Evropa je kontinent koji se među ostalima najviše zagreva. Prosečna temperatura na evropskom zemljištu bila je samo malo toplija početkom 1980-ih nego sto godina ranije, ali sada je drugačije. Poslednjih nekoliko decenija desio se nagli skok. Prosečna vrednost za poslednjih pet godina je za oko 2,2°C viša od vrednosti za drugu polovinu 19. veka, govori novi izveštaj Agencije EU Copernicus. Kako nam i izveštaj govori, u odnosu na druge kontinente, za oko 1°C je zagrevanje brže u odnosu na globalni prosek.
U slučaju zime, zagrevanje je najizraženiji na severu, u slučaju leta na jugu Evrope, odnosno Mediteran, u kome je poznato da vladaju suše sve češće, i da reka Po beleži izrazito niske vodostaje, a najduža je reka od koje zavisi privredni sever Italije.
U proleće, međutim, zagrevanje je veće za Aziju nego za Evropu, a zagrevanje u jesen za Severnu Ameriku i Evropu je slično.
Pročitajte još:
- POČEO JE NOVI EL NINJO: DA LI ĆE 2024. ZAISTA BITI NAJTOPLIJA GODINA DO SADA?
- SVETSKI DAN BORBE PROTIV DEZERTIFIKACIJE I SUŠE
- GLOBALNI OKEAN DOSTIGAO REKORDNO VISOKU TEMPERATURU
Zbog ovakve situacije, i velikih vrućina, koje izazivaju sušu, samim tim i useve u poljoprivredi, prošle godine je preminulo više od 16.000 ljudi, dok su poplave i oluje uzrokovale najveći deo od dve milijarde dolara štete od vremenskih i klimatskih ekstrema, prenosi Bljesak.info.
Kontinent koji se u odnosu na ranije decenije pa i vekove zagreva duplo više od globalnog proseka od 1980-ih, prošle godine je doživeo i najtoplije leto u istoriji, a pogođene zemlje bile su Francuska, Nemačka, Italija, Portugal, Španija i UK, a to im preti i dalje. Kako i izveštaj kaže, tokom leta, Mediteran u Evropi je najvišena udaru.
Ove godine smo bili svedoci i na našem prostoru zime bez snega, međutim, to nije bio problem samo kod nas. Osim što se glečeri i lednici brzo tope, nemaju od čega ni da se obnove, jer su padavine tokom zime oskudne, zbog čega vodene površine tokom proleća i leta nemaju od čega da dopune svoje basene i korita. Alpi su u Evropi imali istorijski niza nivo snega, a glečeri su zabeležili novi rekordni gubitak mase za jednu godinu, uzrokovano veoma niskim zimskim nivoima snega, vrelim letom, kao i naslagama saharske prašine koju vetar nosi.
Energetski portal
