Pepeo od uglja nastaje sagorevanjem uglja, a njegovim nepravilnim upravljanjem dospeva u vazduh čime se šire PM10 čestice, koje se svrstavaju među najopasnije zagađivače vazduha. Ove čestice negativan uticaj imaju na životnu sredinu i poljoprivredu i tako indirektno utiču na zdravlje čoveka, ali imaju i direktne posledice gde kroz proces disanja ulaze u krvotok.
Naučnici sa različitih Univerziteta širom sveta istraživali su na koji način pepeo od uglja može da se upotrebi, kako ne bi završio kao otpad u životnoj sredini. Neki od njih svoja istraživanja usmerili su na to kako da se korišćenjem ovog pepela proizvede beton, čija uobičajena svojstva takođe imaju negativan uticaj na životnu sredinu.
Kako bi se proizveo beton, cement se meša sa vodom i šljunkom. Međutim, proizvodnjom običnog portland cementa emituju se značajne emisije gasova staklene bašte – što potvrđuje podatak da samo ovo čini oko pet odsto ukupnih emisija na planeti.
Pročitajte još:
- U BEČU PRVI PUT RECIKLIRANI BETON ZA IZGRADNJU JAVNE ZGRADE
- BETON KOJI UPIJA KIŠNICU ZA ODRŽIVIJI URBANIZAM
- AUSTRALIJSKI NAUČNICI PRAVE BETON OD AUTOMOBILSKIH GUMA
Istraživanjima, naučnici su pronašli način kako da obrade pepeo od uglja i iskoriste ga za dobijanje još kvalitetnijeg betona, ujedno smanjujući količinu cementa u sastavu betona.
Kvalitetniji beton kasnije, znači pravilno sušenje na početku. Kako bi se prvo osušila unutrašnjost razlivenog betona, a zatim spoljašnja, potrebno je da atmosferski uslovi budu pogodni, uz tačno pogođenu količinu vlage u betonu, koja je potrebna kako bi očvrsnuo. Ukoliko nema dovoljno vlage unutra, a beton spolja počne prvo da se suši, ona se ne može nadomestiti naknadno – što će beton učiniti manje dugovečnim i kvalitetnim.
Preradom pepela od uglja, dobija se bolji agregat od uobičajenih, koji može da zadrži više vode u sebi i ispušta je kako bi beton bilje očvrsnuo ispod površinskog sloja.
Govoreći o uglju, treba istaći njegovu visoku zastupljenost u Srbiji uzimajući u obzir podatak da Termoelektrana ,,Nikola Tesla’’ kao energent koristi ugalj, a upravo na ovaj način naša zemlja se snabdeva sa više od 50 odsto električne energije. Pored toga i značajan deo individualnih ložišta koristi ovaj energent. Nezaboravljajući koliko je kvalitet vazduha u Srbiji loš, primena metoda obrade ovog pepela u smesu za dobijanje betona ili drugog pogodnog načina upravljanja njime bilo bi vrlo značajno za našu zemlju.
Katarina Vuinac
