Privrednici imaju još nekoliko dana do 31. jula, kada ističe rok za podnošenje prijava za plaćanje eko takse. U zavisnosti od negativnog uticaja koji preduzeće ima na životnu sredinu, kao i od vrste delatnosti, biće određena i visina takse.
Kriterijum za određivanje uticaja na životnu sredinu je pretežna delatnost preduzeća koja je registrovana u Agenciji za privredne registre. Takođe, na visinu takse uticaće i to da li firma po klasifikaciji spada u malo, srednje ili veliko preduzeće, ili je reč o preduzetniku.
Ako se vaša delatnost smatra malim zagađivačem platićete 5.000 dinara godišnje, ukoliko ste mikro pravno lice. Dalje iznos raste sa veličinom firme. Male firme platiće 50.000 dinara, srednja preduzeća 125.000 dinara, a velika pravna lica 500.000 dinara.
Pročitajte još:
- AUTOPUT OD BEOGRADA DO ZRENJANINA – STUDIJA O UTICAJU NA ŽIVOTNU SREDINU
- OD DANAS ELEKTRIČNI AUTOBUSI NA ULICAMA NOVOG SADA
- NASTAVLJA SE SARADNJA SA EU U OBLASTI TRANSPORTA I INFRASTRUKTURE
Za nepoštovanje ove zakonske obaveze predviđene su novčane kazne od 10.000 do dva miliona dinara. Nadležni organi pre naplate kazne šalju podsetnik i upozorenje privredniku da izmiri svoju zakonsku obavezu.
Prema rečima poreskih savetnika, Uredba koja definiše naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine nije predvidela situaciju privremenog prekida obavljanja delatnosti za preduzetnika.
„To znači da taksa za zaštitu i unapređenje životne sredine mora da se plati i u godini u kojoj je preduzetnik započeo prekid delatnosti, kao i u narednoj godini. Razlog je taj što se naknada plaća prema kriterijumima iz Uredbe, ali određuje se i prema prihodu iz prethodne godine, tačnije naknada ne sme biti veća od 0,4 odsto prihoda ostvarenog u prethodnoj godini“, objašnjava poreska savetnica Gordana Aritonović.
U poresku prijavu unosi se prihod ostvaren u prethodnoj godini. Tako preduzetnik koji je u ovoj godini započeo privremeni prekid obavljanja delatnosti tek za dve godine može da prestane da plaća naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine.
Uredba o plaćanju eko takse počela je da se primenjuje od decembra 2019. godine. Rok za podnošenje prijave je 31. jul za svaku godinu za koju se prijavljuje taksa.
Prijavu za eko taksu ne podnose korisnici budžetskih sredstava, stambene zgrade, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, crkve i verske zajednice, kao ni lica koja ostvaruju prihode od delatnosti koje nisu razvrstane u Uredbi o uticaju na životnu sredinu.
Udruženja neće plaćati eko taksu?
Prema rečima Milene Amon iz Udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije, pozitivno je to što se nacrtom izmena zakona o naknadama predviđa ukidanje eko takse za udruženja, što je u skladu sa prethodno izdatim mišljenjem ministarstva ekologije. Inače, prošle godine ovo udruženje je podnelo zahtev Ustavnom sudu da se ova taksa koja nema namenski karakter ukine, međutim zahtev je odbijen.
“U više navrata tražili smo njeno suspendovanje, ili da se redefiniše po jasnim kriterijumima i da joj se da namenski karakter. Međutim, zahtev je odbijen, ali bi za udruženja ova naknada trebalo da bude ukinuta”, kaže Amon.
Izvor: Biznis.rs
