Nacrt Zakona o obnovljivim izvorima energije, nažalost, u mnogo čemu ignoriše volju građana, koju su jasno pokazali kroz brojne akcije, proteste i peticije, zbog čega je WWF Adria dostavila Ministarstvu rudarstva i energetike komentare na taj dokument.
Ministarstvo je nastavilo sa praksom netransparentnog odlučivanja o temama bitnim za kvalitet života građana, te je predviđen jako kratak rok za dostavu komentara na nacrt ovog važnog zakona, kao i ranije u januaru, kada su usred praznika dali svega nedelju dana za komentarisanje polaznih osnova za nacrt istog zakona.
Postavlja se pitanje, koji je cilj sprovođenja ovakvih javnih rasprava kada je građanima, organizacijama civilnog društva i svim drugim zainteresovanim stranama dat rok kraći od 30 dana?
Da li se odgovor sam nameće, imajući u vidu da je na službenim stranicama ministarstva sam nacrt zakona bio dostupan tek poslednjeg dana za dostavljanje komentara, odnosno 9. februara. Čak i kada je ta informacija objavljena, mogla se pronaći jedino u arhivi zvaničnog sajta ministarstva. Iako već godinama građani, inicijative i organizacije civilnog društva upozoravaju na sve probleme u vezi sa izgradnjom malih hidroelektrana, nacrt zakona predviđa nastavljanje njihovog subvencionisanja, na štetu svih građana i njihovih reka.
Pročitajte još:
“U odgovoru na komentare koje smo slali početkom januara, Ministarstvo je potvrdilo kako su hidroenergetski projekti od javnog interesa, te kako će nastaviti sa subvencijama za izgradnju pribranskih malih hidroelektrana, čime su se oglušili na sva upozorenja i zahteve građana, ali i organizacija civilnog društva. S obzirom na to da su sve relevantne institucije, kao i predsednica Vlade Ana Brnabić, upoznati sa svim dokazima o ekonomskoj neopravdanosti izgradnje i subvencionisanja malih hidroelektrana, kao i njihove štetnosti po životnu sredinu, biodiverzitet i lokalne zajednice, smatramo neprihvatljivim odluku Ministarstva o nastavku finansiranja ovih štetnih projekata novcem građana, nezavisno da li se radi o pribranskim ili derivacionim malim hidroelektranama. Ističemo da projekti izgradnje malih hidroelektrana nikako ne mogu biti projekti od javnog interesa te pozivamo ministarstvo da jasno odvoji male od velikih , kako bi se izbegle malverzacije u sprovedbi budućeg zakona”, upozorila je Nataša Milivojević iz WWF Adrije.
U nadolazećem periodu, potrebno je okrenuti se novim tehnologijama i proizvodnji energije iz drugih obnovljivih izvora, kao i povećanju energetske efikasnosti radi ublažavanja klimatskih promena. Neophodno je integralno razmotriti koji obnovljivi izvori energije imaju štetan uticaj na prirodu i podsticati samo one koji je ne uništavaju, za razliku od hidroelektrana. Takođe, hidroelektrane su zastarela tehnologija koja će vremenom tražiti sve veća ulaganja, a šteta koju imaju po ljude i životnu sredinu neopravdano je velika. Ovo će biti dodatno potencirano klimatskim promenama i njihovom uticaju na vodene ekosisteme i resurse, koji se već nalaze pod ogromnim pritiscima.
Vredi i podsetiti kako se Republika Srbija, uz sve ostale zemlje dunavskog sliva, obavezala na sprovođenje legislative o vodama, klimi i životnoj sredini u okviru Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav. Jedan od usvojenih dokumenata je i “Vodeći principi o održivom razvoju hidroenergije u slivu Dunava”, koji navodi kako korišćenje hidroenergije mora poštovati principe održivosti, uzimajući u obzir životnu sredinu, socijalne i ekonomske faktore na uravnotežen način. Osim toga, u dokumentu se navodi kako je potrebno uspostaviti mere ublažavanja negativnih uticaja hidroenergetskih postrojenja. Ovim nacrtom zakona, usvajanje tih odredbi nije predviđeno. Suprotno Ministarstvu rudarstva i energetike, WWF Adria smatra da je neophodno integrisanje svih tih principa u Zakon o obnovljivim izvorima energije.
“Iako je potrebno da Srbija uspostavi okvir za investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, poželjno bi bilo pričekati sa usvajanjem ovog Zakona dok se ne sagledaju promene koje se uskoro očekuju u zakonodavstvu Evropske unije, kako nakon njegovog usvajanja ne bi bilo potrebno vršiti izmene. Ovo se ponajviše odnosi na reviziju Direktive o obnovljivim izvorima energije i Smernica o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i energije, dva veoma važna dokumenta na nivou EU koja će sve zemlje članice, kao i one koje to žele da postanu, morati usvojiti i ugraditi u svoje zakonodavstvo”, dodala je Duška Dimović iz WWF Adrije.
Iskustva iz Evrope, ali i naše zemlje jasno pokazuju kako razvoj energetskog sektora mora uključivati i jasne odrednice o zaštiti životne sredine, posebno kada smo suočeni s neizvesnošću koju donosi klimatska kriza.
Stoga pozdravljamo ranije uvažavanje komentara WWF Adrije da u budući nadzor nad sprovođenjem Zakona, osim energetske inspekcije, uključi i inspekciju zaštite životne sredine, kako bi osigurali da sprovođenje Zakona o obnovljivim izvorima energije nije na štetu zakona iz oblasti prirode. Apelujemo na ministarstvo da usvoje naše i predloge drugih organizacija civilnog sektora, razmotri dokaze koji su im podneseni, te u konačnici predloži zakon koji će celo društvo pripremiti na izazove sa kojima ćemo se u narednim godinama suočavati.
Sve komentare koje je WWF Adria dostavila Ministarstvu rudarstva i energetike po pitanju Nacrta Zakona o obnovljivim izvorima energije možete pronaći ovde.
Izvor: WWF Adria
