Na zelenim površinama na Adi Ciganliji i parku Ušće, u Beogradu, danas, 15. marta 2018. godine biće sprovedena akcija suzbijanja krpelja.
Tretman je planiran ukoliko vremenske prilike dozvole, a iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju saopštavaju da će, prema prognozi, vremenske prilike biti povoljne za hemijski tretman krpelja.
Izvor: Tanjug
Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan i ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad razgovarali su o najznačajnijim ekološkim pitanjima i mogućnostima saradnje dveju zemalja u oblasti zaštite životne sredine. Na sastanku je izražen visok stepen razumevanja dveju zemalja u oblasti ekologije, kao i podrška Norveške Srbiji u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
Trivan je iskazao zahvalnost na pomoći koju Norveška pruža Srbiji u dostizanju evropskih standarda u zaštiti životne sredine i realizaciji projekata koji su usmereni na infrastrukturne, zakonodavne i strateške ciljeve Srbije u ovoj oblasti. Važno nam je da nas Norveška razume i podrži u našim naporima jer su iskustva ove zemlje, koja je nekada bila u istim izazovima sa kojima se danas mi suočavamo, za nas dragocena, podvukao je ministar.
On je naveo niz prioriteta u zaštiti životne sredine, kao što je poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji, objasnivši da će to biti postignuto gašenjem kotlarnica na čvrsta goriva i pošumljavanjem. Trivan je takođe ukazao i na važnost saradnje sa organizacijama civilnog društva u realizaciji prioritetnih ciljeva zaštite životne sredine.
Bjornstad je izrazio zadovoljstvo zbog mogućnosti da Norveška pomogne Ministarstvu i Srbiji, i intenzivira razmenu iskustava i znanja u ovoj oblasti. On je izložio iskustva Norveške u zaštiti životne sredine, između ostalog navodeći da otpad može biti resurs, što je primenjeno u Oslu, gde se gas za grejanje celog grada obezbeđuje preradom otpada. Srbija i Zapadni Balkan jesu oblasti sa velikim potencijalom za investicije i Norveška će podržati projekte u zaštiti životne sredine za ceo region, naglasio je ambasador.
Sagovornici su postigli saglasnost o tome da je ključ razvoja u dobrim projektima, za šta je neophodna odlična projektno-tehnička dokumentacija.
izvor: srbija.gov.rs
Sandra Jovićević
Pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenad Grbić uručio je predstavnicima 18 javnih ustanova sa teritorije AP Vojvodine, ugovore u vrednosti od 57,5 miliona dinara, namenjenih za realizaciju projekata štedljive rasvete.
Bespovratna sredstva na ovom konkursu u 2018. godini dobilo je devet osnovnih škola : u Temerinu, Novom Bečeju, Adi, Beočinu, Kuli, Subotici, Kaću, Gložanu i Silbašu, predškolska ustanova u Beočinu, domovi zdravlja u Beočinu i Titelu, gerontolški centar u Subotici i dom za stare u Molu. Pravo na ova sredstva su ostvarili i Poljoprivredni fakultet i Fakultet za sport i fizičko vaspitanje, te Visoka poslovna škola strukovnih studija u Novom Sadu, kao i Institut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.
Prema rečima Nenada Grbića, mera energetske efikasnosti, koju Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj sprovodi svake godine, značajna je, pre svega, jer se rasterećuju budžeti lokalnih samouprava i javnih ustanova, pa se preostala sredstva mogu preusmeriti za realizaciju drugih, prioritetnih aktivnosti.
Imajući u vidu značaj i uštede u sferi energetske efikasnosti, mi smo povećali dodelu sredstava za ovu namenu, i umesto prošlogodišnjih 55 miliona dinara, u 2018. smo izdvojili dva i po miliona više. Trudićemo se da i ubuduće ovaj program više osnažimo, naglasio je Grbić i dodao da će realizacijom današnjih ugovora, ostvarena ušteda za električnu energiju iznositi oko 7,5 miliona dinara na godišnjem nivou. Kako je naglasio, određeni efekti ostvariće se i u pogledu smanjenja emisije štetnih gasova za oko 59 odsto.
Grbić je ukazao da u Vojvodini svega 3 odsto javnih ustanova ima LED rasvetu. Takođe, na svakih sto javnih ustanova, tek tri raspolaže automatskim sistemom upravljanja rasvetom. Zato, kako je resorni sekretar naveo, ima još mnogo prostora za uštedu i istovremeno uvođenje kvalitetnije rasvete.
izvor: vojvodina.gov.rs
Sandra Jovićević
Dobar dan!
Četvrtak je verovatno moj omiljeni dan u sedmici. A zašto? Prosto, četvrtkom se i dalje nazire mogućnost da petak veče provedem u klubu. Sutradan ortaci ispale ili se novčanik isprazni. Generalno, provod koji je obećavao četvrtak i radost koju su nosile misli o koktelima, crvenoj haljini i zgodnim momcima petkom pada u vodu – a zajedno s njima i ja u krevet.
Pored toga, ponedeljak je vremenski dovoljno udaljen u odnosu na danas pa me pomisao na rano ustajanje nakon lenjog vikenda i dalje ne deprimira, a i na Energetskom portalu izlazi novi blog post.
Danas govorimo o jednom ganetu s Novog Zelanda koji je u ptičjem svetu ekvivalent onim pesnicima koji čitav život i sve pesme posvete dragoj koja se ne obazire na njih.
Šta je to nesrećna ljubav? Kada se kornjača zaljubi u vojnički šlem – ili ptica u betonsku pticu kamenog srca.
Krajem januara, uginuo je Najdžel, godinama jedini australijski ganet na novozelandskom ostrvu Mana. Velika bela morska ptica žućkaste glave pronađena je mrtva pored svoje partnerke od betona.
U cilju privlačenja jedinki ove ptice na Manu i doprinosa biodiverzitetu, konzervatorska udruženja su preduzela poduhvat izrade, bojenja i postavljanja 80 betonskih ganeta i instalacije zvučnika na solarni pogon koji reprodukuju njihove zvuke. Plan je bio da pridošle ptice stvore održivu koloniju. Međutim, nijedan ganet pre Najdžela nije bio dovoljno radoznao i avanturistički nastrojen da bi otkrio potencijale ostrva bez grabljivica pogodnog za lagodan ptičji život. Oni koji bi navratili, ne bi se dugo zadržali, ignorišući svoje betonske imitacije.
Prvi ganet koji se trajno naselio na Manu u poslednjih 40 godina, tamo je svio ljubavno gnezdo za svoju cementnu princezu. Iako okružen sa 80 “drugara”, bio je usamljen. Imam izazov za vas! Pokušajte da ga pronađete među betonskim replikama na priloženoj fotografiji.
Subjekt njegovog instinkta za razmnožavanje i potrebe za ljubavlju bila je veštačka ptica večito otporna na njegovo udvaranje. Timario ju je, kljucao. I, iako je možda neprilično pomenuti, nekoliko puta pokušao je da vodi ljubav s njom (uprkos tome što ganeti od betona nisu bili toliko detaljno izrađeni da mogu da se razlikuju prema polovima). Najvažnije, voleo ju je.
Ipak, konzervatori ne žale Najdželovu sudbinu. Iako tragično stradali, bio je junak.
Život nije završio kao jedini pripadnik svoje vrste na ovom malom ostrvu. Poslednjih nedelja pridruživalo bi mu se povremeno tri ganeta. Pretpostavlja se da je pored usavršenih zvučnika, najveću ulogu u njihovom dozivanju imao upravo Najdžel iako nije ostvario nikakav odnos sa njima. Sa druge strane, oni međusobno komuniciraju i konzervatori polažu nade da bi u budućnosti mogli da stvore koloniju na Mani. Uloga najusamljenije ptice, koja je znala za ljubav i prijateljstvo jedino sa hladnim betonom, u nastajanju naseobine, ne bi prošla nezapaženo.
Bez hrabrih jedinki poput Najdžela, koje prkose urođenom nagonu da se vrate u rodno mesto, tendenciji poznatoj kao filopatrija, ne bi bile stvorene nove kolonije. Najdžel je, dakle, dao život za svoju vrstu.
Dve trećine svetske populacije ovih ptica živi u Velikoj Britaniji, a najveća kolonija se nalazi u Škotskoj i 2014. godine je imala 75 hiljada parova.
Prema novoj studiji, klimatske promene više utiču na žene.
Podaci UN-a pokazuju da 80% ljudi koji su morali da emigriraju zbog klimatskih promena čine žene.
Kako se od žena očekuje da preuzmu ulogu pružaoca nege i osoba koje obezbeđuju hranu one su samim tim više podložne negativnim efektima poplava ili suša.
Pariski sporazum takođe prepoznaje potrebu da se žene posebno ohrabre uzimajući u obzir da na njih ovi problemi disproporcionalno utiču.
U centralnoj Africi, gde je oko 90% jezera Čad presušilo domorodačke nomadske grupe su naročito ugrožene. Kako se linija obale povlači, žene moraju da prelaze velike razdaljine kako bi nabavile vodu za piće.
„U sušnim sezonama, muškarci odlaze u gradove ostavljajući žene da se brinu o zajednici“, objašnjava Hindu Umaru Ibrahim, koordinatorka Asocijacije domorodačkih žena i ljudi Čada (AFPAT).
Kako sušne sezone sada traju sve duže, žene moraju da rade više kako bi nahranile i brinule o svojim porodicama.
Nisu samo žene u ruralnim područjima u riziku. Globalno veće su šanse da žene iskuse siromaštvo i da imaju manje socioekonomske moći nego muškarci. Ova situacija otežava oporavljanje od prirodnih katastrofa. Nakon uragana Katarina 2005. godine procenjeno je da su žene Luizijane snosile najviše posledica. Nakon evakuacije, pokazalo se da kampovi za ugrožene nisu dovoljno dobro opremljeni i velika većina nije obezbedila sanitarne uslove za žene.
Iz ovog primera možemo videti da čak ni klimatski događaji ne pogađaju sve podjednako.
Neki podaci govore da je nakon cunamija 2004. godine na Šri Lanki, Indiji i Indoneziji odnos preživelih muškaraca i žena bio je 3:1.
Kao odgovor na ovu nejednakost, vlade i organizacije koje se bave klimatskim promenama rade na tome da bolje uključe žene u proces planiranja i donošenja zakona. Uprkos ovim naporima, žene čine manje 30% pregovaračkih tela.
Žene čine polovinu svetske populacije i neophodno je da učestvuju u donošenju važnih odluka.
Izvor: bbc
Hidroenergetski projekat, Antirapili, u jugozapadnoj indijskoj državi Kerali nije naišao na odobravanje aktivista za zaštitu životne sredine. Svoje protivljenje argumentovali su rizikom od pojave ekološke neravnoteže i uništavanja tamošnjih vodopada, najvećih u državi. Vlada nije zanemarila negativni uticaj projekta, ali ga je podržala u nedostatku alternativnog rešenja za energetsku krizu u Kerali koja se u snabdevanju strujom delimično oslanja na privatni sektor. Stanje nije mnogo drugačije ni u ostatku Indije. Štaviše, gore je.
Dok je Kerala postigla gotovo 100 odsto pokrivenosti teritorije električnom mrežom, mnogi Indijci u ostatku zemlje ostaju u mraku. U pomoć im pristižu dva brata. Dvojac je razvio novu tehnologiju koja neće uticati na prirodno okruženje.
Njihovo preduzeće Avant Garde Innovations, osnovano 2015. godine, konstruisalo je vetrogenerator koji može da napaja domaćinstvo strujom tokom čitavog životnog veka. Veličine je plafonskog ventilatora. Najbolje od svega – njegova niska cena.
Uz jednokratno ulaganje od 600 evra, koliko na našem tržištu košta polovni Ajfon 7, kupci će zahvaljujući vetroturbini na dnevnom nivou dobijati 5 kWh/kW.
Braća su izjavila da je njihova misija da doprinesu eliminaciji energetskog siromaštva, smanjenju zavisnosti od državnih elektroenergetskih mreža i postizanju samodovoljnosti siromašnih slojeva kroz distribuiranu, lokalizovanu i pristupačnu obnovljivu energiju. Svojim “zelenim srcem i dušom”, nastoje da učestvuju u stvaranju čistije sredine, ekonomskog napretka i društvenih promena.
Indija, kao šesti najveći konzument električne energije na svetu, predstavlja plodno tlo za razvoj njihove ideje. Čak 3,4 odsto svetske struje potroši se tamo. Međutim, savezne indijske vlade i centralna vlada, ne mogu da podnesu ogromne troškove za izgradnju infrastrukture za dovod električne energije u udaljena sela. Električni vodovi iziskivali bi milione evra.
Ovde na scenu stupa Avant Garde Innovations. Pilot projekat kompanija je sprovela u crkvi u prestonici Kerale, Trivandrum, a revolucionarni izum uvršten je na listu 20 čistih tehnoloških inovacija. Prema navodima Veća za energiju vetra, Indija se nalazi na četvrtom mestu globalno instaliranog vetrokapaciteta.
Avant Garde Innovations je do sada primio narudžbine iz preko 30 svetskih zemalja za instalaciju vetrenjača zbirne snage 250 megavata.
Radovi na poboljšanju energetske efikasnosti na objektu Muzičke škole “Vlado Milošević”, u sklopu kojih je saniran krov, postavljena fasada i zamenjena kompletna spoljna stolarija, završeni su, a vrednost radova je 180.000 KM.
Damir Jovanić, direktor Muzičke škole “Vlado Milošević”, rekao je da su prve analize pokazale da su uštede energetskom sanacijom na utrošku grejanja i električne energije oko 25 odsto. U celoj školi postignuta je jedinstvena temperatura vazduha, tako da će vek trajanja instrumenata biti duži, a sredstva koja smo dosad ulagali u tu svrhu iskoristićemo za nabavku novih instrumenata i učešće na festivalima i takmičenjima, rekao je Jovanić. Dodao je da su 50 odsto sredstava obezbedili Ministarstvo prosvete i kulture RS i Muzička škola, a ostali deo Vlada Švedske i Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost RS.
Anders Hagelberg, švedski ambasador u BiH, rekao je da po pitanju energetske efikasnosti Švedska doprinosi sa 25 miliona KM na period od šest godina, a projekte sprovodi UNDP. Na ovaj način ograničava se upotreba izvora energije i doprinosi zaštiti životne sredine i smanjenju klimatskih promena, rekao je on.
Gradonačelnik Banja Luke Igor Radojičić rekao je da grad sa partnerima učestvuje u rekonstrukciji, finansiranju, sufinansiranju i drugim načinima podrške i da je niz objekata saniran 2017. ili je u planu za ovu godinu. Podsetio je da su prošle godine putem Projekta energetske efikasnosti završeni objekti OŠ “Aleksa Šantić” i Doma zdravlja, te da su ove godine započeti radovi na objektu OŠ “Jovan Cvijić”. Očekujemo da u potpunosti budu odobreni i započeti projekti na osnovnim školama “Vuk Stefanović Karadžić” i “Desanka Maksimović” putem sufinansiranja, a grad će iz budžeta finansirati radove na barem šest osnovnih škola i Elektrotehničkoj školi”, rekao je Radojičić.
Radmila Kocić-Ćućić, pomoćnica ministra za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje RS, rekla je da će u sklopu ovog projekta biti obnovljena 21 obrazovna ustanova u RS.
Srđan Todorović, direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost RS, rekao je da je putem ovog projekta u proteklom periodu urađeno ili se rade mere energetske efikasnosti na 25 objekata u Republici Srpskoj.
izvor: nezavisne.com
Sandra Jovićević
Austrija i austrijska Agencija za životnu sredinu već duži niz godina ima aktivnu ulogu u podršci zemljama Zapadnog Balkana u ispunjavanju obaveza vezanih za izradu inventara gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa zahtevima UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change).
U periodu od 12. do 16. marta u Beču se održava trening pod nazivom “Kombinovani trening za izradu inventara GHG i trening revizora u kontekstu revizije UNFCCC inventara GHG emisija”. Treningu prisustvuju predstavnici svih zemalja zapadnog Balkana uključujući i tri predstavnice Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Treningu prisustvuju i predstavnici UNFCCC koji nadgledaju obuku i koji će na kraju sprovesti ispit za revizore inventara.
Jedan od osnovnih ciljeva seminara je poboljšanje kvaliteta nacionalnih inventara u pogledu transparentnosti, doslednosti, potpunosti, uporedivosti i tačnosti što je definisano Smernicama za izveštavanje i reviziju UNFCCC-a. Kroz ovaj kombinovani inventar i obuku za reviziju stručnjaci za inventare unapređuju svoje kapacitete u pripremi inventara GHG, kao i mogućnost pregleda nacionalnih inventara.
Ceo projekat implementira Agencija za životnu sredinu Austrije koji je finansiran od strane austrijskog Ministarstva za održivi razvoj i turizam.
izvor: sepa.gov.rs
Sandra Jovićević
Elektroprivreda BiH je u Mostaru prezentovala projekat Vetroelektrane Podveležje koji je već u prvoj prvoj fazi gradnje.
Kapacitet elektrane je do 48 MW, a sredstva su osigurana većinom kreditnim sredstvima Nemačke razvojne banke KfW. Elektroprivreda, koja planira biti operater vetrolektrane, osigurala je i 20 odsto sredstava za izgradnju ovog vrednog energetskog projekta.
Istaknuto je kako je ovo projekat koji predstavlja razvojnu politiku i ukupnu šansu, ne samo da se poveća proizvodnja električne energije, već i da služi kao pokretačka snaga ekonomskog razvoja regije. Sam projekat podeljen je u tri dela ili lota, a prema najnovijem dinamičkom planu puštanje vetrolektrane u rad planira se na leto 2019. godine. Lot 1 obuhvata projektovanje, nabavku, isporuku i izgradnju 15 vetroagregata od 3 MW s istom jediničnom snagom, uključujući njihove temelje i sve pripadajuće radove. Lot 2 podrazumeva projektovanje i izgradnju 30/110 kV trafostanice, 30 kV napojni kabl, optičko kabliranje i mrežu uzemljenja, dok je Lot 3 vezan za izgradnju lokalnih saobraćajnica i platformi.
Izvođač građevinskih radova na izgradnji i rekonstrukciji lokalnih saobraćajnica vetrolektrane je konzorcijum koji čine HP Investing doo Mostar, Amitea doo Mostar i Izgradnja Tojaga d.o.o. Mostar. Ugovor za instaliranje 30/110 kV trafostanice i 30 kV sistema kabliranja dodeljen je društvu ABB doo Zagreb. Izvođač radova za instaliranje vetroturbina još nije poznat jer je proces nabavke u toku.
Izgradnja celokupnog vetroparka vredna je 162 miliona KM, a osigurana kreditna sredstva iznose 65 miliona evra.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Kvalitet vazduha u Novom Sadu zadovoljava normative, s tim što se na godišnjem nivou beleži porast čestica prašine u kojima se nalaze produkti sagorevanja goriva, podaci su Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Kako bi se kvalitet vazduha u pokrajinskoj prestonici podigao na viši nivo, Gradska uprava za zaštitu životne sredine, predložila je različite mere, koje čekaju saglasnost resornog Ministarstva.
Iako je prema parametrima novosadski vazduh svrstan u prvu kategoriju, što znači da je čist, ili neznantno zagađen, jedan od glavnih njegovih zagađivača jeste saobraćaj. Shodno tome, merenja pokazuju, da su, kao i u većini većih evropskih gradova, u vazduhu prisutne čestice sagorevanja goriva.
Nemamo problema sa gasovima, nemamo problema sa sumpor dioksidom, ali s vremena na vreme se pojavi na dnevnoj varijanti skakanje gasa azot-dioksida, koji je opet vezan za sagorevanje i za klimatske promene kojima smo svakako svedoci, rekla je Sanja Bjelović, Institut za javno zdravlje Vojvodine.
Gradska uprava za zaštitu životne sredine, u procesu je donošenja Plana kvaliteta vazduha, koji bi kvalitet vazduha u Novom Sadu trebalo da podigne na viši nivo. Plan, koji čeka saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine, sadrži određene mere, među kojima su povećanje pešačke zone, i više zelenila.
Kada je industrija u pitanju, to je optimizacija procesa proizvodnje industrije koja se nalazi na teritoriji našeg grada, a samim tim i podsticanje na što veći prelaz na obnovljive izvore energije i korišćenje nekih alternativnih goriva, kako u saobraćaju, tako i u objektima za zagrevanje, rekla je Elma Bjelica, Gradska uprava za zaštitu životne sredine.
Merenje kvaliteta vazduha u Novom Sadu sprovodi se od 1972. godine, i radi se na tri nivoa. Jedan je u organizaciji Agencije za zaštitu životne sredine, a meri se i na pokrajinskom odnosno republičkom, kao i na lokalnom nivou.
izvor: rtv.rs
Sandra Jovićević
Među dobitnicima sertifikata Sekopaka o doprinosu u uštedi emisije ugljen dioksida nalazi se i JKP Duboko Užice. Sertifikat, koji se odnosi na 2016. godinu, uručen je ovom preduzeću za doprinos smanjenju količine emisije ugljen dioksida od 374,29 tona.
Kompanija Sekopak, kao vodeći operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom na teritoriji Republike Srbije i kao član svetske organizacije PRO Europe, prvi put svojim partnerima – sakupljačima ambalažnog otpada dodeljuje Sertifikat o uštedi CO2 za učešće i doprinos smanjenju količine emisije štetnih CO2 gasova na godišnjem nivou (tzv. Greenhousegas – GHG balance) za 2016. godinu – ističe se u saopštenju Sekopaka, a prenosi opština Užice. U saopštenju se naglašava da je u 2016. godini Republika Srbija primenom produžene odgovornosti proizvođača uštedela 26.922 tona CO2, od kojih je učešće Sekopaka u iznosu od 20.946 t (78 odsto).
Ključ visokog procenta učešća Sekopaka u odnosu na druge operatere sistema jeste u modelu saradnje sa privatnim sakupljačima i javnim komunalnim preduzećima, čime se postiže izbalansirano učešće svih vrsta ambalažnog otpada (karton, plastika, staklo, metal, drvo) u sastavu ambalažnog otpada – navodi se u saopštenju Sekopaka, koji se svim dobitnicima zahvaljuje na partnerskom odnosu i učešću u sistemu upravljanja ambalažnim otpadom u našoj zemlji.
izvor: uzice.rs
Sandra Jovićević
U cilju završetka Poziva za dostavu projektnih predloga za EU sufinansiranje projekata izgradnje i opremanja postrojenja za sortiranje odvojeno prikupljenog otpadnog papira, kartona, metala, plastike, izgradnju i opremanje postrojenja za biološku obradu odvojeno prikupljenog biootpada, Hrvatska je pozvala sve jedinice lokalne samouprave da dostave podatke o planiranim projektima na svojim područjima, a sve u cilju definisanja opsega Poziva za dostavu projektnih predloga za EU sufinansiranje.
Ovaj iskaz interesa nije obavezujućeg karaktera niti će predstavljati uslov za prijavu za EU sufinansiranje. Potrebno je ispuniti obrasce, zavisno od planiranih projekata, te dostaviti iste potpisane, u elektronskom obliku, zaključno sa 25. martom 2018. godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: mzoip.hr
Sandra Jovićević
Britanska pop zvezda Ed Širan neće održati koncert na aerodromu Esen/Milhajm na zapadu Nemačke 22. jula zbog ugroženih ptica kojima je u blizini stanište, objavio je organizator FKP Skorpio. Koncert će se umesto toga održati u Dizeldorfu.
Na području oko Esena više je ugroženih ptičjih vrsta među kojima su i male poljske ševe.
Ed Širan će koncert održati u novom izložbenom prostoru u Dizeldorfu pred oko 80.000 fanova. Organizatori su potvrdili da će karte moći da se iskoriste za novu lokaciju koncerta.
Lokacija u Esenu bila je problematična zbog još jednog razloga: snimci iz vazduha otkrili su 103 moguća eksplozivna ostatka iz Drugog svetskog rata koje bi trebalo pregledati kako bi se utvrdilo postoji li opasnost od detonacija.
Izvor: N1
Prvi zeleni inovacioni vaučeri u ukupnom iznosu od 150.000 evra uručeni su predstavnicima deset kompanija kao bespovratna sredstva za podsticaj njihovih inovacionih projekata u oblasti zelenih tehnologija i resurse efikasnosti.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je na svečanoj dodeli zelenih vaučera zahvalio Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) na pokrenutom programu i izrazio očekivanje da će se nastaviti ekološkim putem u inovativnim projektima. Ne mogu da zamislim bolju simbiozu i ne vidim šta bi bilo važnije od inovacija u zaštiti životne sredine. Zahvaljujući pameti i inovativnim rešenjima moći ćemo da nadoknadimo godine zaostajanja u ovoj oblasti. Inovacije i zaštita životne sredine, međusobno povezane mogu voditi Srbiju putem razvoja i napretka rekao je ministar Trivan. Čestitao je kompanijama čiji su projekti nagrađeni zelenim vaučerima i pozvao mala i srednja preduzeća da se uključe u program.
Nenad Popović, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj je rekao da su zeleni vaučeri odličan primer saradnje nauke i privrede i da je Vlada Srbije opredeljena za inovativni razvoj pri čemu je zelena privreda izuzetno značajna.
Direktor EBRD Danijel Berg ukazao je da se na ovaj prvi poziv koji je kratko trajao odazvalo čak 80 malih i srednjih preduzeća i objavio drugi poziv koji je za prijave otvoren od 13. marta do 30. aprila 2018. godine.
Pomoć kompanijama opredeljena je u okviru Programa zelenih inovacionih vaučera koji je pokrenula Evropska banka za obnovu i razvoj uz podršku Austrijske vlade i Centralno-evropske inicijative. Cilj programa je da poveća inovacioni kapacitet malih i srednjih preduzeća u oblasti zelenih tehnologija i efikasnije upotrebe resursa (energije, vode i materijala). Preduzeća će u okviru programa sarađivati sa domaćim istraživačko-razvojnim organizacijama, uglavnom fakultetima i institutima, na projektima koji mogu biti kofinansirani inovacionim vaučerima vrednosti do 20.000 evra. Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD veruje da će takve inovacije pomoći Srbiji da ublaži uticaj klimatskih promena i ujedno na duži rok podrži konkurentnost njene privrede.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Rudarstvo na području Srbije ima veoma dugu tradiciju, a Srbija je zbog svog mineralnog potencijala oduvek bila privlačno područje za ulaganje u rudarstvo i geološka istraživanja. Pogodan ambijent za dolazak stranih ulagača svakako smo stvorili i donošenjem modernog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima krajem 2015. godine, kazao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, na konferenciji trgovinske misije britanske ambasade pod nazivom „Balkans Mining Roadshow“, koja je održana u hotelu Crowne Plaza.
Ministar Antić se zahvalio britanskom ambasadoru u Beogradu, Denisu Kifu na podršci u organizaciji konferencije, kojoj su prisustvovali predstavnici 20 britanskih rudarskih kompanija. S obzirom na to da su prošle dve godine od donošenja novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, sa zadovoljstvom možemo reći da je Zakon opravdao sva očekivanja. U prilog tome govori „Izveštaj Svetske banke – analiza sektora rudarstva u Srbiji 2017. godine“ u kojem je taj akt visoko ocenjen, kao i činjenica da su zakonom zadovoljeni interesi kako države, tako i rudarskih kompanija, i to zahvaljujući tome što smo ga zajednički pisali, naglasio je ministar Antić i dodao da je stvoreno pogodno tlo za dolazak uspešnih stranih kompanija, uključujući i britanske.
On je kazao da je Srbija već sada u fazi da oseti benefite implementacije Zakona, budući da trenutno postoji 130 istražnih i 220 eksploatacionih polja, sa oko 60 miliona evra investicija u istraživanjima u 2017.godini. Jedan od glavnih pokazatelja porasta ulaganja u sektor rudarstva su dva projekta geoloških istraživanja koja sprovode vodeće svetske kompanije u ovoj oblasti, a to su RIO TINTO – projekat istraživanja litijuma „Jadar“ i NEVSUN – projekat istraživanja bakra i zlata „Čukaru Peki“. Prema podacima kompanije Rio Tinto, do sada je u projekat „Jadar“ uloženo oko 90 miliona dolara. Otvaranjem rudnika Jadar, stvorio bi se potencijal za snabdevanje 10 odsto globalne tražnje za litijumom – što bi pozicioniralo Srbiju kao jednog od vodećih snabdevača važnih minerala u svetu, izjavio je Antić.
On je istakao da izazova ima puno ali da Ministarstvo rudarstva i energetike ulaže sve svoje resurse kako bi se povećao priliv ino investicija, koji će pozitivno uticati na podizanje BDP-ali i razvoja lokalnih samouprava. Smatramo da Sektor rudarstva ima jednu od vodećih uloga u razvoju srpske privrede, zaključio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
izvor: mre.gov.rs
Sandra Jovićević
Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, imali smo priliku da slušamo izlaganje profesorke dr Marije Jevtić o vazduhu, klimi, energiji i njihovom značaju za zdravlje. Marija Jevtić je specijalista higijene, subspecijalista komunalne higijene sa patologijom naselja i redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
EP: Budući da ste specijalista higijene, odnosno stručnjak u oblasti javnog zdravlja, možete li nam reći kada i kako ste se zainteresovali za navedenu oblast?
Marija Jevtić: Naša specijalizacija nosi predivno ime – higijena, po boginji zdravlja i definiše se kao nauka o zdravlju. Higijena izučava činioce životne sredine i njihov uticaj na zdravlje, trudeći se da favorizuje one koji doprinose zdravlju i da smanji delovanje onih koji mu štete na najmanju moguću meru. Sve su medicinske nauke danas interdisciplinarne i multidisciplinarne, ali način na koji se higijena druži sa drugim strukama je ipak specifičan.
Studenti medicine vide svoju budućnost najčešće u kliničkoj medicini, što jeste potpuno očekivano i opravdano, ali jedan deo medicinske struke posvećen je pre svega zdravlju, a ne bolesti, i to je onaj deo koji čini preventivnu medicinu i šire – oblast javnog zdravlja. Onog momenta kada sam se srela sa higijenom, a to je bilo na poslednjoj godini fakulteta, ta oblast je postala moje opredeljenje.
EP: Na koji način se može posmatrati veza ekologije i javnog zdravlja iz ugla vaše struke? Kako promene u životnoj sredini utiču na zdravlje ljudi?
Marija Jevtić: Ekologija je u higijeni kao nauci zastupljena značajno u okviru medicinske ili zdravstvene ekologije, koja izučava međuodnose pojedinaca i populacije sa okruženjem. Tokom rada, značajno poštujući druge struke, izučavamo delovanje činioca životne sredine, istražujemo prisustvo različitih štetnosti i trudimo se da procenimo njihov rizik za zdravlje. Čovek se posmatra kao jedinka ili kao populacija u odnosu na okolinu. To – u neku ruku sebično, antropocentrično gledište, prilagođavanja okoline sebi i posledično uticanje na okruženje koje se dugoročno menja gubeći prvobitne osobine – za posledicu danas ima značajne promene u životnoj sredini. Moglo bi se reći da smo veoma uznemirili planetu i ona nam vraća siptomima aerozagađenja, klimatskim promenama, sušama, poplavama, vremenskim nepogodama i sličnim pojavama. Ovo su veoma značajni javnozdravstveni izazovi.
Kada govorimo o zdravlju, neophodno je da se naglasi da apsolutno zdravlje ne postoji. Sa druge strane, javno zdravlje se definiše kao nauka i praksa zaštite u unapređenju zdravlja u lokalnoj zajednici putem preventivne medicine, zdravstvenog vaspitanja, kontrole zaraznih bolesti, sanitarnog nadzora i praćenja ekoloških hazarda. Javno zdravlje je, dakle, i nauka i umetnost unapređenja zdravlja, sprečavanja bolesti i produženja života kroz organizovane napore zajednice.
Činjenica da je zdravlje javno dobro podrazumeva da briga o zdravlju pripada svima – celoj zajednici. Unapređenje javnog zdravlja se ne može postići bez očuvanja i negovanja životne sredine, uz učešće svih zainteresovanih strana, te je veza između ekologije i javnog zdravlja veoma značajna.
EP: Kako komentarišete trenutno stanje životne sredine u našem okruženju i šire?
Marija Jevtić: Analiza stanja životne sredine u značajnoj meri zavisi od načina prikupljanja podataka koje se razlikuje od zemlje do zemlje. Razvijene zemlje posvećuju dosta pažnje životnoj sredini, ne samo u smislu praćenja stanja, već i odnosom prema okruženju. Svetska zdravstvena organizacija razvila je sistem praćenja indikatora životne sredine i zdravlja (ENHIS), i postoje napori da se on razvije u okviru nacionalnog sistema javnog zdravlja.
Kompleksnost pristupa očuvanju i unapređenju životne sredine kod nas se ogleda i u činjenici da je ovo poglavlje najzahtevnije i najskuplje u pregovaračkom postupku pristupanja EU. Ipak, osnovni motiv za težnju ka uređenosti sistema u ovoj oblasti ne bi trebalo da bude pregovarački postupak nego očuvanje i unapređenje zdravlja stanovnika.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sedam miliona smrti godišnje na globalnom nivou pripisuje se aerozagađenju, dakle nije upitno samo kako komentarišemo stanje, nego da li smo u stanju da pokrenemo akcije i kroz ličnu i korporativnu odgovornost zaustavimo negativne trendove. Ovo se odnosi, kako na naše, tako i na globalno okruženje. Promene su mnogo brže i negativnije nego što smo predviđali.
Mislim da je jako važno da se naglasi da su osim monitoringa i istraživanja, važni i propisi i njihovo poštovanje, kao način života i ponašanja.
EP: Kako biste opisali promene životne sredine u svetlu javnog zdravlja?
Marija Jevtić: Dvadeseti vek će u istoriji ostati zabeležen kao vek prosperiteta, napretka, tehnološkog i infrastrukturnog razvoja, novih dostignuća, modernih tehnologija i komunikacija, pronalaska lekova za mnoge bolesti. Slika zdravstvenog stanja značajno je promenjena, a masovne nezarazne bolesti imaju veći procenat smrtnosti od zaraznih. U razvijenim zemljama je životni vek značajno duži.
Ipak, period za nama ostaće u pamćenju po sukobima, ratovima, prisilnim migracijama, traumama, prisutnoj i narastajućoj nejednakosti i siromaštvu. To su izazovi kojih bi trebalo da budemo svesni i kojima smo započeli XXI vek.
Čovek oduvek teži životu u zajednici, smatrajući da će mu zajednica omogućiti kvalitetniji i sadržajniji život, obezbeđene sigurne infrastrukture, kao i preko potrebne energije. Ta primarna težnja dovela je do toga da dominantni udeo ljudi u urbanim sredinama, ipak još uvek većinski živi u bazično neodgovarajućim, nehigijenskim uslovima u infrastrukturno nedovoljno ili potpuno neuređenoj sredini. Čak i u potpuno uređenim i naprednim sredinama, izloženost negativnim činiocima sredine se intenzivira (zagađenje vode, zagađenje vazduha, otpad, buka, prirodne katastrofe), tako da se u poslednje vreme susrećemo sa njihovim sve snažnijim uticajem, a sa tim u vezi raste značaj razmatranja stanja duševnog zdravlja populacije.
EP: Koje su mogućnosti da se odgovori ovim brojnim izazovima?
Marija Jevtić: U pokušaju da se sagledaju svi činioci zdravlja u urbanim sredinama nastao je i termin urbano zdravlje, koji je prerastao u posebnu disciplinu. Osim toga, 17 Ciljeva održivog razvoja (koje su formulisale Ujedinjene nacije kao odrednicu budućeg društvenog i ekonomskog razvoja u skladu sa principima održivosti) daju okvir za potrebno delovanje i usmeravaju nacionalne nivoe na specifične aktivnosti i na njihovo kombinovanje, jer nisu svi izazovi svugde na isti način prisutni.
Primera radi, mi nismo izloženi problemima demografskog rasta broja stanovnika, već padu nataliteta i starenju stanovništva. Iz toga proizilazi da bi prioritete na nacionalnom nivou trebalo postaviti uzimajući u obzir ovu činjenicu, i u skladu sa tim formirati strateške okvire za održivost.
Upravo je umeće u izboru prioriteta, doslednost u vremenu čestih promena, i upornost u aktivnostima deo javnozdravstvenog recepta čiji se rezultat primene vidi posle puno strpljenja i više godina. Da bismo uspeli, potrebni su nam, ne samo svest i znanje, nego i kapacitet za promenu i spremnost za odricanje, radi održivosti u budućnosti koja neće biti naša. Dakle, veoma je značajan proces edukacije, spremnost za brze promene u obrazovanju u pripremi budućih stručnjaka, zdravstvenih profesionalaca i drugih.
EP: Koji je značaj uloge lekara i zdravstvenih profesionalaca uopšte u klimatskim promenama, kao najvećoj pretnji globalnom zdravlju?
Marija Jevtić: Klimatske promene su izazov za javno zdravlje, zdravstvene sisteme, a samim tim i za zdravstvene
profesionalce. Svako od nas, u svom profesionalnom i privatnom životu, na dnevnom nivou prepoznaje uticaj promene klime.
Mogućnosti delovanja zdravstvenih profesionalaca ogleda se u jačanju sopstvenih kapaciteta u ljudskim resursima i njihovom planiranju; učestovanjem u lokalnim i nacionalnim javno zdravstvenim politikama i zaštiti životne sredine; saradnji sa urbanistima u cilju obezbeđivanja različitih dobrobiti, preuzimanjem liderske uloge u smanjenju emisije štetnih gasova u bolnicama i klinikama primenom odgovarajućih tehnologija.
„Čim je shvatio svoju moć, čovek se prema prirodi počeo ponašati kao prema slučajnoj i nesnosnoj rogobatnosti u urednom poretku veštačkih stvari, u svetu vlastitih proizvoda, koji bi, inače, bez prirode bio savršen.”
Borislav Pekić, 1999
EP: Spominjali ste termin urbano zdravlje, možete li da izdvojite neki od važnih prioriteta za funkcionisanje urbane sredine?
Marija Jevtić: Urbana sredina, kao novoizgrađena životna sredina ima svoje karakteristike, a infrastruktura je važan faktor, da bi urbana sredina funkcionisala kao organizam.
Napomenula bih da je upravo energija čarobna reč koja se često spominje u zdravstvu. Napraviću digresiju i spomenuti da suficit energije (unosom hrane) koji imamo na individualnom nivou, vodi u gojaznost kao jedan od najznačajnijih izazova u mnogim zemljama.
S druge strane, energija je neophodna za funkcionisanje ustanova, kvalitet života i svakodnevnicu, pa iako nije primarna briga zdravstvenog sektora, ona je od suštinskog značaja. Od načina korišćenja energetskih resursa zavisi kvalitet života pojedinca i populacije, a posledice nepravilnih izbora za obezbeđenje energije vidljive su u zdravstvenom sektoru. Cena energije nije samo ona koju trenutno plaćamo, nju čine troškovi za energiju danas, ali i kratkoročne i dugoročne zdravstvene posledice.
Uloga zdravstvenih profesionalaca nije usmerena samo na lečenje posledica, već i na ukazivanje donosiocima odluka da prilikom odlučivanja o energetskim pitanjima uzmu u obzir uticaj na zdravlje. Iz perspektive zdravlja, važno je razvijati okruženje koje omogućava razvoj i korišćenje obnovljivih izvora energije, uz pravilne energetske izvore i povećanje energetske efikasnosti. Takođe, zdravstveni sistemi su značajni potrošači energije i velikim delom učestvuju u ukupnoj energetskoj potrošnji, pa prema tome imaju mogućnost da svojim delovanjem daju i doprinos u ublažavanju klimatskih promena.
Primera radi, znanje i veština vrhunskog hirurga (ili nekog drugog specijaliste kliničke grane medicine) može da se iskaže samo ako su zadovoljeni infrastrukturni uslovi za obavljanje odgovarajuće intervencije (potrebna energija, vodosnabdevanje i drugo…). Stoga je neophodno da i sami zdravstveni profesionalci imaju svest i da aktivno doprinose procesu donošenja odluka o strategijama energetike koristeći princip zdravlja u svim politikama.
EP: Koga biste izdvojili kao partnera u aktivnostima očuvanja i unapređenja životne sredine i doprinosa javnom zdravlju?
Marija Jevtić: Zainteresovana javnost (civilno društvo) ima pravo na dostupnost podataka o stanju životne sredine. Nevladin sektor je značajan partner u pružanju podrške zdravstvenom sektoru u nastojanjima da unapredi javno zdravstvene aktivnosti na polju monitoringa, istraživanja i procene uticaja na zdravlje. Neke organizacije poput RES fondacije, Beogradske otvorene škole i međunarodne organizacije HEAL, pružaju snažnu podršku zdravstvenom sektoru i imaju važnu ulogu u isticanju veze između ekologije i javnog zdravlja, kao i zajedničkim aktivnostima u energetskoj tranziciji koja je pred nama i koja bi trebalo da bude u funkciji dugoročnog očuvanja zdravlja populacije.
Kontinuirane aktivnosti u izbegavanju štetnih činilaca u našem okruženju i negovanje pozitivnih faktora daje nam mogućnost da očuvamo i unapredimo zdravlje ljudi. Ove aktivnosti podrazumevaju kontinuiranu upornost u uvažavanju javno zdravstvenih prioriteta, kako bismo u bliskoj budućnosti donosili odluke koje su u korist naših potomaka, a čiji kvalitet života i zdravlje zavisi od stanja životne sredine koji im ostavimo u nasleđe.
Intervju vodila: Marija Nešović
Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
