Osnova cirkularne ekonomije – koristiti odbačeno

Foto-ilustracija: Unsplash (Zibik)

Paralelno sa zagađenjem planete raste i potražnja za zdravom hranom i ekološkim proizvodima. Ono što ljudima treba mora se proizvoditi od onoga što su već odbacili. U svetu se to zove cirkularna ekonomija i platforma je na kojoj počiva četvrta industrijska revolucija. U Srbiji tek počinju procesi koji bi putem podsticaja, ali i kazni trebalo da nateraju lidere biznisa da im novac ne bude jedino merilo uspeha.

Zemlju koja ima sve predispozicije da bude bašta, nemarom sve više pretvaramo u deponiju. Svaki evro BDP-a generiše potrošnju 4,2 kilovata električne energije i četiri kilograma otpada koje uglavnom ne razvrstavamo i ne recikliramo.

„Zašto Srbija mora da uvozi zvukobrane ako se oni mogu raditi od reciklirane gume i plastike? Zašto to nije dobar biznis za neko malo preduzeće u unutrašnjosti Srbije? Zašto odbacujemo tetrapak ako možemo praviti građevinske ploče? Velike količine guma koje Srbija u ovom trenutku proizvodi i izvozi na svetsko tržište, sav odbačeni deo iz škarta se može koristiti za agroprostirke. Sada gradimo velike koridore, zašto ne ugrađujemo pepeo iz termoelektrana u putnu podlogu“, pita Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.

Srbija nije sistemski rešila problem deponija i prerade otpadnih voda, a poslednja posledica je masovni pomor ribe u Srbobranu, za koji mnogi optužuju lokalnu šećeranu.

Ministar koji kaže da je ekologija u Srbiji dugo bila „trinaesto prase“ potvrđuje da među stranim investitorima ima više onih koji vode računa o životnoj sredini, iako to čine u manjoj meri nego u zemljama zapadne Evrope. Ohrabruje ga to što domaće firme sve više shvataju da potrošači žele ekološki proizvod.

„Neće moći svoje proizvode da prodaju van granica zemlje. To još uvek mogu u Srbiji, ali brzo će i ovde doći vreme kada će biti gotovo nemoguće prodati proizvod koji nije ekološki prihvatljiv“, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Foto-ilustracija: Unsplash (Gozha Net)

Bez poštovanja ekoloških zahteva nije moguće ni dobiti subvencije u poljoprivredi. Ali to važi samo za one koji apliciraju za evropska sredstva.

„Niko od ratara ne može da dobije sredstva iz IPARD fondova ukoliko nema rešeno odlaganje plastičnog otpada od hemije. A iz nacionalnih fondova? To je sad put kojim idemo korak po korak“, dodaje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Razlog zbog kog ne zbrinjavamo otpad od pesticida, iz farmaceutske industrije i što ne recikiramo tekstil i baterije jeste nedostatak inženjerskog kadra i infrastrukture, kažu stručnjaci.

Zalažu se za osnivanje takozvane Zelene banke koje bi finansirale ekološke investicije. Da je u tome rešenje prepoznaju u izjavi nove predsednice evropske komisije koja kaže da će u takvu banku pretvoriti EBRD.

Izvor: RTS

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti