NIS isplatio dividendu akcionarima

28.08.2018

Kompanija NIS juče je šestu godinu zaredom, isplatila dividendu svojim akcionarima, i u te svrhe je izdvojeno 6.948.003.644 dinara, što je 73 odsto više od iznosa isplaćenog na ime dividende prošle godine.

U skladu sa odlukom Skupštine akcionara NIS-a održane 21. juna akcionarima će na ime dividende biti isplaćeno 25 odsto neto dobiti Društva koja je u 2017. godini iznosila 27.790.460.000 dinara.

Pravo na isplatu dividende imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti kao vlasnici akcija na Dan akcionara Desete redovne sednice Skupštine akcionara NIS-a, odnosno 11. juna 2018. godine.

Građanima Srbije koji poseduju akcije NIS-a isplaćeno je 36,22 dinara po akciji, što je iznos koji se dobije kada se od bruto vrednosti dividende po akciji (42,61 dinara) odbije porez od 15 odsto koji je NIS dužan da obračuna i uplati za ove akcionare pri isplati dividendi. Isplata manjinskim akcionarima obavlja se preko Centralnog registra hartija od vrednosti, na račune koje koriste za trgovanje akcijama ili na račune koje su dostavili prilikom prijavljivanja za besplatne akcije.

Na Dan akcionara NIS je imao 2.099.432 akcionara. Kompanija „Gasprom njeft“ je vlasnik 56,15% akcijskog kapitala NIS-a, dok 29,87% akcija poseduje Republika Srbija. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima. Republici Srbiji će na ime dividende iz dobiti za 2017. godinu u budžet biti uplaćeno 2.075.622.325 dinara, a Republika Srbija ostvaruje i prihod na osnovu poreza koji se uplaćuje prilikom isplate dividende akcionarima.

– Jedan od osnovnih ciljeva Strategije razvoja NIS-a do 2025. godine je stvaranje novih vrednosti za akcionare, naše zaposlene i zajednicu u kojoj poslujemo. Pozitivni finansijski rezultati u 2017. godini omogućili su nam da akcionarima isplatimo značajno veći novčani iznos na ime dividende nego godinu dana ranije. U ovoj godini fokusirani smo na razvoj strateških projekata NIS-a kojima postavljamo temelje daljeg razvoja i obezbeđujemo profitabilnost kako bismo i u izazovnim vremenima za energetski sektor ostali siguran izvor prihoda za sve naše akcionare, izjavio je povodom isplate dividende Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

Milisav Pajević

Fudbal, košarka i reciklaža: Slučaj Najki (Nike)

28.08.2018

countryside-1846093_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Najprepoznatljiviji sportski brend današnjice sa autentičnim i na svim meridijanima poznatim simbolom (tzv. Swoosh) nastao je 1964. godine kada su firmu osnovali Bil Bouerman i Filip Najt iz Oregona gde je i današnje sedište ove kompanije.

Zanimljivo je da je sam simbol osmislila studentkinja Portland Univerziteta Karolin Dejvidson za svega 35 dolara. Verovatno ni sanjala nije da je tog momenta stvorila kompaniju čija se današnja vrednost procenjuje na preko sto milijardi dolara.

Brend je sadašnje ime dobio 1972. godine po grčkoj boginji pobede – Niki i od tog momenta Najki (Nike) postaje svojevrsni statusni simbol.

Najki je došao do tog stadijuma da će uvek imati kupce pa čak i ako više nikada ne napravi reklamu. Posle kampanje Just Do It, okončane karijere najveće košarkaške ikone svih vremena Majkla Džordana i nakon besciljnog trčanja Foresta Gampa u kultnom ostvarenju Toma Henksa, sve što je potrebno jeste održavati nivo i boriti se sa drugim brendovima u broju sklopljenih sponzorstava. Svako dete od Masačusetsa do Kanbere bi na sam pomen Najkija dodao samo – Just Do It, kao što bi svaki “milenijalac” pomislio na veoma popularne, supkulturne Air Max patike. To je rezultat globalne popularnosti ovog brenda.

Osam plastičnih flaša – jedan dres

Sve je počelo neposredno pre održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu u Južnoj Africi 2010. godine. U februaru te godine Najki je objavio da će sve reprezentacije koje sponzoriše (a koje učestvuju na ovom SP) nositi dresove u potpunosti napravljene od recikliranog poliestera. Konkretno, svaki dres će biti napravljen od najviše 8 recikliranih plastičnih flaša.

Globalna medijska kampanja i promocija ovih dresova (na kojoj je Srbiju, koju je tada sponzorisao Najki, predstavljao tadašnji kapiten Nenad Milijaš) započeta je u Londonu, u Battersea Power Station. U tom momentu, to je bila revolucija. Najki je pokrenuo kampanju koje se niko pre nije setio pa se ova vest munjevito širila planetom.

Najkijevi dobavljači su snabdevali kompaniju plastičnim flašama sa japanskih i tajvanskih deponija. One su se kasnije topile i od njih se dobijalo predivo kao sirovina za izradu dresova. Time je Najki počeo da reciklira i ukazuje na značaj očuvanja životne sredine, dok se u pozadini krila izvanredna materijalna korist. Iako su ulaganja bila relativno mala, profit na kraju te 2010. godine nije bio proporcionalan uloženim sredstvima. Štaviše, prema finansijskom izveštaju za 2010. godinu navodi se da je narudžbina Najkijevih proizvoda za period jun-novembar 2010. porasla za 7% (ukupno na 10,8 milijardi dolara) u odnosu na isti period 2009. godine. Ako uzmemo u obzir da je prosečna cena ovog dresa bila 70 dolara i popularnost kupovine istih tokom trajanja SP i kada odbijemo sve troškove od utrošene energije, preko sirovina, do same isplate zarada radnicima, uvidećemo da je profit nesumnjiv i izrazito visok.

Šta smo dobili?

Najki je ovom kampanjom, koja je poput požara buknula u svim svetskim medijima (New York Times, Time, The Guardian), koliko-toliko stišao brojne kritike (izrabljivanje dece, prekovremeni rad, niske zarade u fabrikama širom jugoistočne Azije) i predstavio se kao kompanija koja ipak brine o zaštiti životne sredine. Pompezni početak kampanje u Londonu sa svetskim superzvezdama koje su javno pohvalile Najki zbog akcije je samo pojačao tu sliku. S druge strane, smanjena su ulaganja kao i potrošnja energije, pokazana je društvena odgovornost na delu, dok profit nije stagnirao, naprotiv, statistički je rastao. Time su ispunjene dve stvari – iza reči odgovornih iz ove kompanije kako su ovo „zahtevali potrošači“ krije se inovacija kojom se, istini za volju, čini dobro delo za životnu sredinu ali i kojom se ostvaruje finansijska dobit za samu kompaniju. Drugim rečima, ostvarena je win-win situacija (manja ulaganja u proizvodnju – veći profit).

Najkijeva održiva revolucija

Najki je pokrenuo revoluciju, prepoznao kretanje trendova u pravcu održivog razvoja i sa time nastavlja i danas. Tako je 2015. godine od istog materijala, sačinjenog od 18 plastičnih flaša kreirao prvi, specijalizovani dres za žensku fudbalsku reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država. Preuzevši ekskluzivno pravo osmogodišnjeg sponzorstva nad NBA ligom od Adidasa 2015. godine (koje je počelo sa važenjem 2017/2018. godine) Najki je dobio još jednu važnu „marketinšku bitku“ sa najvećim takmacem. Tradiciju započetu 2015. godine nastavlja i danas budući da će kompletni košarkaški dresovi biti izrađeni od recikliranog poliestera dobijenog od svega 20 plastičnih flaša. Uzimajući u obzir popularnost ovog sporta u SAD (pa i u samom svetu), jasno je da profit od prodaje dresova neće izostati.

Kompanija se može pohvaliti činjenicom da nijedna industrija u svetu ne koristi više recikliranog poliestera od Najkija. Oni ističu da je zapravo 75% njihovih proizvoda sastavljeno od recikliranog materijala. Ponosni su i na dva svoja održiva projekta.

Prvi je Nike Grind Project koji se zasniva na konceptu nultog otpada (zero waste), odnosno, da se nijedan materijal ne baca. Tako je ova kompanija od brojnih ostataka u proizvodnji – pene, kože, gume, tekstila, fibera itd, stvorila materijal od kojih se prave podloge za različita igrališta, terene, teretane. Od 1992. kada je ovaj projekat pokrenut, do danas, razvijeno je preko 10 hiljada projekata koji kroz različite varijante terena i sportskih podloga zajedno pokrivaju preko milijardu kvadratnih kilometara.

Drugi je Nike Flyknit lansiran 2012. godine. Zahvaljujući tom projektu, proizvodnja otpada je smanjena za 60% u odnosu na raniji način proizvodnje. Konkretno, otpad je smanjen za 3,5 milijardi kilograma, što je jednako težini 2,5 miliona standardnih košarkaških lopti. Počevši od 2010. godine i pionirskog projekta sa proizvodnjom dresova od recikliranog poliestera, Najki je do danas izdvojio 182 miliona plastičnih flaša sa raznih deponija i pretvorio ih u sportsku opremu. To je količina plastike dovoljna da se pokrije više od 300 fudbalskih terena.

Prepoznatljivi simbol Najkija osmislila je za samo 35 dolara jedna studentkinja

Sedamdeset pet odsto Najkijevih proizvoda je od recikliranih materijala

Kompanija je do danas pretvorila 182 miliona plastičnih flaša u sportsku opremu

Sve ovo je vidno istaknuto na njihovom veb sajtu, a njihova zastupljenost širom sveta jasno govori o snazi brenda i samog marketinga. Prepoznatljivost, finansijska privlačnost, dizajn i inovacije su glavne karakteristike i vrednosti Najkija. Barselona, Čelsi, Atletiko Madrid, PSŽ, Roma, Herta, Lajpcig, fudbalske reprezentacije Brazila, Engleske, Francuske, Holandije, Portugala, sponzorstvo u NFL-u, NBA, Rodžer Federer, Nejmar, Kenenisa Bekele, Mo Farah, Manu Đinobili… Spisak sponzorstava je predugačak što jasno govori o snazi Najkija.

Radomir Jovanović

Izvor: CMJP

Gasprom postavio svetski rekord po brzini izgradnje gasovoda

28.08.2018

Ruska kompanija “Gasprom” je postavila svetski rekord po brzini izgradnje gasovoda u okviru “Turskog toka“.

– U okviru realizacije projekta “Turski tok” brod “Pionirski duh” je postavio novi svetski rekord po povlačenju cevi gasovoda po morskom dnu — 6,27 kilometara dnevno, navodi se u saopštenju pres-službe Gasproma.

Projekat “Turski tok” podrazumeva izgradnju gasovoda koji se sastoji iz dva kraka, kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara.

Prvi krak je predviđen za isporučivanje gasa turskim potrošačima, a počeće da radi tokom ove godine. Drugi krak je namenjen za snabdevanje zemalja južne i jugoistočne Evrope, a njegovo puštanje u rad planirano je za 2019. godinu.

Milisav Pajević

Izvor: Energetika.ba / Sputnik

Počela akcija uređenja beogradskih obala

28.08.2018

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić obišao je juče radove na čišćenju priobalja kod Marine Dorćol, u sklopu najavljene velike akcije uređenja beogradskih obala.

– Odmah smo stupili u akciju i od petka do danas uspeli da očistimo veliki potez od Beton hale do SRC „Milan Gale Muškatirović”, za koji su građani skrenuli pažnju da je veoma prljav. Ovo je samo početak. Ovih dana će se čistiti druga strana obale, a napravićemo i dugoročni plan kako bismo se narednih meseci i godina na adekvatniji način bavili ovim problemom, kako bi grad imao uređeno, čisto i lepo priobalje, rekao je Radojičić.

On je podsetio da je postojao problem u nadležnostima, ali da je to već na prvom sastanku rešeno sa predstavnicima JVP „Srbijavode”, JVP „Beogradvode”, JKP „Zelenilo – Beograd” i JKP „Gradska čistoća” u interesu građana.

Radojičić je istakao da je ovo samo jedan segment u silasku Beograda na reke, jer su one pravo bogatstvo grada.

– Imamo viziju, radimo Beograd na vodi, radi se pasarela sa Kalemegdana do reke, radićemo i gondolu. Građanima i turistima ponudićemo kvalitetnije sadržaje koji će im omogućiti da vreme provode na rekama, ali kada se spustimo na reke veoma je važno da nas sačekaju čista, uređena i bezbedna priobalja, dodao je gradonačelnik.

Gradonačelnik je istakao da će se Beograd baviti čistoćom vode, kao i preradom otpadnih voda. Takođe, kako je naglasio, bitna je i bezbednost reka i najavio realizaciju projekta sigurnosne linije od Brankovog mosta do Zemuna, u saradnji sa „Srbijavodama”.

– Moramo da nastavimo da radimo u partnerskom odnosu sa republikom i građanima, kako bi naš grad učinili lepšim, zdravijim i boljim. Koliko god se nadležne službe trudile da grad bude čistiji, pomoć i saradnja građana je neophodna. Svi zajedno moramo da menjamo svest o čuvanju priobalja, ukazao je gradonačelnik Radojičić.

Dušan Panić, rukovodilac Sektora „Sava–Dunav” iz JVP „Srbijavode”, izrazio je mišljenje da će građani biti zadovoljni učinjenim.

– Na inicijativu gradonačelnika održali smo sastanak zbog potreba uređenja i održavanja ove tačke, na čije su stanje ukazali građani. Posao gradskih i republičkih službi je koordinisan, urađen je veliki deo posla, ali dosta toga i predstoji, rekao je Panić.

Izvršni direktor JVP „Beogradvode” Vladimir Batalović precizirao je da je akcijom „pokriven” potez od restorana „Bela vista” do SRC „Milan Gale Muškatirović”.

– Izvršeno je uklanjanje naplavina i komunalnog otpada, a veliku podršku imali smo i od JKP „Gradska čistoća”. Očišćena je obloga keja, uklonjeno rastinje, a čitava akcija trajala je od petka, rekao je Batalović.

Događaju je prisustvovao direktor JKP „Gradska čistoća” Miroslav Bogdanović.

Milisav Pajević

Zašto svet gori?

27.08.2018

Dobar deo planete trenutno gori.
U Americi, divlji požari koji obaraju rekorde na zapadu zemlje su u jeku medijske pažnje. No, nova fotografija koju je objavila NASA pokazuje da je to samo delić ukupne slike i da trenutno svetom dominiraju požari.

Program NASA-e pod nazivom Worldview, skuplja fotografije sa satelita i tako skladišti niz važnih informacija o stanju planete Zemlje. U svojoj objavi NASA je naglasila da nisu nužno sve lokacije obojene crvenom bojom divlji požari .

„Izgleda da je najveća koncentracija požara trenutno u Africi,“ javili su iz NASA-e. „Ovo bi moglo da bude rezultat vatri koje poljoprivrednici pale kako bi regenerisali zemljište i rešili se nepotrebne flore“. „Iako vatra pospešuje useve za ispašu, divlji požari takođe proizvode dim i narušavaju kvalitet vazduha,“ dodali su.

Severna i Južna Amerika, kao i Australija imaju rasprostranjene požare po svojoj teritoriji, neki od njih obaraju rekorde po površini koju zahvataju. Oni su posledica globalnog zagrevanja i suša koje su rezultat klimatskih promena. Pogrešno upravljanje šumama takođe je jedan od razloga. „Za velike predele severne i zapadne Australije sezona divljih požara došla je čitava dva meseca ranije. Prema Australijskom birou za meteorologiju, kako se planeta bude više zagrevala ovakvi nekontrolisani divlji požari postajaće sve učestaliji.

Iz NASA-e su javili da nemaju tačnu informaciju kolika površina zemlje je zahvaćena požarima.

Milan Zlatanović

Izvor: livescience

Održana izložba “Svet koji inspiriše”

27.08.2018

Prodajna izložba predmeta napravljenih od nepotrebnog, odbačenog i reciklabilnog otpadnog materijala sakupljenog u Eko-školama održana je u Pivnici na Adi Ciganliji u Beogradu.

U okviru projekta Svet koji inspiriše C&A fondacije održana je prodajna izložba predmeta iz Doma za lica ometena u razvoju „Srce u Jabuci, škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika u Somboru i na Umci.

Cegeri, lutke, tihe knjige, prekrivači i nakit od korišćenog, upotrebljenog reciklabilnog tekstila, mogli su se videti i kupiti.

Udružene ruke dece mogu promeniti svet i učiniti ga boljim mestom za život bio je slogan ove izložbe i čitavog projekta.

Održan je i koncert hor i rock grupe Doma „Srce u Jabuci“ iz Jabuke.

Organizatori ovog događaja bili su Ambasadori održivog razvoja i životne sredine.

Milisav Pajević

Nizak vodostaj Dunava ovog leta utiče na Hidrosistem DTD

27.08.2018

Dunav-kod-Prevodnice-Bezdan_8836 — Foto: JVP Vode Vojvodine

Izuzetno nizak vodostaj Dunava ovog leta uticao je i na Hidrosistem DTD u Bačkoj, koji se i snabdeva vodom iz ove reke preko Vodozahvatne ustave „Vezdan“ i Crpne stanice „Bogojevo“.

Od 5. avgusta do danas, vodostaj Dunava kod Bezdana opao je sa -40 na -80 cm, što se nije dogodilo još od 2003. godine. Crpne stanice sada rade u ekstremnim uslovima i ovako niski vodostaji dovode do nepravilnosti i iskakanja agregata.

Uprkos takvoj situaciji, napominjemo da su svi vodostaji u kanalskoj mreži Hidrosistema DTD u normalnim i propisanim granicama i da svi naši korisnici – poljoprivreda, industrija i ribarstvo, imaju i sada dostupnu vodu.

Milisav Pajević

Antić: Izgradnja bloka B3 u TE Kostolac najveći energetski projekat u Srbiji

27.08.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić razgovarao je sa predsednikom kompanije CMEC Žang Čunom i ambasadorom NR Kine u Srbiji Li Mančangom povodom angažmana te kompanije na izgradnji novog bloka B3 u TE “Kostolac”.

Antić je tom prilikom istakao da je to jedan od najvrednijih energetskih projekata u Srbiji, čija vrednost iznosi više od 700 miliona dolara.

On je iskazao zahvalnost kompaniji China Machinery Engineering Corporation (CMEC) na razumevanju potrebe srpske strane da se projekat izgradnje novog bloka razvija na najbolji i najkvalitetniji način, budući da se radi o najvećem projektu u poslednjih 30 godina, gde će snaga novog bloka B3 iznositi čak 350 MW.

Ministar je naglasio da se ulažu napori u procesu pribavljanja dozvola i neophodne dokumentacije, ali da obe strane moraju da daju maksimalan angažman, kako bi se projekat sproveo do kraja, u skladu sa dogovorenim rokovima.
Činjenica da je predsednik CMEC-a za kratko vreme dva puta posetio Srbiju, govori dovoljno o posvećenosti ovom cilju, ukazao je Antić.

Vlada Srbije je, kako je istakao, opredeljena i posvećena da pomogne kompaniji CMEC da sve aktivnosti sprovede u najavljenim rokovima. Uz saradnju sa JP “Elektroprivreda Srbije”, uveren sam u uspešan razvoj ovog projekta.

Čun je iskazao zahvalnost Antiću na upriličenom sastanku, i izrazio uverenje da će nakon ovog susreta obe strane imati jasniju sliku preseka stanja projekta, što je od značaja za dalje korake.
On je najavio i učestalije dolaske u Srbiju, radi intenziviranja radnji u samom procesu projektovanja i izgradnji termoelektrane.

Cilj nam je, kako je rekao, da pored toga što ćemo uposliti projektante koji su referentni i imaju iskustva sa procedurama, angažujemo projektante koji su iz Srbije.

Prema njegovim rečima, to je još jedan od načina na koji želimo da dokažemo iskreno prijateljstvo sa Srbijom i čvrsto uveravamo srpske partnere da će projekat biti realizovan do kraja 2020. godine.

Sastanku su prisustvovali i državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Mirjana Filipović, predstavnici Elektroprivrede Srbije, kao i predstavnici CMEC-a.

Milisav Pajević

Klimaton u Novom Sadu: Koliko znamo o klimatskim promenama i rizicima?

27.08.2018

40102042_1642742835848978_5489145517717848064_n — Foto: Arhus centar Novi Sad

Koliko mi kao građani Srbije znamo o klimatskim promenama i rizicima koje ove pojave nose sa sobom?

– Malo – zaključak je javne debate Klimaton, održane u petak, 24. avgusta 2018. godine, u Novom Sadu u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Događaj je zamišljen kao edukativno-informativna rasprava, a organizovalo ga je udruženje Jedan stepen Srbija uz podršku Arhus centra iz Novog Sada i Medija centra Vojvodine. Podržan od strane Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji.

Klimaton se održava jednom mesečno u različitim gradovima naše zemlje s ciljem da, kroz zanimljiva predavanja, gledanje filmova i organizovanje tribina iz oblasti ekologije, stanovnicima približi izazov klimatskih promena i da ukaže na značaj očuvanja prirodnih ekosistema na planeti. Protagonisti novosadskog bili su predavači:

Vesna Kicošev, načelnica Odeljenja za zaštitu prirode u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode,
prof. dr Miroslav Kopečni,
dr Ana Vuković i
prof. dr Veselina Pelagić.

Novosađani su imali svojevrsnu priliku da od Vesne Kicošev saznaju kako se priroda Vojvodine pogođena klimatskim promenama štiti, a od profesora Kopečni koji su argumenti protiv korišćenja vetra kao izvora energije i zašto oni ne piju vodu. On nas je suočio i sa jednom sumornom činjenicom: “Srbija ima 22% obnovljivih izvora energije. Do 2025. godine moramo ih podići na 27%. Kasnimo žestoko! 7 godina kasnimo.”

Meteorološkinja Ana Vuković je prisutne iz prve ruke obavestila da su novonastale vremenske prilike u Srbiji, iako zabrinjavajuće jer se dešavaju suviše brzim tempom, povoljne za proizvodnju vina.

Veselina Pelagić je diskusiju zaokružila pozivom da se i mi sami menjamo i skrećući pažnju da borba sa klimatskim promenama zahteva gledanje kroz znanje a ne političke naočare.

Tokom septembra i oktobra, domaćini ovog događaja biće Subotica, Niš i Kragujevac.

Subotičani, Nišlije i Kragujevčani su dobrodošli da u svojim gradovima daju svoj ton Klimatonu.

Jelena Kozbašić

Manifest za zaštitu pčela

27.08.2018

Udruženje “Sačuvajmo pčele” izradilo manifest u šest tačaka sa zahtevima koji je upućen nadležnima sa željom da se što pre reši problem masovnog trovanja pčela.

Iz Udruženja navode da Srbija ima jedan od naboljih zakona u oblasti zaštite bilja, ali samo u teoriji.

Iskustvo nam je pokazalo da zakon ima svoje nedostatke i ograničenja te je kao takav pokazao svoju neefikasnost na terenu.

U prilogu tome govori podatak da i ako će ova 2018 godina biti upamćena kao godina stradanja pčela na industrijskim biljkama (uljana repica, suncokret) niko od pčelara gubitke nije prijavljivao nadležnim inspekcijama.

Veoma jasan znak da smo dodirnuli “nultu” tačku u problemu i da po hitnom postupku ovu oblast treba urediti na drugačiji način koji odgovara trenutnoj situaciji stvari na terenu i mentalitetu ljudi našeg podneblja, kaže se u saopštenju Udruženja.

Takođe se navodi da iako je 2015. godine nakon velikog trovanja pčela u Vojvodini doneta odluka da se sporni neonikotinoidi kojima se tretira seme industrijskih biljaka zabrane i našoj zemlji, mi očigledno nismo bili svesni, a ni pripremljeni za ono što će uslediti i o čemu smo trebali unapred da razmišljamo i preventivno delujemo protiv takve pojave.

Ta zabrana je otvorila širom vrata krijumčarima takvih sredstava, pa se sada na našem crnom tržištu nalaze opasne materije ili pesticidi koji su proizvedeni na dalekom istoku, Turskoj i Ukrajini.

Među tim krijumčarenim sredstvima je ogroman broj i falsifikata. Mi kao udruženje ukazujemo da je njihovo korišćenje pre svega štetno po ljudsko zdravlje i da to potvrđuju studije i izveštaji Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), kao i Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF) , a takvi proizvodi jesu prevara i najčistiji oblik kriminaliteta koji je uzeo maha i naziva se ekološki kriminal.

Iz Udruženja “Sačuvajmo pčele” zaključuju da je masovno trovanje pčela pesticidima je “Pandorina kutija” iz koje izlaze mnoga zla i koje će uništiti medonosnu pčelu i pčelarstvo Srbije.

Milisav Pajević

U toku podnošenje idejnih projekata za Strategiju održivog razvoja Kragujevca

27.08.2018

Za predsednike i sekretare saveta građana mesnih zajednica na području grada Kragujevca član Gradskog veća za lokalnu samoupravu Vitomir Nedeljković u zgradi Gradske uprave organizovao je sastanak.

Teme sastanka bili su planovi Strategije održivog razvoja grada Kragujevca za period od 2018 do 2028. godine, planiranje budžeta za 2019. godinu, izrada ličnih karata mesnih zajednica kao i osvrt na sve ono što je urađeno do sada, rekao je u uvodnom obraćanju član Gradskog veća.

Strategija održivog razvoja grada Kragujevca za 2018/2028. godinu je izuzetno važan dokument sa jasno definisanim prioritetima i strateškim ciljevima u svim društvenim oblastima, a naš je zadatak da takve postavimo na nivou poboljšanja infrastrukture u gradu i na seoskom području.

Ovaj desetogodišnji strateški dokument važan je, ne samo za Gradsku upravu i lokalnu samoupravu već i za javni sektor, privredu i građane i zato bi svi trebalo da budu uključeni, istakao je Nedeljković i pozvao savete mesnih zajednica i sve građane da se uključe i aktivno učestvuju u identifikaciji problema i svoje predloge projekata podnesu do 30. septembra.

Na sastanku je održana prezentacija kreiranja i unošenja predloga projekta, jer završna faza izrade Strategije održivog razvoja podrazumeva definisanje i podnošenje idejnih projekta koje će stručne službe sistematizovati kao prioritetne i koje će se naći u Strategiji.

Veoma je važno da saveti mesnih zajednica i građani identifikuju probleme i nedostatke koji se nalaze na teritoriji mesne zajednice, jer niko bolje od meštana ne može da zna kako bi trebalo da izgleda njihovo naselje za deset godina, kaže član Gradskog veća zadužen za lokalnu samoupravu.

Prema njegovim rečima sledeće godine u fokusu će biti sređivanje puteva, atarskih puteva, nasipanje, krpljenje rupa, asfaltiranje novih ulica a na dnevni red će se sve to staviti na osnovu inputa koje pristignu od saveta građana mesnih zajednica, objasnio je Nedeljković i dodao da, ukoliko idejni projekat postane deo strateškog dokumenta, moguće ga je realizovati i kroz neke druge izvore finansiranja te da je na savetima mesnih zajednica i građanima velika odgovornost da se problemi identifikuju i podnesu zvaničnim putem.

Saveti građana mesnih zajednica, organizacije, privatni sektor i udruženja građana svoje projektne ideje će moći da podnose do 30. septembra ove godine na web portalu Olednetwork.

Milisav Pajević

Građani Pančeva uspešno reciklirali

27.08.2018

U Pančevu je održana akcija „Otpad odvoji, poklon osvoji“. Ova ekološka akcija imala je za cilj afirmaciju recikliranja PET boca i aluminijumskih konzervi.

Akciju su minulog vikenda u Pančevu zajedno sproveli Ekostar PAK, JKP Higijena Pančevo, JKP Zelenilo Pančevo i Udruženje mladih iz Jabuke.

Građani Pančeva su dobili na poklon ceger za donetih 10 PET boca ili pet aluminijumskih limenki koje su ubacivali u namenski kontejner.

Nemanja Bojić iz Unije mladih iz Jabuke kaže da su u saradnji s Ekostar pakom iz Beograda, koje se bavi smanjenjem ambalažnog otpada u životnoj sredini i komunalnim preduzećima Higijena i Zelenilo došli na ideju da animiraju sugrađane da počnu da recikliraju PET ambalažu i limenke.

– Projekat “Otpad odvoji, poklon osvoji” je zamišljen tako da motivisanjem i nagrađivanjem građanki i građana Pančeva razvija svest o separaciji komunalnog otpada. To znači da želimo da motivišemo građane da razvrstavaju otpad kod kuće, da ove dve vrste ambalaže donesu i predaju nama na štand, a mi ćemo ih za trud nagraditi jednom torbom, odnosno cegerom, kaže Nemanja Bojić.

Prikupljeni reciklabilni materijali biće odnet na dalju reciklažu.

Inače, volonteri Unije mladih iz Jabuke će nastaviti sa ovom akcijom svake subote i nedelje od osam do 12 časova, do kraja septembra, na štandu ispred upravne zgrade na Zelenoj pijaci u Pančevu uručivati cegere za kupovinu izrađene od reciklirane plastike.

Milisav Pajević

Planinari i ljubitelji prirode pohrlili na Prokletije

27.08.2018

Nacionalni park Prokletije ove sezone posetilo je oko 20 odsto više turista nego lani, a očekivanja su da do kraja sezone ugoste do 13.000 posetilaca.

Direktor NP Prokletije Admir Lalić, kaže da je sezona premašila njihova očekivanja.

– Uglavnom su turisti iz inostranstva, ljubitelji prirode, kazao je Lalić i dodao da je uglavnom reč o planinarima.

Među gostima najbrojniji su Poljaci, Česi, Holanđani, a sve više je i turista iz Rusije, dok su gosti iz regiona redovni posetioci Prokletija.

Lalić kaže da su potrebna i brojna infrastrukturna ulaganja u Nacionalni park Prokletije.

– Ulaganjem u infrastrukturu sređivanjem puteva do Hridskog jezera, do Grebaja, nadam se da ćemo u sezoni sledećoj ugostiti veći broj ljudi, kazao je Lalić, koji se nada da će otvaranje autoputa i puta prema Dečanima proj turista premašiti sva očekivanja.

Milisav Pajević

Požar na deponiji kod Novog Sada

27.08.2018

Požar, koji je juče u popodnevnim časovima izbio na Gradskoj deponiji na Klisi, je pod kontrolom.

– Sumnjamo da je požar podmetnut, baš kao i prošle godine, jer se desio na lokaciji deponije koja se inače ne koristi, saopšteno je iz JKP “Gradska čistoća”.

Radnicima preduzeća JKP “Gradska čistoća” i Vatrogasnoj brigadi, koji sa svom raspoloživom mehanizacijom i cisternama sa vodom gase požar, priključili su se i radnici drugih javno-komunalnih preduzeća, i preduzeća “Transnafta“, te se i kamionima posipa zemlja na delove deponije, koji su zahvaćeni vatrom.

U požaru nema povređenih i zbog ovog događaja nema nikakve opasnosti po građane Novog Sada i njihovu imovinu.

U pojedinim delovima grada oseti se jak neprijatan miris.

Uzrok požara će utvrditi policija, a javnost će biti upoznata sa detaljima.

Milisav Pajević

Izvor: RTV

Stručnjaci zabrinuti za budućnost Plavskog jezera

26.08.2018

Skadarsko-jezero-foto-800x490 — Foto: nparkovi.me

Plavsko jezero, najveće ledničko jezero u Crnoj Gori, o kome se decenijama nije vodila briga na pravi način, nalazi se na prekretnici kada je u pitanju njegov opstanak.

Već decenijama, jezero se smanjuje, što je rezultat prirodnog procesa, ali i delovanja ljudskog faktora.

Delovi jezera koji su pre bili kupališta, sada su obrasli trskom, ševarom i travom.

Ti delovi jezera se polako pretvaraju u livade, a na pojedinim mestima, kao što je to slučaj sa obalom u blizini splava, trava je od obale prema središtu jezera zahvatila pojas širok oko 50 metara, a negde i više.

Edin Jadadić, direktor Turističke organizacije Plav, kaže da je Plav decenijama prepoznat po Plavskom jezeru, i sigurno je da njegovim eventualnim nestankom ni grad ni okolina, kao ni celokupan ovaj ambijent u podnožju Prokletija ne bi bio isti.

– Suvišno je govoriti o značaju Plavskog jezera za građane Plava i o njegovom turističkom potencijalu za sever Crne Gore. Osim meštana, jezero svakodnevno posećuju i građani susednih opština, koji dolaze u šetnju njegovim obalama, vožnju čamcima i pedalinama, na pecanje, ili da se kupaju na splavu. Za brojne posetioce iz inostranstva koji dolaze u Plav i na Prokletije, jezero je nezaobilazna destinacija. Ipak, napomenuću samo to da će se iduće godine upravo na Plavskom jezeru održati Evropsko prvenstvo u mušičarenju – flajfišingu. Osim jezera, takmičenje će se organizovati i na reci Ljuči koja se uliva u jezero, i na Limu, koji izvire iz jezera, kaže Jadadić.

Veruje da iako je problem evidentan, da se nije zakasnilo još uvek.

– Iako se do sada problemima sa kojima je jezero suočeno nije posvetila ozbiljna pažnja, mislim da se i nije zakasnilo, ako se u kontinuitetu nastavi sa daljim radom, i ako se sve ne završi samo na izradi Studije revitalizacije i zaštite Plavskog jezera. Naravno, to je bio prvi korak i sada se ne sme stati. Nažalost, Opština Plav nije u mogućnosti da taj problem reši sama i zato će, verovatno, najveći deo posla pasti na državu i resorna ministarstva, jer će izvođenje predviđenih radova na njegovoj zaštiti koštati i nekoliko miliona eura, poručuje Jadadić.

Stručnjaci koji su radili na Studiji revitalizacije i zaštite Plavskog jezera, smatraju da bi određenim kontrolisanim intervencijama trebalo sačuvati biodiverzitet i protočnost jezera i sprečiti dalje nasipanje. Ukoliko se to ne učini, procene su da bi se za 50 do 100 godina Plavsko jezero pretvorilo u baru, odnosno močvaru.

Milisav Pajević

Urađena Strategija održivog upravljanja plažama

25.08.2018

Crnogorske plaže, iako prepoznatljiv brend, ograničen su resurs, pa će u narednom periodu biti potrebno graditi nova kupališta, poručio je direktor JP Morsko dobro Predrag Jelušić.

Jelušić je za TVCG saopštio da naše plaže postaju prepoznatljiv brend turističke ponude i mogu se meriti sa bilo kojim plažama na ovom delu Jadrana.

– Tamo gde postoji jasna planska dokumentacija izgrađeno je oko 20 novih kupališta, a to će biti jedna od naših prioritetnih aktivnosti u narednom periodu, kazao je Jelušić za Televiziju Crne Gore.

On je naveo da je JP Morsko dobro uglavnom zadovoljno saradnjom sa zakupcima plaža, koji redovno izmiruju obaveze. Jelušić je saopštio i da je zbog nepoštovanja potpisanog, raskinuto 15. ugovora o zakupu plaža u posljednjih 20 dana.

– Reč je o vrlo malom broju zakupaca koji ne poštuju ugovore, kazao je Jelušić.

On je podsetio i da su prihodi od zakupa plaža u ovoj godini projektovani na oko sedam miliona evra, a od toga kako i zakon predviđa, polovina ide u budžet lokalnih samouprava.

Jelušić je podsetio da građani iz godine u godinu imaju iste primedbe, te da se većina odnosi na nepoštovanje propisa o pokrivenosti plaža mobilijarom od 50 odsto.

Jelušić je podsetio da je urađena i Strategija održivog upravljanja plažama, pa će za narednu sezonu uraditi i novi pravilnik u kojem će biti navedeno 11 vrsta plaža.

– Nadamo se da ćemo na taj način smanjiti deo primedbi koje smo imali, kazao je Jelušić.

Jelušić je saopštio i da najveći deo zakupaca redovno ispunjavao svoje obaveze, posebno kada je reč o bezbednosti kupača. Podseća i da na našim plažama o bezbednosti brine oko 500 spasilaca.

Pored toga, kako navodi Jelušić, analize Instituta za biologiju mora su ove godine pokazale i da je voda na 98 odsto plaža odličnog kvaliteta

Milisav Pajević

1...1,0441,0451,046...1,675 Page 1,045 of 1,675

Osam plastičnih flaša – jedan dres

Najkijeva održiva revolucija

Prepoznatljivi simbol Najkija osmislila je za samo 35 dolara jedna studentkinja

Sedamdeset pet odsto Najkijevih proizvoda je od recikliranih materijala

Kompanija je do danas pretvorila 182 miliona plastičnih flaša u sportsku opremu

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM