Da li ste znali da je jedan od najefikasnijih načina da smanjite svoj ekološki otisak taj da iz svoje ishrane odstranite meso i mlečne proizvode?
U slučaju da jeste, korak ste ispred naučnika koji su ovo otkrili tek u nedavno objavljenom istraživanju. Ono je predstavljalo do sada najobimniju analizu štete koju stočarstvo proizvodi na našu planetu. Rezultati su objavljeni u naučnom časopisu Science.
Kada bismo „izbrisali“ mesare i mlekare s lica Zemlje, iskorišćenost zemljišta na globalnom nivou opala bi za 75 odsto i oslobodila bi se teritorija veličine Evropske unije, Kine, Sjedinjenih Američkih Država i Australije zajedno, a i dalje nam ne bi manjkalo hrane.
Poljoprivrednici, u svrhe svojih aktivnosti, zauzimaju sve veće površine tla, uklanjaju šume, isušuju močvare i na druge načine „pripitomljavaju“ divljinu. Posledica ovog procesa je, između ostalog, izumiranje životinja.
Meso i mlečni proizvodi obezbeđuju nam tek 18 odsto kalorija i 37 odsto proteina. Međutim, za njihovu proizvodnju neophodno je 83 odsto ukupnog svetskog poljoprivrednog zemljišta i u emisijama gasova staklene bašte od strane poljoprivrede imaju udeo od čak 60 odsto.
Istraživači su prikupili podatke sa 38.700 farmi iz 119 zemalja. Studijom su obuhvatili 40 različitih vrsta hrane koje predstavljaju 90 odsto naših jelovnika i procenili njihov uticaj, od poljoprivrednih gazdinstva do tanjira, na upotrebu tla, korišćenje slatkovodnih sistema, zagađenje vode (eutrofikacija) i vazduha (acidifikacija) i doprinos klimatskim promenama.
– Veganska ishrana je verovatno najefikasniji način za neutralisanje negativne uloge pojedinaca na planetu, ne samo po pitanju proizvodnje štetnih gasova, već i eutrofikacije i acidifikacije i izrabljivanja zemlje i vode. Njen uticaj mnogo je osetniji u odnosu na redukciju broja letova avionom ili kupovinu električnog automobila, izjavio je predvodnik istraživanja, Jozef Pur sa Oksfordskog univerziteta (Ujedinjeno Kraljevstvo).
Sto grama govedine rezultuje u do 105 kilograma gasova staklene bašte, a tofu, sir od sojinog mleka, 3 i po.
Pur je dodao kako nema potrebe da svi ljudi postanu vegani, već bi šteta mogla da se smanji odstranjivanjem iz ishrane onog mesa i mlečnih proizvoda koji potiču od najvećih zagađivača. Čak i da se samo polovina najštetnijih artikala zameni hranom biljnog porekla, zaokret bi izazvao dve trećine pozitivnog dejstva koje bi imala potpuna preorijentacija sa mesa i mleka na, uslovno rečeno, biljke.
Pur se osvrnuo i na finansijski aspekt. – Širom sveta postoji 570 miliona imanja od kojih svako pojedinačno zahteva različite načine kako bi se izborilo sa svojim nepovoljnim „uplivom“ u životnu sredinu. Kako se za subvencije u poljoprivrednom sektoru na godišnjem nivou izdvaja gotovo 450 milijardi evra (500 milijardi dolara), na raspolaganju su nam ogromna novčana sredstva s kojima može da se učini nešto veoma dobro, rekao je.
Kao dobar početak umanjenja uticaja ljudi, Pur preporučuje etikete na kojima bi se navodila štetnost određenog proizvoda na životnu sredinu kako bi kupci imali priliku da se odluče za najmanje škodljive opcije. Prema njegovom mišljenju, novčani podsticaj za održivu i zdravu hranu i porezi na meso i mleko ipak će biti potrebni.
Grad Ešvil, u saveznoj državi Severna Karolina, u Sjedinjenim Američkim Državama, pozvao je svoje građane da se u nedelji od 4. do 10. juna 2018. godine pridruže sedmodnevnom veganskom izazovu kako bi se zajedničkim snagama suprotstavili promenama klime, masovnom izumiranju vrsta i okrutnom ophođenju prema životinjama.
Prošle nedelje, gradonačelnica Ester Manhajmer potpisala je proglas u kojem se između ostalih podstreka za veganstvo navodi sledeće:
- godišnje se uzgoji i zakolje 70 milijardi životinja, što poljoprivredu čini uporišnim razlogom za okrutnost prema njima,
- poljoprivreda je odgovorna za najveći procenat krčenja šuma i smanjivanja površine kišnih šuma, degradacije kvaliteta zemlje, oskudice vode, opustinjavanja i nastanka mrtvih zona u okeanima,
- ljudi su glavni krivci za deforestizaciju i klimatske promene, te kao takvi u ogromnoj razmeri doprinose velikom šestom masovnom nestanku vrsta u toku kojeg na dnevnom nivou nestane njih 200,
- osnovni uzrok smrtnosti i rastućih zdravstvenih troškova ljudi su bolesti srca, rak i dijabetes, a vodeći pokretač navedenih oboljenja je konzumacija hrane životnjskog porekla.
