Zaliha malina u hladnjačama nema mnogo zbog potražnje na svetskom tržištu, a cena je trenutno prilično visoka. Već ove godine proizvođačima bi u startu mogle biti ponuđene dobre otkupne cene, prenosi portal Agroklub.
Malinarstvo u sklopu voćarstva u Zapadnoj Srbiji je, može se reći, najzastupljenija grana. Prošla godina je bila jedna od gorih u nizu loših godina za ovu kulturu, smatra Saša Radosavljević, specijalista strukovni inženjer za zaštitu i proizvodnju bilja.
„Poljoprivrednici imaju iz godine u godinu sve veća ulaganja, ali ohrabruje najava da bi ove godine otkupna cena mogla biti veće. Prema nekim informacijama od hladnjačara, pravi se kalkulacija, da otkupna cena bude 2,20 do 2,30 eura“, navodi Radosavljević.
Sadni material – slaba karika
Kao i ranijih godina, kad otkupna cena maline na tržištu dostigne dobru cenu, javlja se i interesovanje za zasnivanje novih zasada. Problem na koji stručna javnost upozorava već duži niz godina je da u Srbiji nedostaje kvalitetan sadni materijal.
„U ovim krajevima od davnina se gajila malina, kraj je bio jedan od najzastupljenijih u pogledu površina i količina koje su se proizvodile. Ali nekako su danas malinari ostali u tom prošlom vremenu, što je i uzrokovalo kasnije do smanjenja malinjaka. Ariljci su počeli da gaje malinu sa pojavom sorte vilamet i prihvatili su nove trendove i agrotehniku i dobijali su veće prinose“, kaže naš sagovornik i dodaje da valjevski kraj sada, u odnosu na njih zaostaje poprilično kada se uporede prinosi po aru.
Zemljište, sadnice i agrotehničke mere
Gotovo je postala praksa da se novi zasadi formiraju iz rodnih zasada, a to sa sobom nosi moguće probleme sa bolestima korenovog sistema. Ipak, stručnjaci savetuju i one koji se bave malinarstvom i one koji hoće da posade za sebe manju površinu, da sadnice uzimaju samo kod proverenih rasadničara.
„Ako uzmete sadnicu iz rasada, uz punu primenu agrotehnike, prinosi se mogu očekivati tek u trećoj godini, a ako je ona iz sertifikovanog rasadnika, ona već sledeće godine daje rod, prvenstveno je u tome razlika. Ali ipak se mora naglasiti da je najbitnija analiza zemljišta, ukoliko je potrebno popraviti kvalitet, nabaviti dobre sadnice i kasnije koristiti sve predviđene agrotehničke mere.“
Pročitajte još:
Mnogo malinara greši što nakon berbe ne ulazi u malinjake. A najbitnije je da se malinjaci očiste desetak dana nakon berbe, ostavi se šest do 10 lastara i tada se koriste i preparati protiv grinja. Nakon mesec dana tretira se i protiv didimele i na taj način je malinjak spreman za zimsko bakarno prskanje.
„Ono što su neka iskustva sa terena je da se, recimo, nedostatak magnezijuma loše odražava na prinose maline. To se ogleda na listu i ljudi pogrešno tumače da je u pitanju neki patogen, pa su se bespotrebno koristila hemijska sredstva. Generalno, moj savet poljoprivrednim proizvođačima je da kad kupuju zaštitna sredstva, pogledaju sadržaj aktivne materije i cenu“, kaže ovaj stručnjak.
Kako daje primer, ako je u poljoprivrednoj apoteci za neki preparat raspon cena od tri do devet hiljada dinara, a malo ili uopšte se ne razlikuje količina aktivne materije.
„Kada imate stručno lice da vam napravi plan zaštite sa određenom količinom aktivne materije, a ne sa komercijalnim nazivima preparata, onda se može dosta uštedeti“, naglašava Radosavljević i dodaje da ušteda može biti i do 1.200 eura.
Očekuje se „potez“ države
Situacija u malinjacima nije obećavajuća, što je posledica dešavanja u prethodnim godinama. Kao što smo pomenuli, postoje najave hladnjačara da bi ovogodišnji rod mogao dostići i otkupnu cenu od 300 dinara, a stručnjaci podsećaju da se zbog malih količina prošle godine otkupljivala i ona slabijeg kvaliteta, što nije dobro.
Resorno ministarstvo je najavilo da će subvencionisati promenu sadnog materijala do čak 90 odsto, ali i da će se potruditi oko plasmana.
Izvor: Agroklub
