Prema nalazima Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA), upravo proizvodnja čiste energije predstavlja priliku za ispunjavanje klimatskih ciljeva uz istovremeni ekonomski rast, otvaranje miliona tzv. zelenih radnih mesta i postizanje blagostanja ljudi do 2050. godine.
Put ka dubljoj dekarbonizaciji i apsolutnoj ugljeničnoj neutralnosti čovečanstva zahteva investicije od 130 triliona američkih dolara, ali će koristi od tog ulaganja biti mnogostruke i ogromne. Kumulativni globalni bruto domaći proizvod mogao bi da skoči za 98 triliona američkih dolara do polovine veka u odnosu na uobičajeno poslovanje (eng. business as usual).
Uštede u zdravstvenim i ekološkim eksternalijama bile bi osam puta veće u poređenju sa troškovima, navode stručnjaci.
Energetska tranzicija bi takođe gotovo učetvorostručila broj zaposlenih u sektoru obnovljivih izvora energije na 42 miliona. Energetska efikasnost bi zahtevala 21 milion radnika, a fleksibilnost sistema dodatnih 15 miliona.
Generalni direktor ove agencije Frančesko La Kamera smatra da je trenutna zdravstvena kriza iznela na vidilo ranjivost trenutnog sistema. „Izveštaj agencije pokazuje načine za izgradnju održivijih, pravičnijih i otpornijih ekonomija kroz usklađivanje kratkoročnih napora za oporavak sa srednjeročnim i dugoročnim ciljevima Pariskog sporazuma i Agende Ujedinjenih nacija o održivom razvoju“, rekao je on.
Dodao je da vlade, podstičući razvoj obnovljivih izvora energije i imajući u vidu energetsku tranziciju kao integralni deo šireg plana „ozdravljenja“ privrede, mogu da ostvare različite društvene i ekonomske koristi.
Pročitajte još:
Autori godišnjeg izveštaja Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije očekuju rast čiste energije u svih 10 proučavanih regiona sveta u narednih 30 godina. U energetskoj i društveno-ekonomskoj tranziciji, prema njihovim proračunima, prednjačiće jugoistočna Azija, Latinska Amerika, Evropska Unija i podsaharska Afrika u kojima će udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu potencijalo iznositi između 70 i 80 odsto. Elektrifikacija sektora kao što su grejanje i transport će se isto povećati svugde, a posebno na istoku azijskog kontinenta, u većem delu Evrope, kao i u Severnoj Americi, gde će premašiti 50 odsto.
Uprkos tome što ovakav trend povlači sa sobom gubitke poslova vezanih za fosilna goriva, stanovnicima svih regiona biće na raspolaganju veći broj pozicija, što će dobrineti i porastu njihovog sveukupnog blagostanja. Broj poslova će, ipak, biti neravnomerno raspoređen po regionima.
