Oblast upravljanja građevinskim otpadom uređena je nizom zakona i podzakonskih akata u Srbiji, ali se naglasak stavlja na Zakon o upravljanju otpadom i Uredbu o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja. Tu se nalaze osnovni kriterijumi i smernice za odgovorno postupanje sa otpadom nastalim tokom izvođenja građevinskih projekata, uključujući i izgradnju solarnih elektrana, bilo da je reč o onima na zemlji ili na krovu. Iako solarne elektrane proizvode čiste megavate, neminovno je da će se na gradilištu naći otpad.
Međutim, kompanija CEEFOR, koja dugi niz godina projektuje solarne elektrane, ima iskustva i sa izrađivanjem plana o upravljanju otpadom, koji izrađuje upravo na osnovu kriterijuma iz pomenutih propisa kako bi se u ranoj fazi predvidele vrste, količine, kao i način njegovog zbrinjavanja. Jedan od nedavnih projekata kompanije CEEFOR ticao se izgradnje fotonaponske elektrane na zemlji snage 4,1 MW sa celokupnom predajom energije u distributivni sistem. Reč je o projektu u kojem je bilo potrebno postaviti više od 7.300 solarnih panela pojedinačne snage 650 Wp.
Kompanija je za ovaj projekat izradila plan upravljanja otpadom, gde je potrebna primena mera predviđenih Uredbom. Suština ovih mera ogleda se u izdvojenom sakupljanju različitih vrsta otpada, klasifikovanju u kategorije (opasan i neopasan), određivanju odgovarajućeg prostora za njihovo privremeno skladištenje i regulisanju konačnog tretmana ili odlaganja kroz saradnju sa licenciranim operaterima. Prilikom izgradnje, najveći deo otpada činiće drvene palete, koturi i prateći materijali od drveta koji služe za transport, smeštaj i ugradnju solarnih panela, invertora i kablova.
Procene za prethodni projekat predviđaju oko četiri tone drvnog otpada, dok će drugi izvor otpada biti plastični materijali u količini od oko 0,005 tona (pet kilograma), ambalažne folije, zaštitni poklopci i drugi različiti elementi. Na samom gradilištu izrađen je plan upravljanja otpadom koji obezbeđuje da se drveni otpad skladišti u metalnim kontejnerima kapaciteta 10 m³, dok se plastični otpad odlaže u zasebne kontejnere od 1,1 m³. Zahvaljujući takvom sistemu, materijali koji su pogodni za reciklažu ili ponovno korišćenje ne mešaju se sa drugim vrstama otpada niti se odnose na deponije.
U FOKUSU:
- Izazovi i prilike za Crnu Goru na putu ka cirkularnoj ekonomiji
- Kuda odlazi naš otpad i šta nam dolazi
- Prvi DC punjači u gradovima širom Srbije
Primer elektrane na krovu
Drugi projekat uzet kao primer za strategiju upravljanja otpadom tiče se izgradnje solarne elektrane na krovu objekta ukupne snage 120 kW. Iako su kapacitet i obim radova manji u odnosu na prethodni primer, osnovni principi odgovornog upravljanja otpadom kojih se kompanija CEEFOR držala ostaju isti.
Elektrana se sastoji od 312 solarnih panela pojedinačne snage 410 Wp. U ovom slučaju, takođe se primenjuje evidentiranje vrsta otpada, određivanje prostora za privremeno skladištenje, obeležavanje i bezbedan transport. Specifičnost ovog projekta ogleda se u činjenici da na krovu nije bilo moguće obezbediti veliku manipulativnu površinu, pa se otpad sakuplja u manjim kontejnerima ili posudama koje se, po popunjavanju, transportuju do izdvojene lokacije u okviru skladišta. Vrste otpada u slučaju elektrane ovih specifikacija jesu – oko 0,8 tona drvnih paleta i koturova, oko jednog kilograma plastičnog otpada, oko 0,5 kilograma bakra, bronze i mesinga, potom pet kilograma aluminijuma, 0,5 kilograma mešanog metala i jedan kilogram kablova.
Zbog navedenih relativno manjih količina pojedinih materijala, metalni otpad i kablovi najčešće se sakupljaju u jednom kontejneru predviđenom za mešane metale, ali sa jasnim obeležjima kako bi se izvršila pravilna selekcija. Plastika se zasebno odlaže u kontejner, dok se drvni otpad smešta na podlogu zaštićenu od padavina, kao u prethodnom slučaju. Nakon završetka montaže, operater preuzima otpad i transportuje ga u pogone, gde se vrši reciklaža, energetsko iskorišćenje ili, u krajnjem slučaju, deponovanje, ukoliko neki materijali nisu pogodni za ponovno iskorišćenje.
Bez obzira na tip i snagu solarnih elektrana, zajednička karakteristika oba projekta kompanije CEEFOR jeste važnost planiranja i primene efikasnih strategija upravljanja otpadom od samog početka izgradnje. Zahvaljujući takvom pristupu, odgovorno se zbrinjava otpad, čime se sprečava njegovo nekontrolisano odlaganje, koje bi moglo dovesti do stvaranja nelegalnih deponija i značajnog štetnog uticaja na okolinu. Kompanija CEEFOR ostaje dosledna principima održivog razvoja i nastavlja kontinuirano da unapređuje svoje prakse i stručnost u oblastima u kojima postiže najbolje rezultate.
Priredila: Milica Vučković
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA
