Iako je ugljen-dioksid (CO2) prirodan sastojak vazduha, postaje sve veći problem jer ga ima previše. Pariskim sporazumom dogovoreno je da se smanje količine ugljen-dioksida kako bi bilo moguće da se temperatura zadrži na 2 stepena iznad predindustrijskog perioda, odnosno da se stane na put daljem globalnom zagrevanju.
Na momente se to čini kao isuviše težak zadatak, kad se uzme u obzir kolike se količine ugljen-dioksida emituju kroz različite privredne delatnosti, a na momente dolazi do značajnih aktivnosti, kao kad naučnici uspeju da naprave gorivo od vode i ugljen-dioksida.
Na Institutu za tehnologiju u Karlsrueu, u Nemačkoj, naučnici su uspeli da pomoću električne energije od vode i vazduha dobiju gorivo. I to čak 10 litara goriva na dan! Ipak, za koju godinu očekuje i 200 do 300 litara dnevno.
Na koji način ova revolucionarna metoda dobijanja goriva iz obnovljivih izvora postaje veoma značajna?
Pre svega, time se troše obnovljivi izvori, jer je cilj da se struja u budućnosti dobija na taj način.
Pročitajte još:
U planu je da se izgradi prototip postrojenja od prenosivih elemenata pomoću kojeg će biti moguće da se proizvodi između 1.500 i 2.000 litara na dan, što bi bilo izuzetno.
Procena je da će se 60 odsto upotrebljene struje pretvarati u hemijsko gorivo. Cena ove proizvodnje skuplja je od cene goriva na tržištu, što može predstavljati problem.
Postrojenje koje je ovaj Institut napravio donosi mogućnost da se ugljen-dioksid iz vazduha izdvoji kroz brojne nove procese, na primer prilikom sagorevanja fosilnih goriva ili iz industrijskih procesa iz izduvnih gasova. Na taj način štetan gas je moguće iznova koristi, a može se i skladištiti ispod zemlje.
Cilj je da se pomoću ove tehnologije smanji emisija CO2 do 2040. godine za 7 odsto. Ova, takozvana CCUS tehnologija postoji već 4 decenije, ali do sada nije korišćena. Razlozi su uglavnom bili ekonomski i tehnički. Ipak, smatra se da će njena vrednost u narednih 10 godina biti 90 milijardi dolara.
Neki se ne slažu sa ovim sistemom za dobijanje goriva jer smatraju da sam postupak izdvajanja ugljen-dioksida iz vazduha nije dovoljno precizno razvijen. Takođe, veruju da ne bi mogla da se time podmiri potražnja za gorivom. Sama emisija bi generalno bila smanjena, ali ne i dovedena na nulu.
