Merkel pozvala Evropu da podrži razvoj električnih vozila

16.05.2018

električni-auto — Foto-ilustracija: Pixabay

– Naša dužnost je da kažemo industriji “tvoja obaveza je da povratiš izgubljeno poverenje” – izjavila je nemačka kancelarka, Angela Merkel, u nemačkom parlamentu tokom debate o predstojećem nemačkom budžetu.

Ona se, međutim, usprotivila pozivima za dalje povećanje finansijskog tereta automobilskim kompanijama, u smislu ugradnje dodatne opreme u vozila koja proizvode prekomerne emisije štetnih gasova.

Merkel je, takođe, pozvala Evropu da podrži razvoj tehnologije baterija i softvera potrebnih za električna vozila, ili će u suprotnom Evropu na tom planu preteći Azija i Severna Amerika, javlja agencija Rojters a prenosi Tanjug.

Izvor: Politika

Zeleni(ji) i Obilićev venac

16.05.2018

Zeleni i Obilićev venac, dve važne tačke srpske prestonice, postaju zaista sve zeleniji.

U budućnosti se očekuje da na Zelenom vencu „nikne“ prva zelena građevina на mestu nekadašnje zgrade Beobanke. U odnosu na ostatak višespratnica u Beogradu planirani poslovno-ugostiteljski soliter imaće fasadu od živog ruha, a raznovrsno rastinje posađeno u vertikalnim baštama poboljšaće mikroklimu u ovom delu grada. Planira se i ugradnja sistema za sakupljanje kišnice, solarnih panela i vetrogeneratora za proizvodnju struje.

Na samo pet minuta hoda od ovog budućeg arhitektonskog dostignuća, na parkingu Zeleni Venac realizovan je projekat nastao na principima alternativne proizvodnje energije što će unaprediti život u ovom kvartu. Na krovu javne garaže na adresi Kraljice Natalije 13 instalirano je 115 polikristalnih solarnih panela sa aluminijumskom potkonstrukcijom. Od fotonaponskih modula na godišnjem nivou očekuje se proizvodnja do 32 hiljade kWh. Parking će upotrebljavati proizvedenu električnu energiju za sopstvenu potrošnju, čime će se smanjiti opterećenje mreže i eksploatacija fosilnih goriva, uz nultu emisiju ugljen-dioksida. Osim toga, korišćenjem potpuno besplatne i neograničene sunčeve energije uštedeće se novčana sredstva.

Solarna elektrana je izgrađena u sklopu rekonstrukcije garaže koja je sada modernizovana i gde su primenjene savremene tehnike osvetljenja, a radove su sproveli Termomont d.o.o. iz Beograda, kao glavni izvođač i projektant solarne elektrane na Zelenom vencu, i MT‑KOMEX d.o.o. iz Beograda, kao podizvođač. Projekat je finansiran iz budžeta Grada Beograda za potrebe JKP Parking servis.

U dvadeset i prvom veku, kada klimatske promene preteći lebde u vazduhu u obliku štetnih gasova, vrlo je značajan zaokret ka čistim, obnovljivim resursima energije. Pohvalno je kada korake u tom smeru čini javno preduzeće. Saborce u svom cilju i društveno-odgovornom poslovanju uvek će pronaći u preduzeću MT‑KOMEX.

Ovo beogradsko preduzeće sa višedecenijskim iskustvom u oblasti mašinstva i zavarivanja, u prethodnih sedam godina obogatilo je svoju izvođačku delatnost oblašću obnovljivih energetskih izvora.

Prateći svetske trendove, zaposleni u MT‑KOMEX-u prošli su kroz niz obuka i specijalizacija za izvođenje montažnih, građevinskih i instalaterskih radova. U proteklom periodu učestvovali su u brojnim projektima konstrukcije malih hidroelektrana, gasnih i solarnih elektrana. Inženjeri MT‑KOMEX-a su obučeni i sertifikovani za izgradnju solarnih elektrana. Do sada se naziv ovog preduzeća pojavio u projektima 9 izgrađenih solarnih elektrana ukupne snage od gotovo 2,5 MW.

Hvatajući korak sa savremenim tokovima, kompanijsko rukovodstvo odvažilo se i na aktivnosti podrške uvođenja električnih vozila na putevima Srbije i na razvoj primene njihovih punjača. Inženjeri MT‑KOMEX-a osposobljeni su da instaliraju punjače, kako u manjim stambenim i poslovnim jedinicama, tako i u većim objektima sa zahtevnijom infrastrukturom. Rezultati strateškog partnerstva sa kompanijama Schneider electric i ABB, dva globalna lidera u proizvodnji punjača za elektromobile, nisu izostali. MT‑KOMEX je instalirao punjače za sporo i srednje brzo punjenje u prodajnom salonu automobila BMW, u centrali ProCredit banke i na parkiralištu robne kuće IKEA.

Svoje vešte prste inženjeri preduzeća umešali su i u postavljanje punjača u javnoj garaži Obilićev venac u Beogradu, koja je prva u Srbiji svojim korisnicima ponudila punjenje vozila na električni pogon što je takođe realizovano u sklopu rekonstrukcije ove garaže koju je izveo stručni tim preduzeća Termomont.

Priredila: Jelena Kozbašić

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.

Zaštita biodiverziteta i izveštavanje u BiH

16.05.2018

S ciljem nastavka saradnje u oblasti zaštite biodiverziteta, održan je sastanak predstavnika GIZ-a i Federalnog ministarstva okoliša i turizma.

Sastanku su prisustvovali federalna ministarka okoliša i turizma Edita Đapo i pomoćnik ministarke za okoliš Mehmed Cero, a uime GIZ-a direktorica Ureda za BiH i Crnu Goru Brigitte Heuel-Rolf, voditeljka sektorskog fonda ORF-BD Gabriele Wagner i projekt menadžer Azra Velagić-Hajrudinović.

Razgovarano je o aktivnostima i rezultatima projekta “Regionalna mreža za upravljanje informacijama o biodiverzitetu i izvještavanje”, koji je u završnoj fazi realizacije, kao i o nastavku saradnje i sprovođenju aktivnosti s ciljem unapređenja stanja u oblasti zaštite prirode i postizanja međunarodnih i evropskih ciljeva u ovoj oblasti.

U okviru ovog projekta urađena je procena početnog stanja u oblasti upravljanja informacijama o biodiverzitetu i izveštavanju u Bosni i Hercegovini i jugoistočnoj Evropi, pripremljen je Priručnik za upravljanje informacijama o biodiverzitetu i izvještavanje u jugoistočnoj Evropi, i pokrenuta izrada baze podataka (liste) endemskih vrsta.

Novi planirani projekat bi predstavljao nastavak dosadašnjih aktivnosti usmerenih na uspostavljanje i održivo upravljanje informacionim sistemom za biodiverzitet, saopšteno je iz Federalnog ministarstva okoliša i turizma.

Milisav Pajević

Otvoren portal ePAPIR za smanjenje administrativnog opterećenja privrede

16.05.2018

Portal ePAPIR, čiji je cilj smanjenje administrativnog opterećenja privrede u Srbiji, počeo je danas sa radom, a država je pozvala privrednike da izaberu koja je dokumenta potrebno unaprediti, pojednostaviti ili ukinuti.

Kako se navodi u saopštenju Republičkog sekretarijata za javne politike, u okviru Projekta Vlade Srbije “ePAPIR – smanjenje administrativnog opterećenja privrede”, od danas je zvanično otvoren web portal ePAPIR.

Dosada su 84 institucije javne uprave na državnom nivou popisale 2.500 administrativnih postupaka, a privrednici će na portalu svojim sugestijama imati mogućnost da “glasaju” koja “dokumenta” je potrebno unaprediti, pojednostaviti ili ukinuti.

– Aktivno učešće privrede, posebno malih i srednjih preduzeća, zajedno sa državnom upravom, treba da doprinese boljim uslovima poslovanja kao krajnjem cilju projekta ePAPIR – ističe se u saopštenju.

Privrednici će na ovom portalu moći da upute sve svoje predloge i sugestije za izmenu administrativnih procedura koje im predstavljaju teškoće u poslovanju, navodi se u saopštenju.

Izvor: eKapija

Beograd ostaje bez stabala, građani poručuju – drveće zdravo

16.05.2018

Tužno, šokantno, građani u neverici – tako poslednjih dana zvuče vesti o tome da je u Beogradu navodno na delu nelegalna seča drveća. I dok na Novom Beogradu građani tvrde da je posečeno zdravo drveće, na Petlovom brdu – bitka za očuvanje borovog parka vodi se već godinama.

Jesu li strahovi građana opravdani, i da li je na delu takozvana betonizacija Beograda?

Zvuk seče stabala danima odzvanja prestonicom, ne šumom Beograda, već naseljenim mestima, a film koji gledaju s jedne strane građani Bloka 29, s druge oni na Petlovom brdu – daleko je od crtanog. Sudbinu posečenih novobeogradskih topola čeka 261 bor tik do Ibarske magistrale. I neće je dočekati ako pitate dnevnu stražu koja čuva park Borići.

– Čuvamo ga od nekih koji žele da ga poseku, koji žele da poseku poslednju oazu u ovom delu Beograda, na 15 km od centra grada – kaže Dejan Jovanović iz Udruženja građana Petlovo brdo.

– Svaki parkić, svaki pedalj zemlje opštinari su pretvorili u poslovne prostore i stambene objekte, ništa nam nije ostalo osim ovog ovde – poručuje stanovnik Petlovog brda Dragan Jeremić.

A to tu je buduća obilaznica oko Beograda. Da bi ona nastala, 1652 bora trebalo je da nestane prvobitnim projektom, koji je dva puta menjan baš zbog pobune građana.

– To je prostor koji će nestati pod gusenicama tih mašina, mi ne dozvoljavamo nijedno stablo da se iseče – kaže Dobrivoje Jovičić.

Pre tri godine, međutim, deo građana nagodio se s investitorima – Putevima Srbije i Evropskom investicionom bankom – da umesto 1000 seku 261 stablo, čime je veći deo šume sačuvan. Nelegalno, tvrde potpisnici peticije.

-17 građana od ovih 1600 se izdvojilo i sami su se ponudili da na neki način predstavljaju građane Labudovog i Petlovog brda kojih ima preko 30.000 – objašnjava Dejan Jovanović, UG Petlovo brdo.

Neki od njih ovde su rasli, drugi sad odrastaju, Ljubinka pak, zbog bolesti sina, izabrala kao mesto za život. Zato nek vas ne čudi kada kažu ovo: – Ako dođu gusenice, mi ćemo pokušati da ih zaustavimo.

Kada ih je N1 upitao kako, građani su odgovorili da neće valjda da ih zgaze.

Neće, ali sva je prilika neće ni menjati trasu obilaznice. Šta će raditi? Uprkos obećanju, Putevi Srbije na pitanja N1 nisu odgovorili. Zato je Zelenilo Beograd imalo spreman odgovor na sva pitanja zbog seče 5 topola u Bloku 29.

– Sva stabla koja smo mi ovde posekli, a bilo je pet topola, bila su suva stabla, koja su nebezbedna. Nalazila su se na škarpi, delom su bila okrenuta ka autoputu, a delom ka pešačkoj stazi. Suva stabla se a priori seku iz bezbednosnih razloga – objašnjava Gordana Miljojković, JKP Zelenilo Beograd.

Da su stabla suva, kažu u Zelenilu, vidi se i po panjevima na kojima nema svežih sokova. Paradoksalno, baš su panjevi građanima delovali zdravo.

– Ja mogu da razumem da je neko navikao na stablo, naprosto tu je odrastao, ali nijedno stablo ne može da bude posečeno ukoliko Zavod za zaštitu prirode ne kaže da stablo nije zdravo i ukoliko nadležna komisija grada ne da saglasnost – kaže gradski menadžer Goran Vesić.

Nema razloga za paniku, tvrde u gradskoj upravi i građanima iz Bloka 29 poručuju da će dobiti novih pet topola.

Izvor: N1

Televizori, kablovska i internet za decu “Tiršove”

16.05.2018

Donacija SBB Fondacije - predstava Ko to tamo prlja — Foto: SBB fondacija

U utorak, 15. maja, predstavnici SBB Fondacije posetili su Univerzitetsku dečju kliniku „Tiršova“ povodom donacije 36 televizora, kao i interneta i kablovske televizije za čitavu zgradu. SBB Fondacija je deci pripremila još jedno iznenađenje – edukativnu predstavu „Ko to tamo prlja?“ koja je do sada oduševila i edukovala više od 15.000 dece.

Posetioci su na odeljenjima plastične hirurgije i ortopedije obišli decu, koja uz donaciju SBB i SBB Fondacije već mogu da koriste internet i gledaju omiljene programe na televiziji.

Direktor Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“, prof. dr Zoran Radojičić uručio je zahvalnicu direktorki SBB Fondacije Jovani Lukić i naveo da je svima poznato da u bolnici vreme sporije teče, te da je bilo veoma značajno obezbediti internet i kablovsku kako bi se deca zabavila i učila. – U tom poduhvatu naišli smo na razumevanje SBB Fondacije koja je donirala televizore za one sobe u kojima ih nismo imali i pokrila internetom i kablovskom celu kliniku. Hvala SBB Fondaciji i dobro došli u Klub prijatelja Tiršove – rekao je prof. dr Zoran Radojičić.

Prisutnima se obratio i pomoćnik direktora za pedijatriju, prof. dr Dejan Škorić, koji je istakao da je posle dana u kome su imali bolne i neprijatne procedure, za decu najvažnije da se lepo odmore i razonode, kako bi i sutradan sarađivali u lečenju i što pre otišli kući.

Direktorka SBB Fondacije, Jovana Lukić navela je da je važno da deca koja se susreću sa zdravstvenim problemima bilo koje vrste imaju sve uslove za što lakši oporavak. – SBB Fondacija veliku pažnju posvećuje deci i mladima i zato nam je ova donacija veoma značajna. Svima koji leže u bolnici neophodne su aktivnosti koje će im bar na kratko skrenuti pažnju i učiniti da im vreme oporavka prođe što brže. Iz tog razloga nam je posebno drago što smo ovog puta bili u mogućnosti da deci, ali i zaposlenima u Tiršovoj poklonimo televizore, kablovsku televiziju i internet – istakla je Jovana.

U učionici Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“, na oduševljenje dece, odigrana je predstava „Ko to tamo prlja?“ nakon koje su mogli da se druže sa glumcima predstave Nikolom Ranđelovićem i Majom Lukić.

Završena prezentacija urbanističkog projekta SRC “Borac” u Paraćinu

16.05.2018

Javna prezentacija urbanističkog projekta izgradnje i rekonstrukcije Sportsko-rekreacionog centra “Borac” u Paraćinu nedavno je završena, a svi zainteresovani imali su uvid preko zvaničnog sajta Opštine ili neposredno u Odeljenju za urbanizam i imovinsko-pravne poslove.

Površina koju obuhvata ovaj urbanistički projekat je 4,3 hektara, investitor je Opština Paraćin, a cilj izrade je rekonstrukcija postojećih površina i izgradnja novih sportskih i drugih sadržaja.

Što se tiče celina, to je gradski park u Paraćinu koji se nalazi zapadno od postojećeg fudbalskog igrališta, a novina je izgradnja vrta sa vodenom površinom, uz staze za odmor i trčanje, dečji mobilijar i parkovski mobilijar.

Pored postojećeg igrališta, projektom je predviđena izgradnja novih sportskih terena kao što su multifunkcionalni teren za odbojku i mali fudbal, teniski teren, kao i izgradnja manjih površina za sport koje uključuju prostor za skok uvis, bacanje kugle i slične sportske aktivnosti.

Na urbanistički projekat izgradnje i rekonstrukcije Sportsko-rekreacionog centra “Borac” u Paraćinu stigle su dve primedbe i to: Direkcije za izgradnju i zajednička primedba iz Sportskog saveza i Saveza za školski sport.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Hemijski voz uklanja ambroziju i korov od Male Krsne do Smedereva

16.05.2018

“Infrastruktura železnice Srbije” započeće danas, redovno uklanjanje ambrozije, korova i rastinja duž pruga, a prva deonica na kojoj će biti angažovan hemijski voz je na potezu od Male Krsne do Smedereva.

Nakon toga hemijski voz koji uklanja rastinje na udaljenosti od pet metara od pruge, biće angažovan na deonici od Požarevca do Majdanpeka.

Zbog toga je apelovano na pčelare sa tog područja da zaštite svoje košnice. Supstance kojima se uklanja korovsko rastinje duž pruga nije opasno po zdravlje ljudi, napominje se u saopštenju “Infrastrukture železnice Srbije“.

U narednih mesec dana i na drugim pružnim deonicama hemijskim vozom obaviće se uklanjanje korovske vegetacije o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.

Milisav Pajević

Kalifornija: Prva država u kojoj će solarni paneli biti obavezni na gotovo svim novim kućama

16.05.2018

solar-panels — Foto-ilustracija: Pixabay

Solarni paneli su sve popularniji, a vlasti u Kaliforniji se pripremaju da ih učine obaveznim.

Očekuje se da će kalifornijska Komisija za energiju da odobri novi energetski standard prema kojem će solarni paneli, od 2020. godine, morati da se postavljaju na krovove gotovo svih novih kuća, stanova i zgrada. Izuzetak od ovog pravila biće objekti na koje je nemoguća postavka panela, kao i oni koje blokiraju veće zgrade ili drveće.

Pretpostavlja se da će novi obrazac uticati na povećanje cene izgradnje za 25.000 do 30.000 dolara od čega polovina otpada direktno na solarne jedinice. Međutim, dugoročno gledano, solarni paneli vlasnicima će, u periodu od 25 godina, uštedeti od 50.000 do 60.000 dolara.

Glasanje o novom standardu održaće se 9. maja, a Kalifornija bi trebalo da bude prva država koja ga primenjuje.

Trenutno oko 20 odsto novih porodičnih domova u ovoj američkoj saveznoj državi posjeduje solarne panele.

Izvor: biznis.ba

Ministar Nedimović otvorio 85. Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu

16.05.2018

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović juče je svečano otvorio 85. Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu na kome se predstavlja 1.500 izlagača iz 30 zemalja kao i proizvodi i usluge iz oblasti poljoprivrede 60 zemalja.

Posetiocima sajma i izlagačima na ceremoniji otvaranja obratili su se i Nj.E. Frederik Mondoloni, ambasador Republike Francuske, zemlje partnera ovogodišnjeg sajma, Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada.
Ministar Nedimović je, obraćajući se prisutnima, izrazio zadovoljstvo jer je, kako je rekao, dolazeći na sajam, video obrađene njive i naveo kako ga je posebno obradovalo to što su se poljoprivrednici na ovogodišnjem sajmu borili za mesto više.

On je naglasio da je došlo vreme da se posle finansijske stabilnosti sredi i poljoprivredni sektor i izrazio zadovoljstvo jer je ove godine bila veća potražnja za obradivim zemljištem.

Ministar Nedimović se osvrnuo na dosadašnje rezulate u poljoprivredi i naveo da se za IPARD projekat Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prijavilo više od 500 gazdinstava, te je podsetio i na nedavnu kupovinu IMT-a od strane indijskog giganta „Tafe“.

– IPARD, IMT i Sajam poljoprivrede u Novom Sadu su simboli srpske poljoprivrede. Želim da sajam još više raste kako bi i srpska poljoprivreda rasla“, istakao je ministar Nedimović.

Prema njegovim rečima, poljoprivredu moramo da sačuvamo zbog naše dece da bismo im ostavili bolju Srbiju.

Nakon otvaranja sajma ministar, ambasadori i predstavnici gradske i pokrajinske vlasti obišli su štandove izlagača.

Na sajmu će i ove godine biti održana izložba poljoprivredne mehanizacije i nacionalna izložba stoke u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje će podržati i izložbu „Kvalitet više“ a predstaviće se i proizvodi sa dodatom vrednošću, organski proizvodi i proizvodi sa oznakama geografskog porekla.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Sporazum o primeni nuklearne energije u mirnodopske svrhe

15.05.2018

Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović potpisao je danas u Sočiju Sporazum o saradnji između Vlade Srbije i državne korporacije Rusije za atomsku energiju (ROSATOM) u razvoju inovacija i novih tehnologija na području primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Sporazum o principima rusko-srpske saradnje u toj oblasti potpisan je u okviru međunarodnog foruma “Atomekspo”, a u ime ROSATOM-a to je učinio generalni direktor Aleksej Lihačov.

Kao prioritetne pravce dokument predviđa podršku u stvaranju i razvoju nuklearne infrastrukture u Srbiji, usmerenoj na korišćenje nuklearne energije u mirne svrhe, razvoj nuklearne medicine i primenu radijacionih tehnologija u poljoprivredi i industriji.

Takođe, dokument predviđa i povećanje kvalifikacija administrativnog, naučnog i tehničkog kadra u oblasti primene nuklearne energije u mirne svrhe kroz obuku i stažiranje, kao i povećanje ukupnog nivoa informisanosti građana o nuklearnim tehnologijama i njihovoj primeni u drugim sferama.

Za organizaciju delovanja u navedenim pravcima biće formirane zajedničke radne grupe sa ciljem pronalaženja mogućnosti realizacije zajedničkih projekata, koji su usmereni na razvoj saradnje. Jedan od vidova saradnje između Nuklearnog instituta Vinča i ROSATOM-a je zajedničko ulaganje u proizvodnju ciklotronskih radiofarmaceutika i primenu protonske terapije u medicine.

Srbija prvi put nastupa na međunarodnom forumu “Atomekspo”, koji se održava od 14. do 16. maja. To je najveća izložbena i poslovna platforma za diskusiju o trenutnom stanju nuklearne industrije i postavljanju budućih trendova i održava se jedanput godišnje, počevši od 2009. godine u organizaciji ROSATOM-a.

Na njemu učestvuje više od 600 svetskih kompanija i 1.500 eksperata u toj oblasti, a akreditovano je više od 400 predstavnika medija.

Milisav Pajević

Konkurs za poboljšanje vodosnabdevanja u Paraćinu

15.05.2018

Udruženje “BID zona Korzo” raspisalo je četvrti ovogodišnji javni poziv za uređenje stambenih zgrada u Paraćinu, ovaj put, za poboljšanje vodosnabdevanja.

Skupštine stanara stambenih zgrada koje imaju problem sa vodosnabdevanjem, mogu da se jave na konkurs koji je raspisala “BID zona Korzo”.

Zgrade koje imaju više od dva sprata radi stabilnijeg vodosnabdevanja trebalo bi da imaju ugrađene pumpe za povećanje pritiska u vodovodnoj mreži, koje će preduprediti pad pritiska i time nedostatak vode, posebno tokom letnjih meseci.

Ovo su važeći uslovi “Vodovoda” već 40 godina, a razlog je jednostavan: pritisak u mreži u celom Paraćinu se održava na istom nivou, a kada bi se pritisak podizao do te mere da na višim spratovima bude dobar, na nižim bi došlo do pucanja cevi. Da bi se taj problem prevazišao, svaka zgrada mora da ima posebnu pumpu.

Četvrti ovogodišnji konkurs za kreditiranje skupština stanara u Paraćinu, se odnosi se isključivo na nabavku i servisiranje opreme potrebne za povećanje pritiska i poboljšanje vodosnabdevanja u zgradama.
Sredstva izdvojena za ovu namenu iznose ukupno 400 hiljada dinara i očekuje se da će se na konkurs javiti desetak skupština stanara.

– Ukoliko sredstva ne budu dovoljna za njihove potrebe, konkurs će biti ponovljen, dok sve zgrade ne budu opremljene ispravnim pumpama i ostalom pratećom opremom, rekao je Dragan Gajić, predstavnik “BID zone Korzo”. Konkurs traje do ponedeljka, 21. maja.

Podsetimo Upravni odbor Udruženja “BID zona Korzo” doneo je odluku da sve zainteresovane stambene zajednice sa teritorije Opštine Paraćin mogu preko javnih poziva da konkurišu za dodelu beskamatnih kredita za nabavku i remont pumpi za povećanje pritiska vode, nabavku bačvi i ostale opreme potrebne za redovno snabdevanje vodom stambenih zgrada.

U saradnji sa lokalnom samoupravom koja obezbeđuje sredstva, ovakvi pozivi biće otvoreni u junu i julu, da bi sve zainteresovane zgrade dobile kredite. Rok za vraćanje ovih kredita biće godinu dana, a prosečna mesečna rata oko 300 dinara po domaćinstvu za zgradu sa dvadesetak stanova.

Milisav Pajević

Turizam je “skuplji” za životnu sredinu nego za naše novčanike

15.05.2018

U naučnom časopisu, Nature Climate Change, nedavno su objavljeni rezultati istraživanja koje je bilo usmereno na izračunavanje ugljeničnog otiska turizma.

Tim istraživača došao do saznanja da je uticaj turizma u proizvodnji štetnih gasova oko četiri puta viši nego što se do sada pretpostavljalo – njihovi proračuni pokazali su da udeo putovanja u globalnim emisijama iznosi 8 odsto.

Doprinos putnika količini ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi je, u periodu od 2009. do 2013. godine, porastao sa 3,9 na 4,5 milijardi gigatona – a ključni razlozi ovog skoka su transport, smeštaj, hrana i piće i kupovina različitih dobara – od suvenira preko odeće do kozmetike. Ako se obistine naučna očekivanja, do 2025. doprinos će se popeti na čak 6,5 gigatona CO2, što je 12 odsto trenutnog oslobađanja štetnih materija u vazduh.

Na međunarodnom nivou, ova uslužna grana industrije beleži konstantno širenje podstaknuto ekonomskim jačanjem srednje klase i konzumerizmom, a delom i padom cena avio-karata. Procenjuje se da se turizam, na godišnjem nivou, uvećava za između 3 i 5 odsto, više i u odnosu na trgovinu.

Istraživači su prikupili podatke iz 160 zemalja i za svaku pojedinačnu izračunali ukupan zbir emisija koje su uzrokovali njihovi građani na odmoru, bilo u tuđini, bilo u otadžbini, “emisije boravka”, i ukupan zbir emisija koje su rezultat posetilaca njihove teritorije, “emisije odredišta”. U najvećoj meri, polazne i krajnje destinacije turista-“eko-negativaca” su države sa visokim prihodima, a vinovnik za najviše emisije i boravka i odredišta je Amerika, a prate je Nemačka, Kina i Indija.

Međutim, kada je reč o najvećim stradalnicima turizma per capita (po slavi stanovnika) – to su mala ostrva. Između 30 i 80 odsto gasova staklene bašte u nacionalnim ekonomijama ostrvskih zemalja dolaze iz ovog sektora, a za čak 95 odsto turizmom motivisanih štetnih ispuštanja na Maldivima odgovorni su stranci, a ne domaće stanovništvo.

Ova situacija za ostrvljane predstavlja mač sa dve oštrice. U jednu ruku, turizam predstavlja njihov glavni izvor primanja, a u drugu, pretnju njihovom biodiverzitetu.

Svoje pojedinačno učešće u turističkom zagađivanju vazduha možete da smanjite odlučujući se za letove niže ugljenične proizvodnje i održive kompanije.

Jelena Kozbašić

Đaci u akciji čišćenja Užica

15.05.2018

Proteklog vikenda sprovedena je akcija uređenja školskih dvorišta i čišćenja javnih gradskih površina na teritoriji grada Užice.

Osnovci su uz podršku Komunalne policije, JKP Bioktoš, Predškolske ustanove i Odeljenja za zaštitu životne sredine očistili svoja školska dvorišta kao i brojne gradske povrišne.

Akcija je realizovana u okviru Programa zaštite životne sredine a sve u skladu sa planom i programom osnovnih škola.

– Veliki broj đaka se odazvao akciji čišćenja našeg grada i školskih dvorišta, istakla je Marija Trmčić Bogojević, članica Gradskog veća Užica zadužena za društvene delatnosti i dodala da se nada da će ovo biti lepa poruka i lepa slika ne samo za đake već i za sve građane Užica, da ne ostavljamo sa sobom otpad nego da što je moguće više koristimo kante i da će broj kesa otpada koje danas skupljamo u narednim godinama biti sve manji.

Predškolska ustanova je za učesnike pripremila užinu, a Umetnička škola je osmislila promo materijal za ovu akciju, u vidu flajera sa porukama za prolaznike – sugrađane, kao i poruke koje su đaci ostavili na lokacijama koje su uredili. Odeljenje za zaštitu životne sredine obezbedilo je potrebne kese za otpad i zaštitne rukavice.

– Pored toga što će nam grad biti čistiji, osnovni cilj je da kroz ovu akciju deca shvate pravu odgovornost i svrhu zaštite životne sredine, rekla je Dunja Đenić, članica Gradskog veća Užica zadužena za ekologiju i dodala da se kroz Odeljene za zaštitu životne sredine, Grad trudi da po prijavama građana ili obilaskom terena, očisti i gradske površine koje nisu u redovnom programu održavanja.

Milisav Pajević

Banja Luka: U funkciji punjači za električna vozila

15.05.2018

Gradonačelnik Banja Luke, Igor Radojičić, pustio je u rad terminal za punjenje električnih vozila na lokaciji parkinga za prigradske autobuse na Malti. Drugi terminal nalazi se na Paskolinoj ciglani.

Radojičić je rekao da su ovo prvi punjači za električna vozila koji su instalirani na javnim površinama u Bosni i Hercegovini i da je ova aktivnost urađena u partnerstvu sa kompanijom “Malbašić”.

Gradonačelnik Banja Luke je rekao da će terminale koristiti domaći vozači, ali i oni koji su u tranzitu, pošto su obe lokacije na kojima su postavljeni terminali prometne i lake za pristup onima koji prolaze kroz Banju Luku.

– Ovo je jedna od brojnih aktivnosti koje imamo u oblasti saobraćaja i koje su usmerene na modernizaciju. Grad je obezbedio oko 40.000 KM u infrastrukturu i dozvole, dok je kompanija “Malbašić” obezbedila punjače – naveo je Radojičić.

On je izrazio nadu da će postavljanje ovih punjača navesti veći broj ljudi da koriste električna vozila.

Vlasnik kompanije “Malbašić”, Veselko Malbašić, rekao je da ova firma već drugi put, zajedno sa Gradskom upravom, učestvuje u realizaciji projekata od značaja za grad, kao društveno odgovorna kompanija.

– Ideja o instalaciji punjača nastala je u Austriji kada smo svojim električnim automobilom hteli da dođemo u Banja Luku. Usput smo imali punjenje u Gracu, Mariboru i Zagrebu, ali u Banja Luci nismo mogli. Punjači su domaća proizvodnja kompanije “Elas”, što je veoma značajno – rekao je Malbašić.

On je, na osnovu iskustava sa zapada, izrazio očekivanje da će priča o električnim automobilima, u budućnosti, zaživeti i u Banja Luci.

Na oba terminala instalirana su po tri punjača za električna vozila.

Izvor: energetika.ba

Šid rešava stabilnost vodosnabdevanja

15.05.2018

Na izvorištu Batrovci počeli su radovi na izgradnji istražno eksploatacionog bunara B 13.

Izgradnja novog bunara povećaće kapacitet izvorišta Batrovci. Očekivani kapacitet bunara je između 10 i 15 litara vode u sekundi, što će postojeći kapacitet izvorišta Batrovci povećati do 110 litara vode u sekundi i time obezbediti stabilno vodosnabdevanje.

Dubina bunara biće 210 metara. Ukupna vrednost radova, koji će trajati do kraja maja, je 7.900.000 dinara. Nakon toga sledi opremanje bunara, koji će nakon toga biti stavljen u funkciju.

Radove na izgradnji novog bunara, koji će dodatno poboljšati kvalitet i stabilnost vodosnabdevanja građana priključenih na šidski vodovod, obišli su zamenik predsednika Opštine Šid Zoran Semenović i Aleksandar Jovanović, direktor JKP Vodovod.

Milisav Pajević

1...1,1071,1081,109...1,677 Page 1,108 of 1,677

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM