Pad prodaje dizelaša u Nemačkoj

11.04.2018

Zagađenje, Auspuh, Automobil — Photo: Pixabay

Presuda suda u Lajpcigu, prema kojoj gradovi u Nemačkoj imaju pravo da zabrane ulazak u centar automobilima s dizel motorima starijim od norme Euro 5, u velikoj meri uništava tamošnje tržište.

Nakon što je prodaja dizelaša u Nemačkoj u januaru 2018. godine pala za 17 odsto, a u februaru za 19 odsto, u martu je zabeležen minus od čak 25 odsto.

Vlada, ali i brojni proizvođači automobila, već su pripremili brojne pakete podsticaja kojima će se vlasnicima automobila s dizel motorom zaključno s normom Euro 4 omogućiti lakša kupovina savremenijeg modela.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Održan eko kviz u Vranju

11.04.2018

U sali Omladinskog kulturnog centra u Vranju, organizovano je takmičenje u ,,Eko-kvizu” na kome su se nadmetali osnovci iz 12 škola sa teritorije grada. Pod nazivom ,,Prljavo ili čisto, nije isto”, đaci od 5.do 8. razreda kroz testove i igru, takmičili su se u poznavanju značaja očuvanja životne sredine.

Cilj kviza je podizanje svesti kod osnovaca o zaštiti životne sredine, kao i informisanje o značaju reciklaže. Naša ideja je da kroz edukaciju sa najmlađima utičemo i na podizanje svesti kod starijih građana, kako bi se odgovornije ponašali prema životnoj sredini, rekao je Žikica Antanasijević, gradski većnik za ekologiju i zaštitu životne sredine.

Takmičenje će biti održano u četiri faze, a finalna provera znanja najboljih ekipa je 28. aprila. Najbolje plasirana ekipa učestvovaće na polufinalu republičkog takmičenja koje će biti održano u Beogradu tokom maja meseca, dok će finale biti organizovano u Zrenjaninu.

izvor: vranje.org.rs

Sandra Jovićević

TE Drax napušta ugalj i pre 2025. godine

11.04.2018

Očekuje se da bi TE Drax, nekada najveća britanska i ujedno najveća evropska termoelektrana na ugalj, mogla prestati koristiti ugalj kao energent i pre zacrtanog roka, odnosno 2025. godine.

Naime, uprava elektrane smatra da će jedinice na prirodni gas i jedinice na biomasu, koje su tokom godina zamenjivale jedinice na ugalj, u kombinaciji sa baterijskom pohranom energije u celosti moći zameniti proizvodne jedinice na ugalj. Inače, u Velikoj Britaniji je još 2015. godine najavljeno postupno napuštanje proizvodnje električne energije u termoelektranama na ugalj u narednih 10 godina kako bi se ispunili zadati ciljevi zaštite klime.

Od ukupno šest proizvodnih jedinica TE Drax, do sada ih je tri pregrađeno za korišćenje drvnih peleta i još bi jedna trebala biti pregrađena do kraja 2018. godine, a preostale dve bi se trebale zameniti jedinicama na gas i dodao bi se baterijski sistem za pohranu energije snage 200 MW, izvestio je američki portal Power Engineering International.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Međunarodni sajam turizma i ekologije značajan za Tuzlanski kanton

11.04.2018

environmental-protection-886788_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Međunarodni sajam turizma i ekologije “LIST 2018”, njegovo 16. izdanje, biće održan od 3. do 5. maja 2018. godine u Lukavcu pod pokroviteljstvom Vlade FBiH.

Direktor Sajma Izet Nuhanović izjavio je da su pripreme za ovogodišnji sajam počeli odmah po završetku prošlogodišnjeg, što je dugogodišnja praksa koja daje dobre rezultate.

Predsednik Organizacionog odbora Sajma Aziz Čačković naveo je kako je do sada prijavljen znatno veći broj učesnika i izlagača u odnosu na prethodne godine. Nama je veoma bitan segment povezivanja turizma i ekologije i na tome ćemo posebno raditi. Dosta smo pažnje posvetili edukativnom dijelu u okviru sajma. Tu će biti stručna predavanja na temu seoskog turizma i kako ga unaprediti, zatim o razvoju banjskog turizma i informatizaciji u ponudi smeštajnih kapaciteta u turizmu, baziranih na stručnim predavanjima, dodao je Čačković.

Ministar trgovine, turizma i saobraćaja u Vladi TK Mirsad Gluhić istakao je da lukavački, gradačački i gračanički sajam imaju posebnu važnost za Tuzlanski kanton, ali i celu državu. Vlada TK je tri pomenuta sajma uvrstila u manifestacije od značaja za naš kanton.

Svečano otvaranje 16. Međunarodnog sajma turizma i ekologije “LIST 2018” bit će održano u četvrtak, 3. maja 2018. u 11 sati, najavili su organizatori.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

RiTE Ugljevik sa 32 odsto učestvuju u proizvodnji struje u RS

11.04.2018

OLYMPUS DIGITAL CAMERA — Foto: Wikipedia / Mazbln

Elektroenergetskim bilansom Republike Srpske planirana proizvodnja električne enerije u Termoelektrani “Ugljevik” čini 31,85 odsto ukupno planirane proizvodnje struje u Srpskoj za ovu godinu, objavljeno je u biltenu kompanije.

Bilansom je planirana proizvodnja električne energije u Republici Srpskoj od 7.897,57 gigavat-časova, od čega 5.265 gigavat-časova u tri termoelektrane – “Ugljevik”, “Gacko” i “Stanari”, u hidroelektranama 2.285,45 gigavat-časova i u malim elektranama 347,12 gigavat-časova.

U Republici Srpskoj se očekuje porast proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u sistemu podsticaja, pri čemu je planirano da na ovaj način bude obezbeđeno oko osam odsto ukupne potrošnje električne energije u Srpskoj.

Proizvodnja električne energije u Republici Srpskoj bazira se na termoelektranama na domaći ugalj koje u ukupnoj proizvodnji električne energije u ovoj godini učestvuju sa oko 70 odsto i na hidroelektranama koje, bez malih elektrana, proizvode oko 30 odsto struje.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

ARNE SANES BJORNSTAD, Ambasdor Norveške: Važno je da održavamo prirodne resurse koje imamo

11.04.2018

Poznato je da Kraljevina Norveška spada u najveće zagađivače po glavi stanovnika što je neslavan rekord koji duguje takođe jednoj tituli – ova skandinavska zemlja nalazi se među najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima nafte. Otuda nije neobično veliko interesovanje koje je Norveška pobudila pre nekoliko godina kada je postavila prilično neverovatan cilj da postane država sa neutralnim karbonskim otiskom do 2030. godine. Odgovore na pitanja o tome šta su Norvežani do sada postigli i kakvu je ulogu u podizanju svesti o klimatskim promenama i smanjenju emisije štetnih gasova imala sveobuhvatna državna kampanja Klimaloftet potražili smo od Arnea Sanesa Bjornstada, ambasadora Norveške u Srbiji.

EP: Norveška je izvorni cilj o neutralnom karbonskom oti- sku do 2030. godine ipak korigovala pa danas težite da dosegnete 40 odsto manje emisije štetnih gasova do istog roka a u poređenju sa 90-im godinama prošlog veka. Koje tehnologije su dale najveći rezultat?

Arne Sanes Bjornstad: Norveška ima izuzetno veliku emisiju štetnih gasova koja je direktno vezana za proizvodnju nafte i gasa, s tim da se najveći deo energenata proizvedenih na ovaj način koristi u drugim zemljama. Kako bismo smanjili emisije uveli smo tehnologiju za geološko skladištenje ugljen-dioksida (CCS). Gasovi sa efektom staklene bašte iz vazduha se upumpaju duboko u zemlju i pod tim pritiskom izlazi nafta ili gas čiji je kvalitet znatno bolji. Ovaj sistem je ekonomski isplativ, jer štetne gasove koristite da biste izbacili više nafte i gasa na površinu i ne koristite dru- gi vid energije za njihovo ispumpavanje.

U nekim oblastima smo ostvarili značajne rezultate. Jedna od njih je i elektromobilnost, a možemo se pohvaliti tim da je kompletan gradski prevoz ekološki. Iako imamo metro, tramvaje i električne autobuse, veći deo javnog prevoza u Oslu je na biogas koji se dobija od otpada. Nekada je taj otpad predstavljao trošak, jer smo morali da plaćamo za prevoz i odlaganje smeća a pri tom smo dodatno izdvajali sredstva za gorivo za autobuse. Sada smeće koristimo kao gorivo. To nije samo ekonomski isplativo već predstavlja i dobar primer smanjenja emisije gasova.

EP: Pomenuli ste elektromobilnost. Norveška je lider ne samo u Evropi već i u svetu budući da je prema statističkim podacima za 2016. godinu čak 4 od 10 automobila prodatih u vašoj zemlji bilo na hibridni ili električni pogon. Na koje olakšice može da računa kupac elektromobila?

Arne Sanes Bjornstad: Često se našalim pa kažem da je Tesla u Norveškoj poznatiji kao automobil nego kao naučnik. Za to je zaslužan broj Teslinih vozila. Postoje značajne poreske olakšice koje omogućavaju kupovinu luksuznog električnog vozila za cenu običnog, konvencionalnog autombila. Osim toga, postoje i druge olakšice za električne automobile. Na raspolaganju su rezervisana besplatna mesta za parkiranje u gradskoj zoni i tu vlasnik elektromobila može i da napuni svoj auto. To je jedna od boljih olakšica, jer se „gorivo” dobija besplatno, a ono je u Norveškoj dosta skupo. Čak je i putarina koju plaćaju vlasnici električnih automobila jeftinija nego za vozila na fosilna goriva. Takođe, vozači električnih automobila mogu da koriste žute trake za autobuse i taksiste, pa time izbegavaju uobičajene gužve, posebno ako putuju iz centra Osla u predgrađe.

Ambicije Kraljevine Norveške su velike i postoji mnogo inicijativa za promenu, ne samo kada su u pitanju automobili, već i drugi vidovi transporta. Planiramo da do 2040. godine uvedemo električne avione koji će saobraćati na kraćim relacijama, a tu su i programi za korišćenje električnih brodova. Naš cilj je da umesto ekonomije zasnovane na ugljeniku pređemo na električnu ekonomiju. Imali smo čak jednu ozbiljnu raspravu o tome da u narednih nekoliko godina uvedemo zabranu saobraćaja u Oslu za automobile na benzin i dizel pogon. Neki od ovih projekata su samo ambiciozne ideje koje možda nikada nećemo ispuniti, ali to ne možemo znati dok ne pokušamo.

EP: Da li biste rekli da je za izbor ekološki prihvatljivih rešenja u vašoj zemlji zaslužan prevashodno mentalitet stanovnika ili subvencije i druge olakšice imaju veći uticaj?

Arne Sanes Bjornstad: Rekao bih da se radi o skupu raznih uticaja. Delimično je to posledica i obrazovanja, ali ima i političkih i socioloških uticaja kada je zaštita životne sredine u pitanju, kao i drugih razloga. Norveška je siromašna zemlja kada je reč o prirodnim resursima, ako izuzmete naftu i gas. Zbog klimatskih uslova, poljoprivredna proizvodnja je pravi izazov. S druge strane, mi tradicionalno brinemo o prirodi jer je nemamo previše i to vidimo i po zalihama ribe koje je sve manje. A mi živimo od prirode. One prirodne resurse koje imamo moramo da održavamo i čuvamo. S obzirom da smo bili siromašni pre otkrivanja zaliha nafte, naučili smo da ništa ne bacamo i od tada postoji ta tradicija za ponovnim upotrebljavanjem stvari ili recikliranjem.

Danas su ljudi postali svesniji pretnji koje vrebaju usled klimatskih promena, a kod nas možete jasno da vidite efekte. Na severu Norveške se nalazi jedan vrlo poznat glečer koji je oduvek predstavljao veliku turističku atrakciju. Ipak, on nestaje velikom brzinom, a to je za ljude koji žive od turizma u toj oblasti veoma šokantno. Ovaj vrlo vidljiv dokaz predstavlja snažan argument za sve zagovornike borbe protiv klimatskih promena.

EP: Koji procenat električne energije proizvedene u Norveškoj dolazi iz obnovljivih izvora?

Arne Sanes Bjornstad: U našoj zemlji čak 99 odsto energije dolazi iz hidrotokova. Mi prozvodimo dovoljno struje za naše potrebe ali sezonski imamo potrebu i za uvozom ili proizvodimo višak koji izvozimo. Kada su leta sušna nedostaje nam energije iz hidrotokova, pa uvozimo energiju iz Danske ili Švedske sa kojima imamo zajedničko tržište električne energije. Ovaj sistem je uspostavljen isprva kao Nordijska inicijativa a sada su Britanija, Švedska i Holandija takođe članice zajedničkog tržišta. U budućnosti bi članstvo trebalo da raste. Pokušavamo da pomognemo takođe u uvođenju ovakvog sistema i na Balkanu, a za to je potrebno vreme. Potrebno je povećati proizvodnju struje odnosno proširiti tržište i na tome se trenutno radi.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Ceo intervju možete pročitati pročitati u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.

Unapređenje saradnje u oblasti energetike sa Južnom Korejom

11.04.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić razgovarao je sa ambasadorom Južne Koreje Deđong Juom o privrednoj saradnji dveju zemalja, naglasivši da su korejske kompanije u oblasti energetike dobrodošle u Srbiji.

Antić je iskazao interes za saradnju sa tamošnjim kompanijama, posebno onima iz energetskog sektora, imajući u vidu da je 2015. godine u Srbiji otvoreno predstavništvo organizacije KOTRA (Korejska organizacija za promociju investicija). On je naveo da projekti koji će se u budućnosti realizovati u Srbiji mogu da budu veoma privlačni za južnokorejske investitore, a da postojanje organizacije kao što je KOTRA svakako predstavlja komparativnu prednost. Korejske kompanije mogu da nađu svoje mesto u njima, posebno zato što poseduju savremenu tehnologiju koja je cenjena u Srbiji, kao i u svetu, i mogu da je donesu u našu zemlju, ukazao je ministar.

Ambasador Južne Koreje je za maj ove godine najavio dolazak delegacije Ministarstva energetike Južne Koreje, sa više kompanija, potencijalnih partnera u oblasti energetike. Tom prilikom imaćemo mogućnost da sa korejskom kompanijom „Korea Electric Power Corporation“ definišemo eventualne formate saradnje, budući da ta kompanija ima značajno iskustvo, a među vodećima je u svetu i raspolaže najvećim zelenim klimatskim fondom, istakao je Antić. Oni su, kako je naveo, zainteresovani da učestvuju u razvijanju i implementaciji projekata u vezi sa klimatskim promenama i zaštitom životne sredine.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Delez Srbija počinje sa naplatom plastičnih kesa

11.04.2018

Kompanija Delez Srbija počeće sledeće nedelje da naplaćuje plastične kese u jednom od svojih prodajnih formata – prodavnicama Shop&Go.

Kako se navodi na internet stranici Shop&Go, naplata plastičnih kesa počeće od 16. aprila po ceni od dva dinara, kako bi se smanjila upotreba plastičnih kesa koje zagađuju našu životnu sredinu.

Kupci Shop&Go marketa koji budu imali račun veći od 1.000 dinara dobijaće do 15. aprila, odnosno do isteka zaliha, besplatne pamučne cegere za kupovinu, piše na sajtu.

Prosečno svaki stanovnik Srbije dnevno upotrebi sedam kesa, a godišnje ih se u Srbiji odbaci dve milijarde.

izvor: b92.net

Sandra Jovićević

Rekonstrukcija, racionalizacija i održavanje javnog osvetljenja u Velikom Gradištu

10.04.2018

Predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milić, potpisao je nedavno sa predstavnicima izvršilaca Ugovor o javno-privatnom partnerstvu za vršenje usluga rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja u naseljenim mestima opštine Veliko Gradište.

Ugovor je zaključen između korisnika opštine Veliko Gradište i izvršilaca Smart energy investment Kft, Ogranak SEI Beograd-Vračar, Keep Light d.o.o, U Light Kft iz Budimpešte i Ogranak U Light Kft Novi Sad.

Postojeća rasveta zameniće se novom već do jula ove godine, pre planiranog roka, dok je period garantovanja petnaest godina.

Projekat uključuje primenu mera poboljšanja energetske efikasnosti i uštede u operativnim troškovima javnog osvetljenja za deo sistema javnog osvetljenja opštine Veliko Gradište, a cilj projekta su, kako se u ugovoru navodi, ušteda energije, odgovarajuće uštede u emisiji CO2 i uštede u operativnim rashodima javnog osvetljenja.

Potpisivanju ugovora o javno-privatnom partnerstvu prisustvovao je i direktor ogranka „Požarevac“ EPS distribucije, Nikola Šljukić, predsednica Skupštine opštine, Branislavka Šulović, kao i zaposleni u opštini Veliko Gradište zaduženi za njegovo sprovođenje i praćenje.

Milisav Pajević

Sanacija klizišta u Guberevcu

10.04.2018

JKP „Komunalac“ iz Knića izvodi radove na ugradnji postojećih propusta u Guberevcu u zaseoku Krunići – Glišovići.

U planu je sanacija klizišta, mestimično nasipanje puta kamenom drobinom i iskop odvodnih kanala na delu klizišta.

Uporedo sa tim poslom „Komunalac“ je na putu pored zdravstvene ambulante u Toponici odradio i nasipanje kamene drobine, razastiranje kamena grederom uz ručnu popravku, valjanje i utovar zemlje i šuta kao i odvoz na deponiju.

Radovi se izvode na osnovu Programa održavanja i razvoja Opštinskih i nekategorisanih puteva, javne rasvete i drugih komunalnih i javnih objekata u opštini Knić.

Milisav Pajević

Objavljen Javni poziv za nabavku kontejnera za odvojeno prikupljanje otpada

10.04.2018

mid_5a16955189e41 reciklaza otpad — Foto: mzoip.hr

Ministarstvo zaštite okoline i energetike Hrvatske osiguralo je jedinicama lokalne samouprave putem EU fondova kroz Operativni program „Konkurentnosti i kohezija“ 85 odsto sredstava za sufinansiranje nabavke kontejnera za odvojeno prikupljanje otpada. Radi pojednostavljenja procedure i brže realizacije celog postupka, Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost Hrvatske će operativno, prema iskazu interesa gradova i opština, sprovesti postupak javne nabavke i distribucije kontejnera.

Jedinice lokalne samouprave koje imaju važeći plan upravljanja otpadom se mogu javiti na javni poziv Fonda i dostaviti podatke o potrebnom broju kontejnera za odvojeno prikupljanje otpadnog papira i kartona, plastike, stakla, tekstila i biootpada. Poziv će biti otvoren 45 dana, a nakon toga će se na osnovu prikupljenih podataka znati tačan iznos ukupne investicije koja bi prema okvirnim procenama mogla iznositi preko 250 miliona kuna.

Resorno ministarstvo i Fond organizovće tokom ovog meseca regionalne radionice na kojima će predstavnicima gradova i opština i komunalnih kompanija detaljno objasniti uslove prijave na javni poziv.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

Goranski Eko Kampovi

10.04.2018

Pokret gorana Novog Sada i ovog leta organizuje Goranske Eko Kampove koji su podeljeni u pet tematskih celina, za decu uzrasta od 6 do 12 godina, u Sremskim Karlovcima, u „Ekološkom centru Radulovački“.

Kampove će voditi stručni saradnici Pokreta gorana iz različitih oblasti, koji imaju iskustva u radu sa decom navedenog uzrasta, a sa decom će sve vreme biti kamp lideri.

Kamp „Pticoljub“ – održavaće se od 20. do 22. juna gde će učesnici kampa imati prilike da saznaju i dobiju odgovore na mnoga pitanja poput: Da li ste se nekad pitali zbog čega roda ima dugačak kljun i duge noge? Zašto leti čak u Afriku? Zašto vrabac ima mali kljun, a vetruška kao otvarač za konzerve? Da li se i oni sele ? Na ovom kampu naučićemo kako se postaje ornitolog ili Pticoljub i čime se oni bave. Stručna saradnica: Magdalena Grahovac, ornitolog.

Kamp „Buboljub“ – održavaće se od 01. do 03. jula gde će učesnici imati prilike da se upoznaju sa milionskom grupom bića i naprave insektarijume, koristeći se neinvazivnim metodama. Naučiće postupke odgajanja leptira i upoznati se sa osnovnim principima enotomologije kao biološke discipline. Stručni saradnik: Saša Rajkov, ekolog – ornitolog i entomolog.

Kamp „Cvetoljub“ – održavaće se od 27. do 29. jula. Cvetoljubi će moći da saznaju koje biljke mogu istovremeno biti i jestive i lekovite, kako ih ubrati, pripremiti, probati i dugo ih koristiti. Napraviće sami svoj herbar, čaj, med, palačinku, kozmetiku i mnogo drugih korisnih stvari za špajz. Stručna saradnica: Đurđica Simin, biolog – botaničarka.

Kamp „Pčeloljub“ – održava se od 11. do 13. avgusta. Deca će upoznati način života pčela, uloge u pčelinjim zajednicama, čime se pčele hrane, kako nastaje med i koja je njihova uloga u prirodi. Obići će nekoliko pčelara, videće kako izgledaju košnice i pčelarska oprema. Stručni saradnik: Nemanja Lukić, pčelar.

Kamp „Drvoljub“ – održava se od 25. do 27. avgusta. U ovoj nesvakidašnjoj avanturi će učesnici zajedno zaviriti u čarobni svet šume Fruške gore kroz razne aktivnosti. Istraživaće različite tipove staništa i njihove stanovnike. Upoznaće se sa drvenastim i zeljastim vrstama našeg područja, a neke će čak i probati. Otkriće koja su to osnovna pravila tokom boravka u prirodi. Doživeti ovo nezaboravno iskustvo i vratiti se sa kampa zajedno sa drugarima i događajima koje će dugo pamtiti. Stručni saradnik: Igor Đorđević, pejz.arhitekta.

Goranski Eko Kamp je dugogodišnji program Pokreta gorana Novog Sada koji se realizuje od 1997. godine.

izvor: pokretgorana.org.rs

Plutajući solarni paneli na Maldivima (VIDEO)

10.04.2018

Maldivska Republika prostire se na gotovo 1200 ostva u Indijskom okeanu od kojih je tek nekoliko veće od jednog kvadratnog kilometra. Priroda je prema ovom arhipelagu bila prilično blagonaklona – ne samo da mu je podarila nepregledna prostranstva beličastog peska, raznovrstan morski svet, koralne grebene i kristalno čistu vodu, već i obilje sunčevih zraka.

Pre nego što pomislite da smo turistička agencija koja reklamira paket-aranžman za luksuzno maldivsko odmaralište, naglasićemo da se u nastavku nećemo baviti Suncem kao sredstvom za dobijanje tamnog tena, već za dobijanje energije.

Prepoznajući osunčanost Maldiva kao potencijal za proizvodnju energije, a u nedostatku kopna i stabilnih krovova (usled karakteristične ostrvske arhitekture) za postavku solarnih panela, austrijsko preduzeće Swimsol je, u saradnji sa Bečkim univerzitetom i nemačkim institutom Fraunhofer, došlo do alternativnog rešenja. Umesto da ih “uzemlje”, oni su solarne jedinice “usidrili”. Svaka od njih zauzima površinu od 14 kvadratnih metara i može da napaja 25 domaćinstava. Postavljene su na aluminijumske okvire koji ne ometaju morska kretanja.

Sistem SolarSea izuzetno je izdržljiv – inženjeri ističu da mu talasi do 2m i vetar do 120 km/h ne mogu naškoditi – i tako barem narednih 30 godina koliko iznosi garantni rok.

Još jedna dobra strana ovog izuma je i brzina i jednostavnost njegovog sklapanja – preduzeće Swimsol tvrdi da tek tri čoveka za svega jedan dan na plaži može da konstruiše njihovu neobičnu platformu, zbog čega je porede sa Ikea nameštajem.

Prema proračunima, plutajući solarni paneli su, zavisno od doba dana, od 5 do 10 odsto efikasniji u odnosu na svoje krovne ekvivalente u istom podneblju. Razlog tome su efekat hlađenja vode i odbijanje zraka o površinu okeana.

Kako se ne bi narušio razvoj korala kojima je takođe potrebna sunčeva svetlost, važno je da se vodi računa da se ploče instaliraju na mestima sa peskovitim dnom. Neke od njih su, štaviše, “opkoljene” kolonijama ovih organizama, čime su pretvorene veštačke grebene.

Šta je sa ostalim morskim stvorenjima? S obzirom na to da ribe vole senovite predele, okolina SolarSea predstavlja im kulise za “igru žmurke”.

Ne samo da je struja iz obnovljivih izvora primamljiva iz ekološke perspektive, već i iz perspektive novčanika. Bez subvencija vlade, cena energije koju prodaje Swimsol niža je od one koja dolazi iz znatno prljavijih naftnih derivata.

Jelena Kozbašić

Drugo predavanje o Arhuskoj konvenciji u Odžacima

10.04.2018

6187e8e3b292df4bec7f162543eed86b_L — Foto: epodzaci.org

Ekološki pokret Odžaka je nastavio ciklus predavanja o Arhuskoj konvenciji.

Tako su 29.marta 2018. godine, predavanja održana za tri odeljenja osmih razreda OŠ „Miroslav Antić“ iz Odžaka. Za svako odeljenje održano je posebno predavanje. Od 57 učenika osmih razreda predavanjima je prisustvovalo 52 učenika.

Predavanja je održao Ivica Ćirić, predsednik Ekološkog pokreta Odžaka, a realizuju se u okviru druge godine realizacije CSOnnect programa, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ) uz finansijsku podršku Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Ekološki pokret Odžaka realizuje ovaj program u okviru konzorcijuma koji predvodi Centar za evropske politike ( CEP) iz Beograda. Članovi konzorcijuma su i Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca, Lokalni ekološki pokret iz Smedereva i Business and Economy Center iz Beograda.

Kao i u predavanjima u prethodnom ciklusu, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja , evaluacioni list i obavili kratak razgovor o zaštiti životne sredine i odžačkom Zelenom savetu.

Ekološki pokret Odžaka planira da u aprili i početkom maja održi predavanja u još četiri škole. Izbor škola zavisiće od konkretnih dogovora sa direktorima škola u neseljenim mestima odžačke opštine.

izvor: epodzaci.org

Sandra Jovićević

Početak druge faze radova na fabrici vode „Petar Antonijević“ na Cerovića brdu

10.04.2018

U fabrici vode PPV „Petar Antonijević“ na Cerovića brdu počeli su radovi na drugoj fazi Projekta rekonstrukcije i dogradnje postrojenja.

Predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, grada Užica, radnog tima i stručnog nadzora prisustvovali su uvođenju u posao izvođača radova.

Od ukupne vrednosti radova u drugoj fazi koja iznosi 309,8 miliona dinara, oko 20 miliona dinara obezbediće Grad Užice iz svog budžeta a 290 miliona finansira Vlada preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Rok izvođenja svih radova je 8 meseci.

Prva faza radova sa ukupnim ulaganjem od 400 miliona dinara, od kojih je 360 miliona obezbedilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, realizovana je u 2017. godini. Sa radovima izvedenim u prvoj fazi dobijena je značajno poboljšana tehnološka linija prerade vode, sigurnost u snabdevanju grada vodom i ugrađena najsavremenija oprema za tretman voda.

izvor: uzice.rs

Sandra Jovićević

1...1,1231,1241,125...1,677 Page 1,124 of 1,677

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM