Agencija za zaštitu životne sredine je pripremila Izveštaj “Upravljanje otpadom u Republici Srbiji u periodu 2011 – 2017. godina”.
Ovim izveštajem su obuhvaćeni osnovni pokazatelji upravljanja otpadom u Republici Srbiji za navedeni period.
Izveštaj je urađen na osnovu podataka dostavljenih u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja od strane obveznika izveštavanja u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o upravljanju otpadom.
Izveštaj se može preuzeti ovde.
Rekonstrukcija fasada u kulturno-istorijskim celinama u Beogradu ulazi u četvrtu fazu, izjavio je gradski urbanista Milutin Folić.
On je istakao da su svetlost dana ugledala potpuno rekonstruisana zdanja u Dobračinoj ulici, na uglu Pop Lukine i Maršala Birjuzove, Dečanskoj i Despota Stefana, a u završnim radovima su fasade na uglu Gračaničke i Vuka Karadžića, Džordža Vašingtona i Despota Stefana, Vasinoj.
– Planirano je da se do kraja novembra krene sa rekonstrukcijom fasada u starom jezgru Zemuna, i to 30 fasada u Glavnoj, 15 u Gospodskoj, devet na Magistratskom trgu i pet na Avijatičarskom trgu. Istovremeno, u istorijskom jezgru Beograda biće nastavljen projekat rekonstrukcije fasada u ulicama Kralja Petra, Gračaničkoj i Zmaja od Noćaja, a za 2019. godinu planirana je Brankova ulica, rekao je Folić.
Prema njegovim rečima, potvrda da Grad Beograd brine o svom nasleđu je i činjenica da je u prethodnom periodu rekonstruisano gotovo 200 fasada i to po celinama – Kosančićev venac, Karađorđeva, Kralja Milana, Fruškogorska, Zadarska, ali i pojedinačni objekti od značaja za grad. Sve fasade dobiće i dekorativno osvetljenje štedljivom LED rasvetom.
U 2015. godini, japanska vlada je unutar svojih granica prebrojala 158 nenaseljenih ostrva. U 2018. godini, barem jedno nedostaje.
Kada dan loše krene, nestaju nam ključevi, telefoni ili novčanici, a posebno je stresno kada se mi sami izgubimo u nepoznatom delu grada. A zamislite koliki je tek maler zadesio Japan! On je ostao bez čitavog parčeta kopna.
Obalska straža Japana je poslednji put videla nenaseljeno ostrvo Esambe Hanakita Kodžima davne 1987. godine. Njegova površina je stražarima ostala nepoznanica, jer nisu uspeli da ga izmere.
Sve do nedavno, Esambe Hanakita Kodžima se uzdizalo oko 1,4 metara iznad nivoa mora i moglo je da se vidi sa severenog kraja drugog po veličini japanskog ostrva Hokaido. Sada ga, međutim, više nema.
Kako prenose japanski mediji, njegov nestanak prvi je primetio Hiroši Šimizu, autor knjige u slikama o skrivenim japanskim ostrvima, koji se zaputio ka Esambe Hanakita Kodžima u potrazi za inspiracijom za nastavak svog dela. Nije ju pronašao. Šimizu se za pomoć obratio lokalnim ribolovcima koji su potvrdili da se u prošlosti na tom mestu nalazilo kopno.
“Postoji mogućnost da su vetar i sneg razorili ostrvce i da je njegovo iščeznuće posledica procesa erozije“, objasnio je Tomo Fuđi, visoki zvaničnik obalske straže.
Prema međunarodnom pravu, ostrva se mogu označiti kao takva jedino kada su i u vreme plime iznad površine mora. S obzirom na to da je ostrvo bilo na japanskoj granici, njegovo, uslovno rečeno, potonuće – moglo bi da znači sužavanje teritorijalnih voda ove države.
Obalska straža najavila je da će da pretraži područje kako bi osigurala bezbednu plovidbu.
Izloženost prirodnim katastrofama, poput zemljotresa, i oštrim vremenskim uslovima, utiče na to da teritorija ove države iščezava, ali ponekad se desi i da deo kopna izrani iz okeana. Na taj način, 2015. godine se iz vode pojavio komad zemljišta od 300 metara koji se prikačio na ostrvo Hokaido.
Povodom Dana grada u Pančevu su postavljena tri pametna autobuska stajališta, na stanici ispred Gradskog uslužnog centra, ispred Nacionalne službe za zapošljavanje i preko puta Nacionalne službe za zapošljavanje, u Ulici Vojvode Radomira Putnika.
Katarina Banjai, članica Gradskog veća zadužena za zaštitu životne sredine i održivi razvoj podseća da se Grad Pančevo trudi da svake godine realizuje zelene projekte koji nose ekološku i edukativnu potku.
– Tako smo 2016. godine želeli da skrenemo pažnju na alternativne vidove prevoza i u saradnji s Mašinskom školom realizovali biciklofone.
Prošle godine smo želeli da stavimo akcenat na obnovljive izvore energije i postavili smo pametnu klupu na platou ispred Gradske uprave Pančevo. Ove godine nastavljamo sa tom afirmacijom i povodom Dana grada postavljena su tri pametna autobuska stajališta, rekla je Banjai.
Pametna autobuska stajališta, svojim izgledom i funkcionalnošću, doprineće savremenijem i uređenijem izgledu Pančeva, a ujedno će potvrditi dosledno nastojanje lokalne samouprave da se Pančevo „rebrendira“ u zeleni i ekološki odgovoran grad.
Katarina Banjai kaže da su u ovoj fazi postavljena tri pametna autobuska stajališta i to: ispred Uslužnog centra u Ulici generala Petra Aračića, zatim ispred Nacionalne službe za zapošljavanje i preko puta Nacionalne službe za zapošljavanje, oba u Ulici Vojvode Radomira Putnika.
– Sva tri stajališta su opremljena solarnim napajanjem, zahvaljujući kojem će građani, na ovim stajalištima, moći da dopune svoje mobilne uređaje uz pomoć ugrađenih USB priključaka. Stajalište ima i sopstvenu LED rasvetu i internet konekciju, koja je poklon internet provajdera „Madnet“ iz Pančeva, a svi predviđeni priključci i rasveta koristiće sunčevu energiju, istakla je Katarina Banjai, članica Gradskog veća grada Pančeva zadužena za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.
Ova stajališta je realizovao Grad Pančevo, a proizvođač je domaća firma “PetroSolar Projekt” iz Novog Sada, koja već nekoliko godina razvija pametna autobuska stajališta, klupe i toteme, odnosno tzv. inteligentne i energetski nezavisne proizvode koji se napajaju električnom energijom iz obnovljivih izvora energije putem solarnih panela.
Zahvaljujući primeni zelene energije i energetskoj nezavisnosti, jednostavnosti dizajna i širokoj funkcionalnosti koja je u mogućnosti da integriše brojne dodatne elemente u zavisnosti od želje investitora, ova rešenja montiraju se brzo i jednostavno na bilo koju željenu lokaciju u gradskoj ili vangradskoj sredini.
Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević i direktor JVP „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić juče su pustili u rad novu crpnu stanicu „Kaloča“ u Adi, koji je izgrađena u okviru Programa za navodnjavanje u Vojvodini – Abu Dabi fonda.
Osnovna namena nove crpne stanice je snabdevanje vodom područja podsistema za navodnjavanje „Ada“, koji je deo regionalnog hidrosistema.
Projektom je predviđeno da se „Kaloča“ sastoji od ulivne građevine, spojne građevine koja spaja ulivnu građevinu i crpni bazen, crpnog bazena za smeštaj pumpi, potisnih cevovoda za transport vode do izliva, mernog šahta, izlivne građevine i objekta za smeštaj elektro opreme.
Ovaj sistem omogućiće navodnjavanje poljoprivrednih površina na 1.100 hektara, a snabdevaće se vodom iz Tise i potisnih cevovoda koji prelaze preko krune nasipa.
Vrednost izgradnje je skoro 907 hiljada evra, a izvođač je konzorcijum VP „Severna Bačka“ Subotica, „Rasko Tamp“ Senta, “PTP Dubrava”doo Bajmok i „Eko inženjering“ Novi Sad.
Program izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda predstavlja krupan korak u daljem razvoju navodnjavanja, racionalnom korišćenju vodnih resursa i širenju mogućih površina za navodnjavanje.
Od avgusta 2017. godine, započeti su radovi na 11 projekata u Vojvodini, iz Abu Dabi fonda.
Ovi radovi predstavljaju prvu fazu i vredni su oko 1,5 milijardi dinara, a kada budu realizovani, moći će da se navodnjava oko 37.000 hektara zemljišta.
U okviru druge faze aplicirano je za još 18 projekata vrednih 50,5 miliona evra, kojima će biti omogućeno navodnjavanje 70 hiljada hektara oranica u Vojvodini.
Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić učestvovao je u radu Međunarodne konferencije o vodosnabdevanju i tretmanu otpadnih voda „27 valera vode“ koja je održana od 31. oktobra do 2. novembra u Petrovcu, Crna Gora.
Konferenciju su organizovali Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore i Udruženje za unapređenje vodosnabdevanja, tretman i odvođenje otpadnih voda Crne Gore.
Učestvujući u radu Konferencije, Ivan Karić je predstavio aktivnosti Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije u procesu pridruživanja Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, i usvajanja evropskih standarda u oblasti upravljanja otpadnim vodama u Srbiji.
Konferencija je doprinela razmeni iskustava i ideja o načinu upravljanja sistemima vodosnabdevanja, kvalitetu i tretmanu komunalnih otpadnih voda i voda za piće, što je od posebnog značaja i za pregovarački proces i otvaranje Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promene.
Najbolja i najnovija filmska ostvarenja u oblasti ekologije, životne sredine, održivog razvoja i ljudskih prava, će i ove godine biti okosnica programa najuticajnije „zelene“ manifesticije u Srbiji – Međunarodnog festivala zelene kulture „Green Fest“, koji se održava od 13. do 16. novembra, u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Plastika nije igračka. Promeni igru!”
Deveto izdanje festivala donosi 7 najznačajnijih dokumentarnih filmova iz ove i prethodne godine, od čega će 6 imati premijeru u Srbiji, a pored toga će biti prikazano i 54 filma kratkog i srednjeg metra od ukupno 1486, koliko ih je prijavljeno na konkurs festivala.
Prva projekcija je zakazana za 13. novembar u 18 časova, kada će biti prikazan film, koji prati temu ovogodišnjeg festivala, „Plastični okean“, u izvršnoj produkciji Leonarda Di Kaprija. Priča zamišljena kao „lov“ na neuhvatljivog plavog kita, iznenadnim zapletom postaje film o neverovatnom zagađivanju okeana plastikom, ali i posledicama po zdravlje životinja i ljudi. Film je sniman 4 godine na 20 lokacija širom sveta. Ovo nagrađivano ostvarenje će biti reprizno prikazano i u četvrtak, 15.novembra u 18 časova. Trejler možete da pogledate na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=6zrn4-FfbXw.
Festival će biti zvanično otvoren 13. novembra u 20 časova, dodelom nagrada za najbolje filmove kratkog i srednjeg metra, nakon čega sledi premijerna projekcija višestruko nagađivanog filma „Riverblue: Da li moda može da spase Planetu?“, o uticaju „brze mode“ i proizvodnje farmerki na reke, ali i inovativnim rešenjima u ovoj industriji koja mogu da dovedu do pozitivnih promena u stvaranju „etičke i održive mode“ kao globalnog koncepta u proizvodnji odevnih predmeta. Film će biti prikazan i u repriznom terminu, u sredu 14. novembra u 16 časova. Trejler možete da pogledate na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=747kbvLHM0Y.
Poslednja premijerna projekcija festivala, u petak 16. novembra u 20 časova „Mladi i nezaustavljivi“ svedoči o pokretu mladih koji ozbiljno shvataju hitne probleme i ozbiljno stanje životne sredine na globalnom nivou. Boreći se za svoj glas, svoje mesto u politčkom poretku, i svoju budućnost, beskompromisno šalju poruku da su ih starije generacije izneverile, i da je vreme da im se sklone sa puta. Rediteljka filma Slejter Džul-Kemker je ovaj film počela da snima sa 15 godina, beležeći intervjue sa političarima i odlaske na konferencije o klimi širom sveta. Nakon 10 godina, njena priča sublimira poruku da mladi žele promene,na koje starije generacije nisu bile spremne. Trejler možete da pogledate na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=3XS-22tabZI.
Svi dugometražni filmovi će se od ove godine takmičiti za nagradu publike, a glasanje će se vršiti putem zvanične prezentacije festivala.
Ulaznice za filmove koji se prikazuju u Velikoj Sali Doma omladine Beograda se mogu kupiti isključivo na blagajni Eventima koja se nalazi u sklopu Doma omladine Beograda, ulica Dečanska broj 1, po ceni od 200 dinara za pojedinačne i 150 dinara za grupne posete.
Pored dugometražnih filmova, „Green Fest“ je poznati i po filmovima kratkog i srednjeg metra, koji će biti prikazivani u Sali Amerikana, Doma omladine Beograda. Ukupno 54 filma iz 6 kategorija se bori za nagrade festivala, od ukupno 1486, koliko se prijavilo na ovogodišnji konkurs. Ovi filmovi obrađuju veliki broj tema i predstavljaju posebno zanimljiv program za sve filmske sladokusce. Filmovi koje je žiri proglasio pobednicima biće prikazani u petak, 16. novembra u 19 časova. Ulaz na filmove programa kratkog i srednjeg metra je u potpunosti besplatan.
Više informacija o 9. Green Fest-u se mogu pronaći na zvaničnoj prezentaciji festivala – www.greenfest.rs.
Ovogodišnji festival se održava uz pomoć Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva kulture, Grada Beograda – Sekretarijata za kulturu, Francuske Ambasade i Francuskog Instituta, Delegacije Evropske Unije, Nemačke organizacije za međunarodnju saradnju, Fondacije Hajnrih Bel, kao i pomoć i podršku mnogobrojnih partnera i prijatelja.
Nekada odbačen samo kao trend i pomodarstvo, veganizam polako postaje „mejnstrim“.
Prema istraživanju organizacije Asocijacija biljne hrane, prodaja hrane na biljnoj bazi skočila je za 20% u Americi između juna 2017. i juna 2018. godine.
U Evropi, porast veganizma još je značajniji. Prodaja hrane koja služi kao zamena za meso porasla je za 451% između februara 2014. i februara 2018. godine. Od 2012. godine do 2017 pretrage na Guglu vezane za veganizam su se učetvorostručile. Sve ovo ukazuje na značajne promene u režimu ishrane ljudi.
Neki od najvećih lanaca proizvođača hrane menjaju svoje poslovne strategije i prilagođavaju ih ovim novi trendovima. Danon (Danone), francuska kompanija koja je poznata po mlečnim proizvodima uložila je 60 miliona dolara u proizvode na bazi biljaka. Najveći svetski proizvođač mesa, Tajson Fuds (Tyson Foods) kupio je 5% deonica kompanije Bijond mit (Beyond Meat), kompanije koja proizvodi veganske burgere.
Gigant brze hrane MekDonalds (McDonalnds) je u 2017. godini uveo veganske opcije u svojim restoranima u Finskoj i Švedskoj.
Ovaj porast u interesovanju za hranu bez mesa rezultat je raznih onlajn kampanji i aktivnosti organizacija poput „Veganuary“ što je engleska dobrotvorna organizacija koja podstiče ljude da u mesecu januaru jedu samo biljnu hranu . U ovoj akciji učestvovalo je samo 3300 ljudi 2014. godine kada je nastala a 2018. bilo je 168 500 učesnika.
Česta pitanja koja brinu ljude kada je reč o veganskoj ishrani jesu „Kako unosimo dovoljno proteina ako ne jedemo meso?“, i „Kako da unosimo dovoljno kalcijuma ako ne jedemo mlečne proizvode?“. Sve ovo se može uz pažljivo planiranje obroka i samo malo truda.
Prema istraživačima sa Univerziteta Oksford globalna promena u režimu ishrane ljudi, koja podrazumeva prelazak na ishranu koja se manje oslanja na mesto bi do 2050. godine mogla spasiti do 8 miliona života. Takođe, postojale bi uštede u oblasti zdravstvenog sistema kao i uštede zbog smanjenih posledica po našu životnu sredinu.
Dr Marko Springman sa Oksfordskog programa Budućnost hrane, izjavio je: „Neizbalansirana ishrana, tj. ishrana sa malo voća i povrća a mnogo crvenog i obrađenog mesa, odgovorna je za najveći deo zdravstvenih troškova širom sveta. U isto vreme, proizvodnja hrane je odgovorna za više od ¼ gasova staklene bašte koje su glavni uzrok klimatskih promena.“
Izvor: weforum
Javno preduzeće za Nacionalne parkove Crne Gore Odlukom Vlade Crne Gore upravljaće zaštićenim prirodnim dobrom – Botaničkim vrtom „Dulovine“ sa ciljem očuvanja bašte i realne potrebe postojanja specijalizovanog botaničkog objekta koji bi objedinio kulturnu, naučnu i edukativnu delatnost vezanu za prirodne vrednosti Crne Gore.
Botanički vrt je formiran 1981. godine u Dulovinama, u južnom delu Kolašina i predstavlja pravo bogatstvo severa Crne Gore i simbol ovog grada. Botanički vrt je kategorisan kao zaštićeno prirodno dobro – spomenik prirode i zakonom je zaštićeno od 1994. godine.
Zahvata površinu od 646 metara kvadratnih i nalazi se na nadmorskoj visini od 1.018 metara nadmorske visine Pored svog turističkog značaja, bašta ima i naučno-edukativni karakter. U Bašti se nalazi preko 400 vrsta biljaka, od kojih je većina endemska, a oko 80 odsto njih je klasifikovano kao lekovito bilje.
Od maja do septembra baštu poseti više od 2.500 stranih i domaćih posetilaca.
Vlasnici botaničkog vrta, Daniel i Zora Vincek, iskazali su volju da ovo zaštićeno područje, koje predstavlja segment ekološke države i doprinosi prezentaciji i teoriji botanike kao nauke, predaju na poklon sa pravom plodouživanja, Državi Crnoj Gori – Javnom preduzeću za Nacionalne parkove Crne Gore.
Predmet poklona su nepokretnosti: vikendica sa dvorištem i livadom i pokretne stvari: botanička bašta kao zaštićeno prirodno dobro koje je zasađeno na nepokretnostima i biblioteka botaničke bašte.
Petog i šestog novembra 2018. godine više od 80 izlagača iz industrije voća, povrća, mesa i mlečnih proizvoda predstaviće svoje visokokvalitetne proizvode na prvom Beogradskom sajmu hrane. U organizaciji Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Asocijacije za promociju srpske hrane, ovaj događaj je omogućio izlagačima da dođu do novih prodajnih ugovora, razviju nova poslovna partnerstva i identifikuju investicione mogućnosti.
“Od kada sam stigao u Srbiju, impresioniran sam koliko hrana ima veliku ulogu u srpskom društvu”, rekao je Kajl Skot, ambasador SAD u Srbiji. “Građani Srbije su ponosni na svoju hranu i vrlo kreativni i inovativni pri eksperimentisanju sa visokokvalitetnim, prirodnim proizvodima Srbije. Vreme je da više ljudi širom sveta to prepozna i sazna koje prehrambene proizvode vrhunskog kvaliteta Srbija proizvodi.”
“Ovaj događaj je ključan za promociju ogromog potencijala naše prehrambene indstrije“, rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. “Pored izvoza domaćih sirovina, mnogo je važnije za Srbiju da koristi ove resurse za razvoj proizvoda visokog kvaliteta i da ih izvozi kao srpske brendove. Tako ćemo svi u lancu vrednosti imati mnogo više koristi. Zbog toga će se Ministarstvo poljoprivrede fokusirati na podršku inicijativama koje čine srpsku prehrambenu industriju konkurentnijom”, objasnio je Nedimović.
USAID je podržao Belgrade Food Show kroz Projekat za konkurentnu privredu vredan 12.000.000 dolara.
Projekat podržava napore koji jačaju srpsku prehrambenu industriju, posebno u domenu voća i povrća. Program podrške je kreiran tako da može da se preslika i time poveća konkurentnost i izvozni potencijal celog sektora. Asocijacija za promociju srpske hrane je partner Projekta u kreiranju održive platforme za promociju srpskih proizvoda i pozicioniranje kao regionalnog lidera u visokokvalitetnoj prehrambenoj industriji.
Pored povećane prodaje i podsticaja partnerstava, Belgrade Food Show nudi stručno-edukativna izlaganja i omogućava kompanijama pristup ekspertima iz ovog sektora informacijama koje pomažu unapređenje poslovanja i pristup novim tržištima.
Kada bi vas pitali da nabrojite pet zemalja koje poseduju najveće površine netaknute prirode, koji bi bio vaš odgovor?
Istraživači Univerziteta iz Kvinslenda (Australija) i Društva za konzervaciju divljine prvi put su napravili mapu koja otkriva u kojim državama se nalaze najveća prirodna prostranstva koja su ostala van dometa industrije. Za sada.
Prema njihovim saznanjima, pet zemalja koje poseduju najviše teritorije pod divljinom su Australija, Sjedinjene Američke Države, Brazil, Rusija i Kanada. Rezultati istraživanja Šta je preostalo? (What’s Left?) objavljeni su u britanskom naučnom časopisu Nature.
Samo vek ranije tek 15 odsto Zemljine površine koristilo se za gajenje useva i uzgoj stoke. Danas, vek kasnije, procenjuje se da je više od 77 odsto zemljišta (izuzev Antarktika) i 87 odsto okeana bilo izloženo direktnom uticaju ljudi.
U samo 16 godina, između 1993. i 2009, ljudi su za nastanjivanje, poljoprivredu, rudarstvo i ostale aktivnosti iskoristili nekada nedirnute oblasti prirode veličine Indije – neverovatnih 3,3 miliona kvadratnih kilometara. Kada je reč o vodenim prostranstvima, područja van domašaja industrijskog ribolova, zagađenja i kretanja mornarice gotovo da su ograničena samo na polarne zone.
Trenutno na svetu postoji 195 zemalja. U granicama svega njih dvadeset nalazi se 94 odsto svetske divljine:
1. Rusija
2. Kanada
3. Australija
5. Brazil
6. Francuska
7. Kiribati
8. Kina
9. Novi Zeland
10. Alžir
11. Libija
12. Danska
13. Nigerija
14. Mauritanija
15. Mali
16. Norveška
17. Čad
19. Grenland
20. Egipat
Autori izveštaja Šta je preostalo? pozivaju međunarodnu zajednicu na 100 odsto zaštite preostalog. Vodeći istraživač Džejms Votson rekao je: “Cilj od 100 odsto zaštite je ostvariv. Sve nacije treba da zaustave industriju da zavlada ovim prostorima.”
Delegacija Republike Srbije predvođena v.d. pomoćnicom ministra za međunarodnu saradnju Biljanom Filipović Đušić, zajedno sa predstavnicama organizacije „UN Women“ zaduženim za pitanja rodne ravnopravnosti, boravila je u Helsinkiju, Finska.
Tokom tri dana posete, delegacija se sastala s čelnim ljudima najznačajnijih institucija ove zemlje za oblast zaštite životne sredine i međunarodne saradnje: Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva životne sredine, energetike i stanovanja, Instituta za životnu sredinu – SYKE, Nacionalnog Instituta za zdravlje i dobrobit ljudi, Fonda za inovacije i Helsinške fondacije za pametne i čiste tehnologije.
Susreti su održani s ciljem razmene iskustava, predstavljanja osnovnih prioriteta u oblasti životne sredine, klimatskih promena i cirkularne ekonomije, a radi uspostavljanja dalje saradnje sa finskim ministarstvom i partnerskim institucijama.
Pomoćnica ministra Biljana Filipović Đušić, predstavila je finskoj strani prioritete Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, govorila o procesu EU integracija i pregovorima koji su priprema za otvaranje Poglavlja 27 “Životna sredina i klimatske promene“, ističući značaj pitanja rodne ravnopravnosti koja su visoko pozicionirana od momenta formiranja nezavisnog ministarstva zaduženog za oblast životne sredine i koja trebaju postati važan deo svih politika i međunarodnih ugovora.
Prijem za delegaciju upriličen je u Ministarstvu spoljnih posova Republike Finske, od strane ambasadorke zadužene za pitanja rodne ravnopravnosti, Nj.E. Katri Viinikka, kada je dogovoreno zvanično uspostavljanje saradnje između dve zemlje pripremom Memoranduma o razumevanju o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, kojim bi se definisale prioritetne oblasti saradnje na polju zaštite životne sredine, klimatskih promena, cirkularne ekonomije i rodne ravnopravnosti.
U Bosilegradu je početkom oktobra 2018. godine održan Okrugli sto na temu: „Uloga i uticaj nacionalne i lokalne vlasti, biznisa, nevladinog sektora, medija i lokalnog stanovništva na očuvanju prirode“, u organizaciji Press-kluba Bugarske telegrafske agencije (BTA), udruženja „Glas“ i udruženja „Eko-Bio-Pravda“.
Na Okruglom stolu razmatrani su ekološki problemi u Bosilegradskoj opštini vezani za zagađivanje pritoka reke Dragovištice otpadnim vodama iz rudnika olova i cinka „Podvirovi“, u selu Karamanici i „Blagodat“ u selu Musulj.
Konstatovane su činjenice da su potočna (planinska) pastrmka i drugi predstavnici rečne faune iščezli, da stoka ne pije vodu sa ovih planinskih rečica i da kao rezultat ispuštanja otpadne vode iz proizvodnje koncentrovane rude voda dobija mlečnu belu boju.
U ovom kontekstu, razmatrano je povećanje bolesti i mortaliteta od karcinoma, kao i nedavno povećanje slučajeva samoubistava.
Tema skupa izazavala je veliko interesovanje u Srbiji i Bugarskoj, a među prisutnima su bili Edvin Sugarev, generalni konzul Republike Bugarske u Srbiji; Krasimir Živkov, zamenik ministpa za ekologiju i vode Republike Bugarske; Petar Petrov, član Komisije za životnu sredinu u Narodnoj skupštini Republike Bugarske; Borislav Sandov, ekolog i političar, jedan od predsednika partije „Zeleni“ i „Zeleni Balkan“; Mariana Hristova, građanski ekspert za rudarstvo i podzemna bogatstva; Dimitar Kumanov, Udruženje „Balkanika“; Vladimir Zahariev, predsednik opštine Bosilegrad; Stefan Stojkov, zamenik predsednika opštine Bosilegrad; Miodrag Jakimov, načelnik Opštinske uprave; Mikica Vasilev – ekološki savetnik u opštini Bosilegrad i dr. U radu skupa u ime Zavoda za zaštitu prirode učestvovao je biolog Bratislav Grubač.
Nakon tematskih izlaganja i diskusije doneti su sledeći zaključci, tj. preporuke: uspostaviti stalni međunarodni monitoring nad pritokama reke Dragovištice, formirati inicijativnu grupu za prikupljanje informacija o stanju reka i vode za piće na području Bosilegrada, uticati na unapređenje ekološke kulture i stvaranje aktivne građanske pozicije vezano za probleme životne sredine, informisati zvanične državne institucije i nevladine organizacije u Srbiji i Bugarskoj o stanju životne sredine i vodama koje su na teritoriji opštine Bosilegrad.
Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije
U organizaciji Entomološkog društva Srbije nedavno je organizovana Stručna poseta kolegama i institucijama u Novom Sadu. Poseta je obuhvatala Departman za biologiju i ekologiju PMF, Univerziteta u Novom Sadu; Institut BioSens i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
U sklopu posete Departmanu za biologiju i ekologiju, održano je predavanje prof. dr Ante Vujić na temu „FlyHigh Project-iskustva, rezultati i perspektive.“
Tom prilikom predstavljen je Projekat Horizon 2020 Fly High (Insect-plant relationships: insights into biodiversity and new applications), čiji je cilj proučavanje različitih aspekata uzgoja muva u Južnoj Africi i moguća komercijalna primena u proizvodnji stočne hrane.
Pored PMF-a, Univerziteta u Novom Sadu, u Projektu učestvuju Univerzitet u Helsinkiju (Finska), Univerzitet Alikante (Španija), španska firma „BioFlyTech“ i južnoamerička kompanija „AgriProtein“.
Nakon predavanja, posećen je institut BioSens čija je osnovna delatnost razvoj i primena informacionih tehnologija u biosistemima, prvenstveno u poljoprivredi.
Na institutu se sprovode multidisciplinarna istraživanja na polju mikro i nanoelektronike, komunikacija, obrade i prenosa signala, robotike, biosistema, a sa ciljem da se pospeši razvoj održive poljoprivrede.
Prilikom posete Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode predstavljen je rad Pokrajinskog zavoda, kao i kratak eko spot o Spomeniku prirode „Dunavski park“, autora mr Olivera Fojkara.
Stručni skup završen je posetom Spomeniku prirode „Dunavski park“, koju su predvodili predstavnici JKP „Gradsko Zelenilo Novi Sad“ – upravljači ovog prirodnog dobra.
Ovom prilikom diskutovano je na temu insekata koji se najčešće javljaju u parku, sa posebnim naglaskom na vrste koje pričinjavaju štete na parkovskoj vegetaciji i mere za njihovo suzbijanje.
Stručnoj poseti prisustvovali su profesori i saradnici Biološkog, Poljoprivrednog, Šumarskog i Veterinarskog fakulteta – Univerziteta u Beogradu, Prirodno-matematičkog fakulteta – Univerziteta u Nišu, Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu.
Predstavnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije na skupu bila je entomolog Aleksandra Zatezalo.
Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije
Pre tačno mesec dana građane Crne Gore, neprijatno je iznenadila vest da je reka Cijevna u svom gornjem toku koji protiče kroz Albaniju drastično devastirana usled izgradnje malih hidroelektrana.
Podsećamo da je na teritoriji Albanije na reci Cijevna u toku izgradnja jedne mHE dok je prema nezvaničnim informacijama planirana izgradnja ukupno 14 mHE.
Odgovori na pitanja koje smo do sada dobili od nadležnih institucija iz susedne Albanije, nejasni su i oprečni. Naime, informacije jednih izvora impliciraju na to da predmetne mHE nisu dobile neophodne dozvole a sa druge strane crnogorskoj javnosti je saopšteno da ne postoje prekogranični uticaji te da samim tim nije bilo potrebno uključivati našu javnost.
Kontradiktornost u odgovorima i velike nepoznanice o tome šta država Albanija tačno planira na ovoj reci, trebale bi biti dovoljan razlog da naše institucije pokrenu inicijativu za uključivanje u proces prekograničnog uticaja na životnu sredinu, shodno ESPOO konvenciji čije su potpisnice i Crna Gora i Albanija. Već sada je jasno da se države potpisnice ne mogu usaglasiti oko toga da li bi moglo biti značajnih negativnih posledica preko granica, te se očekuje da država Crna Gora to pitanje uputi istražnoj komisiji koja se u ovakvim slučajevima formira sa ciljem da neutralno sprovede javnu raspravu i izrazi svoj stav o tome u kojem stepenu će predmetni projekti uticati na životnu sredinu.
Imajući u vidu da je kanjon Cijevne Emerald stanište, a samim tim i jedan od kandidata za buduće Natura 2000 zaštićeno područje, te da je u Crnoj Gori kanjon proglašen spomenikom prirode (III IUCN kategorija), posebno zabrinjava činjenica da ni nakon mesec dana od saznanja da je reka Cijevna devastirana u svom gornjem toku, crnogorske nadležne institucije nisu uradile gotovo ništa kako bi sačuvali ovu reku zaštićenu i na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Ne samo da nisu preduzete potrebne mere već je građanima pokazana velika nezainteresovanost za rešavanje problema.
Izvor: CZIP
Prva manifestacija pod nazivom Serbia Marathon održana je u nedelju 4. novembra 2018. godine. Prijavilo se 3000 trkača, a nekoliko hiljada ljudi ih je zdušno bodrilo i sačekalo na cilju u Štark areni na Novom Beogradu. Učesnici su trčali na 5 i 10 kilometara.
Tokom trajanja trka, u Areni su, u okviru Atletskog izazova za mališane, najmlađi mogli da nauče osnove kraljice sportova u druženju sa najboljom srpskom atletičarkom Ivanom Španović.
I Atletski klub Partizan doprineo je uveseljavanju i razgibavanju dece kroz trening.
Zlatne medalje u ženskoj kategoriji pripale su Nataši Čulafić (5 km) i Teodori Simović (10 km), dok su među muškarcima slavili Miloš Krstić (5 km) i Miloš Segedi (10 km).
Poklone je uručio predsednik Atletskog saveza Srbije, Veselin Jevrosimović.
Energetski portal je takođe bio deo sponzorskog, organizacionog i trkačkog tima, nogu uz nogu, sa Centrom za energetsku efikasnost i održivi razvoj – CEEFOR.
CEEFOR je preduzeće osnovano 2010. godine, posvećeno razvoju projekata, uvođenju mera energetske efikasnosti i primeni obnovlјivih izvora energije u regionu Balkana.
Radeći na izradi brojnih energetskih audita, studija opravdanosti, finansijskih analiza, kao i na tehničkoj kontroli, CEEFOR-ova stručna i uigrana ekipa inženjera stekla je poverenje i preporuke uglednih srpskih i međunarodnih kompanija zahvaljujući kojima je svrstana u sam vrh primera dobre prakse u Srbiji.
Višegodišnje iskustvo Centra garantuje klijentima uspešno obavljen posao i željene rezultate. Više informacija možete da pronađete na: http://ceefor.co.rs/sr/.
Prve dve trke poslužile su kao uvertira u buduće Serbia Marathon događaje. Atletski savez Srbije organizovaće trke na 5 i 10 km krajem marta, a prvi maraton zakazan je za 3. novembar 2019.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
