Na koji način može da se ubrza energetska tranzicija na globalnom nivou?

Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

Kompanija DNV GL objavila je novi izveštaj o ubrzanju tranzicije na čistu energiju u budućnosti, u kom je istaknuto kako se energetska tranzicija može ubrzati rapidnim prelaskom i korišćenjem obnovljivih izvora energije kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5 Celzijusova stepena. Kriza izazvana koronavirusom pokazala je otpornost obnovljivih izvora energije, pokazujući zrelost ovog proizvodnog oblika. DNV GL predviđa da će do 2050. godine 66 odsto svetske električne energije proizvoditi iz obnovljivih izvora energije.

Kompanija prognozira još jedan značajan porast upotrebe obnovljivih izvora energije u ovoj deceniji zahvaljujući konstantnom smanjenju troškova. Međutim, iako obećavajuća perspektiva, napominje se da to neće biti dovoljno za ispunjenje cilja Pariskog sporazuma.

Izveštaj prikazuje područja u kojima koncentrisani napori mogu omogućiti široko prihvatanje obnovljive energije, pomažući da se globalni porast temperature ograniči i da se ispune ciljevi Pariskog sporazuma. Ta područja uključuju:

  • Tehnologije – Vetar, solar i u određenoj meri skladištenje energije, postali su zreli i konkurentni kada je reč o troškovima. Ulaskom u sledeću fazu energetske tranzicije, širenje i evolucija ovih tehnologija je presudna. Stoga je potrebno ubrzati razvoj i prihvatanje plutajućih obnovljivih izvora energije i tehnologija skladištenja baterija nove generacije. Jednako, nove tehnologije kao što su električna vozila, hvatanje i skladištenje ugljenika, vodonik i digitalizacija treba da budu povećane i efikasno integrisane u elektroenergetski sistem.
  • Nove poslovne modele – Operatori sistema i regulatori tržišta električne energije moraju da se više fokusiraju na način na koji će se efikasno integrisati rastuća količina obnovljive energije uz održavanje visokog nivoa pouzdanosti mreže za potrošače. Rešenja će uključivati ​​razvoj novih poslovnih modela kako bi se povećala uloga prosumera, omogućavajući korisnicima energije aktivnu ulogu u energetskoj tranziciji i dinamično uravnoteženje ponude i potražnje zelene energije.
  • Politike i propise – Trenutno regulatorno okruženje je fragmentisano, što otežava sprovođenje investicija u infrastrukturu uz dugoročni povraćaj sredstava. Opuštanje lokalnih ograničenja i podrška projektima obnovljivih izvora energije hitno su potrebni dok zemlje i vlade traže dinamična rešenja. Pored toga, neophodne su politike koje pružaju predvidive troškove koji pogoduju ulaganju u obnovljive izvore energije, smanjujući pritom rizik.
  • Investicije – Proizvodnja solarne energije i energije vetra pokazala je da pouzdano može da obezbedi veći udeo u potrošnji energije. Ekonomski poticajni programi izrađeni na temelju dokazane otpornosti obnovljivih izvora energije pružaju priliku za dalje ubrzanje širenja zato što jačaju lokalna tržišta rada i donose visoke prinose međunarodnim investitorima i financijskim institucijama.

Izvor: Udruženje OIE Hrvatska

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti