Potencijal korišćenja obnovljivih izvora energije u poljoprivredi je vrlo velik, ali u Hrvatskoj se, za razliku od drugih zemalja EU, minimalno koristi. Neinformisanost, neznanje i predrasude najčešći su razlozi za to, a posledice takvog pristupa su veći troškovi, slabija konkurentnost i značajan uticaj poljoprivrede na klimu i životnu sredinu. Prepoznajući važnost otklanjanja prepreka za snažniju poljoprivrednu i energetsku tranziciju, te potrebu za sinergijom između ova dva sektora, Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH) i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Zagrebu potpisali su sporazum o saradnji.
Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH) jedino je privredno udruženje u Hrvatskoj koje okuplja energetske kompanije koje su ostvarile 80 odsto ukupno instaliranih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, kao i ostatak OIE industrija: proizvođači električne opreme, servisne i prateće delatnosti, programeri i konsultanti. Primarni cilj OIEH-a je da reši investicijske i administrativne prepreke u projektima OIE, pozicionira industriju OIE kao stratešku i da postigne ekonomski i društveni konsenzus da budućnost Hrvatske leži u obnovljivim izvorima energije i domaćim resursima. OIEH je aktivan i na međunarodnom nivou kao jedini institucionalni član iz Hrvatske u organizacijama WindEurope, SolarPover Europe i European Biogass Association, kroz koje se snažno zalaže za veće korišćenje potencijala vetra, sunca i drugih obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj.
Maja Pokrovac, direktorka OIEH, ističe važnost saradnje sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Zagrebu: „U našim aktivnostima informirasanja, edukacija, te aktivnog učestvovanja u zajedničkom stvaralaštvu procesa i javnih politika za dalji razvoj sektora obnovljivih izvora jako je važna saradnja sa akademskom zajednicom”.
“Poljoprivredni fakultet u Zagrebu vidimo kao partnera čiji će naučno-istraživački rad dati velik doprinos našem naporu da se u poljoprivredi više koriste obnovljivi izvori energije. Njihovo korišćenje dugoročno smanjuje troškove poljoprivredne proizvodnje, povećava održivost i konkurentnost. Takođe povećava šanse poljoprivrednika da povuku finansijska sredstva iz fondova EU jer je primena OIE sve češći uslov na tenderima, budući da je održivost, pre svega smanjenje štetnih emisija, jedan od ključnih ciljeva EU kao deo zelena tranzicija. Pored svega navedenog, veće korišćenje potencijala OIE jedan je od glavnih ciljeva Evropskog zelenog plana koji podrazumeva smanjenje emisije ugljen-dioksida za 55 odsto do 2030. godine. Intenzivnije korišćenje obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti je ključni faktor u postizanju ovih ciljeva”, ističe Maja Pokrovac.
U više od 100 godina bogate akademske tradicije, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Zagrebu etablirao se kao vodeća naučna i univerzitetska institucija u Hrvatskoj u području biotehničkih i srodnih nauka. Studije pokrivaju sve oblasti poljoprivredne proizvodnje i srodnih delatnosti, uključujući agrarnu privredu, agroturizam i pejzažnu arhitekturu.
Pročitajte još:
Ukupno ima 9 osnovnih, 16 diplomskih, jedna postdiplomska doktorska studija i četiri postdiplomske specijalističke studije. Pored teorijske i laboratorijske nastave, studenti prolaze i obaveznu terensku nastavu i stručnu praksu kojom se upotpunjuju znanja i stiču kompetencije potrebne za tržište rada.
Primena najviših akademskih standarda omogućava im sticanje kompetencija zasnovanih na savremenim naučnim saznanjima i inovacijama. Specifičnost Poljoprivrednog fakulteta u Zagrebu jesu ogledni lokaliteti, koji svojom površinom, privrednim objektima, tehničko-tehnološkom opremljenošću pružaju jedinstvene preduslove Republici Hrvatskoj za školovanje studenata i realizaciju istraživačkih projekata.
Primena najviših akademskih standarda omogućava im sticanje kompetencija zasnovanih na savremenim naučnim saznanjima i inovacijama. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Zagrebu okrenut je budućnosti, a njegovi ključni strateški ciljevi su povećanje održivosti i kvaliteta na svim nivoima, kao i podsticanje istraživanja, naučne izvrsnosti i saradnje sa privredom.
Dekan Poljoprivrednog fakulteta, prof. dr. sc. Ivica Kisić, ističe:
„Poljoprivredni fakultet je poslednjih godina svrstan među 100-200 najcitiranijih fakulteta iz oblasti „Poljoprivredne nauke“ na svim svetskim citiranim listama. Nadalje, prema NTU rang listi, Poljoprivredni fakultet je najbolje rangiran, a Univerzitet u Zagrebu zajedno sa Medicinskim fakultetom značajno podiže ukupan prosek na svetskim citatnim listama. Jedan od razloga za to je stalno širenje naučnih aspekata i oblasti delovanja Poljoprivrednog fakulteta. Kroz nove studijske programe (obnovljivi izvori energije, agroturizam, ruralni razvoj, ribarstvo i lov) i doživotno obrazovanje ili organizovanje letnjih škola, pokušavamo da pokažemo kako zadržati mlade na selu, ili naći više izvora za život na ovim prostorima. Smanjenje ekološkog otiska korišćenjem obnovljivih izvora energije jedan je od načina za ublažavanje emisije gasova staklene bašte, odnosno prilagođavanje i ublažavanje posledica klimatskih promena.“
Na osnovu zajedničkih naučno-istraživačkih i stručnih interesa, OIEH i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Zagrebu planiraju saradnju na različitim projektima koji imaju za cilj jačanje poljoprivrede korišćenjem obnovljivih izvora energije. Teme koje se otvaraju na početku ove saradnje su korišćenje solarne energije kroz agrosolarne projekte čija primena u drugim zemljama EU pokazuje veoma dobre rezultate u zaštiti poljoprivrednih kultura i povećanju prinosa uz istovremenu proizvodnju energije, kao i valorizacija digestata, koji je nusproizvod rada biogas postrojenja, ali i nedovoljno prepoznato i korišćeno organsko đubrivo koje poboljšava kvalitet zemljišta.
Izvor: OIE Hrvatska
