Saradnja sa institucijama Republike Italije u okviru UN – environment projekta

20.03.2018

opasni otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

U periodu od 14. do 15. marta u Rimu, Italija, Agencija za zaštitu životne sredine je učestvovala na treningu održanom u okviru projekta “Podrška regionu Zapadnog Balkana u primeni Multilateralnih sporazuma u oblasti životne sredine kroz jačanje institucionalnog okvira i izgradnju kapaciteta” koji se realizuje u okviru saradnje između Italijanskog ministarstva životne sredine, kopna i mora i Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UN – evironment).

Trening za izradu karakterizacionih planova sa posebnom pažnjom na kontaminirane lokacije “Zorka – Obojena Metalurgija” – Šabac i “Viskoza” – Loznica održan je sa stručnjacima Italijanskog nacionalnog instituta za životnu sredinu i istraživanje (ISPRA) .

U okviru treninga je, u Italijanskom institutu za osiguranje od nereće na radu, održana obuka u okviru koje su date smernice za izradu plana sigurnosti pri detaljnim ispitivanjima kontaminiranih lokacija i pri primeni mera sanacije i remedijacije.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Održan Trening za trenere Škole održivosti

19.03.2018

Zelena akcija je od 7. do 10.marta 2018. u Mariji Bistrici sprovela edukaciju “Trening za trenere” Škole održivosti na temu privilegije i opresije, kao deo EU projekta „School of Sustainability in the European Year of Development 2015 and beyond“.

Na treningu je učestvovalo 15 polaznika iz cele Hrvatske koji su svojim znanjem, iskustvom i željom da nauče više obogatili sadržaj treninga.

Kroz raznoliku metodologiju popularnog obrazovanja temeljenu na učenju Paula Freire i mnogih drugih nakon njega, omogućen je prostor za promišljanje i osvešćivanje tema dominacije i opresije, odnosa globalnog severa i juga i važnosti shvatanja kako nema ekološke pravde bez društvene i ekonomske pravde i obrnuto.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

9 neprijatnih istina o plastičnim kesama: Zašto bi trebalo da ih zamenimo cegerima

19.03.2018

Naplata plastičnih kesa, kao destimulacijska mera za njihovo korišćenje, uskoro bi mogla da se uvede i u Srbiji. Ukoliko sebi nabavite platneni ceger, pozitivni učinak neće osećati samo vaš novčanik, već i životna sredina.

U nastavku pročitajte 9 činjenica o plastičnim vrećicama koje će vas možda dodatno ubediti da ih zamenite tekstilnom alternativom.

1. Proizvodnja plastičnih kesa zahteva naftne derivate – da bi se napravila tek jedna, potrebna je količina goriva kojom bi jedan automobil mogao da se vozi 11 metara.

2. Na godišnjem nivou u svetu se iskoristi jedna milijarda vrećica.

3. Samo 1 do 3 odsto kesa se reciklira – tj. u proseku samo jedna na 200 iskorišćenih. Tokom samo četiri posete prodavnici, prosečna porodica namirnice će nositi u čak 60 kesa.

4. Prosečno vreme upotrebe kese od strane ljudi je – 12 minuta, a…

5. …period njene razgradnje iznosi čak do 1000 godina, odnosno 525.600.000 minuta, što znači da svoje vreme upotrebe nadživi za 525.599.988 minuta.

6. Ipak, kako su kese u supermarkete došle tek 1977. godine, nijedna se nije raspala.

7. U Severnom Pacifiku leži ogromni vrtlog plastičnih otpadaka, nazvan Velika pacifička mrlja smeća, gotovo duplo veći u odnosu na Francusku. Količina plastike u ovom okeanu 6 puta je veća u odnosu na plankton.

8. Mnoge vrećice sadrže lubrikante čija je svrha da smanje trenje materijala. Od čega se oni prave? Od životinjske masti.

9. Prema naučnim procenama, do 2050. godine količina plastike u okeanima mogla da nadmaši količinu ribe.

Ako se u vašoj blizini nalazi dm drogerija, upravo tamo biste mogli da kupite ceger od recikliranih folija i pamuka, i to sa doživotnom garancijom. Oštećenu dm torbu u bilo kom trenutku, u bilo kojoj od njihovih poslovnica, možete da zamenite za novu.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Odlični proizvodni rezultati HET-a ove godine

19.03.2018

Direktor Hidroelektrana na Trebišnjici (HET) Gordan Mišeljić rekao je Srni da je HET u ovoj godini već ostvario dobre proizvodne rezultate koji će, ukliko budu nastavljeni, doneti dobar prihod, a najavio je i finansiranje novih višemilionskih projekata.

Mišeljić je naveo da će HET u ovoj godini početi finansiranje izgradnje rezervoara pitke vode na “Vrelom oku”, kapaciteta dva puta dve i po hiljade metara kubnih. Uradićemo sve pripremne radove, glavni projekat, istražne radove, eksproprijaciju zemljišta, te ugovoriti izgradnju mosta preko reke Trebišnjice, u okviru velike obilaznice čiju realizaciju planira grad Trebinje, istakao je Mišeljić. On je naglasio da je reč o samo jednom od projekata koji, uz započete projekte izgradnje sistema navodnjavanja i vodozahvata na Zubačkom platou i zatvorenog bazena, te dogradnje sistema Gornjih horizonata, potvrđuje da je ovo preduzeće jedan od nosilaca razvoja u regiji.

HET se ove godine može pohvaliti i izuzetnim proizvodnim rezultatima, za razliku od prošlogodišnjih, koji nisu bili dobri zbog nezapamćeno loše hidrologije, dodao je Mišeljić. On kaže da trenutna proizvodnja HET-a iznosi 315 GWh električne energije, što je ostvarenje plana od 145 odsto, te da je u dva i po meseca ove godine ostvareno 50 odsto celokupne prošlogodišnje proizvodnje. Nadamo se da ćemo anulirati prošlogodišnji gubitak, iako on nije uticao na stabilnost poslovanja sistema, ni na platežnu moć, niti je ugrozio primanje radnika i investicije, rekao je Mišeljić.

On je naveo da je trenutna kota u akumulaciji “Bilećko jezero” 396 i po metara nad morem, odnosno 10 metara viša od plana, dok je tri i po metra manja od maksimalne akumulacije. Sa ovako velikim rezervama vode i sa ostvarenom proizvodnjom, imamo gotovo 85 odsto planirane ovogodišnje proizvodnje, istakao je Mišeljić.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Deponija Smiljevići dobija reciklažno dvorište za elektronski otpad

19.03.2018

Reciklažno dvorište za odlaganje električnog i elektronskog otpada, kućnih i drugih aparata na deponiji Smiljevići trebalo bi početi sa radom polovinom maja.

Ovo je potvrđeno iz preduzeća “Rad”, gde su istakli da je novi objekat u završnoj fazi izgradnje i da je u toku nabavka opreme za reciklažno dvorište. Trenutno je u toku nabavka kontejnera za različite vrste otpada. Nabavljaju se dve prese za sabijanje i baliranje sekundarnih sirovina, kontejneri za smeštaj radnika, viljuškar i prostorija sa opremom za demontažu krupnog otpada i boks sa opremom za skladištenje opasnog materijala, istakli su iz „Rada“.

Reciklažna dvorišta su od krucijalne važnosti u sakupljanju posebnih vrsta otpada koji se mogu iskoristiti i reciklirati, a ne odložiti na deponiju. Građani će moći u reciklažna dvorišta odložiti kabasti otpad nakon završetka akcija odvoza, kao i određene vrste opasnog otpada, poput baterija, električnog i elektronskog otpada. Osim toga, uskoro će biti kupljena i oprema za recikliranje građevinskog otpada, za šta će biti izgrađena i deponija.

Nabavku opreme finansiralo je Federalno ministarstvo okoline i turizma, sa Editom Đapo na čelu, u iznosu od 185.294 marke, dok je Kanton dao 600.000 KM za građevinske radove, a „Rad“ 220.000 KM.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Održan sastanak o upravljanju otpadom u Istarskoj županiji

19.03.2018

Ministar Æoriæ posjetio upanijski centar za gospodarenje otpado — Foto: mzoip.hr

Istarski Županijski centar za upravljanje otpadom Kaštijun, koji je u redovnom pogonu od marta ove godine, obišao je ministar zaštite okoline i energetike dr. sc. Tomislav Ćorić i izrazio uverenje da će taj centar omogućiti Istarskoj županiji najviše standarde u upravljanju otpadom u Hrvatskoj.

Ovo je sam vrh tehnologije. Kako stvari stoje, kalibracija odnosno merenja vrednosti postrojenja koja su u toku verovatno će proći u najboljem redu, tako da već sada možemo govoriti o jednoj uspešnoj priči centra za upravljanja otpadom, kazao je Ćorić. Napomenuo je kako je to tek drugi centar takve vrste u Hrvatskoj, navodeći da su do 2023. godine planovi puno ambiciozniji s obzirom da se do kraja ove godine očekuje početak radova na druga dva centra.

Naglasio je kako je za Ministarstvo zaštite okoline i energetike, 2018. godina, godina izgradnje infrastrukture za efikasno upravljanje otpadom u Hrvatskoj. Hrvatska je 2016. godinu završila s 27 odsto odvajanja na kućnom pragu, naš je cilj do 2020. godine dostići 50 odsto, poručio je Ćorić. Za ovu je godinu najavio i konkurs u smeru nabavke spremnika za izgradnju sortirnica, nabavke vozila, odnosno svih potrebnih delova infrastrukture za efikasno upravljanje otpadom.

Istarski župan Valter Flego potvrdio je da je Kaštijun ishodovao sve upotrebne dozvole, naglasivši kako se na području županije gradi održiv i pravedan sistem zbrinjavanja otpada, sistem po sistemu što više odvajaš i recikliraš, to manje plaćaš, poručio je.

Ministar Ćorić je održao i radni sastanak sa predstavnicima Istarske županije i jedinicama lokalne samouprave s tog područja. Tom je prilikom sagledana trenutna situacija na području upravljanja otpadom kako bi se preduzele aktivnosti za ubrzavanje i realizaciju obaveza koje proizlaze iz Uredbe, odnosno Zakona o upravljanju otpadom.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Klimatske promene bi mogle da istrebe polovinu vrsta iz Amazona do 2100. godine

19.03.2018

Prema novom istraživanju više od polovine divljih životinja u oblastima sa najvećim biodiverzitetom na svetu moglo bi se suočiti sa istrebljenjem do kraja veka ako se ne pojačaju napori u borbi protiv klimatskih promena.

Studija koju je sproveo Svetski fond za prirodu upozrava na porast temperature i katastrofalni uticaj koji ona može imati na područja poput Amazona, ostrva Galapagos i Madagaskar, evropsku obalu i Karibe. Oni su ispitali uticaj klimatskih promena na skoro 80 000 vrsta biljaka i životinja u 35 ekoloških niša sa izrazito bogatim biodiverzitetom. Pretpostavljena su tri scenarija za porast temperature, od 2 stepena, što je prag postavljen u Pariskom sporazumu, porast od 3.2 stepena, koji se predviđa za kraj veka i povećanje od 4.5 stepena, previđeni porast ako emisije ugljenika nastave da rastu nekontrolisano.

Istraživanje je objavljeno nešto pre Sata za planetu, jednog od najpoznatijih ekoloških događaja, u časopisu Klimatske promene ( Climatic Change).

Studija upućuje da bi porast od 4.5 stepeni Celzijusa imao katastrofalne posledice po biodiverzitet dok bi Amazon u ovom slučaju izgubio oko 69% svojih biljnih vrsta. Povećanje temperature od 3.2 stepena dovelo bi do toga da Amazon izgubi skoro 50% životinjskih vrsta.
Oko 60% svih vrsta bilo bi ugroženo na Madagaskaru, ostrvskoj državi koja je poznata po svom divljem životinjskom svetu a svega 80% sisara bi bilo istrebljeno u Miombo šumama južne Afrike. Povećanje globalne temperature bi pored posledica kao što su nepredvidivi vremenski šabloni uticalo i na smanjenje padavina u Mediteranu, na Madagaskaru i u Argentini. Ova pojava bi dovela do povećanog pritiska na zalihe vode za Afričke slonove, koji u proseku dnevno popiju od 150 do 300 litara.
Podizanje nivoa mora bi potopilo prostore na kome se pare tigrovi Indije i Bangladeša.

Profesor koji je vodio studiju, Rahel Varen izjavio je: „Naše istraživanje kvantifikuje benefite ograničavanja globalnog zagrevanja na 2 stepena u 35 svetskih zajednica koje su najbogatije životom. Proučili smo 80 000 vrsta biljaka, sisara, ptica, reptila i vodozemaca i oko 50% njih bi moglo biti zauvek izgubjeno iz područja koja nemaju dobro uređen zakon o klimatskim promenama. Doduše, kada bi se globalno zagrevanje ograničilo na 2 stepena iznad onog koji je bio u predindustrijskom periodu, ovaj procenat smanjio bi se na 25%. Scenario ograničavanja porasta temperature na 1.5 stepen nije bio izučavan ali se može zaključiti da bi u tom slučaju zaštitili još vise divljeg sveta.“

Tanja Stili, izvršna direktorka WWFa rekla je: „ U toku života naše dece, mesta kao što su Amazon i Galapagos mogla bi postati neprepoznatljiva sa skoro polovinom vrsta obrisanih sa lica zemlje zbog posledica ljudskih aktivnosti. Zato Sat za planetu traži od svih da obećaju da će praviti promene svaki dan kako bi sačuvali našu planetu.“

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Puštena u rad prva vetroelektrana u Bosni i Hercegovini

19.03.2018

U sredu, 14. marta, u rad je puštena vetroelektrana Mesihovina, prva vetroleketrana u Bosni i Hercegovini i jedna od najvećih vetroelektrana na prostoru jugoistočne Evrope.

Smeštena je u središnjem delu Opštine Tomislavgrad, ima 22 vetroagregata ukupno instalisane snage 50,6 MW i godišnje proizvodnje od oko 165,17 GWh. Uz prosečnu potrošnju domaćinstva od 6.000 kWh godišnje, VE Mesihovina može snabdeti električnom energijom oko 27.500 domaćinstava, kazao je ranije u intervjuu za Večernji list generalni direktor Elektroprivrede HZ HB Marinko Gilja. On je podsetio da je Elektroprivreda HZ HB 2004. godine pokrenula projekt “Analiza mogućnosti korišćenja energije vetra u proizvodnji električne energije u BiH” u okviru koga su vršena merenja jačine vetra na deset lokacija, od kojih su kao perspektivne odabrane tri, a prioritet je dat vetroelektrani Mesihovina.

Ukupna vrednost investicije je oko 82 miliona evra od čega se najveći deo, 72 miliona evra, odnosi na kredit Nemačke državne banke za razvoj (KfW), dodao je Gilja. Po njegovim rečima, Elektroprivreda HZ HB jedino je elektroprivredno poduzeće u BiH koje proizvodi električnu energiju isključivo iz obnovljivih izvora. U našem sistemu je sedam hidroelektrana, a sada imamo i jednu vetroelektranu. Dakle, korist od VE Mesihovina je velika, posebno što izgradnjom svojih proizvodnih kapaciteta smanjujemo uvoz energije, postajemo uspešniji tržišni konkurenti i naravno, iz svojih kapaciteta, osiguravamo kvalitetnu i kontinuiranu isporuku električne energije većem broju svojih kupaca. Prvi smo u BiH koji smo realizovali iskorišćenje energije vetra i na to smo ponosni jer, prateći nove tehnologije, idemo ukorak sa savremenim energetskim prioritetima čuvajući okolinu i prirodne resurse, istakao je generalni direktor Elektroprivrede HZ HB.

Gilja je najavio početak izgradnje crpne hidroelektrane Vrilo, koja se, takođe nalazi u Opštini Tomislavgrad. Radi se o investiciji od oko 90 miliona evra, a polaganje kamena temeljca očekuje se ovoga leta. Dodao je da je prošla godina za Elektroprivredu HZ HB bila veoma loša, ali da je završena sa pozitivnim poslovnim rezultatima.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Održan treći operativni sastanak projekta FORRET

19.03.2018

29260995_10214930640476450_4265368095087919104_o_8318 — Foto: vodevojvodine.com

U Novom Sadu je održan treći operativni i drugi sastanak strateške koordinacije prekograničnog Projekta FORRET („Projekat prekogranične šumske retenzije za integralno upravljanje rizicima od poplava, okolinom i šumama“) između Hrvatske i Srbije. Razgovori JVP „Vode Vojvodine“, Hrvatskih voda, JP „Vojvodinašume“, WWF Adria i pridruženog člana projekta Hrvatskih šuma trajali su dva dana, a najbitnija tema bila je završetak pripremnih aktivnosti i pokretanje postupaka javne nabavke. Nabavku će svaki partner pokrenuti za aktivnosti iz svoje nadležnost, u skladu sa pravilima programa i nacionalnim propisima.

Partneri su u dogovorima i oko pripreme za održavanje konferencije o obeležavanju početka sprovođenja projekta.

Glavni cilj FORRET-a je smanjenje rizika od poplava kroz uspostavljanje zajedničkog monitoringa, mere smanjenja rizika od poplava i unapređenje sistema upravljanja rizicima od poplava. Završetkom aktivnosti osiguraće se i kvalitetnije upravljanje šumama uz poboljšanje ekološkog stanja i očuvanja ovog jedinstvenog područja od međunarodne važnosti. Projektom su, između ostalog, planirani uspostavljanje zajedničke baze podataka za vode, šume i prirodu, zajednički monitoring uz postavljanje dve nove vodomerne stanice, izrada zajedničkog hidrološko-hidrauličkog modela, dve nacionalne studije upravljanja šumskim resursima i zajedničke studije biodiverziteta koja će obuhvatiti nacionalne specifičnosti obe države, kao i brojne druge aktivnosti.

Ukupna vrednost projekta je 1.626.842,24 evra, a finansijeri su Program prekogranične saradnje IPA Hrvatska – Srbija 2014. – 2020, sa 85 procenata, i projektni partneri sa 15 procenata. Planirano je da projekat bude gotov u naredne dve i po godine.

izvor: vodevojvodine.com

Sandra Jovićević

Održana sednica Odbora za zaštitu životne sredine

19.03.2018

Na sednici, održanoj 16. marta, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period novembar i decembar 2017. i januar 2018. godine.

Informaciju o radu obrazložio je državni sekretar dr Branislav Blažić, sa saradnicima iz svih sektora nadležnog Ministarstva. Prisutni su se dogovorili da se rad Odbora ubuduće proširi, te da pored kontrolne uloge, zajedničkim radom sa resornim Ministarstvom, doprinesu zaštiti životne sredine u celini.

Na sednici je bilo reči o zaštiti šumskih ekosistema od globalnog zagrevanja, o stepenu čistoće vazduha širom Srbije, o zaštiti okoline od prekomerne upotrebe plastičnih kesa, toksičnom otpadu, divljim deponijama i o pregovaračkom Poglavlju 27 u procesu pristupanja Srbije EU, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, a koje bi trebalo da bude otvoreno sredinom tekuće godine.

Nakon diskusije Odbor je, većinom glasova, prihvatio Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine.

izvor: parlament.gov.rs

Sandra Jovićević

Smanjenje testiranja na životinjama u Americi

18.03.2018

laboratorija — Photo-illustration: Pixabay

Testiranje proizvoda na životinjama izaziva bes među aktivistima za zaštitu njihovih prava. Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) skrojila je strategiju za suzbijanje korišćenja kičmenjaka u svrhu medicinskih istraživanja.

Iako su naučnici pronašli preciznije i efikasnije načine za ispitivanje različitih artikala, oni su i dalje manje zastupljeni u laboratorijama od “pokusnih kunića”.

EPA je nedavno objavila nacrt strategije za smanjenje upotrebe životinja u hemijskim eksperimentima. On se zasnima na tri relativno jednostavne komponente:

– identifikaciji, razvoju i integraciji novih pristupa za odluke o kontroli toksičnih supstanci,

– izgradnji poverenja da su ove nove metode naučno pouzdane i relevantne za odluke o toksičnim supstancama i

– sprovođenju novih metoda koje se najbolje uklapaju.

Naravno, to je mnogo lakše reći nego uraditi, pa plan naglašava da proces usvajanja i integracije alternativnih metoda treba da bude postepen i da zahteva duži vremenski period.

Smanjenje i potpuna obustava testiranja na životinjama više nije samo pitanje njihovih prava i moralne upitnosti. Dokazano je da su testiranja na njima proizvela neke pogrešne i nepouzdane rezultate, s obzirom na to da tela životinja reaguju na lekove i medicinska stanja na značajno različite načine od ljudi.

Na sreću, kako EPA nastavlja da podstiče smanjenje korišćenja životinja u testiranju, zamenski načini nastavljaju da se razvijaju i poboljšavaju. Moguće je da će uskoro jedina živa bića u laboratorijama biti ljudi i da će istraživanja biti preciznija nego ikada pre.

Da je pozitivna praksa izuzimanja pacova i zečeva iz testiranja – moguća, dokazale su kozmetičke kuće Lush, Afrodita, Oriflame, drogerije DM i drugi.

Pročitajte još:

Kraj testiranja anestetika na životinjama?

Jelena Kozbašić

Potrebno stimulisati otvaranje više obrazovnih profila za proizvodna zanimanja

18.03.2018

privredna — Foto: Privredna komora Vojvodine

U Privrednoj komori Vojvodine (PKV), u petak, 16. marta 2018. godine održana je druga sednica Grupacije za metalnu i elektroindustriju PKV, kojom je predsedavao predsednik Grupacije, menadžer Vojvođanskog metal klastera (VMC) Zoran Pekez.

Na dnevnom redu, pored ostalog, našla su se dva veoma važna pitanja od interesa za ove dve grane industrije u AP Vojvodini: konkurentnost i zapošljavanje – doprinos razvoju sektorske politike koji provodi Vlada Republike Srbije, kao i dualno obrazovanje i modaliteti uključivanja metalske i elektro industrije AP Vojvodine u proces.

– Ocenjeno je da je sektorska strategija dobro postavljena i da su projektovani očekivani rezultati do 2022. godine veoma ambiciozno postavljeni ali i su dostižni, no projektovana sredstva (Vlade Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj) neće biti dovoljna za dostizanje projektovanih ciljeva – istakao je Pekez.

On je dodao da je dualno obrazovanje kroz pojedinačne inicijative i projekte jednog broja kompanija (pre svega stranih u Srbiji) počeo da se odvija u praksi i pre donošenja Zakona o dualnom obrazovanju.

– Početni rezultati i iskustva aktera su impresivni, kako sa aspekta poslodavaca, tako i sa aspekta obrazovnih institucija, učenika i njihovih roditelja. Interes privrede i obrazovnog sistema je da proces dualnog obrazovanja koji počinje i formalno da se primenjuje od školske 2019/2020 započne organizovano, efikasno i da donese korist svima u procesu. Učesnici su istakli potrebu i neophodnost da se javnoj i širokoj promociji obrazovanja za proizvodna zanimanja mora posvetiti veća pažnja kroz organizovanu akciju PKV, VMC, škola i lokanih samouprava. Primera dobre prakse u realizaciji dualnog obrazovanja u Vojvodini već ima i neophodno ih je promovisati – naglasio je Pekez.
Dodao je da je podrška poslodavaca za opremanje i osavremenjavanje namenskih kabineta za realizaciju nastave u oblasti mašinstva i elektro-tehnike neophodna.

– Politika upisa u srednje škole trebala bi da doživi određene promene u pravcu stimulisanja otvaranja više obrazovnih profila za proizvodna zanimanja, kao i stvaranje mogućnosti da se u manjim lokalnim sredinama omogući realizacija dualnog obrazovanja kroz upis manje grupe učenika kada lokalna privreda ima interesa. Potencijalne zamke koje bi mogle biti izražene pre svega u ‘uskoj’ specijalizaciji učenika prema potrebi jednog poslodavca treba na vreme predvideti i obrazovni sistem prilagoditi i uspostaviti tako da se u proces obrazovanja obavezno uključe razvojne institucije poput tehnoloških i inovacionih centara i slično – rekao je Pekez.

Prema podacima Ministarstva finansija iznetim u dokumentu „Tekuća makroekonomska kretanja“ objavljenim u martu 2018. godine, fizički obim industrijske proizvodnje u januaru 2018: u odnosu na januar 2017. porastao je za 11,3%, čemu najznačajniji pozitivan doprinos daju hemijska i metalska industrija i proizvodnja koksa i derivata nafte; tokom prošle 2017. godine prerađivačka industrija je imala rast od 4,5 pp opredeljen pre svega povećanjem proizvodnje u izvoznim delatnostima, a glavni nosioci rasta bili su mašinska, hemijska i metalska industrija; posmatrano prema nameni, proizvodnja intermedijarnih proizvoda daje najznačajniji pozitivan doprinos rastu industrijske proizvodnje u Srbiji, što je najvećim delom rezultat pozitivnih kretanja u metalskoj, gumarskoj i hemijskoj industriji.

Mašinska i metalska industrija u Srbiji u dugom nizu godina pokazuje vitalnost i prednjači po mnogim poslovnim pokazateljima i ostvarenim rezultatima.

– Perspektive i mogućnost daljeg razvoja kroz pristup Industriji 4.0 za mašinsku i metalsku industriju u Srbiji je potpuno izvesna i mnogi će naći svoj profesionalni angažman baš u ovim industrijama i ako možda danas misle da to nije tako – zaključio je Pekez.

Pored članova Grupacije, sednici je prisustvovao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, kao i direktori više vojvođanskih srednjih stručnih škola, a ispred PKV, prisutni su bili koordinator rada udruženja mr Dragomir Đukić, sekretar Udruženja industrije mr Zoran Trpovski i sekretar Udruženja usluga Slavica Hajder.

Prisutni su upoznati sa aktivnostima nadležnih ministarstava uključenih u projekat „Konkurentnost i zapošljavanje“, kroz izradu četiri sektorske strategije za one industrijske grane koje imaju izražen potencijal za intenzivan razvoj, koje stvaraju najveću dodatu vrednost, imaju najveći potencijal za rast izvoza i investicije i kapacitete da pokrenu održivi rast ukupne privrede Srbije. Među tim sektorima je i industrija mašina i opreme.

Goran Trivan: Zakon o klimatskim promenama važan za sve

17.03.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan poručio je sa prve javne rasprave o Nacrtu zakona o klimatskim promenama da je donošenje tog zakona veoma bitno kako za zaštitu životne sredine, tako za društvo u celini.
“Taj zakon će da tretira pitanje emisije gasova staklene bašte, i na taj način uzroke klimatskih promena, što znači da će svaki segment društva, a naročito privreda, morati da povede računa i da ograniči emisiju štetnih gasova”, kazao je Trivan u izjavi za Tanjug.

On navodi da će privreda morati puno da investira u promenu sopstvenih tehnologija, što će, prema Trivanovoj oceni, za srpsku privredu biti višestruku korisno, a najveći benefit implementacije novog zakona bilo bi nabavljanje nove tehnologije sa kojom bi domaća privreda bila konkurentna na svetskom tržištu.
“Od velike važnosti nam je da taj zakon poboljša život naših građana, zbog toga sve i radimo. Prilagođavanje svetskim standardima je sasvim u redu, ali meni je cilj da našim građanima omogućimo bolji kvalitet života, zdraviji vazduh i zdravije okruženje”, kazao je ministar zaštite životne sredine.

Trivan je naveo da je od svih metoda, sredstava i alata koje će se koristiti i koji su opšte poznati u svetu, a tiču se klimatskih promena, najmanje u svetu se koristi pošumljavanje, a ono je najjednostavnije, najjeftinije i nejefikasnije sredstvo za ublažavanje klimatskih promena.
“Pozivamo sve građane da se uključe u naše aktivnosti, kao i sve naučne institute, univerzitete, organizacije civilnog društva i medije da nam se priključe u ovom procesu zaštite životne sredine, od javne rasprave do usvajanja Zakona o klimatskim promenama. To nije nikakva bajka, jer ako ne budemo svi učestvovali u tome, nećemo mi tako lako drrzavu naterati da uradi ono što treba da uradi”, zaključio je Trivan.

Sa javne rasprave je poručeno da su donošenje i primena novog zakona važni kako zbog dostizanja standarda Evropske unije u oblasti životne sredine, tako i zbog borbe sa klimatskim promenama, kojima će Srbija biti i te kako izložena u narednim godinama, pogotovo poplavama i sušama.
Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine poručili su i da će se donošenje zakona odnositi na bolje zdravlje stanovništva, manje zagađenu industriju, kao i duži životni vek građana.

Izvor: rts

U jednom danu Britanci bace 24 miliona kriški hleba

17.03.2018

Domaćinstva u Velikoj Britaniji svakodnevno odbace više od 24 miliona parčadi hleba. U jednom satu, dakle, na deponijama širom zemlje završi više od milion kriški ove namirnice. Razlozi za ovu pojavu su da ljudi obično ne iskoriste hleb na vreme i brinu da je zastareo pa radije kupe novi umesto da pojedu onaj koji su već imali kod kuće.

Kampanja humanitarne organizacije Voli hranu, mrzi otpad (Love Food Hate Waste) nastoji da ovoj lošoj navici Britanaca stane na put. Ona upozorava kako je za proizvodnju hrane potrebna voda, energija, gorivo i pakovanje. Da li sve ovo pripada kantama za smeće?

Pomenuto udruženje ljubitelja hrane i mrzitelja otpada savetuje da se hlebu produži vek trajanja – zamrzavanjem. Ono Britancima predlaže i pravljenje tosta i s njima deli mnoge recepte za ukusne namaze kako bi ih, na zanimljiv način, motivisalo da ne traće resurse.

Istraživanje vladinog savetničkog tela, programa za upravljanje otpadom i resursima i cirkularnu ekonomiju WRAP, došlo je do saznanja da 69 odsto odraslih uzrasta od 18 do 34 godine svake nedelje baca hleb. Oko 26 odsto pripadnika ove starosne grupe svesno je mogućnosti zamrzavanja ovog proizvoda ali to ne čini. Tokom 2012. godine, WRAP je pokazao da bi, ukoliko bi svaki stanovnik bacio tek tri parčeta hleba nedeljno manje, količina otpada ove vrste bila značajno manja.

Tek jedna trećina ispitanika (31 odsto) konzumira hleb svakodnevno, a više od polovine (56 odsto) četiri dana sedmično. Većina ga jede za doručak i ručak, a samo 19 odsto uz večeru i 23 odsto kao užinu.

Hrana u vrednosti od gotovo 16 milijardi evra (15,7) svake godine biva bačena, samo na nivou Velike Britanije. Ova količina hrane iznosi 7,3 tone i njeno smanjivanje imalo bi jednako pozitivan efekat na životnu sredinu kao uklanjanje jednog od četiri automobila sa puteva.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Mera 3 IPARD – javni poziv za opremu do 20. marta

17.03.2018

Informativna radionica IPARD programa na kojoj su predstavljene Mere 3 – investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprave za agrarna plaćanja i Privredne komore Vojvodine (PKV) održana je 16. marta u PKV.

Sekretar Udruženja poljoprivrede PKV Jelena Drobnjak u izjavi za medije pre početka događaja istakla je svoje zadovoljstvo što se još jedan u nizu skupova o finansiranju poljoprivrede i prehrambene industrije održava u PKV i dodala da će se PKV truditi da svaku narednu meru organizuje i proprati na adekvatan način.

– Tematika ovog skupa – IPARD M3 od izuzetnog je značaja za podizanje proizvodnje i unapređenje celokupne poljoprivredne proizvodnje, jer svrha i jeste da poljoprivredni proizvođači i prerađivači, pa i stanovnici ruralnih područja postepeno podignu svoje kapacitete i tako se pripreme za standarde koje postavlja Evropska unija – rekla je Drobnjak.

Dodala je da PKV sa svim svojim kapacitetima i logističkom podrškom, stoji na raspolaganju kada je u pitanju edukacija članica, u ovom slučaju poljoprivrednih proizvođača. Naglasila je da, PKV kroz razne oblike udruženja, radi intenzivno na udruživanju poljoprivrednih proizvođača, jer je to, kako kaže, imperativ za dalji napredak poljoprivredne proizvodnje.

Pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Sektoru za ruralni razvoj Zoran Janjatović istakao je da su sada akreditovane dve mere – Mera 1 za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i Mera 3 – investicije za preradu i marketing. Rekao je da bi javni poziv za M3 – za opremu, trebalo da bude objavljen do 20. marta sa nešto manje od 10 miliona evra na raspolaganju, a u julu/avgustu naredni za prerađivačku industriji, i to za izgradnju i opremanje sa trostruko više novca na raspolaganju, sa ograničenjem u celom programskom periodu od dva miliona evra po jednom korisniku.

– Korisnici M3 mera su mala i srednja preduzeća koja se bave preradom poljoprivrednih proizvoda u sektorima prerade mesa, mleka, voća i povrća. Ovo je jako važan segment, jer se naslanja na podršku primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji – rekao je Janjatović.

Dodao je da je potrebna prerada za dalje pozicioniranja, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu. Najavio je da je u planu da se objavljuju od jedan do tri poziva svake godine do 2020. godine, sa trošenjem ovih sredstava do 2023. godine.

Milenko Jovanović iz male porodične kompanije „But&Co“ iz Laćarka koja se bavi tradicionalnom proizvodnjom suhomesnatih proizvoda, rekao je da je došao na današnji skup da bi se informisao, kako bi u narednom periodu, mogli da planiraju svoje buduće investicije spram programa IPARD.

– IPARD mnogo znači za nas, kao malog proizvođača, naročito jer je „But&Co mlada firma, koja posluje nešto više od dve godine i koja se konstantno širi, tako da nam ovakvi projekti, zajedno sa podsticajima koje pružaju Pokrajina i Republika, mnogo znače u širenju našeg poslovanja i generalno u budućnosti naše kompanije – rekao je Jovanović.
Dobrivoj Jovanović ispred firme „Jovanoviće voće“ iz Osečine, koja se bavi proizvodnjom, preradom, pakovanjem i izvozom suve šljive, a koja izveze preko 1000-1500 tona godišnje. Medijima je rekao da je firma u razvoju i da bi sredstva iskoristili za nabavku opreme za proizvodnju.

– Pošto imamo postojeće sušare, sada idemo u izgradnju hladnjače i opreme za pakovanje, kako bismo bili konkurentni na svetskom tržištu – istakao je Jovanović.

Kroz podršku investicijama u modernizaciju prerađivačkih kapaciteta koja se ostvaruje u okviru Mere 3, povećaće se ukupne performanse sektora mleko i mlečni proizvodi, meso i proizvodi od mesa i sektora voća i povrća i doprineti postizanju potrebnih EU standarda. Osim toga, ove investicije će doprineti produktivnosti i konkurentnosti ciljanih sektora, a olakšaće i bolje pozicioniranje proizvoda na tržištu i povećanje izvoza.

1...1,1321,1331,134...1,675 Page 1,133 of 1,675

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM