Na Samitu Severnog mora dogovoreno 300 GW vetroelektrana do 2050.

Na Samitu Severnog mora, održanom juče u Hamburgu, lideri i ministri energetike zemalja regiona Severnog mora postigli su dogovor o snažnoj i koordinisanoj saradnji kako bi se ubrzao razvoj energije vetra na moru, unapredila energetska bezbednost i smanjila zavisnost Evrope od uvoza fosilnih goriva. Kako je saopštila Evropska komisija, fokus je na stabilnoj, bezbednoj i pristupačnoj energiji, kao i na razvoju vodonika, u cilju jačanja konkurentnosti evropske industrije na globalnom nivou.

U Hamburgu je potpisan niz deklaracija koje predviđaju konkretne mere i vremenske rokove za smanjenje investicionih rizika u prekogranično povezivanje elektroenergetskih mreža, kao i za jačanje otpornosti energetskog sistema na fizičke, sajber i hibridne pretnje.

Centralni dokument samita je Zajednički pakt o ulaganju u priobalne vetroelektrane za Severno more, koji su potpisali predstavnici vlada Belgije, Danske, Francuske, Nemačke, Irske, Luksemburga, Holandije, Norveške i Ujedinjenog Kraljevstva, zajedno sa industrijom vetroenergije i operatorima prenosnih sistema (TSO) za električne i vodonične mreže.

U tekstu Pakta se ističe vizija Severnog mora kao „zelene elektrane Evrope” i potvrđuje zajednička odlučnost da se iskoristi njihov ogroman potencijal energije vetra na moru.

Pakt predviđa da Evropa do 2050. godine dostigne 300 GW instalisanih kapaciteta vetroelektrana na Severnim morima. Zemlje članice EU koje učestvuju u saradnji Severnog mora za energiju (NSEC), zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom, teže razvoju do 100 GW kapaciteta kroz zajedničke prekogranične projekte, koji bi doneli najveće koristi u pogledu smanjenja sistemskih troškova.

Pročitajte još:

• Velika Britanija oborila evropski rekord: Na aukciji dodeljeno 8,4 GW priobalnih vetroelektrana
• Kinezi u Srbiju isporučuju 48 turbina za najveći vetropark u Istočnoj Evropi vredan 495 miliona evra
• Poljska uspešno završila prvu aukciju za vetar na moru

Među ključnim obavezama su:

• uspostavljanje Okvira za finansiranje priobalnih projekata (Offshore Financing Framework – OFF), uz oslanjanje na postojeće instrumente poput TEN-E okvira i projekata od zajedničkog interesa;
• realizacija prvih zajedničkih projekata do 20 GW u 2030-im, u skladu sa planovima saradnje operatora prenosnih sistema i investitora;
• unapređenje nacionalnih regulatornih okvira radi veće sigurnosti investitora, uključujući šeme prekogranične odgovornosti, priključenja i balansiranja;
• razvoj odgovarajućih tržišnih aranžmana za hibridne priobalne projekte;

  

• ravnomernije raspoređen tender za vetroelektrane na moru u periodu 2031–2040, sa ciljem instalacije do 15 GW godišnje na evropskom nivou.

Predstavljajući Evropsku komisiju na samitu, komesar za energetiku i stanovanje Dan Jergensen naglasio je da Evropa u turbulentnim geopolitičkim vremenima mora da bira energetsku nezavisnost kroz ulaganje u čistu, bezbednu i domaću energiju.

– Malo šta je veće od Severnog mora i njegovog ogromnog potencijala vetroenergije na moru. To znači jačanje naših međusobnih veza kako bi pristupačna energija mogla slobodno da teče širom našeg kontinenta. I to znači obezbeđivanje našeg industrijskog liderstva uz garantovanje naše bezbednosti – poručio je Jergensen.

Lideri su se dodatno obavezali na blisku koordinaciju planiranja, podele troškova i finansiranja prekograničnih projekata, kao i na obezbeđivanje kvalitetnih radnih mesta, razvoja veština i ciljanih istraživačko-razvojnih aktivnosti.

Energetski portal