Prema rezultatima istraživanja Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), oko 14 odsto sve hrane proizvedene na svetu propadne svake godine pre nego što dođe do prodavnica. Njena ukupna vrednost iznosi otprilike 400 milijardi dolara.
Organizacija je u svom izveštaju ukazala u kojim delovima lanca snabdevanja nastaju najveći gubici i pozvala na efikasnije reševanje tog problema.
Uprkos tome što većina zemalja sa visokim prihodima ima adekvatna skladišta i hladnjače, usled tehničkog kvara, lošeg upravljanja temperaturom ili vlagom ili pravljenjem prevelikih zaliha, ipak se stvaraju gubici.
Pre nego što se nađe na policama marketa, najviše hrane pre nego propadne u centralnim i južnim oblastima Azije i u Severnoj Americi i Evropi.
Ciljevi održivog razvoja, između ostalog, predviđaju da se gubici hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošnje prepolove do 2030. godine.
„Gubitak hrane donosi nepotreban pritisak na životnu sredinu i prirodne resurse… što u suštini znači da se zemlja i vodeni resursi troše, a da se zagađenje i gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte ispuštaju bez ikakve svrhe. Često se pitam kako možemo dozvoliti da se hrana baca kada više od 820 miliona ljudi u svetu svaki dan gladuje”, zaključio je generalni direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija Ku Dongiu.
Stručnjaci ističu da smanjenje gubitka hrane i otpada takođe može potencijalno pozitivno da se odrazi i na druge ciljeve održivog razvoja, koji podrazmevaju borbu protiv gladi, povećanje bezbednosti hrane i promociju održive poljoprivrede.
