Newsletter Subscribe
Enter your email address below and subscribe to our newsletter
Nuklearna industrija traži jaču podršku EU: više kapaciteta za manju zavisnost od uvoza gasa
Podeli
Evropsko udruženje nuklearne industrije (Nucleareurope) objavilo je akcioni plan kojim poziva Evropsku uniju da kroz javne politike obezbedi povoljnije uslove za razvoj nuklearne energije širom Evrope.
Prema njihovim navodima, nuklearna energija već više od 70 godina ima važnu ulogu u evropskom energetskom sistemu. Osim toga, stopa energetske uvozne zavisnosti EU u 2023. iznosila je 58,4 odsto što pokazuje da Unija i dalje više od polovine svojih energetskih potreba obezbeđuje iz uvoza, što dalje potvrđuje njenu izraženu oslonjenost na spoljne dobavljače, pokazuju brojke.
Visoka zavisnost Evropske unije od uvoznih energenata skupo je koštala evropsku ekonomiju tokom gasne krize od 2021. do 2024. godine. Usled naglog rasta cena fosilnih goriva, EU je za njihov uvoz u tom periodu izdvojila oko 1,8 biliona evra, odnosno približno 930 milijardi evra više nego što bi iste količine koštale po pretkriznim cenama, navedeno je u planu kako bi ukazalo na ekonomsku ranjivost usled oslanjanja na spoljne dobavljače. Stoga, prema navedenim procenama, veći udeo nuklearne energije u evropskom energetskom miksu značio bi i manju potrebu za uvozom prirodnog gasa iz trećih zemalja, pa bi u scenariju sa 150 GW nuklearnih kapaciteta do 2050. potrošnja gasa između 2031. i 2050. bila manja za oko 180 milijardi kubnih metara, dok bi u scenariju sa 200 GW smanjenje iznosilo oko 220 milijardi kubnih metara.
Pročitajte još:
- Proizvodnja struje iz vetra u Rumuniji porasla za gotovo 40 odsto početkom godine
- Sa vetroturbine u Bavarskoj otpala lopatica teška 15 tona
- OIE Srbija: Regionalna analiza projekata vetroelektrana
Cilj od 150 GW instalisanih nuklearnih kapaciteta do 2050. zahtevao bi veoma brzo pokretanje novih nuklearnih projekata, uz istovremeno produženje rada postojećih elektrana gde je to tehnički i ekonomski opravdano.
Objava ovog plana naslanja se i na procene Evropske komisije iz osmog Nuklearnog ilustrativnog programa, prema kojima će državama članicama za produženje rada postojećih reaktora i izgradnju novih velikih nuklearnih kapaciteta do 2050. biti potrebno oko 241 milijarda evra. Komisija je takođe procenila da bi ukupna instalirana nuklearna snaga u EU mogla da poraste sa 98 GW u 2025. na 109 GW do sredine veka, dok bi dodatna ulaganja bila potrebna i za male modularne reaktore.
U okviru plana su zato akcentovani zahtevi za dugoročnijim političkim okvirom, lakšim pristupom finansiranju, bržim regulatornim procedurama, većim ulaganjima u nuklearni gorivni lanac i jačanjem evropske industrijske baze.
Za sada, međutim, reč je o stavu industrijskog udruženja, a ne o novoj obavezujućoj odluci Evropske unije. Ipak, dokument pokazuje da nuklearni sektor želi da se u narednim godinama pozicionira kao jedan od ključnih oslonaca evropske energetske tranzicije.
Energetski portal
