Neki bi rekli da za kompaniju, nakon 70 godina rada, više nema izazova. U kompaniji Tetra Pak kao da su tek sad puni elana, ali i odgovornosti prema budućim generacijama, kad je reč o bezbednosti hrane i očuvanju životne sredine. U Srbiju su došli kao pioniri stranih investicija i neprestano rastu zajedno sa ekonomskim prosperitetom naše zemlje. Globalno, Tetra Pak je lider u proizvodnji višeslojne kartonske ambalaže za hranu i pića i procesne opreme za ovu industriju.
Njihovi proizvodi stižu na tržišta više od 160 zemalja širom sveta dok više od 25,000 zaposlenih svakodnevno radi sa ciljem da osigura bezbednost hrane svuda i u svakom trenutku. Tekuća globalna kriza sa pandemijom Covid19 je pokazala koliko je ono što oni rade važno za prehrambenu industriju i funkcionisanje ekonomije u celini. Njihov celokupan model poslovanja počiva na dva postulata – bezbednost hrane i održivi razvoj – i oni se prožimaju kroz sve što rade.
Dragan Rajković, regionalni direktor održivog razvoja u Tetra Paku za centralnu i istočnu Evropu, kaže da sektor kojim upravlja obuhvata razvoj cirkularne ekonomije kroz investicije u reciklažu i rad sa državnim organima na najefikasnijim sistemima upravljanja ambalažnog otpada. Osim toga, treba pomenuti i zaštitu biodiverziteta kroz odgovorno upravljanje resursima i potpunu sertifikaciju svih prirodnih repro-materijala kao i borbu protiv klimatskih promena putem korišćenja niskokarboničnih materijala i smanjenja emisija kroz ceo proizvodni i vrednosni lanac.
U fokusu:
„U Srbiji smo od samog početka našeg poslovanja pa do danas imali pouzdanog partnera i nepresušan izvor talenta za naše domaće ali i svetske operacije. Jedan od prioriteta je uspostavljanje i razvoj efikasnog sistema upravljanja ambalažnim otpadam. On će smanjiti količinu otpada, razviti neophodnu infrastrukturu za sakupljanje i sortiranje, kao i konkurentsnost svih vrsta ambalažnog otpada među reciklerima. Ulažemo napore i kao Tetra Pak ali i sa srpskim industrijskim asocijacijama da Vladi Srbije ukažemo na najbolje evropske i svetske primere i kreiramo sistem depozita ambalažnog otpada koji bi bio primer za ovaj deo sveta. Nedavno smo u Kragujevcu i Beogradu dokazali da je to moguće i da građani odlično reaguju i traže da bude više mašina za sakupljenje i depozit ambalaže te da nema apsolutno nikakvih prepreka da bilo koji ambalažni materijal uđe u depozit. Isto je pokazala i nedavno sprovedena studija jedne renomirane briselske istraživačke kompanije“, kaže Dragan.
Cilj je sveobuhvatan depozit ambalaže
U ovom trenutku za Srbiju i region je od velike važnosti da dobije rešenje koje će formirati pun krug cirkularne ekonomije, koje neće zbunjivati potrošače i neće diskriminisati klimatski povoljna ambalažna rešenja kao što je višeslojna kartonska ambalaža. Samo sveobuhvatni depozitni sistem je dobar i efikasan sistem. Sve drugo je gomilanje otpada i povećavanje troškova po jedinici otpada.
„Naš cilj je vrlo jednostavan, a to je da nijedno pakovanje Tetra Pak ambalaže ne završi kao otpad. Imamo ambiciju da do 2030. godine sakupimo i recikliramo 90 odsto naše ambalaže. Srbija je svakako deo tog puta. U Srbiji trenutno postoje dva reciklera Tetra Pak ambalaže. To su fabrike Feplo iz Čačka i BrzanPlast iz Batočine, u kojoj smo pre skoro decenije bili partneri u instalaciji prvog postrojenja za kompletnu reciklažu upotrebljene Tetra Pak ambalaže.
Većina opština omogućava građanima ispravno odlaganje upotrebljenih Tetra Pak pakovanja, koja se potom recikliraju u pomenutim pogonima.
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.
