkog kolektora obišao je i predsednik opštine Voždovac Aleksandar Savić, koji je rekao da će ta opština u narednom periodu izdvojiti sredstva za projektovanje sekundarne kanalizacione mreže, odnosno mreže duž ulica u Jajincima, te da će se sva ta sekundarna kanalizaciona mreža uliti u Jelezovački kolektor. Zajedno sa Gradom Beogradom i Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda u narednom periodu ćemo početi, nadam se za nekih mesec dana, izgradnju uređaja za prečišćavanje otpadnih voda u selu Pinosava, čime će se takođe steći uslovi da Pinosavu povežemo na izgrađenu kanalizacionu mrežu. Takođe, takav uređaj biće izgrađen i u Belom potoku, a izvođač radova je već izabran – rekao je Savić.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Otvorena prijava za PowerUp! by InnoEnergy

01.03.2018

zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Od 1. marta 2018. godine otvorena je prijava za PowerUp! by InnoEnergy, četvrto izdanje najvećeg takmičenja za startup-ove usmereno na tehnologije čiste energije u srednjoj Evropi.

Takmičenje pruža priliku za poslovni razvoj i pozicioniranje na međunarodnom tržištu. Uz novčane nagrade, pobednici takmičenja imaju priliku da učestvuju na prestižnom Highway® by InnoEnergy programu koji pretvara ideje u tržišnu stvarnost. Ono preduzetnicima početnicima pruža finansijsku podršku i do 150.000 evra, kao i široku podršku u područjima razvoja i zaštite proizvoda, team buildinga, pristupa međunarodnim kupcima i spoljnim izvorima finansiranja.

Za učestvovanje na takmičenju zainteresovani se mogu prijaviti do 15. aprila 2018. godine.

Prošle godine pobednik regionalnog finalnog takmičenja PowerUp! by InnoEnergy bio je hrvatski start-up orijentisan na inovacije u energetici – Novi sistem za obradu balastne vode i drugih tečnosti od Martine Cvetković.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

U planu tretman otpada u Čeneju

01.03.2018

Plastika, otpad, đubre — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o prijemu zahteva za izdavanje dozvole za tretman neopasnog otpada u mobilnom postrojenju na teritoriji Republike Srbije na lokaciji proizvođača otpada operatera „KTM Trans“ d.o.o. Čenej.

Aktivnosti koje „KTM Trans“ Čenej preduzima su dolazak na lokaciju proizvođača otpada i tretman otpada u mobilnom postrojenju.

Rok za dostavljanje mišljenja i predloga je 15 dana od dana objavljivanja ovog oglasa, a uvid u podneti Zahtev i prateću dokumentaciju može se izvršiti u Ministarstvu zaštite životne sredine.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Zagađivači u Kini od 1. aprila plaćaju ekološki porez

01.03.2018

Više od 260.000 kompanija i drugih pravnih lica u Kini koje zagađuju životnu sredinu moraće da plaćaju ekološki porez, izveštava agencija Sinhua, pozivajući se na poreske vlasti.

Prema Zakonu o porezu za zaštitu životne sredine, koji je stupio na snagu 1. januara 2018. godine, poreski obveznici su dužni da plaćaju ovaj namet kvartalno, počev od 1. aprila.

Ovaj zakonski akt se odnosi na preduzeća i javne institucije koje izbacuju zagađujuće materije direktno u životnu sredinu i njim se predviđa obaveza kompanija da plaćaju ekološki porez na buku, na zagađenje vazduha i vode, kao i na čvrsti otpad, navodi Sinhua.

Porez je najnovija u nizu mera koje je vlada u Pekingu usvojila u nastojanju da očisti životnu sredinu od nasleđa višedecenijskog ekonomskog rasta bez vođenja računa o ekologiji.

izvor: blic.rs

Sandra Jovićević

Koordinisana saradnja Ministarstva i Pokrajinske vlade u rešavanju ekoloških problema u Vojvodini

01.03.2018

28022018_Mirovic-sastanak-Trivan-1 — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sa saradnicima razgovarali su u Novom Sadu o koordinaciji zajedničkih aktivnosti, timskom radu na sanaciji ekoloških problema i realizaciji projekata u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji Vojvodine. Saglasili su se da je zaštita životne sredine jedan od najznačajnijih prioriteta AP Vojvodine i Republike Srbije .

Srbija je iznad svega, Srbija je jedna republika i tako treba da funkcioniše i u oblasti zaštite životne sredine, gde treba objediniti napore da se rešavaju problemi, rekao je ministar Trivan. Ukazao je da u Srbiji nema važnijeg pitanja od zaštite životne sredine i da je zahvalan Igoru Miroviću predsedniku Pokrajinske vlade koji je pokazao da je to pitanje prioritetno i za Vojvodinu. Vojvodina je izuzetno dobar teren gde možemo pokazati da Republika Srbija ima snage i volje da reši sve probleme koje građani imaju u životnoj sredini. Ovo je dokaz da je moguća saradnja na svim nivoima vlasti, istakao je ministar Trivan i naglasio da će ministarstvo učiniti sve da pomogne u ostvarivanju svih ekoloških projekata u pokrajini, istovremeno sarađujući sa svim institucijama, lokalnim samoupravama, naročito sa „Zavodom za zaštitu prirode Vojvodine, „Vodama Vojvodine“ i „Vojvodinašumama.“

Pokrajinska vlada i nadležne pokrajinski sekretarijati u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine nastupaće koordinisano i intenzivno će sarađivati radi što efikasnijeg rešavanja problema zaštite životne sredine u Vojvodini, izjavio je predsenik Vlade AP Vojvodine Igor Mirović i naglasio potrebu značajnijeg zajedničkog finansiranja projekata u toj oblasti. On je dodao da to u praksi znači da će se u svih 45 lokalnih samouprava u Vojvodini detektovati ekološki problemi i koordinisano rešavati problemi deponija, otpadnih voda, izrade projektno-tehničke dokumentacije i koordinisati napori kada je reč o inspekcijskom nadzoru.

Na sastanku je dogovoreno da će se zajednički raditi na velikim projektima koji se finansiraju iz državnih, pokrajinskih i lokalnih budžeta i međunarodnih fondova poput sanacije Velikog bačkog kanala i drugih projekata. Dogovoreno je i da se intenzivira saradnja svih ustanova i institucija čiji je osnivač Republika Srbija i AP Vojvodina kada je u pitanju izrada zakona i podzakonskih akata, da bismo imali bolje uokviren sistem u oblasti zaštite životne sredine, koji će značiti efikasnije postupanje nadležnih organa.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Počinje projekat upoznavanja hrvatskih studenata sa temama OIE i EE

01.03.2018

Obnovljivi izvori energije — Foto-ilustracija: Pixabay

Odsek novinarstva Fakulteta političkih nauka u Zagrebu i Regionalna energetska agencija Severozapadne Hrvatske (REGEA) pokrenuli su projekat na kojem će zainteresovane studente upoznati sa temama energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Predavanja će se održati u martu, a na kraju održanih predavanja studenti će imati zadatak da izrade video na temu iz područja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Dva najbolja studenta biće nagrađena studijskim putovanjem u Brisel na Evropsku nedelju regija i gradova koji se održava u junu 2018. godine.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Izveštaj sa konferencije Žene i muškarci u odgovoru na izazove klimatskih promena

28.02.2018

U sredu 28. februara 2018. godine u svečanoj sali Skupštine grada Beograda održana je konferencija na temu Žene i muškarci u odgovoru na izazove klimatskih promena. Skup je realizovan u saradnji GEF (Global Environmental Facility), Ministarstva zaštite životne sredine, UN Women, tela u okviru Ujedinjenih nacija nadležnog za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, i UNDP, Razvojnog programa Ujedinjenih nacija.

Svrha događaja bilo je upoznavanje prisutnih sa projektom Lokalni razvoj otporan na klimatske promene, s posebnim naglaskom na rodne perspektive ovih pojava. U ulozi moderatora bili su Eva Vaništa Lazarević, predsednica Ženskog arhitektonskog društva, i Miroslav Tadić, menadžer UNDP Srbija.

Zvanicama je reč dobrodošlice najpre uputio ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan. Fokus njegovog govora bio je na stavu da žene i muškarci, zbog različitih senzibiliteta svojih bića, na različite načine doprinose borbi protiv klimatskih promena. Demantovao je uvreženo mišljenje da se balkanski muškarci loše ophode prema svojim damama. Trivan je istakao da su u gradskom Sekretarijatu zaštite životne sredine, u periodu kada je on bio njegov član, žene bile brojno nadmoćnije – bilo ih je 35, a muškaraca tek sedmina tog broja, pet. Slična situacija je i u ministarstvu na čijem je čelu. Zanimljivo je da su žene većinski činile i publiku na konferenciji. Trivan je zaključio da je majčinska priroda neophodna za očuvanje našeg okruženja i pozdravio sve prisutne “majke”.

Sledeća je izlagala Steliana Nedera, zamenica Stalne predstavnice UNDP Srbija. Projekat Lokalni razvoj otporan na klimatske promene opisala je kao krojenje lokalnih akcija i rešenja po merama pojedinačnog kraja i zajednice i kao odličnu priliku za partnerstvo i saradnju lokalnih vlasti. Naglasila je potrebu da žene budu zastupljene i ravnopravne s muškarcima u svim nivoima upravljanja, počev od lokalnog, preko državnog, do globalnog.

Usledili su govori Jelene Zdravković, zamenice šefice kancelarije UN Srbija, i Milutina Folića, glavnog urbaniste grada Beograda. Oboje su se složili sa prethodnim govornicima o bitnosti da rodni pristup i razumevanje identiteta muškaraca i žena prožima sve političke, ali i društvene, segmente.

Specijalna gošća, Eva Kail, direktorka Urbanističkog planiranja pri Izvršnoj kancelariji grada Beča, predstavila je, kroz prezentaciju “Sharing a Fair City”, napore svog grada da javni prostor učini naklonjenijim ženama i starijim osobama. Iza jednog parka stoji mnogo duži i mukotrpniji proces od same izgradnje i mnogo više sredstava od novčanih. Bečlije najpre istražuju želje i potrebe svojih građana, ne iskuljučujući pri tom manjinske i osetljive grupe poput migranata, potom njihove ideje usklađuju pa se tek onda bacaju na realizaciju projekta. Nakon određenog perioda, vrši se i evaluacija da li je sprovedenim delatnostima ostvarena polazišna zamisao o inkluziji stanovništva.

Primere iz prakse naše države prezentovala je Milena Zindović, urbanistkinja i članica Ženskog arhitektonskog društva. Koncentrisala se na rodne aspekte održivog planiranja. Najpre je definisala termine održivog razvoja i “urodnjavanja” (gender mainstreaming), a potom je navela dugačku klupu u šabačkom parku koja najčešće služi za okupljanje velikih grupa devojčica koje je izaberu pre negoli neku od okolnih standarnih. Iako je klupa lep pokazatelj rodne perspektive u Šapcu, u ovom gradu na rasprave o javnim projektima najčešće dolaze stariji muškarci, dok je ostale stanovnike, mlađu populaciju i žene, potrebno dodatno animirati kako bi se čuo i njihov glas.

Na kraju konferencije, Miroslav Tadić, govorio je o završenim, tekućim i budućim konkursima u okviru projekta Lokalni razvoj otporan na klimatske programe i pozvao zainteresovane pojedince, preduzeća i lokalne samouprave da uzmu učešće. Više o njima možete da pročitate na: inovacije.klimatskepromene.rs.

Jelena Kozbašić

Lidija Kesar, NVO Fractal: Građani imaju pravo da znaju kakav vazduh udišu

28.02.2018

Svi bi trebalo da postanu svesni da je zagađenje vazduha jedan od trenutno najznačajnijih problema u zaštiti životne sredine u Srbiji. Kada biste pitali bilo kog čoveka na ulici da li mu je važno kakav je vazduh koji udiše i kako on utiče na njegovo zdravlje, kao i zdravlje njegove dece, zdrav razum bi ga sigurno naveo da pruži potvrdan odgovor.

Međutim, kontinuirano i konkretno zanimanje građanstva za ovaj problem zapravo izostaje. Ono je sporadično, i uglavnom se javlja u situacijama ekoloških akcidenata ili pak usled života u blizini velikih i očiglednih zagađivača, koji devastiraju životnu sredinu čak na dnevnom nivou.

Pasivnost građana prema ovom gorućem problemu nije slučajna. Njihova informisanost je ograničena, a odgovornost za to pada pre svega na državu. Lidija Kesar iz NVO Fractal objasnila nam je zašto su građani naizgled nezainteresovani za to kakav vazduh udišu:

„Trebalo bi istaći da se u opštem obrazovanju posvećuje malo pažnje stanju u životnoj sredini i efektima tog stanja na javno zdravlje. Zato se ne može očekivati od građana da budu spremni da bez poteškoća prate dostupne informacije o zagađenju vazduha. Čak i u pokušaju da se samostalno informišu, većina građana ne zna gde može da pronađe podatke od značaja. Ukoliko ih i pronađu, prinuđeni su da sami tumače suvoparne tabele i grafikone, da istražuju efekte prekoračenja dozvoljenih količina opasnih supstanci na zdravlje. Tako iskazani podaci, postaju beskorisni i demotivišu ljude da se njima bave.”

Monitoring kvaliteta vazduha

U okviru nacionalne mreže za monitoring kvaliteta vazduha postoji 45 automatskih mernih stanica (iz mreže SEPA). Od tog broja tehničku mogućnost za praćenje PM10 čestica ima samo 35 stanica za praćenje kvaliteta vazduha.

Od 2016. godine u mreži SEPA, vrši se praćenje PM2,5 čestica na 3 merne stanice za automatski monitoring vazduha (dve u Beogradu i jedna u Novom Sadu). Nedostatak sistemske podrške u održavanju i servisiranju opreme koja radi stalno (bez pauza) od 2010. do 2015. godine, dovelo je do situacije u kojoj nije bilo dovolјne količine i kvaliteta važećih podataka, potrebnih za ocenjivanje kvaliteta vazduha u tri šira gradska područja*. Od naše sagovornice Lidije saznali smo ohrabrujući podatak, potvrđen u Odseku za kvalitet vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, da je u državnom budžetu početkom godine izdvojena linija za reparaciju sistema, i da se od aprila 2017. godine aktivno radi na potrebnom održavanju i obnavljanju mreže, te da će do kraja 2017. godine biti rešeno oko 60 odsto svih problema na mreži.

* Ovaj detalј je zabeležen u zvaničnom godišnjem izveštaju SEPA o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji u 2015. godini.

Najveći izazovi u primeni propisa na nivou monitoringa kvaliteta vazduha i informisanja javnosti:

Nezadovoljavajući kvalitet i validnost podataka koji pristižu iz državne mreže automatskog monitoringa kvaliteta vazduha
Nije povećan broj lokacija za uzorkovanje i merenje teških metala i policikličnih aromatičnih ugljovodonika na teritoriji cele zemlje
Mali broj stanica vrši merenja zagađenja vazduha na raskrsnicama u urbanim sredinama, uprkos konstantnom povećanju broja vozila
Nije rešen problem relevantnosti podataka koji dolaze iz lokalnih mreža mernih stanica gde se merenja vrše akreditovanim manuelnim metodama
Informisanje javnosti o stanju vazduha još nije unapređeno. Ovo podrazumeva i objavljivanje mesečnih izveštaja o rezultatima merenja iz lokalnih mreža monitoringa na zvaničnim sajtovima gradova i opština

Istovremeno, nedovoljan je broj informacija o stanju kvaliteta vazduha koji bi trebalo da budu javno dostupni. Kroz sistem državnog automatskog monitoringa prati se mali broj stanica, i to ne na celoj teritoriji Srbije, a Lidija Kesar kaže da kvalitet, odnosno zagađenje vazduha predstavlja ekološki faktor, sa jedne strane, i zdravstveni faktor, sa druge strane.

„To su dva kraja istog problema. Zagađenje vazduha je mahom tumačeno iz perspektive kvaliteta i zaštite životne sredine. Danas sve više prelazi u domen uticaja na javno zdravlje jer pogoršanje kvaliteta vazduha ima najdirektniji uticaj na ljude i izaziva respiratorna, kardiovaskularna i maligna oboljenja. Kada bi se ovo pitanje tretiralo kao zdravstvena pretnja na nivou države, ali i u medijskim sadržajima, sve bi veći broj ljudi bio zainteresovan i sposoban da prati stanje kvaliteta vazduha u sopstvenom okruženju.”

Mediji, kako lokalni, tako i nacionalni, trebalo bi da održe permanentan interes za ovaj problem i pokušaju da informišu građane svakodnevno o stanju kvaliteta vazduha kao i da sugerišu građanima određena ponašanja u slučaju visokih koncentracija i prekoračenja. Time će se podsticati i razvoj građanske ekološke svesti i brige o zdravlju, koje će možda i doprineti promeni ličnih gledišta i navika.

Priredila: Nevena Đukić

RIZIK OD LOŠEG UPRAVLJANJA DEPONIJAMA I OTPADOM

Pored standardnih izvora zagađenja (termoelektrane, saobraćaj, industrija i individualna kućna ložišta), stanje vazduha na teritoriji cele zemlje dodatno devastiraju sve učestaliji požari na sanitarnim i divljim deponijama. U poslednjih sedam meseci, kao rezultat lošeg upravljanja deponijama i otpadom uopšte, povećan je broj požara i eksplozija na sanitarnim i divljim deponijama svuda širom Srbije (Beograd, Novi Sad, Subotica, Jagodina, Bajmok, Čelarevo). Ovi požari su dramatično uticali na kvalitet vazduha, naročito požar na deponiji „Vinča“, nadomak Beograda, koji je direktno ugrozio vazduh u najnaseljenijim opštinama. Do ovog požara je došlo 18. maja 2017, a lokalizovan je tek nakon 24 dana. Požar zapravo i dalje traje u dubljim slojevima (na dubini od 20 do 30 m) i konstantno oslobađa štetne materije. Nadležne institucije za monitoring vazduha i obaveštavanje javnosti dale su saopštenje da oslobođene supstance tokom požara na Vinči nisu štetne po zdravlje, te da su koncentracije zagađujućih čestica bile ispod graničnih vrednosti. Ovde treba napomenuti da je istovremeno izbegnuto davanje informacije o promenjenom sastavu čestica, iako one jesu bile u dozvoljenim granicama. Hemijski fakultet iz Beograda je u medijima upozorio javnost da država nema specijalne uređaje za merenje supstanci koje se na deponijama oslobađaju prilikom požara, poput kancerogenih polihlorovanih dibenzoflurana (PCDFs) i polihlorovanih-p-dioksina (PCDDs)*. Uzgred, potpuno su zanemareni i kumulativni efekti emisija u dugotrajnim sagorevanjima.

* https://www.youtube.com/watch?time_continue=546&v=CrXxAMPMh2M

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.

SOS za prašume Sumatre

28.02.2018

U jednoj od Sumatranskih plantaža palmi pojavio se dramatičan natpis- SOS.

Poruka proteže se na pola kilometara i iz ptičje perspektive predstavlja zastrašujuće upozorenje.
Ova postavka, delo je litvanskog modernog umtenika Ernesta Zakareviča .
Nedelju dana Zakarevič je sa svojom ekipom smišljao koncept i sekao drvo po drvo da bi pri kraju ovog projekta posekao 11000 palminih stabala.

Ovo delo, u Bukit Masu na Sumatri, ima za cilj da predstavi uznemirujuće upozorenje koje će privući pažnju na uništenje šuma Indonezije i njene ugrožene vrste kao što je sumatranski orangutan.

“Sačuvajte naše duše je poruka koja se komunicira onima sa daljine, podsetnik povezanosti koju imamo sa prirodom”, rekao je Zakarevič o ovom akronimu. „Kako se više šuma seče, tako i mi sve više gubimo deo sebe.“

Ova akcija deo je većeg projekta pod nazivom „Splash and Burn“ koji ima za cilj da podigne svest o problemu deforestacije. Naziv ovog projekta je igra reči sa nazivom tehnike kojom indonežanski farmeri krče šume kako bi oslobodili prostor za plantaže palme.
Indonezija je najveći svetski proizvođač palminog ulja, supstance koja je u širokoj upotrebi u ishrani, kozmetici i proizvodima za čišćenje a velikim delom je odgovorna za krčenje prašuma koje su vitalni deo ekosistema.

Inspirisan razarajućim šumskim požarima koji su zahvatili ovo područje 2015. godine, umetnik je odlučio da se dublje pozabavi problemima industralizacije i deforestacije.
On je otpočeo saradnju sa Društvom za sumatranske orangutane ( Sumatran Orangutan Society – SOS) , sa kojim je, zajedno sa kozmetičkom kompanijom Laš prikupio sredstva i otkupio 50 hektara plantaže palme sa namerom da je ponovo pošume.

Pre nego što je na prostor plantaže posađeno na desetine hiljada domaćih vrsta biljaka Zakarevič je iskoristio priliku da svoju umetničku ideju pretoči u stvarnost.
Sredstva za otkup plantaže prikupljena su prodajom 14 600 Lašovih sapuna u obliku orangutana. Ova cifra simboliše brojku ovih preostalih životinja u prirodi.
Iz organizacije procenjuju da će za jedno četiri godina na prostoru ove plantaže biti jedna zdrava mlada šuma, sa drvećem visokim do 6 metara.

Ponovo pošumljena lokacija će takođe biti novo stanište za orangutane i druge vrste.
Zakarevič se nada da će njegovo delo prebaciti fokus sa raznih smetnji na preko potrebni dijalog o ovom bitnom problemu.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Porast proizvodnje električne energije, mrkog uglja i koksa u BiH

28.02.2018

Bruto proizvodnja električne energije u FBiH u januaru 2018. godine iznosila je 846 GWh, dok je u istom mesecu 2017. godine iznosila 835 GWh.

Proizvodnja mrkog uglja u FBiH u januaru 2018. godine iznosi 381.560 tona, a u istom mesecu godinu ranije 328.891 tona.

Proizvodnja lignita u januaru 2018. godine je iznosila 179.791 tona, a u januaru 2017. godine 207.562 tona.

Proizvodnja koksa u FBiH u januaru je evidentirana u iznosu od 85.661 t, dok je u istom mesecu 2017. godine evidentirano 65.119 tona, podaci su Federalnog zavoda za statistiku.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Odabrani najbolji radovi za zbirku Homo Climaticum

28.02.2018

homo_climaticum_cover — Foto: zelena-akcija.hr

Zadruga Zelena akcija odabrala je 24 rada koji će ući u ovogodišnju zbirku Homo climaticum. Među njima odabrano je i pet radova koji će dobiti popratnu ilustraciju u knjizi i koji ulaze u konkurenciju za glavnu nagradu.

Kako je saopšteno, 16. marta 2018. godine biće predstavljena knjiga Homo Climaticum, održaće se razgovori sa autorima, kao i čitanje pobedničkih radova. Tada će i publika glasati za najbolji rad kome će biti dodeljena glavna nagrada.

Podsetimo, Zelena akcija je u saradnji sa Kulturtregerom (Klubom Booksa) raspisala konkurs za kratke priče i kratke pesničke forme žanra Cli-fi – klimatske fikcije, sa ciljem širenja svesti o globalnom problemu klimatskih promena.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

Održan CIVINET sastanak u Kruševcu

28.02.2018

Grad Kruševac bio je domaćin je 5. godišnje Skupštine mreže CIVINET Slovenija – Hrvatska – Jugoistočna Evropa.

U zgradi Gradske uprave u Kruševcu najpre je održan sastanak Političkog odbora na kome je usvojena Izjava za 2018. godinu. Sve aktivnosti su sprovedene prema planu, a uspešno se i apliciralo kroz programske aktivnosti putem fondova EU, kao i pokroviteljstvom nad pojedinim događajima. Vredna hvale je i činjenica da ima više od 25 novih članova, pa je data podrška inicijativi sa ciljem osiguranja trajnog finansiranja od strane Evropske komisije.

Naglašena je politička potreba nastavka obrade teme izrade Plana održive urbane mobilnosti. Takođe, istaknuto je, treba apostrofirati i druge važne teme kao što su jačanje biciklističkog saobraćaja i uvođenja sistema javnih bicikli, veće korišćenje plinskih, hibridnih i električnih vozila, jačanje uloge železnice, proširenje pešačkih zona, korišćenje IT tehnologija. Kao krunski zadatak, postavljeno je dostizanje globalnih ciljeva održivog razvoja UN do 2030.

U okviru radnog dela, koji se održao u Narodnom muzeju, goste je najpre pozdravila gradonačelnik Jasmina Palurović. Ona je podsetila na sve aktivnosti koje Grad čini u cilju unapređenja u saobraćaju, zaštite životne sredine i standardizaciji u ovim oblastima koja nas približava EU. Ono što nas izdvaja kao grad koji je prepoznao značaj održive urbane mobilnosti je i činjenica da smo 2016. za organizovanje Evropske nedelje izabrani u 10 najboljih u Evropi, a prvi smo u Srbiji sa urađenim Planom OUM, rekla je gradonačelnica.

U nastavku je podnet izveštaj o aktivnostima u 2017. godini, plan za 2018. godinu, održan Okrugli sto „ Planiranje OUM” i predstavljen Sistem javnih bicikala.

Podršku organizaciji Skupštine CIVINET mreže u okviru programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU – faza II „ daje i SKGO, a projekat finansira Švedska.

CIVINET je mreža gradova i drugih učesnika koji se na području Slovenije i Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije bave održivim planiranjem i upravljanjem mobilnošću. Osnovana je u Ljubljani 2013. godine kao mreža CIVINET Slovenija – Hrvatska, nakon čega je 2016. preimenovana u CIVINET Slovenija – Hrvatska – Jugoistočna Evropa. Okuplja preko 140 članova i najbrojnija je evropska mreža. Najopštiji cilj je prenos znanja i dobre prakse i osmišljavanje zajedničkih projekata kojima će se finansirati buduće aktivnosti održivog saobraćaja i bolje mobilnosti.

Umrežavanje i svi oblici povezivanja su dobrodošli za bolje rešavanje saobraćajnih problema i unapređenja mobilnosti, od razmene, iskustava, znanja i ideja do zajedničkog sudelovanja i sinergije gradova, što omogućava i bolje korišćenje sredstava evropskih fondova. Mrežom upravlja Upravni odbor, predstavnici gradova čine Politički odbor, a važne odluke za delovanje Mreže donosi Skupština.

izvor: krusevac.rs

Sandra Jovićević

Beograd dobio Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama

28.02.2018

Energetska efikasnost — Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru međunarodnog projekta Akcelerator efikasnosti u zgradama (BEA) koji su u partnerstvu uspešno realizovali Grad Beograd, Program UN za životnu sredinu i Svetski institut za resurse, izrađen je Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama, namenjen prvenstveno građanima, tj. stanarima stambenih zgrada i individualnih objekata.

Priručnik sadrži opis stanja energetske efikasnosti u zgradama u Beogradu, kao i detaljno opisane mere koje građani mogu da preduzimaju na energetskoj sanaciji svojih objekata, sa procedurama. Mere energetske efikasnosti obuhvataju arhitektonsko-građevinske mere na omotaču objekta, ali i mere čiji je cilj rekonstrukcija ili zamena instalacija grejanja i hlađenja, zatim zamenu osvetljenja, promene u ponašanju korisnika itd.

Svakako, cilj ovog Priručnika je da građanima približi i olakša proces energetskog sređivanja svoje zgrade, uz smanjenje troškova za energiju i zadržavanje ili povećanje postojećeg nivoa komfora. Osim toga, bitno je naglasiti da ove mere značajno doprinose i smanjenju zagađenja vazduha u Beogradu.

U izradi Priručnika učestvovalo je više stranih i domaćih konsultanata UN, kao i značajan broj domaćih stručnjaka iz ove oblasti, kroz Koordinacionu grupu koja je okupila predstavnike organizacione jedinice Gradske uprave, Ministarstva, javnih preduzeća, Univerziteta u Beogradu, agencija i stranih organizacija. Koordinaciju, stručne i operativne poslove obavljali su Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Sekretarijat za energetiku.

Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama možete pogledati na sledećem linku.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

1...1,1391,1401,141...1,674 Page 1,140 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM