Trostruka planetarna kriza, koja obuhvata klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje, podstiče se brojnim čovekovim aktivnostima. Novi izveštaj pod nazivom Globalni izveštaj predviđanja o zdravlju planete i ljudskom blagostanju (eng A global foresight report on planetary health and human wellbeing), iznosi uvid u osam ključnih globalnih promena koje ubrzavaju trostruku planetarnu krizu. Izveštaj su zajednički izradili Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Međunarodni savet za nauku (eng International Science Council), pozivajući svet da obrati pažnju i da odgovori na nove izazove.
U prvu promenu svrstava se brz tehnološki razvoj, uz posebno isticanje veštačke inteligencije (AI) i digitalne transformacije. Iako AI nudi brojne mogućnosti za razvoj ekonomije i društva, ono na različite načine ima uticaj i na životnu sredinu, kako pozitivne, tako ipak i negativne. Kao primer se navodi upotreba AI u sistemima oružja i u razvoju sintetičke biologije, što zahteva pažljivu procenu iz ekološkog aspekta.
Drugo, takmičenje za prirodne resurse. U svetu energetske tranzicije, posebno treba istaći potražnju za kritičnim mineralima i metalima, a očekuje se da će se ona povećati za četiri puta do 2040. godine. Pored toga tu su i voda, šume, zemljište i drugi prirodni resursi.
Tu su i oružani sukobi koji se povećavaju, podstaknuti regionalnim tenzijama, raspadom vladavine prava i drugim. Ono što treba pomenuti jeste da do ovih sukoba sve više dolazi i usled oskudice resursa i klimatskih promena, a istovremeno sukobi degradiraju i zagađuju ekosisteme.
Naredna promena je masovno prisilno raseljavanje i migracije. Sve više ljudi prinuđeno je da napusti svoje domove kako zbog sukoba ili ekonomskih razloga, tako i usled prirodnih katastrofa i klimatskih promena. Upravo raseljavanje može da ima dodatne posledice, ne samo ekonomske i društvene, već i ekološke.
Pročitajte još:
- UNESCO UPOZORAVA NA MOGUĆNOST DEGRADACIJE 90 ODSTO ZEMLJIŠTA DO 2050.
- POVEĆANO KORIŠĆENJE KRITIČNIH MINERALA U DOBA ENERGETSKE TRANZICIJE
- MOŽE LI CURENJE OTPADA U VODENE EKOSISTEME DA SE ZAUSTAVI DO 2030. GODINE?
U smislu kontinuiranog porasta nejednakosti, misli se i na bogate i siromašne, drugih razlika unutar zemlje, ali i među zemljama. To dovodi do tenzija, nesigurnosti i smanjene otpornosti društva. Primera radi, posledice klimatskih promena, koje prouzrokuju bogati na štetu siromašnih, a koji nemaju mogućnost da im pruže otpor.
U borbi protiv klimatskih promena, važno je i poverenje u institucija, društvene organizacije, medije i drugo. Ipak, dolazi do opadanja ovog poverenja, što slabi i institucije. Sedma promena mogla bi da se nadoveže na prethodnu – sve više dezinformacija i netačnih informacija. Ovo takođe utiče na slabljenje poverenja o kojem je bilo reči, a sve zajedno otežava efikasno upravljanje kriznim i globalnim izazovima.
Na kraju, navodi se povećana globalna multipolarnost. U tom smislu, reč je o povećanju broja globalnih aktera kao što su države, organizacija ili kompanije, koje imaju važan uticaj na međunarodne odnose i politike. Iako je ovo značajno za međunarodnu saradnju i pregovore, ujedno može i da oteža postizanje globalnog konsenzusa u vezi sa važnim pitanjima – klimatske promene, očuvanje biodiverziteta i druga.
Preporuke koje se iznose u Izveštaju, navode uspostavljanje novog društvenog ugovora koji će uključiti šire slojeve društva, kao što su autohtone zajednica i mladi, radi promovisanja zajedničkih vrednosti i održivog razvoja. Ističe se i potreba za agilnom i adaptivnom upravom sa kratkoročnim ciljevima kako bi se brže reagovalo na ekološke izazove. Integracija podataka i znanja, uz omogućavanje da budu dostupne onima kojima su potrebni, zato što će se kombinacijom različitih vrsta podataka i znanja, efikasnije upravljati i reagovati na izazove i promene. Tu je i takozvano usvajanje predviđanja, što podrazumeva aktivno praćenje i identifikovanje potencijalnih rizika i promena, kako bi se stvorile bolje strategije koje smanjuju negativne posledice, pre nego što do realizacije rizika i promena uopšte dođe.
